Zvezda

•462

3 В Е 3 Д А

-страдаљу. Сликајући породичан живот А. Скрам не мисли, да ће при.мер који породичне распре п несугласице дају, бити деци од користи. Пате родитељи, за њима ће и деца. Породица пропада, живот породични је страхотан. Деца осуђују, шта више презиру и мрзе родитеље, али после и сами, силом судбоноснпх прилика, оснивају таке исте породице, жене се и удају оез љубави, с горчином у души, или пак и не ступају у брак, него гину са истнх недостатака и порока, којима су и родитељи њих однеговали и живот им загорчивали. Већина романа Скрамове сликају породицу и породичне распре. Она је из броја оних, којп су покренули женско питање у Скандинавији, повели реч о ненормалну положају жене у породици, о томе, како су њој у део пале највеће породичне тегобе, и да су површност, леност п неспособност оца породице нешто најтеже што жена подноси; јер као жена и мати не може да зарађује, с тога зависи од зараде мужевљеве, и мора чудеса починити те да управља кућом, да гаји децу, а муж јој није од помоћи. У оорби са невољом и немаштином карактер матере постаје суров; она престаје бити љубимна и брижна мати, него постаје несрећа за децу и за мужа, који и јест узрок томе. И тако даље. Али непосредан извор породичних невоља ипак бива жена, јер је озлојеђена, измучена, изгубила осећање достојанства, и мучи мужа и децу. Жене А. Скрамове нпсу нимало привлачне, али су уједно с тим и за сажељење. Она их не идеалише, али доказује да је првобитни кривац породичне несреће човек, а зато непосредни узрок те несреће — нарав у жене, она пзопачена, ситничарска, озлојађена, напакошћена, свадљива нарав. У овом првом новом роману слика неколико несрећних породица. Основна тема му је однос родитеља, особито матере, према деци. Слика поквареност материнског осећања под утицајем разних околности у животу. Интересност романа није у томе, јер аутор не даје ни мало нове светлости питању већ доста расправљању. Али само сликање живота необично је снажно и јасно. Психологија деце, која расту под притиском тежих породичних погодаба, спромаштине и свађа, борбе и неспоразума, врло је добра. У роману је пуно карактеристичних појединостп. Неколико различито несрећних породица, разрушених разним узроцима, — али важно је то, што се оне разрушавају и што су узроци тога разрушавања насликани подједнаком убедљивошћу за читаоца. У роману нема силно драмског, -Једноликост простог, свакидањег живота. Деца расту, иду у школу, пате од понпжавања међу друговима, од удараца код куће, и све