Borba, 15. 08. 1963., str. 8
ПАДАО А] [РА
Страна 8.
Пред почешак нође шкоаске тодине у Београду
готове на време 2
ПОРЕД ОСТАЛИХ ТЕШКОЋА И НЕСТАШИЦА РАДНЕ СНАГЕ. — ИПАК, НАЈ-
за а <
95
ВЕЋИ БРОЈ НОВИХ ШКОЛА ПРИМИЋЕ УЧЕНИКЕ У СЕПТЕМБРУ
Са зидова. нове основне школе на углу Косовске и Кондине улице ускоро ће бити уклоњене грађевинске скеле
У Београду се и овог леј преко Дирекције за изград | по уговору са грађевинари та гради, дограђује и адап| њу јавних објеката. Неке
тира већи број
основних | од њих, рекао нам је Сто-
и средњих школа. Рокови | јан Радуловић, биће готоза довршење ових објеката | ве и пре предвиђеног рока.
поклапају се углавном са петим септембром, даном,
— Колико школских 06јеката се гради и када ће
када почиње нова школска | са нових зидова бити укло-
година.
Међутим, да ли ће све школе били и довршене у уговореном року како би и ова школска година, која иначе бележи велики прилив нових ученика, могла да почне на време — то је питање које забрињава про светне органе града. Јер, у извесне тешкоће, које у последње време погађају грађевинска предузећа, не треба сумњати.
То нам је донекле тотвр дио и разговор са Стојаном Радуловићем, – директором Дирекције за. изградњу ја вних објеката Београда.
— Извесне тешкоће пос-
тоје у набавци. грађевинског материјала, рекао нам је он, међутим, грађевич-
ска предузећа се много ви ше жале на несташицу ра дне снаге. Наиме, родна го дина апсорбује велики број сезонских радника. Пожопривреда привлачи чак и, оне грађевинске раднике који немају своју њиву, јер, дневнице износе и до 1.500 динара не рачунајући пет оброка дневно што је иначе много више од дневне зараде на грађевини. Свакодневне невоље, каже Стојан Радуловић, причињавају нам и банке које ни за длаку не одступају од прописа да се чак и за ове објекте, мора при бавити целокупни износ ин вестиције и то наравно, пре почетка радова Иако је по | знато да градска и општин ске скупштине као инвеститори остварују свој буџет у току целе године и да је увек цео износ немогуће олједном обезбедити. — Но и поред свега, не постоје озбиљније опасности да се закасни са завр-
жене грађевинске скеле7
— Најпре: модерну велику основну школу са 20 учионица и већим бројем ка бинета и вежбаоница гради предузеће „Комграп“ на углу Косовске и Кондићеве улице. Рок за предају згра де је 20. октобар. Међутим, како смо сазнали у Дирекцији, зграла ће бити довр шена најдаље до 10—15 сеп тембра, јер се инсистирало да се радови убрзају због почетка наставе. По речима директора ове институ| ције, ове године ће и сред ња школа за зубне техничаре први пут радити у савременој великој згради. Нова зграда гради се на углу Фабрисове и Добропо љеке улице. Грађевинско предузеће „Дунав“ обавеза но је да је испоручи 1. октобра. Па ипак, тврди се да ће и ова модерна велика школд бити завршена ло 10. септембра.
Међутим, постоји могућност да адаптација старе и довршење нове школе „Јован Цвијић“ на Карабурми закасни за десетак — дана. Овде ће нова зграда бити повезана са старом зградом која се адаптира, једним великим — коридором. Поправке на старој згради откриле су низ непредвиђених послова па ће због тога уместо првог, радови бити окончани десетог сеп тембра.
Поред фискултурне гале коју је управо добила шко ла у Улици Кнеза Данила, до 1. септембра биће готова фискултурна дворана и у школи која. се налази у Улици Патриса Лумумбе.
Још једна велика школ ска зграда за основну шко
шењем школа које се граде! лу „Алекса Шантић“ треба
Контакт између француске публике
и југословенске
кинематографије
ФРАНЦУСКИ ЛИСТОВИ ИСТИЧУ ВИСОКЕ УМЕТ-
НИЧКЕ КВАЛИТЕТЕ Б
Париз. 14. августа (Танјуг)
Више париских листова И часописа објавили су веома позитивне приказе и оцене о Булајићевој „Козари“ која се већ другу недељу приказује у пет премијерних биоскопа у француском главном граду. Лист „Лиманите димантш'“ ставља овај филм на чело листе премијерних филмова приказаних прошле недеље. Часопис „Франс нувел“ посвећује .Козари“ целу стра ницу, истичући њене велике уметничке квалитете, али исто тако и настојања редитеља да гледаоцима пружи истини ту слику о историјским догађајима везаним за постојање ове „једине слободне територије _ у поробљеној, Европи 1942. године“
Поред многобројних квалитета које налази у овом фил му. критичар „Франс чувела“ посебно истиче његов хумани зам. Тај хуманизам нарочито је дошао по изражаја у сцени са ослепелим Немцем, која показује сву бесмифленост рата и указује на одговорност оних који су га започели. Препоручујући топло овај филм француским гледаоцима, „Франс нувел“ подвлачи ла „Козара“ успоставља контакт између француске публи ке и југословенске кинематографије „(коју веома слабо по знајемо"
Под насловом „Никада не заборавите“. „Иманите“ објав-
УЛАЈИЋЕВЕ „КОЗАРЕ“
љује данас дужи приказ свог критичара Самијела Лашиза у којем се евоцирају успомене на отпор народа Југославије против надмоћних Хитлерових дивизија. Хероизам непознатих бораца са Козаре и општи утисак који филм 0оставља на гледаоце Лашиз упоређује са античком траге-
дијом. Иначе. критичари ова три листа замерају француском
дистрибутеру што је одлучио да овај филм прикаже француским гледаоцима под бесми сленим насловом; „Црвени ђа воли против СС“. Критичар „Франс нувела“ Албер Сервони сматра да та „комерцијална неукусност“ неће одвратити француског гледаоца „Козаре“.
од
Успех ученика основне школе „Стјепан Митров Љубиша“
Будва. августа На недавно одржано» репу бличкој пионирској изложби фотоаматерђа у Мостару по други пут су учествовали и ученици _– Основне школе „Стјепан Митров Љубиша“ из Будве и освојили треће место. У појединачној конкуренцији они су освојили тоећу награду за рад „Поправак ферала“ и тридесет диплома. И на прошлогодишњој излож би која је одожана у Тузли | ученици из Будве освојили су такође треће место, Д. Н.
ару, а верује се да ће се завршити знатно раније.
мушке гимназије, која се комплетно реновира треба, као. што је предвиђено, да буде готова до 5. септембра. Остали обимни послови на овој старој згради привешће се крају најдаље до 10. септембра. Започета је и изградња неких — средњих школа које ће се завршити у току наредне школске го дине. Поред осталих; машински школски центар у Улици Баје Секулића, велика текстилна школа у Је сеничкој улици, доградње Седме београдске гимназије и велика зграда средње ме гтцинске школе која ће се градити две године.
У Секретаријату за просвету и културу Општинске скупштине Чукарица обаве
| штени смо да ће до 5. сеп-
тембра бити довршена доградња основних школа у приградским насељима Сре мчици и Кијеву, као и осно вВНа штжола „Браћа Јерковић“ у Железнику и „Ђура Јакптић“ у Раковици. На Звездари су у току припре ме за доградњу две основне итколе. док ће нова пг » ла са 16 учионица на Крутт иут путу бити готова до 10. октобра. А. ДРАГОЈЕВИЋ
изградиће у
Бар, августа
Баранима је увек приговарано да немају смисла за развој туризма. У ствари, ова је комуна, са три пута нижим националним дохотком по глави становника од југословенског просека и знатно нижим од најнижег, црногорског просека, све своје снаге и средства била сконцентрисала на изградњу луке, која. ће „повући“ туризам и све друге привредне гране. Сада, када је лука изграђена толико да је постала неопходна привреди, Барани имају јасне концепције и о развоју туризма. Сам град и лука као да су одређени за развој транзитног туризма. Подићи ће се још један хотел и бар, први на овом делу јадранске обале, оба објекта према захтевима помораца.
Из средстава инвестиционог фонда, чији годишњи прилив не прелази 15 милиона, комуна ће подићи још два објекта за смештај страних туриста у Сутомору и проширити кафане и ресторане. Његову велику и изванредно лепу плажу, Титограђани су први почели посећивати пре три четири године када је пуштена у саобраћај пруга Титоград — Бар, а овог лета у Сутомору је пет шест пута више туриста него мештана. У угоститељским објектима и приватним кућама нема ни једног слободног места.
Чањ, плажа са 1.200 метара песковите обале, окружене шумом, примиће у току ове године прве становнике. То ће бити извођачи радова Друштва пријатеља природе Србије, које је један део ове плаже закупило
5 "БОРБА |
НАЈБОЉА СЕЗОНА НА ЈАДРАНУ
Да ли ће нове школе бити Само у сплитском срезу | т
· 15 милиона долара
БРОЈ НОЋИВАЊА СТРАНИХ ТУРИСТА ПОВЕЋАН
ЗА 45 ОДСТО. — УГОСТИТЕЉСКА ПРЕДУЗЕЋА ОВЕ
ГОДИНЕ ДОБИЛА 3.800 ЛЕЖАЈА. — СПЛИТСКЕ И
МАКАРСКЕ УЛИЦЕ ЗАКРЧЕНЕ АУТОМОБИЛИМА СТРАНЕ РЕГИСТРАЦИЈЕ
Сплит, августа
Извесне песимистичке прогнозе о овогодишњој ту ристичкој сезони на Јадрану, које су се могле чути све до пре месец—два дана, пале су у воду. Нико ви ше не сумња да ће овог лета туристичка „жетва“ сити плоднија него икад ра није.
За првих шест месеци у сплитском срезу, односно у Далмацији, забележено је 45 одсто више ноћивања страних гостију него у истом периоду прошле године. Девизни прилив повећан је за 80 одсто. Мењачкице у Сплиту, Макарској, Хвару и многим другим местима јављају да је њихов промет већи и за преко сто одсто него у исто време про шле године.
Пет и по милиона долара више него прошле године
Сматра се да ће сплит-
ма да буде готова у фебру | ски срез ове године од ту-
ризма остварити најмање 15 милиона долара, или гото-
Учионички простор Пете | во пет и по милиона долара
више него прошле. године. Ово неколико података у пућује на закључак да Дал мација има велике потенцијалне могућности за бржи развитак туристичке привреде. Оријентација да се кроз седам година на овом подручју оствари од ту ризма 50 милиона долара, више је него скромна.
О томе говоре и делимич ни резултати ове сезоне, у коју се, додуше, ушло са много више припрема. Угоститељство сплитског среза добило је 3.800 нових лежаја, а приватна домаћинства су кредитима и сопственим средствима осигурала гости ма бољи комфор у својим собама које се у све већем броју сврставају у прву категорију. То, ипак, није једини фак тор који је допринео повећењу туристичког промета. По мишљењу Иве Драгичевића, секретара Срескот туристичког савеза, на повећање броја гостију утицале су и цене које су оста ле на прошлогодишњем ни воу и могле да конкуришу на иностраном туристичком тржишту. И баш о том мо-
менту — како каже Драгичевић — сада највише тре-
ба водити рачуна, јер је управо у току утврђивање цена за идућу годину.
Показало се, такође, да страни гости траже смештај у објектима са комплет ним санитарним уређајима, ште им ове сезоне, поред до садашњих хотелских капацитета, пружају и нова туристичка насеља у Задру, Сплиту, Хвару, · Корчули, на каштеланској ривијери и другим местима. Указује се, међутим, и на један недо статак, наиме да у близини ових објеката нема довољно продавница прехрам бених и других производа, потребних за свакодневни живот, па су гости упућени искључиво на исхрану у ресторанима.
На већи девизни прилив утиче и могућност да страни гости купују индустријску и другу робу са попустом' од 20 одсто.
Гости замерају што продавнице не раде нон-стоп
Али, ова примамљива по властица за стране госте ни је довољно искоришћена, јер је трговина у ову сезону ушла неспремна. Још су, на пример, ретке продав нице робе које раде нонстоп, мада се такав облик рада трговини у сезони намеће као неопходна потреба. Гости томе озбиљно замерају, а такође има доста и жалби на угоститеље, не на цеве, него на услуге. По ре чима Драгичевића, кадар у угоститељству је већи про-
'блем него изградња угости-
тељских објеката.
У Дубровнику у првих шест месеци ове године забележено је 86 одсто више ноћивања него у исто време прошле године, а у суседној Корчули 90 одсто.
Моторизовани туристи су такође ове године извршили праву инвазију на Јадран. Довољно је погледати сплитске или макарске улице. Оне су просто закрчене аутомобилима са регистарским ознакама свих гра дова света.
Ове године је доста учињено на изградњи ауто-кам
пова, многи од њих су боље уређени, добили су ком плетне санитарне и друге уређаје.
А. ТИРНАНИЋ
У БАРУ И ОКОЛИНИ .
ПЕШЧАВЕ ПЛАЖЕ НА РАСПРОДА ЈУ
На песковитој обали Чања Друштво пријатеља природе Србије
наредне четири године 3.000 лежаја
за мале паре. Оно се, наи-
ме, обавезало да на тој плажи с" изгради водовод, канализацију и расвету зато што ће му ка-
пацитети од три хиљаде лежаја које по уговору треба да подигне најкасније до 1967. године, остати у трајном власништву.
Велика плажа, која по својим природним лепотама има мало такмаца на југословенском делу Јадрана, такође очекује солидног пословног партнера па да буде приступачна туристима. Барани су одлучни да тако лепу плажу, иако сами не
могу да је оспособе за упо-
требу, не дају партнерима
сумњивих могућности. · И док тако Барани пра-
ве осцилације од распродаје до даривања плажа, уверени да ће за такве понуде лако наћи пословне партнере, сами планирају акције и средства да туристичку сезону учине дужом, а боравак туриста удобнијим; Једна од њих је и подизање ловишта на Суторману, пла нини која се издиже изнад
Друже уредниче,
Кућни савет зграде Пиларев блок у Славонском Броду требало је да истлати рачун фабрици „Ђура Ђаковић“ на име отравке електромотора. Овај рачуњ у изнову од 27.389 динара, одмах то пријему, 19. марта 1963, исплатили смо истог дана треко банке.
Међутим, неколико дана касније од предузећа „Ђуро Ђаковић“ добила смо отомену због „нетлаћеног“ рачуна. Одмаж смо одговорила да. је рачун подмтирен.
Убрзо затим стигао је налог Отиштинског суда Славонски Брод, у коме се застева принудна натлата ра чуна. Отет смо обавестили “ суд ц предузеће да је рачун пистлаћен. То смо проверили код банке ч добила рачун на коме тллце: „Истлата оправдана 19. марта 1963“, Петнаестог априла достављено нам је решење Отштинског суда број 916, којим се обуставља платни налог од претходног месеца, а предмет предаје у надлежност Окружном тривредном суду. ' | "Одмах смо обавестили От штински суд да смо измирила налце обавезе, алт је два дана касније стигао налог за плаћање. Кад смо мислили да је све завршено, 8. августа ове године стигло је решење Окружног тривредног суда, број 2050, да плљатимо 27.380 динара мц тозамалиљиј своту на име насталиж трошкова.
Изпенпађенци овом неажур ношћу – администрације У банци. илм паж у суду, после четвртог решења обратили смо се генералном директору предузећа „Ђуро Ђаковић“ ми поднели приговор Окружном тривредном су-
ду. Надамо се да ће бар неко бити одговоран за овај бирократски поступак. Како изгледа, нехат једног слу жбеника ангажавао је више друштвених институција да „решавају“ једно на време решено титање.
Славонски Брод, август
Благоје ПРЕРАДОВИЋ, председник кућног савета
И даље без днебне ипштам пе
Друже уредниче,
Пре извесног времена објавили сте моје писмо да грађани ПЏерушића не могу педе љом да добију дневну штампу. А она и у друге дане стиже са закашњењем,
Новине у Џерушићу продају се у књижари и тпговича ма, А продавница „Височица“, књижара и пошта не ра де недељом, па штампу која стиже у недељу добијамо тек У понедељак. Мако је о томе често било говора, пешење није нађено. Трговине олбијају да раде недељом, а поштапски службеници кажу да се то њих не,тиче... _ Перушић. августа У
Петар КЉАЈИЋ
"у
ужили нас за ду: који смо одавно плашили
Десе |
5 Мебе додацку
Друже уђе
Још Тон дине поднео заводу за ср рање у Ива за дечији
до, је решењем Датак, 3
бро
ра про
сам Срем ција Лио У нигра ду И
који жалбу (реше ; "шењем 6 Кроз 63 од 18. мајај штио нападнуто признао ми пра износ дечјер додатка, “ Другостепену оргац во решење достави и филијали у Иван односно Комуналноу ду у Бијелом Пољу, тога требало је ла. мах исплате дец и Међутим, није ЈА 4Е по овом налогу, Ио.“ логу. И 7 10 месеци не примам лодатак и не знам 4 ће луто трајати 7] ње Комуналнор завода, | Рожаје, звгуста
Бахтијађ Мур
А
ВО му
»Г радска чистоћа« прађу нечисштоћу
Друже уредниче,
Не знам да ли се то догађЂа и у другим београдским Улицама, али у Крушедолској, Охридској и Катанићевој то је заиста случај и сада и раније. Улицама се одјелном раширио непријатан ми-
Поштени налазач се јађио
Друже уредниче.
Трећег августа кренуо је за Пакрац шинобусом, који пола зи из Загреба у 0.20 и Марко Ступар из Пренопакре. Носио је четврт милиона динара и већу количину вредносних папира. У новчанику је имао 210.000 динара. а у чековима за потрошачке кредите око 240.000' динара. Новчаник“ са 210.000 динара и 240.000' динара у чековима пао му је испод седишта. Кад је у Пакрацу изишао из воза, није ни приметио да нема новчаника.
Истог дана када се овај воз враћао из Вировитице путовао сам из Дарувара за Џакрац. Кондуктер Звонко Котарски испричао ми је да је у возу нашао новац и чекове. Одмах по, доласку у Пакрац пронашли смо власника, где је утврђено да свето њему припада. Када је Ступар добио новчаник са чековима и новцем. није од радости знао шта да учини. Пону дио је награду кондуктеру Ко тарском. али је овај то одбио. Дарувар. августа
Жељко ГЛАВАШ,
службеник ИУП Дарувар уСрим трађанима одредишиа крбне „лрупе«
Друже уредниче,
У „Борби“ од 1. августа 06јављено је моје писмо „Свим трађанима одредити крвне гру
самог Бара. Суторман, који се због доста воде у току целе године назива планином 365 извора сматра се врло по годним за гајење срна и фа зана. Већ идуће године ће за прву младунчад и подизање ловачког дома бити предвиђена средства у буџету комуне. Д. ПАЈКОВИЋ
У Делницама шест
сезона трај е
месеци,
Идуће године угоститељи Кварнерске ривијере укључиће Горски Котар у програм излетничког туризма
Делнице, августа Туристичка привреда је овде друга грана по свом значају, одмах после дрвне индустрије.
Једна неслужбена статистика, на пример, каже да сезона у Делницама траје пуних шест месеци, три зим ска и исто толико летњих. С обзиром на претходну го дину, туристички промет по растао је за пуних 140 одсто, а за око 40 одсто само посета страних гостију.
Делнице располажу сада са 104 лежаја у комерцијал ном угоститељству и са 30 кревета у кућној радиности. Три хотела — „Рисњак“, Ловачки дом и нови објекти на Петеховцу — те шко могу да задовоље потребе оних који желе овде
да летују или да проведу зимски одмор. Међутим, и у Општини и у Туристичком савезу много више мисле на уређење објеката за разоноду. — Нећемо за сада градити нови хотел, јер треба ре штити хитније проблеме скијашке стазе на Петеховцу, организовати службу за одржавање скакаонице и скијашких терена, пронаћи средства за ново клизалиште... таи Е Све то, према речима људи из Општине, много је хитмије од изградње хотела, који је такође у плану. Јер, како кажу, прво треба створити основне услове ко ји ће привући домаће и стране туристе, а тек онда градити. —. п, п.
пе“. Писмо је претрпело извесну редактуру и свакако му је поправљен стил и језик што је признајем било потребно, али је том приликом учињена мала грешка, па је испало „да Војна болница у Пули није признала ранији докуменат и да нема поверења у ранији до куменат, а требало је да стоји да екипа загребачког завода за трансфузију крви која ради у Пули није хтела да призна ранији докуменат Војне болнице у Пули.
пула, августа
Јожа ПРЕТНАР, капетан фрегате
За мир п одмор трађана.
Друже уредниче, | Грађани у Улици Божидара Аџије у овим летњим данима
|не могу да се одморе. Наиме
У згради број 21. уз простори је културно-уметничког лруштва „Градимир Михајловић“ налази се и летња башта. у којој се скоро свако вече при ређују игранке које оедовно трају до касно у ноћ. Чим падне мрак, у том дворишту настане галама. Џез-музика и снажни бубањ и трубе чују се чак до Црвеног крста и Старог ђерма. и што је јот
торе, разлежу се псовке и
разна неукусна Тако становници
новима немају мира и одмора. Нико нема ништа
гранке приређивати свако вече овде у стамбеном насељу. кад за то има места и могућ ности и негде другде. Органи
затори би свакако требало да “ воде рачуна о томе да игран
ке не прелдве границу дозвољеног. јер се тиме нарушава мир и одмор грађана. Београд. августа Дратић Р. ВЕСКОВИЋ Божидара Аџије бр. 22
добацивања. читавог овог краја у сопственим ста-,
против игранке и забаве младих. али би ипак требало мислити и на одмор грађана. Зашто и-
рис тако да су гра лазили _ овуда ИЕ нос, трчали, само = (у пре побегли из тих Узв Како су се осећали они | станују овде; Опџ су си ко морали да затворе и ре, иако је напољу биљ . ма топло.
Одакле овај смрад.
Кола „Градске. аутоматским пражњење ти, опремљена уређаје водом за квашење | +“ ко се не би ли НЕ при изручивању смећ у стерне, била су неш Уређај није функи па је вода са смећеџ џт улицом, од чега (се непријатан задах, Бг, се из једног зла роди и ће. „Градска чистоћа“ и ла је нечистоћу, Београд, августа
Обрад ВУЧЕТИН, Ивана Милутиновић (еј |
Несша је кула Тодора Веза
Друже уредниче,
У нашој штампи често о же, прочитати понеки нат ли писмо да не водим) У
„но рачуна о историјским 5 меницима. То ме је полти да кажемо неку реч о кл дора Везира у Сталаћу, ници овог краја односе по камен са ове куле, 17 нико не обраћа пажњу трам да овај историјски # меник . треба заштитити се овако настави, он ће = зо срушити, Бошњане код Крушевца, августа
Драгутин ЂОРЂЕ
Непри јашне сишнице __у Аранђелобњу
Друже уредниче,
човек У Аранђеловцу заиста може да се одмори, да добро поједе, лепо спава и ужива У чистом ваздуху и на извору пи је киселу воду.
Угоститељи су уложили много труда да гост у сваком погледу понесе пријатан утисак. Тешко је ставити примедбу на храну, специјалитете, а све то по солидним ценама. међутим, У Аранђеловцу има ситница које сметају гостима и које би се могле уклонити.
Купатило не ради редовно. Мако температура износи 30 степени у хладу, ако се појави облачић, чувар каже: „Данас не радимо, због облака“. Онда затвори врата, а гости завирују на врата и моле па их пусти у базен како би се бар мало освежили. Кад су по
ИЗДРМАВАЊЕ РАЗВЕДЕНЕ : СУПРУГЕ
ПИТАЊЕ: Разведена: сам и судском пресудом је одређено да ми бивши супруг плаћа издржавање. Како и мам 47 година интересује ме, да ли и под којим усло вима имам право на здравствену заштиту. Мој бивши супруг је у радном односу и поново се оженио.
ОДГОВОР: Према чл. 23 Закона о здравственом оси турању разведени брачни друг, коме је судском одлу ком одређено издржавање, ако је у моменту развода био старији од 45 година (кена) или 60 година (мУшкарац). Ово право брачни друг стиче под условом ако је У тренутку развода брака инвалид прве категорије што утврђује инвалидско-пензијска комисија. Према томе, ако сте у чаву развода имали преко 45 година, и ако сте инвалид прве категорије имате право на здрав ствено осигурање по основу бившег супруга без обзира што је он ступио у нови брак, и под условом _ ако вам је судском одлуком од ређено издржавање,
Дакле, упра је успела да реши и нице које нису (ак овим топлим данима. отварају базен иак су јефтине — сто Д пање и Аранђеловац,
Драган службеник ПРИ ује
Користи“
одиљеког, ме поро ла 10 дана у бол, сам почела да кор!
суство имала Е мам радног стажа. чи је! деце. Исплаћена аног 2" њена накнада Па да | ка па ми се чи неправилно.
ОДГОВОР: Закона 0 3Л гурању же ним стажом сеци или и са прекидима зле У две године, 1 ; сто од 9080 |
Овај се износ м и ин и порођај“ се труд а лази сме
осо .. 40 драветвеној у у којој је ни а исхрану. с Е за одсуства збо
60 овог закова менити им 12 о чла ранику сад се дице смањује ет ходак з8 10 9 и" Према томе "уакие а во на.50 Одо ла оре“ ног дохотка = равка у болв“ и“
ПИТАЊЕ: 105. дана пор