Borba, 03. 02. 1968., str. 15
СУБОТА, 3. ФЕБРУАР 1968. __БОРБА_— СТРАНА __
Страна штампа пише _
привредна реформа у Пољској
„Пољска се као и неке друге соци-
[ јалистичке земље, налази у периоду ; спровођења реформи које имају за | циљ повећање ефикасности друштве ; но-привредних делатности. Ове ре|| форме 'односе се, пре свега, на досад примењиване инструменте привредне политике, што у крајњој линији ипак
и редставља увођење нових принциза пословању социјалистичких пре пузећа и читаве привреде, Упоредо с | рим реформама усавршава се и си-
м централистичког планирања,
Реформе које се спроводе у Пољој не представљају прихватање не
• нове теоријске или идеолошке оујевтације, већ практично праћење
| привредне делатности и друштвених одоса током низа протеклих годиу, Искуства која се користе у спрођењу ових реформи узимају у 06„| фри праксу других социјалистичких
земаља. џ На основу реформи које су у току, :| иди се да је то дуг процес. Међу+ | зм, без обзира на то, у извесним се приодима јавља потреба за радикал ујим променама, док су у другим у „| штању само мања усклађивања. Суна овог процеса састоји се у при утђавању производних односа дичном напретку производних сна :| у у стварању таквих међуљудских овоса У друштвеном процесу произдње који најбоље одговарају социстичкој друштвеној свести у датој пи и обезбеђују најповољније ус· | прве за брз друштвено-економски на | редак. у Пољској се посебна пажња пофећује променама у начину посло| |уња, које су условљене све изрази "| ујим преласком са екстензивног на " | ртензиван пут економског развитка. Треба узети у озбир и то да све ве'|уу значај за даљи техничко-економ"| и развитак и напредак наше зем+ | зе имају спољна трговина и технич: | ("привредна сарадња с другим соци · | алистичким земљама (у оквиру „ |Е8). Спољна трговина и сарадња с "| руим социјалистичким земљама од - |ужебног су значаја за релативно · |уње земље, а Пољска несумњиво | пада међу њих. Дакле, систем ценпализованогт, административног уп-
прављања са утврђеним системом це 15, валутно-новчаних односа и типом % .
бетбевинао пао Заме није о- предузећа. Напоредо с економским пре иљао падне није услове за променама које имају за циљ повеи поаЕин ПНЕ о Ее трговине с ћЊање самоиницијативе предузећа, м при с другим зем- развијали су се и облици унутрашње
демократије у предузећима. У почетку су то били раднички савети, а затим конференције радничког самоуправљања, Овим органима признато
дузећа. У тој области узет је јасан курс ка повећању самоиницијативе
жож
| ДВАДЕСЕТ ВРЕЉИХ ДАМА
ДА ЛИ ЈЕ У ИТАЛИЈИ У ЈУНУ И ЈУЛУ
4.
Историчари ће можда једног дана бар делимично скинути вео тајне са намера и жеља Антонија Сењија тих врућих дана јуна и јула 1964. године. Данас се само тек понешто открива, понешто и наслућује, нагађа, претпоставља, али се ипак мало шта може са сигурношћу да тврди тим
1964. ГОДИНЕ ПРИПРЕМАН ДРЖАВНИ УДАР
Економски развитак земље базира се на планирању које претпоставља један од основних принципа друштвено-економског система Пољске, У трагању за најбољим облицима реализације принципа општедруштвеног планирања, дошло се до закључка да необично велик значај у тој обла-, сти има планирање које се ослања на најширу инцијативу и активност разних економских јединица и организација. Улога друштвене иницијативе у планирању не може се огранвичити само на „путеве и методе реа лизације плана“. Нема „оптималних“ планова, ако је та „оптималност“ заснована искључиво на методамн централистичког планирања, па чак и
је и право учешћа у процесу управљања предузећем. Органи самоуправ љања имају посебна овлашћења У доношењу планова и располагању фондовима предузећа. Стварање ових фондова довело је до веће заинтересованости радничких колектива за постизање бољих економских резултата. Услед повећане самоиницијативе појавила се потреба за променом односа, међу предузећима. Општи ток промена у овој области захтева да се узајамно прилагођавање производ ње и потрошње одвија у већој мери путем непосредних контаката између произвођача и купца, на принципима понуде и потражње. Тако су се,
"више што је кратко време потом и животни пут старог политичара кренуо трагичном стазом.
Тврди се, међутим, да се тих дана страховито био изменио. Он који је увек знао да и у најтежим ситуацијама сачува мир и буде у стању да мирним расуђивањем тражи излаз из тешкоћа, био је узнемирен, готово под опсесијом, — како је то рекао сенатор Феручо Пари, који га је виђао тих дана, — баука економске кризе, нереда, немира. Да ли је имао стварног повода да верује да ће доћи до немира. штрајкова. демонстрација, сукоба, уколико потраје политичка криза или је то био само плод његовог сопственог уверења и процене стања у земљи. Или су му, како се данас претпоставља, СИФАР и команда карабинијера, односно генерал Де Лоренцо, сервирали информа-
ције о стању у земљи које
у ствари нису биле
када су оне најсавршеније. Јер, ниједан централни план не може да узме у обзир све иницијативе и активности појединаца и колектива. ;
Зато је током спровођења реформи У Пољској прихваћен систем постепене еволуције. Нова решења уводе се у ограниченом обиму, проверавају се дејства нових решења у пракси и формулишу даљи кораци на тој основи. Процес постепених економских реформи које се спроводе у Пољској условио је нов тип система функционисања привреде који се у многим аспектима знатно разликује од некадашњег система централистичког планирања и управљања. Пре детаљног приказа тог система, треба истаћи неке његове опште карактеристике. Садашња етапа промена у систему функционисања привреде не пре дставља увођење новог система, већ само нову фазу која се надовезује на претходну.
У жижи реформске проблематике нашло се питање улоге и принципа функционисања социјастичких пре-
на пример, развили домаћи сајам у Познању, специјалне робне берзе итд. Да би успоставили што тешње контакте с тржиштем, произвођачи су организовали мрежу фабричких про давница, које припадају предузећима. Предузећа која имају ове продав нице могу боље да упознају потребе тржишта и да лансирају нове производе. Истовремено с овим променама дошло је и до постепеног ограничења система дотација.“
Извршене су, такође, озбиљније измене малопродајних цена робе и услуга, Те измене имале су за циљ формирање цена на економичнијим основама, обезбеђење тржишне рав-
изводних области и услужних делат ности.
Приказани програм делатности у општим линијама наставља ток промена које су дошле до изражаја још у претходном периоду. Међутим, оче кује се њихова: потпунија и консеквентија реализација“.
(„Жиће господарче“, Варшава)
Џонсоново политизирање
на велико
„Усвојој поруци о стању Уније, #| к• недеље, председник Џонсон је 5) фицирао мудар политички курс — а || уизборној тодини то је без сумње в!ов примарни циљ. Он је потра"| о наклоност левице разговором "| ашироко о изградњи кућа и запос| Ењу сиромашни, нашао је приступ "| тдесници у строгој осуди криминала нв Улицама, затражио је нове порезе и задржао је федерално (државно) тошење ради свете америчке ства||и заштите свевишњег долара и ис| повремено је затражио национални. ||пандат за чврсти став против кому | етичке агресије у Вијетнаму. То је класично политизирање на ве ако, које Линдон Џонсон добро рауме, Остаје да се види да ли је то | декватна политика за ово пореме' “ време које је сам Џонсон наз„питајућим“, Товор неће поколебати многе кри"чаре, Пошто је најавио, на пример, || а 6и он зауставио бомбардовање Се Крног Вијетнама под условима које || бтоставио у својој „формули из Сан Антонија“ од 29. септембра, председ8 је продужио знатно укрутивши | 98' формулу. Када је на то штампа ла "пажњу, Администрација (влада) је протурила објашњење о то како Џонсон нити је намеравао „.“ намерава нешто да мења у сво“ %) формули из Сан Антонија, је то тако, зашто је онда одба30 језик од 29. септембра, у коме је КЕ да „претпоставља“ како Север Вијетнам не би војнички искори5, застој у бомбардовању Зашто | Ме. отворено тврдио да Сједиње аи ожаве не би могле прихватити | у ' мање; Било би сасвим лако да | да ви језик Сан Антонија од ре“ | Извори Администрације сада кажу , пре својој поруци о стању Уни% намеравао само да бу= (у слицитан. Али, после говора У а ју они су тврдили како Це неодређености формуле 9 жа тавци“ био да се Ханоју пру на да понуди Вашингтону при | а уов уверавања док би јавно могао ори како је прихваћен Његов усПроб безусловном“ престанку бом-
450 ЈЕ ова неодређеност и била ко рту У септембру, тешко је видети а је корисније да буде експлипре У јануара. Ова врста језичке
Чеће помоћи Председнику да
4
убеди било кота који сумња да он ис Калвина Кулиџа када је овај рекао
крено жели преговоре-са Ханојем. _____ да_је бизнис земље, бизнис. о ла Џонсон; каже, да су,.Неки, грађани
Ближа анализа говора штто се тиче домаћих послова открива да се за социјалне издатке не даје ниједан но ви долар, осим оних које би закон могао да наложи. Функционери Адми нистрације објаснили су у поверљивим информацијама штампи да се но ви програми плаћају преко скраћивања старих. Председник је тако пре дложио 2,1 милијарду долара за програм обуке нове радне снаге. У ства= ри, то је 800 милиона долара Мање нета што износи повећање У буџету за одбрану, чије повећање од 1,3 мили јарде се може приписати. директно рату у Вијетнаму.
Можда је сума од 21 милијарде до лара највише што се корисно Може по трошити у једној години а обуку но
немирни и. да постављају, питања само зато што амерички брод плови ка новим и бољим обалама уместо да се осећају срећнима због својих нових кола, дебелих платних чекова и 70 милиона телевизора. Председник је тако потпуно заказао да схвати Или да види да је за милионе Американаца, можда за целу генерацију право · стање Уније прожето дубоком сум-= њом да је блиставо благостање које он слави или безвредно само по себи или ла је од било какве користи које
оправдава његову егзистенцију“. („Њујорк тајмс“)
Да ли су
нотеже и рентабилности разних про-
тачне, приказивали су ситуацију опасном да би, разумљиво, од шефа државе добили подршку за планове о завођењу ванредног стања или чак и о државном удару. Било како било, морало се чекати до 3. јула да се Сењи одлучи да повери мандат Алду Мору, да, наиме, уради оно што су партије дотадашње владине коалиције очекивале да ће учинити без икаквог двоумљења и оклевања. Маратонски састанци у вили Мадама
Примивши мандат, Моро је саопштио да ћео току разговора за решење владине кризе стално обавештавати Преседника Републике, Другим речима, Сењи је поверавање мандата условио захтевом да стално буде у курсу догађаја, односно да стално буде информисан о току преговора који су сада могли и морали да почну између демохришћана, социјалиста, социјал-демократа и републиканаца. Почињала је друга, далеко тежа фаза кризе.
Њени чворови покушавају да се расплету У вили Мадама. Та вила је ван градског организма, заклоњена и заштићена вртом, пуним борова и чемпреса. Већ годинама она служи као место где се састају представници владајуће Демохришћанске партије са лидерима осталих странака када тод се воде преговори о решавању владине кризе. Тако је и овог пута. За преговарачким столом су мандатор Алдо Моро, политички секретар хришћанских демократа Маријано Румор, шефови пар ламентарних група Демохришћанске партије Бењино Загањини и Силвио Гава, Пјетро Нени и Фвранческо де Мартино у име социјалиста, Ђузепе Сарагат у име социјалдемократа, Оронцо Реале у име републиканаца, и други представници четири партије. Они покушавају да израде програм око кога би могле да се сагласе све четири партије, програм који би представљао платформу будуће нове четирипартитне владе.
чл. ~ пету | почет њу ни
ан СМ ствари, поново -се расправљају све оне. тачке програма Које су и раније биле договорене, али се нису извршавале или је око њиховог спровођења дошло до сукоба и неспоразума међу партнерима, као што је то био случај са финансирањем приватних школа што је био, како се видело, формални повод за владину оставку. О томе се сада учетворо поново расправља — о школи уопште, о планском развитку земље, односно о програмирању како би се обезбедио складнији еко= номски развој земље. Изгледа да је највећи камен спотицања такозвани урбанистички закон. Социјалисти инсистирају на њему. поготову лева опозиција, да би се спречиле шпекулације грађевинским земљиштем, које су већ годинама извор баснословних профита приватних поседника земљи шта у градовима, на штету развоја самих градова нарочито стамбене изградње. И преговори око те кључне тачке сваки час запињу због чега се формира посебна комисија стручњака да би
Генерал Ђорђо Монес, заменик команданта кара-
бинијера који је водио истрагу међу официрима
карабинијера да би утврдио ко је од њих дао податке новинарима листа „Еспресо“
Пролазе дани у преговорима који трају и до дубоко у ноћ. Моро редовно обавештава Председника Републике о току разговора, али још не може да му саопшти да је споразум постигнут. Нестрпљење шефа државе расте. „Његова нервна напетост била је на врхунцу“, пишу данас хроничари осврћући се на збивања из тих дана.
У тренуцима изгледа да ће доћи до прекида разговора, до признања, дакле, да у оквиру партија и парламента није могуће наћи решење кризе. Значи ли то признати да треба солуције тражити другим путемг У оном правцу како то при+ жељкује, сугерира и захтева политичка и економска десница7г
Да ли је Нени нешто знао7
Главна битка за зеленим столом води се између демохришћана и социјалиста као најјачих партнера у ковлицији. Без социјалиста влада левог центра не би била ни могућа. Од њих понајвише зависи хоће ли се, макар и компромисом, доћи до споразума, или ће њиховом вољом доћи до раскида. И до свега оног после...
Чини се да главна одговорност за ту одлуку лежи на плећима старог лидера Социјалистичке партије Пјетра Ненија. Он не жели да се одрекне захтева које поставља његова партија али ни да доведе до прекида разговора да не би даљи развој догађаја у земљи кренуо нежељеним правцем. Он се плаши, и то ће доцније и изјавити, да, ако четири партије не постигну споразум, да ће се прибећи „ауторитарним решењима“, екстрапарламентарној влади или нечему трећем, још горем.
У политичком животу земље Нени учествује
већ готово педесет година. Његово искуство је не-
измерно. Он се сећа сличних дилема у којима су.
се социјаљисти си раније налазили — у првим тодинама после првог светског рата када су фашисти освајали власт у земљи а погрешан потез, који су тадашњи социјалистички лидери, повукли можда је управо био судбоносан — тај потез је уместо да спречи, омогућио Мусолинију пут до Рима. Зато је годину дана пре садашње кризе Нени био и одлучио да његова партија из опозиције пређе на подршку влади, па чак и на директно учешће у управљању земљом, да демохришћани не би тражили савезнике на десници.
Да ли је у време јулских преговора у вили Мадама Пјетро Нени знао да се нешто припрема уколико се разговори заврше неуспехом7 Да ли је то био разлог због кога су социјалисти били попустљивији према демохришћанима који су опет, под утицајем снага које стоје иза њих (моћне финансијске групације северне Италије, индустријски и финансијски капитал, црква) инсиситирали на својим условима, због чега су се онда разговори и
ве радне снаге. Али, ради се о једном новом великом програму Који износи Председник као одговор На кризу градова. Истина, он је предложио грандиозну кампању за изградњу шест милиона јефтиних и средњих станова У току следеће декаде. Али, секретар Вивер је открио неки дан да се не планирају нови програми за по стизање Тор циља;
Све док се на Рат у Вијетнаму сва ке године троши 25,7 милијарди дола ра — а то је предвиђена бројка за Ффискалну 1969. годину — минималне су тлансе да ће се моћи извући доста новца од Конгреса за изградњу
600.000 станова У свакој од следећих.
десет година. У ствари, за прву годи ну ове декаде сам Џонсон је затражио сам 800.000 станова, дакле упола од броја за који он каже да је потребан, Али, изван ових специфичних жал би и таквих малих превара каб што је фанфарама најављено наименовање „потрошнбг савета“ чији ниво ће, у ствари бити на тако ниском нивоу да Конгрес не треба ни да опуномоћи његов посао, порука о стању Уније је заказала на много озбиљнијем нивоу руковођења.
Џонсонови приоритети, "ако ако су исказани у буџету, изван бу сваког баланса, његови специфични предлоВи ву неадекватни док су његов нас= туп и стил сасвим без сјаја. Председ ник је, најзад, покренуо правб пита ње: „Зашто, зашто онда овај немир: међу америчким народом — да би сам одговорио на најгори Начић Ри 6 предочио неки председник још 05
Италијани пијанице
Подаци које је недавно објавио ми лански Институт за исхрану показују да Италијани у просеку много ви ше пију од Американаца и Скандина ваца. нација које већ имају репутаци ју великих љубитеља капљице. По тим подацима, Италијани су 1966. голине пеопили 6 милијарди литара вина. 520 милиона литара пива и 90 МИ лиона литара жестоких пића (просеч но сваки Италијан по 118 литара ви на, 10 литара пива и два литра жестоких пића),
Директор института професор Сабато Риско Истиче да је само седам кубних сантиметара алкохола дневно нешкодљиво за људски организам. Ме Ђутим, бтроман број Италијана пије два Или Три пута више. Професор Виско је овестан да би евентуална кампања против вина била врло не-
· популарна међу становништвом. Сем
Тога, многи крајеви Италије били би економски веома погођени смањењем производње вина. „И порел тога“, твр ДИ он „нешто се мора предузети“. Про фесор Виско саветује Италијане: „Увек имајте на уму да је алкохол 0тров. Никада не пијте више од пола ли тра вина дневно и највише д“а мале чашице жестоких пића, али Никада на празан стомак“, , (АП, Милано)
|" ЕРО ТОМО МУГТРТА ЈЕ. У праве“ урра ЋЕ ПОЗМТА 79р Ра ветар ВЕР РАИ!
она израдила предлоге за решење. Разуме се, теако је постићи да и вук буде сит и све козе на
броју.
| 3. ФЕБРУДР 1942. ГОДИНЕ
| Тек што су протутњале непријатељске колоне у правцу планине Озрена у ове дане пре 26 година, партизанске снаге су поново постале господар ситуације у источној Босни, Све до 5. фебруара трајала је друга непријатељска офан зива а већ ол 26. јануара Врховни штаб са четвртим и петим батаљоном прослављене Прве пролетерске бригаде био је у Фочи. Ту су би ле и кључне установе ослободилачког покрета. На данашњи дан пре 26 година у Фочи су објављена два историјска документа. значајна за даљи развој покрета: „О задацима и устр јству народноослободилачких одбора“ и „Објаш њење и упутства за рад народноослободилачких одбора у ослобођеним крајевима“. Ови'документи познати под именом „Фочан ски прбписи“ садржавали су принципе изградње и организације нове, народне власти: „Народноослободилачки одбори = речено је у првом документу борбени су органи којџ сљу«
рима а пиона о пи
Укрштене речи
БРОЈ 91
Ведоравно! 1. Иницијали позпаза мумечне књижевнице (Фло рентин“) — иницијали оца новије српске књижевности, вели ког реформатора језика и пра“ вопиба; 2. Вогиња ноћи код старих Грка — Удружење ДИОВЕА уметника Хрватске (СКР; 5: Збир бтрана геометријске блике = врста памука; 4. Збир особина и својстава којима се одликује неки човек, 5. Наша поз“ ната марка аутомобила — познати француски вајар; 6. Спис господин, газда (грч); 7, Алко“ хол (стр.); 8, Свето и неприкос“ новбно место, биће или ствар код примитивних народа — беле косе; 9. Експеримент — прегто; 10, Првак — река у Шведској и Аустрији,
Ууспђавно: 1. Енглески филозоф, оснивач емпиризма — у“ питна заменица; 2. Расправља“
"Ока — БА (Богобој Атанацко-
вртели у кругу: И то тек остаје да се утврди.
(Наставиће се)
ОФАНЗИВА ПРОТУТЊАЛА — | ОРГАНИЗОВАЊЕ ВЛАСТИ СЕ НАСТАВЉА
же народноослободилачкој борби, Они не смеју бити органи појединих политичких странака и организација. Бирају се демократским путем. У одборе треба да уђу, без обзира на политичко убеђење, веру и народност, сви честити родољу би који су примером ц на делу показали да су добри синови свог народа, коју никада неће из дати отаџбиљу, који су непоколебљиви у борби против фаштистичког окупатора и његових 00маћие слугу“.
Ова платформа за изградњу, нове, народне, власти видљиво је изражавала вољу предво дника И организатора ослободилачке борбе, Ко мунистичке партије, да покрету обезбеди поште ' ну власт, која неће бити под утицајем полити кантских шићарџија, патриота на речима а ка= питуланата На делу.
Фомански прописи били су одлучна мера у борби за остварење циљева устанка, формулисаних у линији Комунистичке партије Југосла вије. 6
ње, дискусија — врховни поглаар римокатоличке _ цркве; 3. скроб = врета птице, слична роди; 4 Турско топло купатило мужјак код пчела; 5. Место крај Београда = део сликарског прибора; 6, Травка — витези; 1. Хватаљке — француски мислилац и економист, Маркс га критиковао у „Беди филозофије“; 8. Перачки збор =" доживљај при спавању. (МО)
2 3 4 5 678
џ нш" Ар И ја ДЕТ ја [7 мра
При
РЕШЕЊЕ БРОЈА 4910
Водоравно: 1. Питон; #, Коза- у || А рац; 3, РГ (Радослав Грајић) =
вић); 4. Оро — т = кур; 5, Ка“ скаде; 6. Обломов; 7. Део = С — пад; 8. Иж — два = Ра; 9. лЛинорез; 10. Роден.
усправно: 1. Крокбдил; 2. по = Грабеж (Трифко) — Ир; 3. и= зб = Оело = дно; 4. Такт — ко = свод; 5. Ора — камп — Аре; 6. На — будоар — Ен; 7, Царев Лаз.