Zvezda

■428

3 В Е 3 Д А

лежањем корисно мењају. Сваком грнчару је познато, да се из грнчарске земље која је јаком ископана. замешена и гњечена, не могу градити тако добри лонди, као кад се остави та глина, да прележи у подруму за неколико меседа. ВеКе керамичке фабрике остављају и сирову глину, да ваљано прелетп и презими, пре, него је отпочну прерађивати. У области скупљих, кера.мичких производа полаже се још већа пажња на прележавање глинске масе. У фабрикама каменога посуђа оставља се готово тесто, да прележи годину дана, пре, него се узме у посао: а веће порцуланске фабрике прерађују своју глину, тек пошто је барем три године прележала. По себи се разуме, да се ово не чини из празноверице, или Кефа; лежање теста скопчано је са многим трошковима. Па ипак се ове жртве радо чине у порцуланској индустрији, да би се добили што бољи производи. Ну Јапанци и Китајци иду још даље у овом погледу, јер не морају да воде рачуна о интересу на капитале. Причају о овим великим уметницима у порцуланској производњи Источне Азије, да прерађују само оно каолинско тесто, које су наследили од својих дедова и прадедова, будући су они занатлије, у којих се занат наслеђује од оца на сина. А она теста, што их сами справљају, остављају ови мајстори својим унуцима и праунуцима у наслеђе. Ово нам уједно објашњава велико савршенство китајских и јапанских израђевина од порцулана, о којима врло лепо прпча наш чувени путописац Др. М. Јовановић. (С. К. Задруга: Тамо-амо по Истоку 2. кн>. ст. 181). Мучно је представити себи, какве се хемиске промене дешавају у оваким смешама, као што је порцуланско тесто, које се састоји из каолина, кварца и фелдспата. Узима се да су и овде бактерије у послу, они микроорганизмп, који су свуда распрострти, чије се нсвидљиве и упорне клице налазе и тамо, где их човек и не мисли наћи. Ове се бактерије можда налазе у оним незнатним количинама органске супстанце, које праве порцуланско тесто; ту развијају оне свој рад, стварајући неке пачасте производе, услед којих глина постаје тегљивија, гипкија, пластичнпја. Керамичари су покушали да тесту за мешење додаду још унапред неке пачасте материје, не би ли постигли исти успех као дугим лежањем, алп не постигоше онога успаха као природнпм прележавањем. Можда ће се и овде покушати да се глинске масе вештачки остаре, помоћу озона или електричних струја, али са каким изгледима на успех? На овака и слична питања одговориће, нема сумње, временом, наука, из које нндустрија Црпе своју снагу. И овде ће се време показати као велики помагач људскога рода. — П. М. Илпћ.