Zvezda

3 В Е 3 Д А

Идући по Венецијанеком Шеталишту застајао је пред излозима; посматраоје значке на мустрама. златне рибице у маломе акварију једнога кобасичара, метеж света, каруца, омибуса, сву тишму градског живота, која не мога надвладати његову унутрашњу узбуђеност.

Журним корацима попе се уза степенице свога дома, држећи чврсто у песници завој остатка од хиљаду и пет стотина лира што их беше на брзу руку узајмио од једног пријатеља. Чувши у салону неки мушки глас? застаде. Затим на прстима оде до врата друге собе, ода. кле је могао бо.ље чути, а да не буде опажен. Срце му се грчевито стеже кад спази кроз кључаоницу онога наказног љубавника своје жене, како иде тамо-амо по салону са рукама у шпаговима и носом дигнутим у вис, док му је она, блажена, говорила, седећи на наслоњачи и пратећи га очима. А он, уместо сваког одговора, слегао је раменима, бекељио се, није јој хтео веровати и само је презриво гроктао, као господар коме не приличи да одговори једној робињи. Њему се замаглише очи, а уши му зазујаше. У овоме тренутку није випте мислио на своју срамоту, већ на њено понижење пред овом краставом жабом, коју би требао згњечити потпетицама својих чизама! А кад спази где овај, зграбив из њене руке новчанице и избројав их баци јој у лице, и подиже руку да је удари, њему се учини да је он сам ударен по лицу и уђе на врата. Неки га нагон убаци унутра. Мала наказа није имала времена да избегне ударац који скоро као да проломи крила на вратима. А она, непомична, са рукама у коси, без и једног узвика, гледаше престрављено како се ова два тела, прикопчана као две змије, гужвају на тапету у жестокој борби. Кепец јецви-