Zvezda

456

з в е з д А

штарије. Вратнв се доиа у завичај енивао .је сало о политичкој каријери. У њеиу даје Бордо јасан тин частољубива денутата, чија служба отаџбинп и завичају нреобраћа се у отвор*ене, уске себичне на.мере и мете. Нанротнв, у иознтивном .јунаку романа дрта се делатност која може спасти Француску од крајности парламентаризма. У њему је писац обележио идеал обновљене Француске елужењем завичају. Своју замисао изразно је с највећом искреношћу и простотом. У појединим личностима много је уметности, пскрености. поезије.

Оа1)гге1е ИеиЏг. ЕИеп 'ооп пег ГУетеп. ВегИп. 1901. Стр. 283. Последњих година у немачкој белетрисгици је права поплава од жена романисткиња, Многе од њих негују тзв. књижевност за породичну лектиру, т. ј. иепуњавају странице безбројних ЕатШепМШег-а шаблонским причама о љубави младнћа п младих девојака из берлпнског Вест Енда. Доста наивна немачка публика воли ту штуру књижевност, готово сасвим заборављену у осталим европским земљама. Ва шабрикацију таквих романа и приповедака не треба ни особитог уметничког дара, ни проучавања људског живота, те пиеање ГатшепМаШошап-а у Немачкој пређе у занат, који е великим успехом раде и жене. Њини радови и њине теме савршеао задовољавају укуе читалаца породичних журнала, али су изван књижевности. Међутим, ипак се између немачких књижевница пстичу неке романисткиње с озбиљним правима на књпжевнички глас и име. Јелена Белау, Клара Фибиг, рано умрла Јованка Дери, Ернст Розмер (псевдоним) и др. пмају свака орнгињални уметнички дар и врло осетљиво пзражавају иде.јне токове савремености. Презирући шаблонске романске интриге, оне дају главно значење психолошкој анализи. Главна је особина савременог немачког романа у томе, што је више упућен на унутрашњост човекову, и тежи да позна покрете човеч.је душе. Романисти не опису.ју спољашње догађаје, него унутрашњу психологију човека, ре®лексе његових осећања п расноложења. Поменуте немачке романисткиње изучавају поглавито женска осећања и женску судбину. Оне показују унутрашњи трагизам у животу еавремене жене. Она је много шта познала и сазнала; вигае није пасивно биће, које се задовољава снољагањим интересима другатвена живота и простим испуњавањем својих породичних дужносги. Али не осећа се доста снажна да такав живот изневери, с тога се у њој ствара тешка борба између разбистрена сазнања и свесги и душевне немоћп.