Zvezda

електрицитет ii светлосне осци.тације

409

у систему електристатичком и електро-магнетском једнак са брзином простирања пертурбације електро-магнетске. Ова је брзина приолижно била једнака са брзином светлости, а то је доказ да иамеђу ове две врсте појава физичких мора бити сличности. Ово се изводи из овога. Димензије су помераја у електростатичком систему једнаке са димензијама количника из потенцијала и једне дужине или са количником из количине електрицитета и квадрата дужине. Ако се са овог пређе на систем електро-магнетских јединица, где остаје иста вредност дужине, онда су и односи бројева. који одређују помераје у оба система, исти са односом бројева, који дају исте количине електрицитета. Ако се сад са К обележи моћ индукциона специФичка онда је она умножена са ~ кад се пређе са система електростатичког у систем електро-магнетски, а V нам овде значи однос јединице електро-магнетске количине електрицитета према јединици електростатичкој. Брзина је простирања пертурбације електро-магнетске однос између квадратннх корена из моћи индукционе специфичке у празном простору у два система и ако се та мок означи са 1 у електростатичким јединиI . ^ цама она Је и у електро-магнетским а таЈ однос даЈе оро] V који ниЈ - е ништа друго до брзина простираља п вредност је њена око 300.000 клм. Однос брзине простирања у две средине код светлости ј "еднак ј *е са експонентом преламања и кад се узму брзине простирања таласа електро-магнетских у празном нростору и прозрачним срединама налази се да је Горњи број К једнак са п 2 (п је експонент преламања). Овде има доста одступања поред слагања, али све наводи на индентичност узрока појава светлоених и електро-магветских. У прилог јединства споменутих поЈ - ава ишла је пој 'ава скретања поларизационе равнине еветлосног зрака при пролазу кроз електро-лагнетско поље, као и многе друге појаве. Објашњењу се поЈ 'ава електро-магнетских није могло приступити теорцјом вибрационом, којом се светлосне иојаве тумаче, Ј 'ер су оне простије од првих, већ се је морала створити пова теориЈ *а, коЈ - а је светлосне као специјалнн случај обухватила. — То Ј - е тако звана електро-магнетска теорпја, кој'ом се и светлост тумачи. Вибрациона теорија Френелова и НаЈ'манова полазила је од еластичних сила између честица етра и њихове природе зависне од остоЈ 'ања тих честица, али такве концепције неби давале довољно основа за тумачење других несветлосних појава, зато је Максвел