Borba, 16. 09. 1966., str. 4
ту
од виињј с ивиисааитасииг пр зетик-==. (пи јциве=-
~ Зага завио ацил
Па инат - а + па
У
а
ПИ ај о о о марта: „ у
реми амин пина иу ве = и:
1!
„свом граду. Али, исто тако
Страна. 4,
(и
А
исКУбИЈА НА СЕДНИЦИ ЦЕНТРАЛНОГ КОМИТЕТА (СК СРБИ
Ју
"ДЕ
(Наставак са 1, стране)
Друг Шане је говорио 0 томе да су се организације и руководства Савеза комуниста радних организација окренули својим проблемима, У томе има много истине. Оне су се окренуле својим проблемима У том смислу да не чекају решења за све конкретне проблеме са којима се сукобљавају. Али, исто тако мислим да су веома много порасла очекивања организација, чланства Савеза комуниста у другом смислу, на плану идејно-политичке борбе и усмеравања која ну
Али Шукрија:
жно мора да врши руковод ство Савеза комуниста. Овде је било речи да се у дискусијама о међунационалним односима управо у Србији јавља парола: „За што само ми Срби расправљамо о свом национализму,
#
ствар. Мислим да ми бару Централном комитету може мо говорити о једној потреби да у Савезу Комуниста — комунисти разних нација успостављају такве односе да могу отворено да говоре о тим стварима, и да
зашто и други не говоре 0'| српски „комунисти могу да
својима“
кажу да недовољна одлуч-
Мислим да се ми, пре све- ност у борби против наци-
га у Србији, морамо у властитој кући обрачунати са
ти политичке штете које је та националистичка политика нанела према народностима, где нисмо сада У могућности да сагледамо по следице те политике. Али, хтела бих да кажем другу 1
национализмом и отклања- | пример показује,
| окедизме у другим наци-
јама сигурно, као што наш највише штете наноси тим нацијама, али исто тако наноси штете нашем курсу и (борби, јер хтели или не таква платформа обједињује конзервативне снаге у Србији,
“
политички смо одговорни 30
атмосферу која је омогућили деформације
Сваковрсне деформације, све до грубих кршења уставних и грађанских права, којих је било на територији Косова и Метохије, идентичне су са оним што се дешавало и у другим крајевима. Али се поставља питање Како су тако драстичне мере и поступци према грађанима, почев од свих могућих врста понижавања човека до физичких обрачуна, били могући поред Савеза комуниста, општинских комитета, Покрајинског комитета, ЦК Савеза комуниста Србије и Југославије.
Да будем јасан. Не може нико од ових форума да сноси одговорност за поступке појединих људи у
не можемо да не будемо политички и идејно одговорни за атмосферу или за куре који се наметао и ства рас макар и иза леђа Савеза комуниста и мимо линије Савеза комуниста. Зашто о томе говорим“ Управо бројни примери жалби грађана и иступања комуниста У отвореној борби мишљења и изношења политичких оцена приликом разговора после Четвртог пленума, у нашој Џо»
ни против Срба, ни против Црногораца, ни против Сареза комуниста, а поготово не против нашег читавог система. Људи су иступали конкретао против поједивих људи и појединих догађаја. У том смислу видели смо снагу и исправност не само ставова Четвртот пленума и наше политика која је дубоко продрла У| масе, него истовремено гаранцију да је створена таква клима која ће дати сво је плодове у мобилизацији Савеза комуниста и свих грађана у борби за нове содијалистичке друштвене од восе џи још интензивнији развој добрих националних односа.
Интересантно је конста-
ведена слична акција. Затим, таман онолико оружја колико је тада прикупљенј сада легално поседују грађани уз одобрење органа унутрашњих послова. Да бих био још одређенији, то ору жје сад поседују људи који су директно непријатељ ски оријентисани према социјализму и нашем друштвеном уређењу и који су стварали такве односе да су и многи људи из органа Државне безбедности би ли оруђе у њиховим рука ма, пошто су се упетљали у тешке случајеве деформа ција. Овом акцијом био је захваћен и део српског ста новништва. Према докумен ту којим располажемо, 'из лази да је акција била спро ведена под мотивацијом да се припрема преврат на Ко смету и да се тако разоружава непријатељ.
Такво стање створило је атмосферу општег страха. То није био страх за физички живот, већ политички страх, опасност од под метања свега и свачега, од компромитације. Људи су се жалили. Ми смо смо се оглушавали о те жалбе, про | глашавали смо их за непри јатељске и кад јесу и кад нису то биле.
Морам да признам да сам се у многим случајеви ма, када се нисам у души слагао са одређеним појавама и поступцима, питао зашто нисмо сви одлучније иступили Да ли је то кукавичлук, да ли је то политички опортунизамт Да ли јет о каријеризам,жеља за одржавањем столице7 О чему се ради; Ја мислим да од свега помало има.
Размишљајући и слушајући дискусију на Плену-
Стеван Дороњски: па Ени
Многи шовинисти били су директно
узимани У ЗАШТИТУ _ |
Ако ЦК хоће да буде из- |ња вршила притисак на крајини нису били уперени | јаз прогресивних стремље- у све
ња која израстају из Савеза комуниста и његове базе, он онда мора: да се реорганизује. Разумљиво је да се не. ради о простим ор ганизационим _ променама, већ о променама на којима треба да се заснује нов систем односа унутар ЦК и око њега, метода и стила рада који ће довести до ве ће идејно-политичке ефикасности ЦК и правилнијег и ефикаснијег идејно-поли тичког усмеравања Савеза комуниста.
Разбили смо једну од најзначајнијих бирократских бусија
Не памтим када смо имали овако отворену. широку
и: плодну идејно-политич-
итика и оп- 3 товати да се кр ам ку дискусију у Савезу ко-
тужбе не односе на период сбрачуна са контрареволујом на Космету, не односе
муниста каква је сада ова после Брионског пленума.
У њој су људи са олакша-
се ви на период обрачуна њем и охрабрено говорили
са Информбироом. Отприлике све ове критике односе се на време од 1954. до Четвртог пленума.
Шта то значи Карактеристично је да се деловање завереничке групе људи У управо појачава У време врху Државне безбедности када су чињени озбиљни напори да се развију систем самоуправљања и разни облици нашег демократ ског живота. Све већи број радних људи свих нацио= аалности, па и Шиптара, нормално улази самоуправљања. они постау активни фактор у развијању социјалистичкот друштва. Да ли је то некоме сметалог ~ :
Има се утисак да такав развој, да такав снажан про дор и освежавање социјалистичких снага људима и кадровима из редова нацио на и чине окосницу про тив које се окупљају најреакционарније, најконзер вативније снаге,
Како је организована акција прикупљања оружја _ Поменуо бих акцију при купљања оружја на Косову
и Метохији у периоду 1955. до 1956, године. На основу|врсних мритисака на јавдокумената којима распо-,но мнење и А лажемо дошли смо до за-|вот у граду. : кључка да није постојала 3 одлука ниједног форума Са| Суптилним средствима веза комуниста о покрета- у
њу једне такве акције, да акцију започели нехи унутрашњих посло-
су ТУ органи ва, да на и да је доб рајући начин Савеза комуниста. ја знам, можда грешим, тде у Југославији
је стихијно
у систем,
није спро! завереничкот
реско и без устезања, до-
стојанствено и одлучно са пуним уверењем да смо раз били једну од најзначајнијих бирократских бусија и да смо отворили нов простор за размах самоуправ љања и демократских односа 5
Очито је да се још више развезала прогресивна дру штвена сната, посебно у Савезу комуниста; још од „лучније проговорила са по зиција генералне линије Савеза. То је једна од највећих гаранција нашег бу |дућег напретка, као и потврда да ћемо са успехом, макар уз велике напоре, даље разбијати бирократску свест и праксу.
Нећу детаљније набрајати разноврсне облике деформација и политичких злоупотреба које су дошле до изражаја У Београду. Хтео бих само веома кратко да' назначим једну посебну атмосферу и специ фичност са којом смо У Београду били суочени. У њему је седела и деловала Ранковићева фракционаш“ка група, у њему се одви+ јао велики део њене актив Иву еВКК Ра оперативне
5 е београдске сл жбе безбедности, до пене
вршен брутални притисак
фракционашке групе
Све досалашње наше а- | продуже нализе су несумњиво пока ила на одгова| зале да су у Београду били и сагласност! изражени. облици деловаКолико| ња ни| која је логиком и методом инфилтрира-
друштвену структуру, настојала да паралише и гуши политички организам; која је покушавала да деструктивно делује на развој демократских с самоуправних односа. .
Видови "фракционашког дејства су у Београду били веома разноврсни, суптилни и перфидни, срачунати на деструирање свести стварањем · одређене психозе и. духовне климе. Они су се изражавали У широком распону; од сасвим класичних видова кон троле до дозирања јавног мнења, које је систематски храњено разним смутњама и идејним дезоријентација ма. А
У том циљу је на разне начине фракционашка гру па злоупотребљавала служ бу безбедности града, почевши од директних злоупотреба службе у политич ке сврхе, у чему су, додуше, „активно учествовали само појединци, па до најшире контроле и њеног уплитања у целокупну друштвену активност.
Без обзира што домашај овог утицаја није био већи и што је био далеко испод процене и очекивања оних који су са њим рачунали,
му, хтео сам да по
две ствари. Овде о говоримо. Рекао бих да смо и досад отворено говорили Али на огиштој линији наше политике, на остварењу конкретних задатака из привреде, просвете, култу ре, самоуправљања итд, А | сада говоримо о најболнијим тачкама .'које су дуго мучиле савез комуниста и „стварале огромне сметње и отпоре нашем бржем раз"витку. Члан комитета не може да буде председник народне одбране
Нешто о досијеима. Тај проблем гледам са морално-пелитичкот становишта, Шта значе ти досијеи за чланове Савеза комуниста и све наше поштене грађанет Не говорим о непријатељским досијеима ни о онима којих ће и убудуће бити. Извори тих података у досијеима потичу из најразноразнијих углова, најразноразнијих људи, | потпуно | неконтролисано, | мимо оцене Савеза комуни | ста Шта се показало на провери; Одлуком форума за председника народне од“ бране у општини бо тоа |
од | |
љен је Шиптар. Али, с тим се УДБ не слаже, иако је | овај човек члан комитета, | Причао ми: је председник општине, који није он бити председник народне | одбране, да је он са војном | књижицом морао да иде на | шалтер код свог општи | ског чиновника јер није смео да уђе у њихову канцеларију. Један човек ми је рекао: ја више нисам знао како да докажем своју лојалност.
Комунисти траже да им се отворено и јасно каже ако има ишта што треба ра справити, јер у партију људи ступају добровољно, а не по дозволи УДБ. Ми се од тога морамо ослобобити. Партија се мора од тога оградити и ставити све на своје место.
новицију са"које бе наступвло и која се желела пла сирати. Свакако да у овом тренутку није могуће дубље и темељитије разрађивати све аспекте и импликације који су дошли до из ражаја. Није, међутим, сувишно да ми, посебно Савез комуниста у Београду, у наредном периоду и непо средније сагледамо све те политичке импликације, тим више што ће се на том идејно-политичком · тербну изражавати и даље, разне идејне тенденције, које до душе не морају имати директну везу са идејним по зицијама ове фракционашке групе, али се по својој природи налазе у идејном сродству с њом.
Ради се, у ствари, о једном бруталном притиску ко ји је врло суптилним средствима вршио и који је био срачунарт на то да унесе смутње и конфузије у идејно-политичку атмосферу у Београду. У
Чаршија — механизам кроз који су убациване _ идејне конфузије
У Београду, у фракционашкој борби за власт, осло нац је тражен у бирократским и националистичким елементима, у малограђан= ској чаршији као погодном
треба, ипак, указати да начин и садржина рељефно показују идејно-политичку
5 Петар Стамболић, Д
инструменту за стварање одређене духовне климе и
обривоје Радосављевић
политичког притиска на јав но мнење. Чаршија је служила кађ механизам. кроз који су убациване идејле конфузије, интриге, неверм це, дезоријентације, дискре дитујући коментари, полу-
истине, националистичке и |
шоцивистинке лозинке. Ти ме се хтела постићи несурурвост, малодушност и иза звати апатија код људи, де мобилишући их од друштвене акције и конкретне борбе за текуће циљеве на шег развоја.
"Систематски се и планирано лансирало незадовољ ство демократијом. Она је оптуживана за све наше тешкоће и проблеме, Убаци вано је схватање да је код нас „преширока демократи ја“ узрок разџим слабостима. Разлог је једноставан: размах демократских однио са је све јаче угрожавао би рократско - конзервативне снаге и протагонисте, старих односа, што је код њих изазивало логичан „страх Тврдњама да демократија у ствари представља „хаос и дезорганизацију, конзервативно-берократске снаге хранила је фракционашка кухиња. ,
Из истих разлога систематски су лансиране тезе о неефикасности самоуправљања, незрелости и некомпетентности произвођача да одлучују, развијана је пси хоза страха од саморасподеле, пошто ће наводно рад ници појести све фондове. Такође, пласирано је и схва тање да самоуправни односи разбијају јединство државе. Све је ово била идејна подлога, такорећи природна основица, на: којој се затим градила теза о неопходног ти увођења реда, „чврсте руке“, потреба враћања вла сти партије, пропагирање схватања да она не сме да губи власт из својих руку, позиви за „спасавања једин ства државе“.
зла у вртлоге назионализма Имамо, такође, конкретног оправдања да сасвим ди ректно доведемо у везу раз не појаве шовинистичких испада и манифестација ве ликосрпске концепције са деловањем ове подривачке групе. Прича о томе како Србија заостаје, како гради мо: систем који другима по „тодује, а нас назађује, разне калкулације,и пребирања о. томе где се ко. налази у федерацији, колики и ка кав утицај има, из које је републике, како се понаша, тезе да доходак и самоуправљање воде ка разједи њавању — и по месту свог настајања сасвим јасно ука зују на њихов прави извор. Имамо доста конкретних примера о томе да су и мно ти познати шовинисти и присталице _ великосрпске идеологије били директно узимани у заштиту или уживали благонаклон однос. То је управо била логика и менталитет ове идејно-поли тичке платформе, која је Ја дино и могла својом бирократеком душом да огрезне и западне у вртлоге нацио нализма. ,
Са свиме овим су се бео градски комунисти борили а да нису били свесни ком одакле подмеће клипове Данас је очигледно да је би рокративам био) савио гнез до у Савезу комуниста, У његовом врху. Али је исто тако јасно да је ово једав од најкрупнијих пораза би рократизма. „Не заваравамо се да је бирократизам тиме потпуно побеђен, да је дру штвена пракса од њега пот пуно ослобођена, .
СУ тој одлучној борби про тив свега конзервативног ге нерална линија СК је добила одлучну и неподељену
Подривачка група -
Мирко Чанадановић, Влада Неоричић, Винка Т
подршку. Међутим, уз ову подршку у нашим организацијама се отворенои кате горички изразио захтев да се и ЦК одлучније залаже за своје сопствене политич ке ставове, да се још одго ворније бори за постављене циљеве. У том. погледу је изречено доста критике на наш рачун. Ова критика мо ра нам, и колективно, и по јединачно служити као зна чајно упозорење наших дру гова, чланова СК.
Александар Бакочевић:
_ Стари методи кодровске политике
Већ улазимо у припреме за наредне скупштинске изборе и изборе у неким друштвено-политичким организацијама; 'У овом. трет вутку можемо запазити -да нека наша кадровска тела, изборне комисије, кадровске комисије чине извесне потезе који се делом мнаслањају на стари метод рзда а који је данас очигледно у потпуној дисхармонији са вашим принципима кадровске политике, Мислим да свако разматрање ваше кадровске политике у овом тренутку мора бити у доброј мери критика о-
Примећује се једна доследна оријентација да би, у складу са темом и проблемима које је покренуо Четврти пленум, требало да изађемо на шири пут, на шири пут тражења друштвених разлога и узрока, историјских и идејно-подитичких, системеких, организационих; да не би требало само да се задржимо на личностима и на појединим органима и институцијама. Е (5 •
Веома је важно да на том путу останемо доследни. Међутим, хтео бих да се заложим и сложим са оним друговима који су овде говорили да не би требало ниуколико да због тога разводњавамо акцију коју је покренуо Четврти пленум, а која се тиче злоупотреба и деформација. То се може разводнити на више начина. Рецимо, превеликом бри гом. за усмеравање критике. . Тачно је да у досадашњој критици има тежњи за раштчишћавањем старих рачуна; понегде казна изгледа као одмазда и обрачун са појединцима. Међутим, ја мислим да је, ипак, од тога важеија чињеница да су дискусије биле тако плодне, пробојне, одлучне, универзалне, јер су се као ретко. кад до сада односиле на све људе. Као ретко кад чланство Савеза комуниста се окренуло према форумима, према функционерима; критички, а не само послуштно. =
Свачија јавна делатност подлеже јавном суду хритике и оцене. Од тога се не треба устручавати ни кадп су највишти функционери у
питању. Када то остваримо
мислим да неће изгледати необично и грубо изношење тих појединачних ства= ри у нашој штампи,
„Тетак, 16, септембар 1966,
них, данас неодрживих кри терија и метода, који су онемогућавали стварну де“
мократизацију _ кадровске политике. Своје _ идејно-политичко
деловање Савез комуниста треба да усмери ка што доследнијој пракси у којој ће кадровска политика бити у истину функција самоу“ !
Тома Гранфил:
омић и Ђоко Стојичић
правних односа. Да подсти« че развој односа и такву демократску политичку алмосферу у којима ће доћи до пуног изражаја конкуренција способности, политичких и моралних предвности појединаца, јавна одговорност, доследност у спровођењу принципа ро тације итд. ·
запостивљен политички, род ни селу
О политичком раду да се лу реферат не говори. Иако су: проблеми ту и сувише компликовани, многи јошт не сагледани. Организације и чланство Савеза комуниста 'најчешће нису дорасли; њихов рад је при лично: умртвљен „и. шабо“ низиран. Мислим да неби смо смели да се заварамо како у неким извештајима стоји да су урзок те 'неактивности само сезонски радови,
Како сада конкретно ра дити У. новим условима Ми смо формулисали нашу аграрну политику, али, не ки проблеми још нису сагледани и захтевају диску сију. Потребна је помоћ ор
Милојко Друловић:
Комунисти су се обратили форумима критички па не послушно
Подршка Четвртом пле» нуму“ обавезује на одлучност, јер ми'смо видели из многих критика да радни људи не желе ни код себе ни другде да се хвалимо како све иде добро, а да после доживљавамо потресе, да бе критикујемо и да то објашњавамо.
Други једав вид који би могао да добије изглед разводњавања суштине одлука Четвртог пленума јесте, како бих назвао, еквиваленција одговорности, мислим на ставове — сви смо одговорни, сваки је човек помало бирократа, помало демократа, помало националиста, помало интернационалиста. То је, могло би се рећи, условно тачно, али уз један велики услов, јер не смемо мистифицирати, држати у тами неосветљене бирократизам и национализам. Морамо да се разграничимо да бисмо се ујединили. Нисам за гоњење вештица, али мислим да је потребан известан степен индивидуализације одговорности, да би се могло доћи до заједничких ставова и да обезбедимо заједничку политику. Неки пут ће бити потребно да неке ставове истерамо на чистину. |
Добро је што ће у.Скупштини бити речи о конкрет ним видовима злоупотреба и деформација, проста због тога што би готово било неТа о квом политичком ен: Јер је, на пример,
еница да нема готово ниједног научног и културног радника који није у евиденцији УДБ.
Овде је постављено питање зашто чланови ЦК ћуте на седницама и зашто т говорили по кулоарима.
исам сигуран да је то због
. ,
ганизацијама са села. Ми знамо по структури чланс“ тва да у тим организација ма има мало сељака, пого“ тову индивидуалних произ« вођача, иако они сачињавају гро становништва тај проценат се креће"нег де до 10 одсто. Када смо у "неким сеоским ортаниза цијама анализирали како то изгледа, показало се да у великом броју организација има чланова Савеза комуниста који су неактив ни, ушли су у Савез кому ниста у периоду откупа, за време спровођење административних мера, или из каријеристичких разлога,
ради запослења и слимно.
недостатка грађанске хра- | брости, већ због осећања да се реч предлог, мишљење закључак слабо чује, Јер људи осећају. да се ипак 0 тим стварима које Су 54 дневном реду одлучује 44. другој страни.
Обратио бих пажњу 1 једну ствар која је за наб чини ми се, политички ос љива. Ради се о питању које често себи поставља“ мо: могу ли се са овом те“ нерацијом, прецизније Ре“ чено са оваквим (сас друштвено по, форума, извршити крупни друштвено-политички 3ада ци какве налаже Четврт“ пленум2
Мислим да се не може 32 хтевати нека меха смена тенерација. Слажем се са мишљењем да се 02“ ћа један прекид са најмлађом генерацијом, само ми то нећемо решити са 10 знатом праксом, како Ре че један друг: „једна за чица жена, две кашичиц младих“. Ми морамо пи гресивност, | стваралаште и способности и старих 0 младих проверавати У ге бу са старим идејама 484 борби за нове 'револух нарне промене.“
Хтео бих да кажем л ми је сасвим обја разумљиво, када упозна са свим овим 8 се смо се упознали, како могло догађати све Космету, јер идејна је — национализам,
Ј
Неки одговорни фу; аи нери кажу да они ни ран ли шта се догађа. само 73 да кажем, да су се СВУА 48 пут распитивали, ови када су одлазили знали би више . знају и осећали би ме ште одговорним 4его осећају. ф
се чове
оно основа
“ (Наставак на 6 строга,