Borba, 20. 02. 1964., str. 3
|.
· ном“ +- влада У
фебруара 1964.
|ЧЛАН КОМЕНТАРИ
У
Истражна комисија Органи зације америчких пржава прихватила је оптужбе влае у Каракасу о „атресији ми интервенцији“ Кубе у Венецусли. Званичног саопштења. додуше. није било. али се сматра да ће већ у току ове недеље извештај комисмје бити поднесен Савету министара ОАД. Досал је, наволно, уставовљено „да је кубав ска влада слала субверзивви и пропагандни материјал Венецуели, припремала ва својој територији венецуелан ске герилце и терористе, финансирала побуњеничку активност у Венецуели и сла ла оружје и упутства — тајним венецуеланским снагама за субверзивну и терористичву активност“
Према захтеву из Каракаса, Савет ОАД би требало да донесе. коначну одлуку о
предузимању колективних мера одмазде против Кубе, на основу интерамеричког
пакта о узајамној помоћи.
На помолу је поновно под гревање антикубанске кампање. опасност ол изазивања нове кризе у карипском подручју.
После више од две године не много>успешних окршаја са припалницима Фропта напиопалног ослобођења (ФАЛН) — који заступају гледиште да се ситуација У Венецуели мора изменити само кроз оружану борбу и чију диверзантску активност националне политичке снате, изузев КП Бенецуеле и Покрета револуционарне левице. сматрају „крајње екстрем Каракасу већ два месеца птастоји — да унутрашње немире у својој земљи подигне па ниво заједничког латинскоамеричког проблема.
Овакав венецуелански став, који је уследио после прошлогодишњих лепембарских избора кад су учестали ливерзантски препади ФАЛН, од почетка пије био прихваћен у многим латинскоамеричким земљама. Мексико, Бразил, Чиле. Уругвај и Боливија, ва пример, заступа-
СВЕТ У БРОЈВАМА —-
х ЖИВОТНИ трошкови по расли су прошле године у Бразилу за 81 одсто, у Аргентини за око 40 одсто, у Чилеу за 45 ол сте. (Слично је и у дру гим земљама овог подручја) У У ЗЕМЉАМА југбисточне Азије и Далеког исто ка производи се сада 0смина _ укупне светске произволње челика, при
Јапан далеко
је на, првом месту, а затим долазе Кина и Индија.
чему
Х ЈЕДНА медицинска помоћница долази у европ ским земљама на 335 до 1.195 становника, у Северној и Јужној Амери ци на 229 ло 6.026 станов ника, у Африци на 7190 до 12.445 становника. У Азији на 428 до 8.267 ста новника.
ЧЛАНЦИ КОМЕНТАРИ
ИНФОРМАЦИЈЕ БЕЛЕМКЕ мл
ИНФОРМАЦИЈЕ ЉЕЛЕШКЈЕ. ЧЛ
ОПАСНОСТ ОД НОВЕ КРИЗЕ
ли су гледиште да спор треба решавати искључиво ми рољубивим путем, а никако применом силе. Мексико — се оградио чак и ол могућности па дође у ситуацију ла подржи било какву интервен цију. а Бразил је одлучно олбио. у време венецуеланске дипломатске офанзиве међу чланицама ОАЛД и захтева да се прекину сви ли пломатски односи са Кубом, ла размотри „доказе“ Каракаса о „кубанској агресији“ Инсистирање Венецуеле ла се обнови „случај Кубе“ у време одлуке Сједињених Држава ла наставе економску блокаду острва и у време нових. измењених имтерамеричких односа — води. на тај начин. оживљава њу кризе у Карибима. А таква криза, као што је познато, досад није могла па буде ни искључиво кубанска, ни интерамеричка. него Увек — светска, Повод ла се изазову поновни потреси так ве врсте заиста пе — изглела особито значајан. Д. Р.
У алжирско-мароканском сукобу погинуло око 60 Алжираца
Алжир, 19. фебруара АФП
АФП сазнаје у добро оба вештеним круговима алжир ске владе да је у новембар ским пограничним алжирс ко-мароканским сукобима, са алжирске стране поги нуло око 60 војника, а рањево око 250.
Филипини неће обновити односе са Малазијом док не буду решена малазијско-индонежанска размимоилажења Манила, 19. фебруара Овде је данас објављено да Филипини неће обновити дипломатске односе са Малазијом, док не буду решена малазијско-индонежанска _ размимоилажења. Представник _филипинског Министарства иностраних послова изјавио је да је председник Макапагал у по руци председнику Сукарну пружио уверавања да ће сврилипини чекати на три-
-партитно решење спора око Малазије.
КИПАРСКИ ПРОБЛЕМ ПРЕД САВЕТОМ БЕ
ЗБЕДНОСТИ
Сенка неизвесности над Кипром
(Од сталног дописника „Борбе“ )
Вашингтон, 19. фебруара (Телексом)
Прошла су, наравно, она времена када се дипломатским акцијама великих сила. или за зеленим столом око кога оне преговарају, могла укинути по нека мала и слаба земља. Мада су данас покушаји оваквог дипломатског уморства све ређи, чињеница је да их мале и слабе земље не искључују као реалну опасност по своју физичку и политичку егзистенцију.
Кипарска влада, минус њен турски. мањински део, Који! више не сарађује са председником Макариосом, очевидно страхује од тога да се. Кипру наметне са стране таква солуција садашње кризе која би била почетак краја Кипра као независне суверене државе.
Тајне нагодбе Све док Сједињене Државе, Велика Британија и
Турска сматрају да међународни уговори о Кипру дају Грчкој, Турској и Британији право на војну унилатералну интервенцију, над суд бином Кипра лебдеће сенка неизвесности и Кипар неће пристати да одговорност за решавање кризе остане искључиво на групи земаља, на САД и Великој Британији. Решавање садашње кри зе, по мишљењу Кипрана, треба да почне резолуцијом Савета безбедности која не двосмислено подржава инте гритет и егзистенцију кипарске државе и у принципу осуђује и обесхрабрује сваки покушај насилног на метања _ солуције, војном интервенцијом и инвазијом.
Председник Макариос и његова влада излазе пред Савет безбедности са сумњом да ико други, сем Савета безбедности, може да задовољи овај основни захтев Кипра. Они се прибојавају да ће САД и Велика Британија, које још увек одбијају да одбаце „право Турске“ на директну војну интервенцију, пристати на административну поделу Ки пра, а затим и на политичко распарчавање чиме би у Ме дитерану. уз много крви, потонула не само концепци-
Нови предлог за гарантовање неутралности Камооџе
Сиханук предлаже четворни споразум између САД, Тајланда, Јужног Вијетнама и Камбоџе
Гном Пен, 19. фебруар» | (Танјуг)
Шеф Камбоџе принп Но родом Сиханук иступио је јутрос са новим предлотом да се,уместоу Женеви неутралност и интегритет Камбоџе гарантује четвор ним · споразумом између САД, Тајланда, Јужног Ви јетнама и Камбоџе. Ова но ва иницијатива камбоџанс ког шефа државе оцењена је у дипломатским кругови ма као потврда жеље Ком боџе да остане неутрална и да живи у миру.
Сиханук је затражио да се састанак одржи пре кра ја марта у Камбоџи. Ако до тога не дође, шеф Камбоџе је поновио да ће влада
бити приморана да оствари мере о којима је он рани је говорио — то је прекид дипломатских с односа са САД и свим земљама које су онемогућавале сазивање конференције у Женеви. Уколико четвориз конфе ренција уроди плодом, Кам боџа би била строго неутрална. Ова неутралност, према предлогу Сиханука, била би надзиравана путем контролних пунктова на територији Камбоџе.
После четворне конферен ције, Камбоџа би вормали зовала своје односе саСАД и успоставила дипломатске односе са Тајландом и Јуж ним Вијетнамом.
ТРАГЕДИЈА РУАНДЕ
У бившој белгмјској холониј већице становника трита
Дошло је у нпекољико мах је у да је једном приликом настрадало
риода, у коме су странци деценијама. да би кад је оно затражило независност окрее. Белгијанци су прошле године били примоРуанде али, пошто су претходно довели на задржали су знатне позиције у
покоља, а јавља се сукоб потиче још из кол
Ризовала мањитско плљем
нула други лист и по Рранм. да се сложе са,
власт политимаре који им најв
владиној администрамији, Сматра с
кључне у привреди.
гла да утиче на руандску У . Руатди им даље изгле
дног разрушеног села тритадник ог намештаја.
0 тога не долази, У На слици: из Је углу) износи остатке св
онијалног те е Батуца, држали Ватут независношћу
дника племена Бахуту и мањине ова крајем прошле и почетком ове године до травозг
зле одговарају,
и Руанди већ месецима 7тра
је сукоб између из племена Батуц:.
20.000 Батуца. Овај
ч око фаво-
хомандне позиције у домаћој војсци и, наравно све
владу “
е да би та тих позиција бивлла колонијална сила Мода спречи садплиње трагичне масажре. Међутим, да пролази политика. „подели та владај“.
племена Батуим (у левом
ја кипарске државнонсти ве то и нада на консолидацију и мир у томе делу света за дуги низ година.
Министар иностраних послова Кипријану тврди да његова влада располаже до кументима који доказују да је баш то суштина садашње кризе и да Турска тежи анексији једног дела острва путем административне поделе и претњом војном инвазијом. Постоје, сугерише кипарски министар, тајне уговорене нагодбе, између Турске и неких сила, које предвиђају задовољавање максималних захтева ТуРрске. Када се једном отклони неизвесност у погледу државног опстанка кипарске
КИПАРСКИ ПЕЦАЧИ 9
дов се плаше да ће Савет безбедности удовољити захте ву кипарске владе и изгласати резолуцију којом се не само подржава интегритет и јединственост кипарске државе. него осудити евентуал но коришћење „права на јед нострану интервенцију“ пра ва које Анкара жели да сачува. Таква резолуција. сма трају америчка и британска влада. само би погоршала и
онако тешку ситуацију. јер би турска реакција У том случају могла да буде баш
то — инвазија.
У Савету безбедности пре Кипра
Председник САД Џонсон и председник британске владе сер Алек дали су ових дана изјаве у којима тврде ла не желе да диктирају Кипру
Савета безбедности у решава | њу кризе сведу на, што је мо гућно мању меру и на што већу формалност. Они још нису пристали да _ негирају Турској право на војну «“нтервенцију. Они још нису разуверили Кипране да реч није о погребу кипарске др-
·жаве. Мада је јасно да ни
Вашингтон ни Лондон не же ле турску интервенцију ни
Британски влОди
грчко-турски рат. Они се са Никозијом разилазе на пи тању приоритета који ће до бити основно у односу на се кундарно, као и у питању метода који најбрже води ка ликвидацији једнот регионал ног. ружног и крвавог. готово, провинцијског конфликта. који може ла изазове уништа
вајући пожар. Живко МИЛИЋ
шеље још
2.000 војнико но Нипар
У Полису образован зрчко-турски комитет који ће интервенисати у случају нових сукоба
Лондон, 19. фебруара Овде је данас саопштено да је британски кабинет,
/ |
— Ове удице су сасвим добре, само траже мутну воду. (Карикатура М. Ћирића)
државе, сва остала питања, каже кипарски министар, решиће се релативно лако. Каква је вредност докумената које помиње Кипријану, тешко је утврдити, али је чињеница да су у Анкари Сједињене Државе и Турска, поред размене уверавања да ће обе земље учинити све да одрже мирни статус кво на Кипру док Савет безбедности не заврши разматрања кризе, такође одредиле и став према клаузули о праву интервенције у уговору из 1960. године. · Сједињене Државе су без резерве _ подржале такво право Турске. Изјаве бри-
танског председника владе показују да и Британија стоји при таквој интерпретацији уго-
вора. Америзка и западна штампа у својим написима оптужују председника Макариоса и његову владу да, излазећи пред Савет безбед, ности, желе да искористе | форум Уједињених нација како би поништили један међународни уговор и санк- | ционисали његово поништење. Савет безбедности не може да поништава међународне пактове, нити се може — пишу сви листови користити као инструмент за спровођење унутрашњих структуралних реформи ж0је на Кипру жели да оства ри Макариос.
Држање кипарске владе
Недељама, Вашингтон и Лондон. настојали су да одврате кипарску владу од њене намере да решавање кризе изнесе прел и повери Савету безбедности са мотивацијом да ће то пружити могућност СССР да се меша у један искључиво запад ни проблеми евентуално створи упориште и _ отвори канале свог пута ка источном Средоземљу,
Министар Кипријану, међутим. тврди да је кипарска влада пристала да се упусти у разговоре о саста ву међународних трупа и њиховом функционисању и обавезној одговорности _ Савету безбедности и пре него што Савет почне дебату. Изјавивши да о томе није било разговора између његове владе и СССР, Кипријану је изразио уверење да би совјетска делегација У Савету безбедности пристала на такву процелуру уколико је то жеља кипарске вла де. Претходним _ споразумима. који би морали да укљу че одговорност Савета безбедности и Уједињених напија и који би искључили могућност да у састав полицијских међународних снага уђу и грчки и турски контингенти сугерисао је кипар ски министар, избегле би се дуге и жучне дебате на сед вицама Савета безбедности, као и могућност ла СССР ин тервенише или заустави зкшије коришћењем свог права вета.
Други америчко-британски аргумент против изношења кипарског питања пред Савет -безбедности. према свим «адикацијама. далеко је реалнији: Вашингтон ми _ Лон-.
икакву формулу за дефинитивно решење спора. Министарства спољних послова обе земље демантовала су новинске извештаје да су Лондон и Вашингтон постигли договор да. после одбијања америчко-британског плана. изолују дипломатским кипарску владу. Демантовано је такође да САД и Велика Британија са симпатијом гледају на план „административне“ поделе Кипра. Али упорно настојање Американаца и Енглеза да одврате Макариоса од захтева да Савет безбедности узме у своје руке решавање кризе. потхранило је кипарске сумње и бојазни да се ради 0 кожи и животу кипарске државе. Џорџ Бол, амерички државни подсекретар, за вре ме својих разговора У Никозији. поред свих уверавања датих Макариосу о добрим и хуманитарним циљеви
ма америчко-британског пла на и озбиљним |
и тактичким аргументима про тив интервенције Савета безбедности и СССР. није успео у својој мисији. Америчкобритански план је одбачен.
· Али то није био крај британско-америчких напора. Пре него и сам Кипар. Велика Британија и Уједињене Лржаве затражиле су сазивање Савета безбедности. по веле акцију од које су одвраћали Кипар. Изненађење је било веома краткотрајно, јер је постало јасно да су Лондон и Вашингтон похита ли да стигну на Савет безбедности пре Кипра, како би тамо задржали инцијативу и усмерили рад Савета безбедности у складу са сво јим циљевима. Прва седница трајала је само неколико минута, јер се Савет безбедности на предлог норвешкот делегата Нилсена. сложио ла одложи дебату за 24 часа, како би дао времена генералном секретаду УН У Танту да у консултацијама са делегатима САД. Британи је. Кипра, Грчке и Турске изради свој предлог за акцију. У часу кад се Савет састао, у кабинету У Танта
налазили су се Адлеј Сти-
Дипломатски успех Никозије
Њихов разговор се кретао око У 'Тантовог плана, који је он израдио и предложио као основу евентуалног компромиса који би узео у 06зир кипарске захтеве да Савет подржи интегритет и независност кипарске државе као и захтеве Британије и САД да се избегне дебата о кипарској кризи и да се преузму елементи америчко-бри танског плана.
У сваком случају, садашња ситуација потврђује да су и кипарска влада и САД и Велика Британија са друге стране. истрајали на својим познатим позицијама и онда када је позорница решавања кипарске кризе пренесена из Лондона и Никозије у Њујорк. Кипарска влада постигла је несумњив дипломатски успех самим тим што је целу кризу успела, упркос про тивљења Лондона и Вашинттона да доведе до стаклене зграде на Ист риверу.
Лондов и Вашингтон, међу тим. још увек нису одуста-
венсон и подсекретар у Стејт департменту Џорџ Бол.
на свом јутрошњем састанку коме је председавао пре мијер Хјум. одлучио да на Кипар пошаље хитно још око 2.000 војника, као појачање британским снагама које се тамо већ налазе,
До ове акције британске владе дошло је у тренутку док се у Савету безбедности, пред који је кипарски проблем изнесен пре два дана, разматра ситуација на овом острву.
У Лондону је ова мера британске владе објашњена као предострожност због растуће напетости на острву. У британској престоници наглашен је привремени карактер овог појачања, највећег откако је децембра прошле године дошло до же шћих сукоба између припадника грчке и турске заједнице на Кипру и подвучено је да“"ће ове трупе учествовати у одржавању ре да док не буду образоване међународне војне снаге.
Како прецизира Ројтер и
АП, британска појачања би ће на Кипар слата у групама до краја недеље и састо јаће се од формација артиљерије. пешадије, оклопних возила и нешто админи стративних јединица.
У међувремену. како јавља Ројтер из Никозије, председник Макариос вратио се у Никозију из Полиса, где је био одлетео хеликоптером у вези са сукобом који је у овом градићу избио између кипарских Гр ка и Турака.
Он је новинарима изјавио да је ситуација у Полису и Ктими, где је такође дошло до јачих сукоба, сада смирена и да је у Полису образован заједнички комитет двеју страна који ће уложити напор да елими нише напетост која је лоследњих дана довела до сукоба. Председник Макариос додао је да ће, у случају потребе, поново посетити места сукоба и лично интервенисати у циљу смиривања. Он је био веома охрабрен својом мисијом у Полису, и рекао да су предузети неки „практични кораци“.
Како је вечерас изјавио представник кипарске владе, ситуација на острву је,
„укупно узев“, мирна и без значајних инцидената.
Страна 3.
СЕЊИ ДОПУТОВАО у ФРАНЦУСКУ
Париз, 19. фебруара (Танјуг)
Италијански председник Сењи допутовао је данас у четвородневну званичну посету Француској. Сењи ће разговарати с председником Де Голом. Ти разговори, као и они које ће водити италијански министар иностраних послова Сарагат са Кув де Мирвилом, треба да послуже, пре ма жељи коју изражава француска ' страна, објашњавању узајамних ставова и неких италијанских
гледишта
Порука Бен Беле Де Голу
Алжир, 20. фебруара (Танјуг)
Овде је данас саопштено да ће алжирски министар иностраних послова Абдел Азиз Бутефлика сутра отпутовати у Париз.
Он ће предати председни ку Де Голу личну поруку председника Републике Ахмеда Бен Беле,
Дански премијер Краг у СССР Москва, 19. фебруара (Танјуг)
Председник данске владе Ото Краг допутовао је данас у званичну посету Совјетском Савезу. На новом московском аеродрому Вну ково П њега је дочекао и поздравио совјетски премијер Хрушчов.
У совјетским меродавним круговима се подвлачи да ће свака тежња Данске за јачање пријатељских односа са СССР наићи на потпуно разумевање,и подршку совјетске владе.
Тодор Живков отпутовао из Москве
19. фебруара (ТАСО)
Бугарска партијско-владина делегација, коју је преводио први секретар ЦК КП Бугарске и председник Министарског савета Тодор Живков, отпутовала је данас из Москве у Софију. Бугарске руководиоце испратили су на московској железничкој станици Никита Хрушчов и друге совјетске личности. Москва,
Помоћ САД иностранству
Вашингтон, 19. фебруара (АФП)
Америчка владина агенција за међународни развој АМД — пружиће ове године ве ћу помоћ земљама Латинске Америке него раније.
Према подацима који су об јављени у Вашингтону, Латин ска Америка треба ове фискалне године, која се заврша ва 30. јуна. да добије преко АИД. у оквиру „Савеза за про | грес“ 7177 милиона долара, према 690,7 милиона долара ко. лико је примила у претходној години.
С друге стране, како се.ис тиче, помоћ САД другим дело вима света биће смањена. За помоћ Средњем истоку и азиј ским земљама предвиђено је 827,6 милиона долара. према 947.2 милиона У прошлој фис калној години. Помоћ Африци, која је прошле године до стизала 261,1 милион долара. биће ограничена на 208 мили она.
Подручје Далеког истока мо же ове године очекивати највише 346 милиона долара. док је вредност прошлогодишње помоћи достизала 443 милио-
' на долара.
После држађног удара у Габону.
(ФРАНЦУСКЕ ТРУПЕ ВРАТИЛЕ НА ВЛАСТ ЗБАЧЕНОГ ПРЕДСЕДНИНА МБА
Либрвил, 19. фебруара Ројтер јавља из Либрвила да је свргнути председник Габона Леон Мба поново данас заузео председнички положај. Ројтер саопстава да су Леона Мбаа на власт вратиле француске трупе, које су стигле у Либрвил из Бразавила и Дакара. Леон Мба био је свргнут војним ударом до којег је дошло у понедељак у поноћ. Извршиоци државног удара принудили су Леона Мба да поднесе оставку и лично је прочита пред микрофоном либрвилског радија. АФП јавља из Либрвила да у главном граду Габона
влада мир, после интервенције француских трупа које су јутрос заузеле већину стратегијских тачака у овом граду. | Према француским изворима у Паризу, француске трупе су упућене из афричких земаља у Габон да би „успоставиле ред и законитост“, и вратиле на власт владу председника Леона Мба. Ову акцију француски функционери оправдавају овлашћењима из француско-габолске конвенције од 17. маја 1961. на основу које је могућа и једностра на интервенција, ако је влада у немогућности да упути Паризу захтев у том смислу. Додаје се да је председник Мба дао оставку под принудом, и да није био у могућности да затражи помоћ из Париза. По ред тога, ова акција францу-
ди 2д депора да дрговоррост оних руља зе опревлава ж з-
НИГЕРИЈА
влашћењима из споразума о Афро-малгашкој, унији.
Ситуација пре француске интервенције Бразавил, 19. фебруара
(АП)
_ Револуционарни комитет, ко ји је пре два дана свргао председника Мба, прогласио је ванредно стање у земљи и увео полицијски час у тра јању од 12 сати. Савет је забранио окупљање група у ко јима би било више од 5 лица. Одлучено је да се одложе општи избори, заказани за недељу.
У Габону је јутрос формирана привремена влада. на чијем се челу налази Обам,
ЦЕНТРАЛНО АВДРИЧКА ВЕП
Он је — како јавља Ројтер — истакнути синдикални рад ник и лидер габонске Демократске и социјалистичке уније, која је била у опозици ји према свргнутом председнику. Пре стицања независно сти Габона. Обам је био члан габонске територијалне скуп штине и посланик у францу ском парламенту од 1946. до 1959.
Обраћајући се народу Габона преко радија Обам је об
| јаснио разлоге због којих је
у земљи извршен државни удар. Према његовим речима, циљ удара је да се Габон поштеди општег револта и његових последица. Габонска скупштина распуштена је 20. јануара а избори за нову скупштину треба ло је да се одрже у недељу.
Дер ПА
аи Лили а иде нв пи рсљ зршнана-
ренту