Zvezda

394

3 В Е 3 Д А

могао ни једне задржати. Тако је стајао ни сам незнађате колико дуго, као у сну, кад му се учини као да чује корачање. Разбуди се као из неког дугог сна. Није било ништа. Нико не беше дошао. Опет је посматрао око себе. Свуда, по сребрним штитовима, по крунама, по зидовима као да му одсјајиваше мађионичка реч: Фабијус. Али какав беше то чудноват скуп, који га посматраше са пједестала, из ормана, у облику храмова, вребајући и осмејкујући се гордо, пркосно, подсмешљиво и благонаклоно ? Дрз^ги као да нреко њега гледаху у даљпну и као да ослушкиваху стране, тајанствене гласове, На њиховим лицима мењаше се светлост и сенка разапетог пурпурног покривача ; изгледало је као да се лида мењају, мускули лица мрдају. То беху славни претци чије маске беху постављене у светилишту дома и које пспраћаху до гроба свакога Фабпја, као што је и он то исто виђао. Би му ладно око срца, али се прпближи и охрабри. Под сваком маском угледа имена, достојанства, и похвале записане или у бронзи урезане. Он их тако виде све пред сооом, старе јунаке свога племена, од првих, који су основали са Ромулом игћз ^иас1га1;а. Он отпоче по реду од митског претка, кога је ћер Евандерова са Херкулом родила. За њим се ређаху сви јунаци и нобедиоци, пуни самопожртвовања: ено брадате главе Фабија Вибулануса, који је победио Еквејце и Волскере и пљен, у место да подели, положио у Сатурнову ризницу на корист републике, који је одбио највећу почаст, триумф, да не би узнемирио жалост народа римског, за онима који. погибоше; тамо са густим обрвама јунак од Веје, који је са цветом свога племена за отаџбину пао ; тамо опет достојанствена глава онога Квинта Фабија Понтифекса, украшена албогалерусом и пуно ожиљака лице Фабија Дорзо, који је бранио Капитол од Гала, па се затим протукао кроз непријатељске предстраже да би на Квириналу принео жртву на олтарима својих отаца. А у удубљењу, на сувоме злату, каква сјајна појава, на којој је *о§-а р1с(:а п 1ишса ра1ша!а! То је он, уверен је, не може бити други до Квинтус, Фабијус, Максимус Рулијанус, цензор, проконзул, по четврти пут конзул, победилац са вадимонског језера, где се силаетрурска расу у прашину ; победилац над Самнићанима, које је приморао, да прођу испод јарма, и од којих је на седам хиљада као робље распродао, који је заробио двадесет и три заставе, победилац од Циметре и Тифернума, победилац Гала код Сентинума. Та он беше више но победилац, то зна Стихус, јер је сам себе укротио, победио своју гордост и за добро републике опростио