Zvezda

КЉПЖЕВНОСТ

461

Осталдт наЈтиеи се односе на ноједина нсихолошка нитања, нир. о уделу несвесног рада, уображења у уметничко.ч стварању, и т.д. У чланку ,,Вечито безбоштво" говори о неискорењивим цртама неверовања које су својствене културну човеку до данашњег доба.

АтаИе Зкгат. Уасћгсисћз. Еотап, аиз пет пОпоедгзсЈгеп V. МаШШе Мапп. 1901. Стр. 604. Амалија Скрам је виђена представница натуралистичке школе у Скандинавији. Слика стварност ванредно смело понекад и до цинизма. Натурализму је у Европи већ прошло сјајно доба, отуда А.. Скрам унеколико излази застарела. Основнп тон њеног писања чини мрачан песимизам. Живот њој изгледа као мешавина и замршај нискости, неваљалства. изопачености, наказности, а да је судбина свих чистих душа које теже добру непрекидно и неизоежно страдање и пропаст. Као и већина песимиста, — изузев можда само Флобера и унеколико браћу Гонкуре, — она не истражује смисао, не налази помирења са стварношћу, са оригама јој и невољама, у име неког вишег начела; него она само износи, показује и црта оно што јесте, без икаква идеалисања, чак и без сенке туге и бола, што је тако својствено свима који траже светиње п лепоте. Она не тежи да живот људски буде достојнији човека; она је само добро проучила стварност, и не само да пред њом не затвара очи, него још јаче истиче све што увећава терет и зло од живота. Као натуралистичан писац несумљиво је даровита. Веома добро слика незнатне, ниске и просте људе, ладне и окрутне самољубивце, а особито људе, којима је намењено и сами да буду несрећни и ла око сеое стварају несрећу и јад. Као да њене јунаке нека судбина вуче. Они муче своју околину, своје блиске, постају п сами: жртвом своје неспособности живети с другим људима, својих иорока и неспособности за рад. Њих гуши унутрашња пакост, они су свађалице, сурови, немилостиви, оштри, алп ипак они не само што не уживају победу свога ја над другима, — као што бива код егоиста моћних и уверених у себе — него напротив, вазда се кају, муче се п пропадају. Сва дела А. Скрам пуна су бескрајна страдања: и жртве и џелати подједнако су несрећни. Романисткиња не признаје човеку слободу воље, могућност изменити се и живот створитп бољпм, ведријим. Она прпзнаје само судбину, мрачну и непоштедну господарку над људима, која нове нараштаје намењује