Zvezda

410

3 В Е 3 Д А

прнбегао овим хипотезама новим, заснованим еа оиажањцма електричних појава. Посматрањем електричних појава уочено је, да се на пуњењс кондензатора троши извесни рад механички (обртањем махине електричне, динамо или енергијом хемијском у елементима галванским). Ова се енергија не троши, она се слаже у кондензаторима и јавља се понова придиком њиховог пражења у облику топлоте или какве друге врсте енергије. Ако се проиусти електрична струја кроз један спроводник, онда се у оближњем јавља индукциона струја а и у првом супротна основној (ве1Г т<Зис(лоп). Ове се две врсте појава тумаче особинама етра. Појаве се електричне објашњују еластичношКу етра а појаве електро-динамичке њиховом живом силом. Лорд Келвин објашњује еластичност етра ротациом малих честица етра, али Максвел не полази од ње веК од разлике између спроводника и несироводника. Неспроводници или диелектрици се раније сматрали ио све инертни према електрицитету. Максвел је узео да се они не само нротиве пролазу електрицитета, већ. да је разлика у отпору снроводника и диелектрика. Отпор је диелектрика према електрицитету сличан отпору еластичних тела према силама, на пр. опруге једне према сили која је затеже; отпор је пак спроводника једнак отпору на који наилази једно тело, које се у каквој течности креће. У првом се случају равнотежа враћа по престанку узрока (силе), а у другом случају тело остаје на месту где је и кад узрок престане, а рад се не може повратити кад сила ирестане, он је сав претворен у топлоту отпором течности. Према овоме Максвел уводи двојаке струје, ирва се зове струја помераја у диелектрику, а друге струје спроводника у сироводницама*). Задаћа је струја помераја да затегну опружнице еластичне (ако се примера радц смене етарске еластичне силе опругама еластичним) и кад је то постигнуто имамо електроститичну равнотежу, која је у толико јача у колико су затезања већа. Ј\ад се изврши атракција електроститичка, или испражњавање између два наелектрисана кондуктора, нагомилани се рад затезањем опруге врати и опруге добију свој првобитни положај, равнотежа се поремехи и изједначи са првобитним стањем. Рад утрошен на постанак струја енроводника сав је потрошен и претворен у тонлоту (услед овога се спроводници загревају). По Максвелу не може бити отворених струја. Струје се кроз спроводник затварају преко струја помераја у диелектрикуму. *) Соигап!; Зе <1ер1асетеп1; е1; соигап! <1е ооп<1ис1;1оп).