Zvezda

чудовиште

91

лео у менгелама оних челичних руку и нод песницама што су падале на њ као удари маља, да је сав номодрео и подитнао крвљу. — Не, Ђођани! Немој, Ђовани! муцала је Вирђинија загушеним гласом. Али је г Бовани не иослуша док не осети да је ова мрцина згњечена као силаснула мешина, лежећи непомично на поду. Више мртва но жива допусти да је муж узме за руку. Ђовани, наједанпут умирен, иостиђен што се дао навести на један суров чин, изгледао је други човек, сав прљав и разбарушен, разрогачених очију. — Чувај се! рече јој, гурајући је нагло у сооу. Ако иочнеш оиет, учинићу с тобом као са побеснелом кучком ! Истину ти велим. с тобом као са бесном кучком I О, овог пута је истину говорио ! На тај се начин у њој изврши невероватан преображај. — Да ли је добио јак удар по врату? — питала се првих дана забезекнута. И гледала је, срдито и неверујући, овога човека који ју је покорио сурово, на начин који она никако, никако није могла себи објаснити. — Дакле мој муж није слаботиња као што сам до сада мислила? И привучена к њему све већим дивљењем жене која се више не може одупрети, посматрала га је са новом жудњом, са чудноватим љубопиством уз које се мешало, с дана на дан, неко неодређено осећање . . . Да ли је то захвалност? Или је наклоност? Она није поимала шта је, али је извесно било нешто што је изненађује и наслађава, нешто што ју држи из-