Zvezda

Е1ЕКТРИЧНЕ И СВЕТЛОСНЕ ОСЦИЛАЦИЈЕ од проФесора, Косте Стојановића Најновије дело на пољу Физике је у прошломе веку Максвелово, у коме се нова гледишта уносе на појаве електро-магнетске и као потврда његових теорискпх извођеља и хипотеза су опити Херца, који се тичу открића електричних таласа. Кад је Максвел изашао на свет са својим гледиштима она су по све била и за саме научаре неразумљива. Разлог је за ово био прво тај, што су гледишта са свим контрадикторна била са усвојеном теоријом потендијалаи два флунда (позитивног и негативног) о електрицитету, док је Максвел полазеки од Фарадејевих опита и опажања усвојио гледиште једног флуида, напустио дејство на одстојаље и електро-магнетске појаве сматрао као манифестацију сила и кретаља у општем етарском флуиду, који је вехикулум и светлости, не хотећи у већ хииотичке средине да уноси материју друкчије природе, да се не би ствар више и више замршавала. Максвелова теорија нема оног јединства, на које смо обично навикнути у сличним физичким теоријама, он је меља сваки час, али из свих измена излази као резултат могућност да се електро-магнетске појаве могу механичним узроцима, као и друге Физичке појаве, протумачити. Бзегова је теорија претрнела доста измена, нарочито налажењем нових појава, које су то изискивале, ради тумачеља, али ће његова заслуга остати вечита за створене нове погодбе, које су уродиле изобиљним плодом на пољу наше науке. Могућност да се појави ови тумаче разним теоријама механичке нрироде, приступило се је зближавању са старијом теоријом вибрационом за светлост, и ранија мисао о јединству појава светлосних и магнетских добила је еклатантну потврду. Оно, што је научаре највише задивило у Максвелу било је налажење да је однос између јединица количине електрицитета