Zvezda

ЕЛЕКТРИЦИТЕТ И СВЕТЛОСНЕ ОСДИЛАДИЈЕ

417

енергије, која је највећа у екваторској равнини, други случај јер се правад исте равнине непрестано мења. Да се добије утисак беле, обичне светлости ваља имати више ексцитатора, у свима правцима ; да они функционишу једновремено или сукцесивно, без прекида; и за констатовање ефеката имати инструменте који ће бележити средње енергије и слично ретини опажати утиске за трајање трилион осцилација Херцових ; идаје периода иста. За хомогену је светлост поред периода нужно да је и ослабљивање необично слабо. Као што нема аналогог у секундарним и светлосним таласима, нема аналогог у оптици са простирањем уздуж спроводника. Ово долази можда од мале дужине светлосних таласа, за које јенеприметан прелаз из ваздуха у спроводник и обратно. V. Изнете аналогије између две категорије појава физичких и тумачење једном и истом теоријом додирнуо сам у најглавнијим потезима. Рекох да је данас нађено још много других појава нарочито из домена електрицитета, који су захтевали измене неке г али се не тичу споменутих основних замисли о прцроди узрока електромагнетских вибрација. Споменутим померајима усљед електричне или магнетске силе придодати су неки још, који се јављају услед дејства честица етарских на честице материјалне, ради тумачења поларизације. По неким су теоријама магнетске силе избачене и замењене само електричним струјама, као што је то раније Ампер узимао (Лоренц). Неки су усвојили да је електрично вибрирање у правцу магнетске силе (Лармор), по Најмановој теорији светлосној ; неки су свезали електрицитет за мерљиву материЈу и увели јоне за обележавање куглица електричних (Лоренц) и др. Неке теорије тумаче згодније једну врсту појава неке другу али ниједнаодњих не тумачи потпуно све. Шта више данашње се теорије све не слажу са основним ставовима механике: принципом консервације електрицитета, енергије и принципом акције и реакције. Ако се слажу са једним не слажу се са другим и разним се досеткама прибегава вештачком удешавању да је слагање колико толико. Не треоа изгубити из вида да су све данашње поставке о природи ових сила као и других физичких само приближне истини и да се њој приближују али се нити поклапају нити ће се икада поклопити, јер мерила нема за усвајање потпуно праве и истините Звезда. Књига IV Св. III. и IV. 27