Zvezda

3 7? Е 3 Д А

— Да, после три дана. Тако веле његови ученици. -Заборавио сам, да баш њега питам. А баш и да не ускрсне, он ништа не губи. Како он учи, права срећа, заједно са вечним животом, почиње после смрти. — Чудна наука, прошапута Антеја и даде се у мисли. Походња се кренула из града на Голготу и са ви■сине, на којој је био Антејин тетриван, све се видело до најмање ситнице. Напред идоше деца, у пола гола, опасана око бедрица комадићем крпе, ошишаних глава, осим двеју кудра на слепим очима, смагнута, плавих очију и пиштајући у говору. Уз дивљу грају она кидаше камење из пукотина у стењу, да га после бацају на распете. За децом јураше на хум измешана гомила. У свију лица се зажарила од узбуђености и жеље за занимљивим позорјем, у загушном ваздуху орише се гласови криком. Зачу се звека оружја и тешки ход леђионарски. Између њих видела су се три преклада од крстова, који изгледаше, као да плове по ваздуху, јер који су их носили повијали еу се под њиховим теретом. Назарећанин иђаше за крстовима у багреници пребаченој преко хаљине, под трновим венцем, испод чијих бодља спушташе се капље крви. Беше блед и креташе се спорим, непоузданим кораком уз поруге од стране гомиле, погружен у мисли, као да и не чује крике мржње, кротак и тужећи великом тугом свега. Светина, наваљујући на њега, окружила је војнике тесним колом и они су морали смакнути своје редове, да би осуђеника заклонили од народне јарости. Сам би погледао око себе и као да би да пита: ПТта сам вам скривио? — дигао би очи к небу и молио се. Антеји дође тешко дисање. Из очију јој грунупте сузе, и заборавивши на своју бољетицу, издиже се ни тетривану, па дрхћући. од жалости, саучешћа и негодовања на