Zvezda

458

3 Б Е 3 Д А

способна и за морални пад; али опет зато она изазива живу симпатију дубином и човечаогаћу, а поглавито непосредношћу својих осећања. Роман има идејну основу. У њему реФлекту.је ФплосоФИЈа која сад влада у немачкој уметничко.ј књижевностп. Као што је пре бпла проникнута песимистичним, негативннм погледом на живот, тако сад, напротив, настаје страсно, одугаевљено признавање живота, као што Немац лепо каже „Геђепвђејаћипд''. Жпвот се пркзнаје као највеће добро. Жеђ за срећом, тежња осетити свима нервпма тајанствену радосг живљења, слика се не само као закона потреба човечје душе, него и целе битности. Потребно је нознати харнонију и исгинитост евега што је битно, помирити се са жрвотом и волети га, према томе, потребна је слобода осећања и страстп, свега, што приморава да се јаче осећа радост живовања. Проповед радовања л љубави за жавот чини основу свему, што се сад производи у немачкој књижевности. Габријела Рајтерова дубоко је прожета том елементарном љубави према живљењу. Њена јунакиња смисао живота види у осећању радости, — она се бори против свега што у свакидашњем животу убпја то осећање. Испочетка, док млада јо.ј осећања имају несавладљив полет, њојзи је досга да задовољи само жеђ за срећом. Потом, кад је имала потпуније и свесније схватање живота и простих моћи душе своје, она своју стихијну, инстиктивну љубав животу показује на други начин, — она хоће да се сложи и помири са свии оним што даје живот, па шта више и са патњама. То је та „Беђепзђејаћип^", алп дубља и свеснија.

Вету Ае ОоигтопГ. 1/0. СиИиге Лез теез. Рапз. 1900. Реми де Гурмон је писац врло разноврстан. Његове ситне приче г ромапи, поеме и позоришна дела имају успеха, — али у широј публици свакако не, него код, тако рећи, гастронома литературе, због особитих својстава његова манира. Гурмон је фини стилист, и све што пише преФињено је п оригинално по излагању. Обрасци његове Фантазије управљени су свагда на тражење утанчанпх контраста у интелектуалну животу човекову. За пример нека нам је једна његова прича. .Јунак је трапист, прегалац, борац. Он на самрти исповеда да не верује у Бога. Дело, које је учинио без помисли на спасење, него само у име одрицања од човечјих слабости, добија том потоњом исповешћу исгинит патос и снагу, показује оне бездне противуречности, које се у човечјој души утврђују. Гурмон је и литерарни критичар. Две свеске кратких, али јасних карактеристика најновијих Француских писаца. Ењижица документална