Borba, 15. 08. 1963., str. 3
детвртаку 15. август 1963.
КРИЗА У ДРУГОМ КОНГУ
Паралелно са оваквом ме ђународном оријентацијом, на унутрашњем плану режим је мало учинио да ублажи социјалне проблеме
у Конту о коме до сада није било У: међународним размерама пуно говора у бразавилском Конгу, пре
о пута оног далеко позла ијег ·"леополдвилског — из (или СУ озбиљни нереди. јављено је о тако рећи оп адном стању и жестоким сукобима радника и војске.
Јављено је 0 опсадном стању и жестоким сукобима радника и другог станов ништва са војском. И о ровладиној интервенцији ранцуских трупа на позив угроженог режима председџика и опата Јулуа. Садашњи излив незадоворства није дошао – сасВИМ неочекивано. Његов не посредни повод је хапшење групе синдикалних лидера а суштински — конслантна конзервативна вла дина политика.
још од почетка кризе у суседном Конгу, опат Јулу појавио се као противник независне владе Патриса Лумумбе и отворени приста лица катаншке сецесије и ових међународних колонијалних фактора који су ту сецесију инспирисали и одржавали. Од тада, режим
Бразавилу стајао је на крајњем десном крилу групације земаља бивптих француских колонија. Фран цуски неоколонијални фак тори нашли су врло погодну климу крај председника Јулуа и, поред позиција у привради, ти фактори су са чували у својој бившој ко лонији утицаје и у админи страцији и у војсци.
Бразавилски режим веома се компромитовао и својим ставом према портузалским | колонијалистима, Председник Јулу који иначе не крије да се налази у ко респонденцији са фашистом Салазаром, од пре месец дана почео је да изјав љује како је _ португалски диктатор спреман да пружи Антоли и другим његовим колонијама независност и како зато ни Анголци ни дуги не треба да воде ору жани антиколонијални устанж, Такав став није момода буде протумачен дру кије него као супротстав-
народа под португалском "стегом.
СВЕТ У БРОЈНАМА
Хх од УКУПНОГ броја ли ца која похађају школе у Латинској Амери-
ци 91 одсто отпада на основно образовање, 7 одсто на средње и 2 одсто на више образовање. 0802 поретка.
зање ослободилачкој борби.
наслеђене _из колонијалног периода. Синдикални функционери највише су критиковали владу због вр ло раширене корупције, не бриге за раднике, лоше при вредне политике која не пружа перспективу економске еманципације, Влада се дуго није обазирала на ове критике, а кад је била : зиморана да то чини почела је — пре два месеца — да хапси синдикалне функционере и неке друге опозици онаре. ·
Т'итав овај владин курс изазвао је вишестране отпо ре и проширио незадовољство на унутрашњем плану. Оно се врло драстично испољило током прошлог јуна када је у земљу, у званичну посету, допутовао Се ку Туре. Свака јавна појава овог истакнутог поборни ка стварне афричке .езави сности дочекивана је повицима „живео Туре, доле Јулу.“ Садашње антивладине ма нифестације произилазе да кле, из већ дужег процеса акумулирања _— незадовољства становништва. Што су синдикати стали на чело не задовољних маса, то је само потврда да је иначе малобројно радништво ове економски неразвијене земље политички најзрелији дома ћи фактор. То је уједно и потврда да се ради о једној прогресивној акцији против режима који спроводи десничарску унутрашњу и спољну политику.
Тај режим иза себе има неколико хиљада војника и полицајаца а против већину становништва. Зато је У овој по њега критичној ситуацији опат Јулу био при моран да затражи помоћ свог главног иностраног са везника — помоћ бивше ко лонијалне силе Француске. Овај гест сам по себи говори довољно о карактеру бразавилског режимамиу одсуству стварне подршке у народу. .
Међутим, садашњи дотаЂаји због француске интервенције прелазе географске оквире бразавилског Конга. Та интервенција је преседан, први пут се овако нешто чини у бившим француским колонијама јужно од Сахаре. Њом се потврђу је неоколонијални карактер француске „помоћи“ и при суства (у већини држава такозване Афричко-малгаш ке уније налазе се француске војне базе) у тим земљама. Учешће колонијалних војника у одбрани кепопуларног режима једне независне афричке земље, сигурно ће наићи на жесто ку осуду демократског афричког јавног мњења и уопште антиколонијалне међународне јавности.
Д. Д. МАРКОВИЋ.
ОДМАЗДА
БОРБА АФРИКА ПОСЛЕ АДИС АБЕБЕ
ДАКАРСКИ САСТАНАК — НОВИ УСПЕХ | __НА ПУТУ ЈЕДИНСТВА И САРАДЊ
(Од дописника Танјуга)
Дакар, августа Конференција Савета ми нистара 32 афричке државе разочарала је оне који суо чекивали или прогнозирали спектакуларне одлуке. Дакарски састанак, први после Адис Абебе, имао је пг цизно одређене задатке: 0формити организме који "у предвиђени Повељом афри чког јединства, анализира-
ти мере које су афричке зе'
мље предузеле у циљу примене одлука конференције шефова држава у Адис Абеби и, коначно, припремити заједничку акцију афри чких земаља за јесење засе дање Генералне скупштине, посебно на плану потпуне деколонизације Африке и ликвидације политике апартхејда. у Јужноафричкој Републици,
Ако се одлуке и препоруке Савета министара афричких земаља оцењују кроз такву призму, онда се одмах чамеће закључак да је конференција министарами ностраних послова, одржана у Дакару од 1. до 11, августа, представљала даљи конструктиван корак на путу јачања афричког јединства и сарадње.
Уочи и за време заседања Савета мицнистара један део светске штампе је претерано истицао разлике које међу афричким земља ма постоје о појединим питањима дневног реда. Кона чне одлуке састанка деман товале су многе политичке шпекулације са стране да ће састанак у Дакару показати. да се пре тога, у мају у Адис Абеби, отишло предалеко. Тачно је да у неким питањима дневног реда Савет министара није постигао пу ну сагласност. Тако је избор кандидата за генералног секретара Организације афричког јединства одгођен до идућег састанка ше фова држава у мају 1964. го дине, Није изгласана ни препорука координационог комитета да се Афричка пар тија независности „португалске“ Гвинеје сматра јединим репрезентативним покретом у овој колонији, коме Организација афричкот јединства треба да пружа помоћ.
Пуна сагласност у свим суштинским питањима
Савет министара постигао је, међутим, пуну сагла снаст у свим суштинским политичким питањима која су разматрана на састан ку, нарочито у онима која изискују заједничке акције свих афричких држава у У једињеним нацијама илира звијање међуафричке сара дње.
Дакарска конференција полазила је од оцене да је оснивање Организације аф ричког јединства битно из менило положај на контин ту. Није било принципијел
У сукобима између чувара поретка белих досељеника и Африканаца 7) Јужној Родезији често долази до понижавајућ Камци се не мире „са, настојањем ' владе белих, на чијем челу стоји Винстон Филд, да се овој британској колонији да независност ал та штету домаћег о човнмштва. Филд се, нашме, у преговорима са Великом Британијом залаже ма 50 тиљада белиж досељеника, влада над 3,5 милиона Африканаца, да па 0) начим, продужи политику расне дискриминације. Полицијске одмазде тосље ата демонстрације народа Јужне Родезије су врло сурове та, је тада по тра-
9 живот Африканаца мање поштован него дресираних таса, чувара Фил-
их антихуманихг сцена. Афри-
Ја Слика. приказује једног полицајца како у Солзберију, главном граду · „ Ужне Родезије, немилосрдно поступа са једним Африкамцем који је наводно
Претџо д Зелљу н
а убије његовог пса. Удружени тас ч полицајац су лако оборили на епокорног сина Родезије, . ,
и а у наиван
Дакар — главни град Сенегала,
них неслагања да је доношењем заједничке повеље афричких држава превазиђено постојање већег броја повеља око којих су сз пре Адис Абебе груписале поје дине државе (Афромалташ ка унија, Казабланка, Монровија). Уочене су, истина, разлике гледишта о време ну у коме ће се данашње групације распустити и ин тегрисати своје организме у оквиру нове структуре Организације афричког једин ства, што се пре свега односи на чланице Афромалтга шке уније. Показало се међутим да чак и унутар ове уније неки чланови траже да се убрза њено распушта ње.
Кроз пет месеци у Лагосу
Када је на завршетку састанка међу шефовима већег броја делегација спроведена мања анкета добијени су одговори који су се кретали од оцене „врло за довољан“ до „доста задово љан“. Први су оправдавали свој оптимизам добром во љом учесника да се за чај важније проблеме нађу ре шења са којима ће се сви сагласити. Други су мишљења да су сувише времена одузела споредна питања пошто су им поједине делегације давале карактер престижа. Као оваква окарактерисана су питања избора седишта сталног се кретаријата и генералног секретара Организација аф ричког јединства.
Конференцију у Дакару и процес даљег јачања Орга низације афричког јединства треба посматрати, како је показала и дакарска кон ференција, и из аспекта још недавне афричке прош лости. Тешко је очекивати да преко ноћи потпуно ишчезну разни антагонизми ко ји су деценијама били импортирани «а овај континент. Процес интегрисања јединствене континенталне организације захтева одређено време саживљавања, зближавања и стицања међусобнот поверења.
. Поред ове, постоје и дру ге категорије реалности. До вољно је сетити се различитих ставова афричких зе маља у пресудним тренуци
(Од долисника Танјуга)
Рио де Жанеиро, августа После годину и по дана хаоса и немира, током којих су се пучеви крајње де
снице смењивали с генерал
ним радничким штрајковима, Аргентина је добила но вог председника — 63 годишњег провинцијског политичара и лекара Артура Илију, припадника Грађанске странке народних ради кала. Читав предизборни и изборни процес који је Или ју избацио на положај пред седника био је компликован, мучан и дуготрајан, али и пун извесних изненађења. · Поре свега, и на континен ту и у самој Аргентини ни је било много оних који су веровали да ће се најављени председнички. парламен тарни и провинцијски избо ри заиста одржати, Откако је 8. марта прошле године војним ударом срушен прел седник Фрондиси, Аргенти ном су иза фасаде привременор председника Гида вла дали генерали, међу којима многи нису имали намеру да испусте власт из руку. Председник Фрондиси био је уклоњен зато што је на поошлогодишњим _ мартовским изборима дозволио Учешће перониста, који су на
.
ма конгоанске кризе, колебања неких афричких влада за време алжирске осло бодилачке борбе. Све до огз године афричке државе ни су често наступале заједни чки ни у Уједињеним нацијама, и то о оним питањи ма која су дубоко задирала у интересе суверенитета и економске еманципације Африке.
Све је ово данас прошлост, После Адис Абебе А фрика удише нов свеж ва здух који се осетио и у Да кару. Кроз пет месеци Са-
ИТАЛИЈАНСКА ХРОНИКА
ЛОСТА БРИГА ЗА — ПРАЗНИКЕ
Пет милиона возача. на друмовима. — Ко су „борци за слободу Јужног Тирола“
(Од сталног дотмисника „Борбе“)
Рим. 14. августа
Празници Ферагоста за које се цела Италија толико припремала, коначно су ту. Већ неколико дана модерне ауто-страде и обични сеоски путеви преплављени су зуто мобилима и пешацима. Број аутомобила у покрету, кажу. прешао је цифру од пет милиона. Рим је напустило до данас 600.000 грађана. На улицама су остали углавном странци, туристи који на 32 степена у хладу неуморно обилазе фон тане, музеје и споменике.
Претпразнично расположење помутила је била претња продаваца бензина да ће управо у данима Ферагоста ступити у нови штрајк. Неизвесност је трајала све до јуче. када је после пуних чељ тири месеца преговора са петролејском компанијом постигнут споразум. Продавци су добили 1,20 лира више по свакој »итри продатог бензина и аутомобилисти сада мир но седају у своја кола. Па ипак ови празници неће ни почети а камо ли проћи без брига и невоља. Прва и највећа је опасност која сваког возача вреба на друмозима. Поред свих мера предострож ности на ауто-страдама је последњих неколико дана било преко 500 лакших и тежих са обраћајних несрећа. Од 10. до 13. августа изгубило је живо те 40 лица. а број рањених пење се на више стотина. Ми нистар јавних радова Суло и италијански аутомобилски клуб упутили су данас свим
вет министара ће се поново састати у Лагосу, главном граду Нигерије, а затим ће уследити нови састанак шефова афричких
Писмо из Капра
Странци у УЛР
(Од сталног дотиснижа „Борбе“)
Каиро, августа Најбоља египатска вина, по зната у доброј мери и ван ове земље, носе етикете са грчким именом „Дијанаклис“. До недавно су и најмодерније фа брике египатских цигарета имале исту власничку ознаку. На доминатном брежуљку крај главне александријске авеније уздиже се импознантна палата са уклесаним словима на фасади: „Грчка болница“. Неке сорте чувеног египатског памука зову се „Се келаридис“ и „Парцимонас“. То су одгајивачи који су постигли у своје време најдуже влакно овдашњег памука. Ви ше школа носи грчка имеча, а о банкама и трговачким фир мама да се и не говори.
- Страна -3.
душа, доминира име Нестора Ђанаклиса и: његовог усвоје ника · Пијеракоса, који је председник заједнице. Многи у тој заједници са поносом и уверењем причају како је њихов успех у земљи фараона дошао, поред осталог, захваљујући и једној ми стифицираној случајности. Индустријалац Ђанаклис КУ пи пре отприлике четири деценије велике комплексе пустињске земље крај Алексан дрије, са намером да је бонификује и засади памуком. Као први човек који се овде бацио на освајање и оплођавање пустиње, он је заслужио посебну милост египатске земље и историје: један од његових људи на раду у пустињи нађе остатке староегипатске куће са добро очуваним
Прођите Замалеком, Агузом. Докијем и другим крартотема ' Каира, „Александрије, Порт, Саида — „Школа Данте Али- , гијери“. „Америчка болница“. | „Институт салезијанске бра- | ће“, „Клуб Југословена У УАР“, „Совјетски дом културе у Каиру. „Судански дом“, „Немачки културни центар“... И тако даље. Раскрсница кон тинената, плодна нилска делта, слободна имиграција за људе свих раса и струка, из гледи брзог богаћења у кдлонијалној Африци. али на оном њеном делу којњљ и није климатски тешка тропска сре
држава у Тунису. Ако се у овом међупериоду оствари напредак какав је карактеристичан за време од Адис Абебе до Дакара онда — сматрају учесници 0овог значајног састанка никакав оптимизам у погле ду велике афричке будућности није претеран.
Феранце ДРЕНОВЕЦ
аутомобилистима још један апел у коме их моле и опомињу на максималну опрезност.
Друга невоља је невреме ко је од јуче поново хара по северним деловима земље и. ко је ће се како предвиђају метеоролози данас проширити на југ. У алпским пределима температура се ближи нули, а у неким местима на зисини од 1700 метара пао јечаки снег.
Празнично расположење Италије помутили су и сваходневем догађаји у северној покрајини Алто-Адиђе. где су последњих дана почели атен тати „бораца за слободу Јужног Тирола“ и на Сицилији где се и даље води прави рат против мафије.
Сада изгледа већ сасвим си гурно да су „борци за слободу Јужног Тирола“ припадници неонацистичких органи зација. којих под разним фир мама у овој покрајини има доста. Једна се зове „Федера ција друштва за узајамну помоћ“ и воде је искључизо бив ши припадници СС-формација. Полиција и жандармерија даноноћно трагају за атентаторима. Са јужног „ратног“ подруч ја стигла је јутрос сензационална вест: у Палерму су ухапшена два полицијска службеника који су шефовима мафије давала лажне исељеничке пасоше. Од тога каквог су обима биле ове везе појединих службеника полиције и мафије. зависиће добрим де лом коначан резултат борбе против сицилијанских терориста. Д. ВУКОБРАТОВИЋ
дина, Суецки канал и тежње светских сила око њега — све је то векољима привлачило на ове меридијане хиљаде и хиљаде странаца. Пре 25 година било је у Египту ни мање ни више од 225.000 страних др жављана. не рачунајући колонијалне војне снаге ми чланове сталних дипломатских и службених мисија. ~
Осамостаљење земље, „егип ћанизација“ свих служби, школовање сопствених стручних кадрова и брига за упос= лење домаће радне снаге лове ли су до законских мера за ограничење имиграције и за контролу рада странаца У УАР. Са колонијалном влаш ћу отишли су наравно, многи од ових који су се, захваљујући њој, овде брзо богатили, али остале су и прилично компактне заједнице оних странаца који нису дошли на крилима колонизације, већ пре ње или независно од ње; Највеће од тих заједница су грчка и италијанска
Порука тебанског _ папируса
мч ни __ 5 Грци су се населили на тлу Египта још пре 3400. годи на. Јужно од Александрије они су основали градић Хеленион. У економском животу земље заузели су врло истакнуту улогу. а са домаћим ста новништвом остварили присне односе, који су им чак иу време интензивне исламске експанзије омогућили да задрже своју веру и да остану на својим огњиштима и посло вима у долини Нила. Пред турским зулумом и у време ратова за независност многи грчки емигранти ојачавају своју мањину у Египту. Осећајући све већу повезаност и са својом новом домовином, Грци у Египту нису изазвали антагонизам Арапа, већ су у много прилика стали чврсто уз њих кад се радило о витал ним питањима, Такав је случај био кад су све западне зе мље, у знак протеста због на ционализације Канала, наргдиле својим пилотима на Суе цу да се одмах повуку. Овдашњи Грци на раду у компани ји Суецког канала нису пошли за Енглезима, Французима и другим, већ су се солидари сали са новом египатском Ууправом на Каналу. За то им је више пута јавно захваљивала и влада УАР и сам пред седник Насер. Заједницом Грка у УАР, која броји данас око, 45.000
ЛАТИНСКОАМЕРИЧКА СЦЕНА
__ НОВА ФАЗА У АРГЕНТИНИ
ЗА НОВОГ ПРЕДСЕДНИКА ИЗАБРАН АРТУРО ИЛИЈА, КОЈИ ЈЕ НА ИЗБОРИМА ДОБИО НАЈВИШЕ ГЛАСОВА ИЗМЕЂУ ДЕВЕТ ПРЕДСЕДНИЧКИХ
тим изборима добили најви ше мандата у парламенту и половину гувернерских положаја У провинцијама.
Крајња десница у војсци уско псвезана са велепосед ницима, била је против било каквих нових избора. Да би своје гледиште спровела, она је у два маха, једном прошле и једном ове године, организовала државне ударе, али је оба пута била поражена, У оружаним сна гама превладала је такозва на легалистичка струја генерала, која није либерална али располаже већом до зом реализма. Делећи мип1љење једног дела цивилне дипломатије САД да је, увек када се то може, потребно „избећи Батисте да се не би појавили Фидели“, ле галистички генерали на вла сти пошли су на расписива ње избора који би обновили цивилну уставну владу и истовремено пружили гарантије да се неће понови-
КАНДИДАТА
ти перонистичка победа ко ја би оадничку класу и народ _ приближила власти. Формула за такву врсту из бора нађена је после много натезања тиме, што је на њима било забрањено не само директно учешће перо нистичког покрета и Комунистичке партије, већ идру гих кандидата који би ужи вали њихову отворену подршку. Пошто је била елиминисана "кандидатура Солана Лиме, иза кога су стајали перонисти, један део Фрондисијевих радикала и партије крајње ле-
рона, око којег су се окупили конзервативци.
Белих листића било је мање него што се очекивало и то је у неку руку било друго велико изненађење ових избора. Неки пристрасни посматрачи покушали су да опадање броја белих листића протума че као пораз перониста и левице. Међутим, два прошлого дишња и нарочито један овогодишњи генерални штрајк и стварање јединства између ве ћине -перонистичког покрета, левих социјалиста и комуниста говоре да је народни и раднички покрет у Аргентини
вице, и који је имао највише изгледа на успех; ове странке су дале директиву својим гласачима да бојкоту ју изборе, гласајући белим не испуњеним листићима. Од де вет председничких кандидата највише гласова добио је Ар туро Илија. а затим су следили Оскар Аљенде, лидер је дне фоакције Фрондисијевих „Непомирљивих радикала“ и генерал Педро Арамбуру. бив
У успону, и да сг изборни ре-
| тенданту крај
папирусом. Протумачен текст показао је да се ради о лисму гувернера Тебе свом инАлександрије са налогом да му пошаље још једног дивног вина његова. Предузимљиви Грк изврши пробе и утврди да оплођено тле које је купио може мното више да донесе под виновом лозом, него под «ласичном египатаском културом па мука. И Египат доби данас славне винограде, а Местор
| Ђанаклис нове милионе.
Три главне групе странаца у УАР
После Грка, највећа компак тна заједница странаца ком овде имају дозволе боравка и рада, али не и пасоше УАР, несумњиво су Италијани. пре последњег светског рата било их је око 60.000; али су их рат и интернација од стране британских власти натерали у даље сеобе. према Аустралији. Бразилији и САД. Нове групе Италијана се не досељавају. јер између УАР и владе у Риму нема конвенције која би то омогућавала, а и међу онима који су остали у Египту има репатријације, тако да је заједница опала на неколико хиљада.
На трећем месту по бројности су Суданци, чији тачан број је тешко установити, јер је велики део толико срастао са Египћанима да осећају и једну и другу националност као своју. Заједничка религија., врло сродан језик, начин живота и обичаји, учини ли су своје тако да је Суданаца свакако више са египат ским пасошима. него са дозволама боравка за странце.
Не рачунајући дипломатска представништва, _ делегације и мисија међународних организација, има у УАР око 55 хиљада странаца. Компактне националне групације одавно досељених Грка, Италијана и Суданаца су се одржале као најбројнији чиниоци У оној категорији странаца којима египатске власти издају дозволе боравка на десет или пет година. јер се ради 0 људима који су овде код своје куће. многи и ожењени Етипћанкама или обрнуто.
Мања бројна, али много ша ренија по саставу је трећа група странаца, тј. оних који овде долазе на најмање годину дана ради ангажмана ко ји добијају од неке египатске власти, организације или фир ме. То су страни експерти за разне области привреде. науке или друштвених служби. У тој категорији одражава се, наравнд. слика политичких од носа владе УАР са иностоан-
ством. Бивше колонијалне стручњаке морали су. до 0оспособљавања арапских кадро ва, да замене квалификовани људи из пријатељских земаља. Јавних података о броју тих странаца.по националностима нема, али изгледа да је највише Немаца, Руса, па Ју гословена.
М. МИЛЕНКОВИЋ
деа, да се неби повратила дволична, колебљива и у осно ви антирадничка политика ње говог шефа. бившег председника Фрондисија.
Двадесет и седам одсто гла сова које је добио на општим изборима 7. јула нису Илији одмах били довољни за освајање председничког положаја. Пошто није одмах добио апсолутну већину, нови избор председника извршили су У другој истанци 9. јула изборни“ колегијуми у провинцијама и у Буенос Аиресу. Илија је добио и Те нове, посредне изборе и на крају. парламент га је прогласио за будућег председника Републике.
Прве Илијине изјаве указу ју да он намерава да изврши делимичне промене У Аргенти ни, да покрене парализовану привреду земље и затражи 60 ље услове од америчког при-
ватног капитала. који је последњих година стекао снаж не позиције у Аргентини истискујући ранији британски утицај. Међутим, прве нега-
зултат не може протумачити његовом слабошћу већ само као делимичани неуспех једне политичке тактике. Један део гласача нашао се пред туђим кандидатима, али се за Илију определио једно ставним системом елиминаци је. Одбацио је врло одлучно генерала Педра Арамбуруа. који је симболизовао десницу и војни директоријум образо
ши привремени председник
из периода после рушења Пе-! нуо је такође и Оскара Аљен
ван после пада Перона. Одгур
тивне реакције америчких по словних кругова према његовим намерама и оштар опозициони став који су према же му већ заузели синдикати и перонисти говоре да ће изабрани председник имати мно то тешкоћа да државни брод Аргентине приведе у мирни-
је воде. Јаша АЛМУЛИ