Zvezda
452
3 В В 3 Д А
гимназ. закоеа нзразио се једном приликом, да се овим правима директорским хтело избећи оно шиканирање директора од стране савета. Дакле, боље је да један. ма то био и самовласни ћудљивац шиканира 30—50 потпуно Факултетски образованих наставника, него да се та евентуалност претпостави код тог целокупног броја потпуно часних и свесних васпитача. А ако погледамо на чл. 108. данашњег гимнависког закона^ видећемо и једну оскудицу у моралу. Тиче се приправника гимназиских, који приликом полагања професорског испита, мора поднети и уверење од директора дотичне гимназије : „да је као приправнпк провео две године, да има физичких и моралнпх особина, које су за наставнички позив неопходне и да има свих услова, који се за државног чиновника у отите траже". Подвучени редови цитата носе тежину тенденције овог законског наређења, који јако условљава пуштање кандидата на испит. Ео може погодити, какви су то „сви услови" који се за државног чиновника уоагите траже? Наставнпци служе најпреданпје своме светом позиву, и жртвују све за напредак просвете у Србији. Онда кад се имало и најслабијег појма о књизи у Србији, наставници су били ти, који су оснивали прво своје (наставничке) па онда школске књижнице. Почетак ових налази се још 1840 г. (стр. 45), и од тада па до данас, ове се књижнице провлаче као црвен конац кроз српску школу, која за свој напредак има много да захвали оснивању истих. Од г. П. је похвално што је готово неисцрпан у изношењу података о оснпвању и подржавању школских кљижница. Тако исто, г. II. заслужује сваку хвалу на марљивости којом је средио и изнео „статистику ученика" готово кроз све школске године у Гимназији Енеза Милоша Великог. Да ли је та статистика тачна. ми не знамо, али п нека је само прпблпжна, па ипак је довољно, што нам је изнео и овај немилосрдни податак, који, као козин рог, најасније потврђује кретање п тпирење васпитања у појединпм друштвеним радовима. Педагошка исторпска расправа „Гимназија Кнеза Мплоша Великог" јесте један леп податак за писање историје Гимназије Краљезине Србије. У овоме делу наћи ће читалац свагда корисних ствари, без обзира на његову професпју, п може послужити као изредна лектира свакоме. Лепота језика, начин излегања и техничка