Borba, 03. 02. 1968., str. 4
тог интелектуалне
.. јама
4. СТРАНА — БОРБА
Умро
Петар Стамболић, председник
ЦК СК Србије:
Изузетна личност наше револуције
Председник _ Централног "комитета Савеза комуниста Србије Петар Стамболић, поводом · смрти др Ивана Рибара. дао је редакцији „Борбе“ следећу изјаву: чИван Рибар је изузетна личност наше револуције. Он спада у онај мањи број грађанских — поли-
· тичара који је свесрдно и (без резерве — прихватиод политику _ "Народног фронта, политику јединст ва свих прогресивних снага У борби против ликтатуре и оријентације режима старе Југославије према фаптизму. што је касније и опреде лило његово активно учеш ће у револуцији. У целом свом политичком хизоту без престанка се борио и залагао за братство српског и хрватског народа. Живећи у Беогоаџу, осећао се као код своје куће у Хрват ској.
Први пут сам се срео с њим негде 1934. године. При пало ми је да са једним дру гом обиђем напредне 6ео-
Јакођ Блажеђић,
градске адвокате и затражим помоћ за студенте комунисте осуђене на робију. Равно пре 30 година, фебпуара 1938, са другом Рибаром требало је да учествујем на једној опозицио#ој конференцији у УжиЦу Као представник студената. Конференцију су забранили, па смо прибегли нечему што није било лукатство. јер се обилато У то време користило — заказали смо у једној ужичкој ка фани пријатељску вечеру и говоре држали под видом злравица које нису биле ин криминисане.
Негде пред рат одржана је у Београду прослава Демократске странке. Студенти су бурно позлтавили дру га Рибата као поборника енергичне борбе против дик-= татуре и за саралњу са радничком класом. Остајући Увече са једном групом студе вата, говорио је ла му подр шка омладине причињава највеће задовољство које је имао У својој политичкој борби“.
председник
Сабора Хрбалшске: Човјек велике
грађанске
храброс људског
Пред који сат, данас, ум Ро нам је наш: стари друг и
орац др Иван Рибар. Њетовом смрћу нестала је из наше средине велика фигу"ра политичара: и државнисника изванредне моралне. и снаге; која: је богато израстала децени= његовог динамичног живота и рада. Нестао је из међу нас човјек велике гра
РГ "ђанске храбрости и људ-
ског срца којега је непогре шиво оријентирало да нађе своје мјесто борбе у деценијима наше новије хисторије, нарочито оне од свјтеког рата Нестао је између нас човјек, отац који је имао изванредно осјећање за омладину, за борбу, жеље и потребе младих, ко ји је имао способност да да је себе омладини и да од ње прима онај занос и сигурну оријентацију за све. оно што је добро и прогресивно и на крају револуционарно.
С том омладином, са својом дјецом долази и до пуног револуционарног сазнања и зрелости када у окупа цији земље, у ослободилач ком рату ступа смјело у ре
Ттии срца
дове бораца свога народа, и у тој борби својим великим именом, умом, угледом и бо рбеношћу даје велик неизбрисиви хисторијски при лог, Осебујност – његова мјеста и дјела у нашој рево луцији товори о снази 'и ве личини борбе нашет народа у којој су израстале овако велике људске фигуре, ко је још за живота улазе у на ционалну. легенду.
Својим властитим путом он улази у револуцију, он у њој учествује и гради је, и он је у свим њеним фаза ма дубоко разумије, Он се креће њеном идеолошком линијом, што нарочито потврђује својом богатом поли тичком и друштвеном дјелатности послије ослобођења када нарочито потврђу је стално свој интерес и са радњу с омладином.
Тешко нам је вјеровати да, ето, такав човјек, наш друг и пријатељ, јак, чврст горостасан, пун вјере и во ље за живот и рад нагло нестаје из наше средине. Велика је то бол и жалост за све нас, . 7
Генерал-пукођник Сађо Орођић: Са њиме јачи за _ читаву дивизију
Осамдесетогодишњи генералпуковник у пензији Са во Оровић био је дубоко по тресен смрћу др Рибара < којим је у Врховном штабу НОВи ПОЈ провео многе дане и поделио ратне тешкоће и недаће. У скромној дневној соби, у стану на Ба њици, овај стари _ ратник збуњен смрћу др Рибара по казује на две фотографије на зиду, чији је он _ аутор. Једна од њих постала јечу вена, готово легендарна. То је она свима нама позната фотографија на којој друг Тито рањен, са увијеном ру ком у завоје, седи на стени. Изнад њега стоји др Иван "Рибар. Снимио сам их ча Зе
после преласка Сутјеске, ка же Саво Оровић. На другој фотографији др Рибар У средини седи са учесницима Првог заседања Авооја у Бихаћу.
Када је др Рибар дошао у врховни штаб, осетили смо се јачи за читаву дивизију. То јебилолна Млиништу у Босни, 1942. године. Његов ведри оптимизам и стојичка издржљивост ратних тегоба давали су охрабрење и подстрек за херојске подви ге. А велико политичко ис куство др Рибара било је драгоцено и много је значи ло за формирање нове народне власти и касније орга
низовање нове, Федератив-~
СУБОТА, 3. ФЕБРУд Ру
Рата у којем су оба његова сина пала у борби као хероји. Цијели свој живот је преживио као борац за демокрацију, за напредак земље и за срећу људи.
иБо је, иако у годинама, за вријеме рата партизан и већ 1942. изабран у АВНОЈ гдје, као предсједник АВНОЈ-а, врши с достојанством и великим одрицањи ма и личним несрећама нај теже тпужности на које је био биран.
Др Иван Рибар је био човјек који је за нашу социјалистичку револуцију дао све, цијелота себе, цијели свој живот.
Стари искусни политичар који је уложио све своје снате и огроман рад у ко-
Телеграми
(Загреб, 2. фебруара). Поводом смрти др Ивана Ри бара, супрузи др Рибара Ца
др Иван Рибар _
рист развоја Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, био је до задњег дана живота »хтиван, радио, путовао и писао. Са омладином је до задњег дана одржавао пријатељске, друтарске везе.
Дивио се великом залата њу и раду друга Тита на очувању мира У свијету и веселио се нашим успјесима на разним пољима. Још као жив ушао је у легенду велике наше и сјајне хисторије НОБ и изградње со цијалистичке Југославије,
На њега се могу примјенити ријечи великог Његоша: 5 4:
„Блато оном ко довијек
живи, имао се рашта и родити.
саучешћа
ги Рибар стижу многобројче изјаве саучешћа.
У име ЦК (КАЈ саучешће изјавио Мијалко
Тодоровић
Секретар Извршног коми тета ЦК СКЈ, Мијалко Тодоровић, упутио је породици преминулог др Ивана Ри бара следећи телеграм:
„Смрћу друга др Ивана Рибара из наших редова не стала је личност која је д ценијама заузимала истакнуто место у нашој ослободи лачкој и револуционарној борби за стварање социјали стичке равноправне заједни це народа Југославије, Његова вера У снаге наших на рода и у велике револуционарне циљеве нашет покре+ та омогућавала му је да се На раскршћима историје увек осведочава као велики патриота и непомирљив 60рап за прогрес, Његово име остаће повезано са револупионарним актима стварања нове Југославије, са Бихаћем и Јајцем, полагањем првих послератних темеља социјалистичке Тугославије и њеним лаљим развојем.
3 ""Дозволите да Вам у | име „Центра нног комитета, Саве-
за комуниста угославије и своје лично изразим најдуб ље саучешће.“
Едвард Кардељ:
„Дубоко потресен због изненадне смрти друга Рибара,
молим Вас да примите изразе најискренијег саучешћа,
Смрћу друга Ивана Рибара наша земља губи једног од о них најистакнутијих људи наших народа, који су своје име неизбрисиво везали за стварање нове социјалистичке Југославије.
Својим делом, које је дубо Ко уткао у изградњу нашег со цијалистичког друштва, њего во име стално ће бити присут но у историји народа Југосла вије.
Нека вам дубоко саучешће многобројних сабораца Вашег супруга и нашег друга, олакша бол у овом тешком часу“.
Рато Дугоњић:
· „Дубоко емо потрешени вешћу о смрти поштованог и нама веома драгог друга др Ивана Рибара. .
Друг Иван је цео свој живот, и више од тога, посветио борби за слободу и проспери тет наших народа. Увек се радо. сећамо његових речи и
Отац и син
да је добио вест да је Лола погинуо на Гламочком пољу, управо пре него што је ушао у авион којим је имао поћи у Савезнички штаб на Блиском истоку... Чинило ми се да сам у једном трену клонуо, али сам се брзо прибрао и замолио га да позове Јурицу, мог млађег сина. А Тито ми је онда саопштио да је Јурица, пре месец дана, погинуо у борби с четницима код Колашина...
Опроштај са синовима био је тужан. Ово су очеве речи на Лолином гробу:
— Ти, Лоло, често си ми говорио: „Никаква жртва за домовину није велика“. И ја, твој отац, данас над твојим ковнегом, нећу да те изневерим. Остаћу чврст и храбар, ценећи сву твоју и твога брата
Доктор Иван Рибар био је велики и племенити отац. Његови синови Иво Лола и Јурица, поготово њихова трагична смрт, били су најчешћа преокупација преминулог Рибара. Та трагедија сведочанство је једне ретке храбрости и осећање људске
дужности,
Питати су га једном: који му је најра-
доснији тренутак у животу.
— Кад сам се у ватри, народноослобомесеци жртава и
дилачке борбе, после 19
крви, после 19 месеци У којима странице наше историје, састао у Бихаћу, на 1 заседању Авноја, а затим и на 1 конгресу Антифа- | с омладинцима из
биле исписане најславниј
шистичке омладине,
дела, сећамл се времена када је био први председник Авноја, времена када су ударе ни темељи нове социјалистич ке државе, Сећамо се његових дела из времена послера тне изградње и помоћи коју је друг Иван дао у афиомиса њу и јачању социјалистичког проуштва, којим се ланас сви поносимо.
У току читавог послератног периода лруг Иван је био на високим државним и поли тичким дужностима. И сада, смрт га је отела из редова чланства Савезне конференције ССРНЈ, којима он већ дуги низ година припада,
Тика Шпиљак:
„Потресени вешћу б смрти Ивана Рибара изражавам Вам у име Савезног извршног већа и у своје име дубоко саучешће, Светли лик Ивана Рибара, истакнутог бор ца за слободу. и градитеља социјалистичке Југославије, остаће у трајном сећању његових другова и сабораца и
свих нашиж народа, Искрено,
саосећамо М:лелимо Ваш бол у овом тешком тренутку.
Ј аков Блажевић:
„У име Сабора Социјалистичке Републике Хрватске и моје лично име изражавам Вам дубоко саучешће над те шким губитком који је задесио Вас и све народне масе домовина смрћу драгог нам друга Ивана Рибара.
Мито Хаџи Василев:
„У име Собрања Македони-.
је, и моје лично, изражавам дубоко саучешће због тешког губитка који Вас је заде сио смрћу нашег драгог и не заборављеног Ивана Рибара.
Др Савка ДабчевићКучар: Вијест о смрти друга Ивана Рибара дубоко нас је ожалостила. Његовом смрћу народи Југославије изгубили су једног од најодлучнијих бораца за национално ослобођење и истакнутог револуционара. Као — истински прегалац социјалистичке изградње дао је огроман допринос стварању нове социјалистичке Југославије,
Бранко Пешић:
„Изненадни губитак неумор ног борца за социјализам ве ликог сина наших народа, др
су већ
Ивана Рибара, болно је одекнула у срцима Београђана.
етов велики допринос нашој револуцији и светли лик увек ће остати у нама. Моли мо Вас да у име Скупштине града Београда и моје лично примите изразе најдубљег са учешћа“.
Ђуро Пуцар:
„Дубоко ме је дирнула вест о смрти друга Ивана, учесни ка народне револуције, првог председника Авноја и цењеног државника у изградњи со цијалистичке Југославије. Изражавам Вам најискреније саучешће у име Савезног одбора Савеза удружења бораца народноослободилачког ра та Југославије, и у своје лич но име.
Петар Стамболић и Стеван Дороњски:
„Поводом смрти вашег супруга др Ивана Рибара шаљемо, Вам изразе најдубљег саучешћа.
У својој дугогодишњој плодној политичкој активности др Иван Рибар борио се за национално ослобођење јужних Словена, за уједињење и братство наших нерода, за права народа и демократске слободе. Доследан себи, др Рибар дао је народној револуцији целог себе, све своје снаге, и своју породицу и уложио сав свој политички углед.
У ослобођенАћ земљи, као државник, пао је велики допринос изградњи нове дрожаве, обнови развоју.
Својим делима Иван Рибар остаје велика и светла фи“ гура наше револуције“,
Крсте Црвенковски:
„Жалосна вест о изненад-
ноуј смрти вашег цењеног супруга друга доктора Ивана Ри бара, истакнутог револуционара и руководиоца, дугогодишњег народног трибуна и борца за слободу и социјалистичку изградњу братске заједнице народа СФРЈ, веома дубоко и болно ме је потресла. Придружујући се Вашем неизмерном болу За изгубљеним другом и општој жалости свих радних људи у нашој земљи, молим Вас да примите изразе мог најдубљег и најискренијег саучешћа“.
Милентије Поповић:
„Вест о смрти друга Ивана Рибара, истакнутог политичара и заслужног друштвеног радника, све нас је дубоко по
тресла. Као дугогодишњи борац за слободу, независност и братство и јединство наших "народе (иза ствар; прогреса, друг Рибар се нарочито истакао у току народноослободи“ лачке борбе, у којој се налазио на одговорним дужности ма председника Извршног одбора, а затим Председништва Авноја и првог председника Президијума Народне скупштине Југославије. Светао лик друга Рибара, његово животно дело, којим је толико задужио наше народе, остаће у трајној успомени. Молим вас да У моје и у име Савезне скупштине примите изразе искреног саучешћа“.
Републичко веће Савеза синдиката
за Хрватску:
С дубоким болом прими смо вест о смрти друга Ивана Рибара. револуционарни и светли његов лик остаће у неизбрисивој успомени свих радних људи Хрватске.
ЦК Савеза омладине Хрватске:
„Поводом изненадне смрти нама драгог и дугогодишњег пријатеља омладине, суборца младих у крвавим годинама рата и револуције, обнове и
и
земље и њеном
жаввика, оца Јурице и Лоле — славног секретара јуначког
ватеке упућујемо вам наше и-
ра, телеграме са.“ изразима | најискренијег саучешћа Уу- |: путили су: Марко Белинић, Јован Веселинов, Олга и 2 до Хумо, Крето 'Попивода, Светозар Вукмановић, Вељко Зековић, Илија Рајачић, Стипан школе које носе име Иве моле Рибара, колективи из целе земље, друштвено-политичке орга низације, општинске скупштине, ти Савеза комуниста и пру ги појединци широм земље.
„је,
„Слика је из Џете офанзиве — причао је Рибар — кад сам се први пут После преласка Сутјеске и тешких борби на Зеленгори састао с другом Титом, Генерал, пуковник Саво Оровић снимио нас је у моменту мог доласка пред Титово
изградње земље, борца и др-
Скоја, у име омладине Хр-
скрено саучешће“.
Републичка конференција Социјалистичког савеза Хрватске:
„Мекрено саосећамо дубоку бол која вас је задесила смрћу великог хуманисте, борца и револуционара, друга Ивана Рибара“.
Супрузи др Ивана РибаАв, Марушић, затим
многи радчи општински комите-
Цвијетин Мијатовић:
»дубоко нас је потресла вест о изненадној смрти доктора Ивана Рибара истакну“ тог политичара и државника-револуционара, једног од утемељивача и првог председника наших, у народноослободилачкој борби искованих, представничких тела. Остаће у неизбрисивом сећању. њего во прегалаштво, упорност и његове жртве које памте генерације напредних бораца и револуционара. Он је своје дивне синове Лолу и Јурицу васпитавао у духу дубоке оданости нероду, у одлучном тренутку, на позив Партије, ступио с њима у револуцију и, свестан вредности жртве, стоички примио њихов губитак. Пример друга Ивана Рибара и његових синова, који постадоше симбол револуцитрајно ће надахњивати будућа покољења, Идеалима револуције др Иван Рибар је посветио. и своје последње стваралачке снаге.
Свесни да је друг Иван Рибар нашој револуцији дао све што је могао, у име Централног комитета Савеза комуниста БиХ и своје лично, изражавам Вам дубоко саучешће“, Сергеј Крајгер:
„Веома нас је потресла из“ ненадна вест да нас је заувек напустио ваш супруг друг Иван Рибвр.
Његов живот и рад непосредно је повезан са стварањем нове Југославије због чега ће остати свима у трајној успомени, нарочито Словенцима, јер је био на на-
склониште у Једној пећини“
њих часова свог живота, из-
„ражавамо наше искрено са-
учешће“, Милош Минић:
„У име Скупштине Србије и у своје лично шаљем Вам
Сахрана др Ивана Рибара
искрено саучешће смрти вашег супруга др вана Рибара. Живот И дер др Рибара остаће у трајну успомени као светао: приме) истакнутог борца за слободу и демократска трава сви народа Југославије“, 5"
"Њ' Х
обавиће се у Загребу —
Према последњој жељи др Рибара, његово
"(Затреб, 2. фебруара) Посмртни остаци првот пред седника Авноја и дугогодишњег председника Президи јума ФНРЈ др Ивана Риба ра, који је данас у 14 часова преминуо у загребачкој Војној блници, биће сахрањени на загребачком гробљу Мирогој.
Датум и време сахране одредиће се накнадно.
Према последњој жељи др Ивана Рибара, његово те ло биће спаљено у кремато ријуму У Београду, а урна са пепелом затим ће се пре нети у Загреб и сахранити на Мирогоју.
У РОДНОМ СЕЛУ ВУКМАНИЋУ, КАРЛОВЦУ И ШИБЕНИКУ:
частове НО поло копља
(Шибеник, 2. фебруара) — Вест о смрти др Ивана Рибара болно је одјекнула у Шибенику и његовој околини, где је др Рибар од 1945. до 1968. године, био не
„престано биран за народног
посланика у Савезној народној скупштини
Вест се веома брзо проширила и у 'Тјесном,. Водицама, Примоштету и оста лим местима као им на осту ва Жирје и Зларин, где је др Рибар често навраћао и радио као посланик. Људи
шибенског подручја га познају по неизмерној бризи и по остварењима посредством његове помоћи, затим као узорног револуцио вара пре рата и неизмерног тумача жеља и потреба шибенских бирача после рата.
тело биће спаљено у крематоријуму улнћ зету Вебрраду““
се: ЧЕ МР
лично изразили саучешће супрузи преминулог РИбА" ра' Цати Дујшин-Рибар, Чим се дознало За сиу др Рибара, у Карловцу 4 истакнуте црне заставе" државне и националне %' ставе на пола копља, а 80 се одржавају и комемор“ ције. з Заставе у знак жалост истакнуте су и на Ро кући и на свим јавним ;“ тановама у селу Вукмен“ ћу, крај Карловца, у ко“ је преминули др Иван бар, пре неколико дана | кругу својих прославио 87. рођендан.
Узрон СМРТИ = Једно раније срчано обољење
„Код. др Ивана Рифр Установио сам омео“ лести срца када се оћ 50 јем лета 1963, вратио 1"
дишњег одмора жоји је 27 вео у Стоморској на Шолти“ — изјавио је годишњи лекар преминуле револуционара, запребаче интерниста др Ђуро сон. Ускоро је утврђено # се ради о преболелом ср“ ном инфаркту.
Др Рибар се отад, по и“ чима др Обарсона, осећа“ сразмерно добро. Радио , своје овакодневне 10070 путовао, а посетио је исе јетоки Савез у мају 18 године. Његово одравстве стање било је добро све 5 лета прошле године,
з опет оболео. на Шолти. о тио се у Загреб, гле је цу
пет месеци поново
'ленгори, у петој офанзиви,! не Југославије. целе земље, с младим поколењима хероја '
ме - 3 | | међу којима бу била и оба моја сина — да ВУ за домовину... Заклињем ти се шј) страни од Меј наше На јавним зградама и дан «на клиници. % 77 • · Било је то ви пут не, да ми ни до сада никаква жртва за | борбеми лично сарађивао при Упркос томе, наставио
= Ар аашан Сремец;: пренети ва. 1942. Ми а арте сва | домовину није и неће бити тешка! Твоја и| тако значајним догађајима надлештвима заставе су ЛЕНОвЕ: У У и: пре 18
_- тројица. за време народноослободилачког Јуричина смрт, ваша смрт, децо моја, за као што су били 'кочевски | спуштене на пола копља. пи ле" ж рата били заједно и да смо се заједно ра- | мене као оца је тежак удара ОЛИ И ови Ина и првенакоо М. м, | дана био покретан, ВУ", сте пали за домовину, ја схватам. Ви |лање Словеначког народноос“ ну и стално писао. Послег
лободилачкот већа. Џоред тога, он је и после ослобођења одржавао сталне контакте
довали нашим великим успесима у борби за нову Југославију у коју смо сви тврдо веровали. Био је то први, али и једини
ве н је је д едеље, које Ј 488
ћете, Лоло и Јурице, синови моји, у мену у Карловцу, осећао 0е де.
вечно живети. Ја ћу наставити путевима којима сте ви пошли и ишли. Ја ћу сту-
(Карловац; 2. фебруара) — Вест о смрти др Ивана
_ Имао се рашта
%
5 бе 5 Е ; Заоа ПА! п току рата да смо се сва тројица на- 5 аса И родити пи“ внједно. ' 8 пити на ваша места. И ви ћете живети у|и пратио наша настојања за | рибара изазвала је вел изврсно. Али, пре две ' и ма 2 = А најтежи дан У животу7 мени. Нека је слава теби и твом брату развој Словеније у новој Ју- Тр а је велику | његово здравствено Е 8 Јајцу, 27, новем- Јурици, деци мојој! гославији“, жалост у Карловцу и ње- | бе нагло погоршало рата бранио комунисте пред — Кад ми је Тито у Јајцу, 27. У многим питањима моја су му говом родном селу Вукма- Тада сам, рекао је др . ме ; » МУ] џ ,
85 __Умро је др'Иван Рибар. = _ Име његово је познато широм свијета, али нашој земљи његово име, борба, и рад, као и рад, стварање и борба његових синова Лоле и Јурице постала је легенда. Др Иван Рибар је прије
судовима старе Југославије
На почетку народноослободилачке _ борбе _ нарона Југославије ЦК КПЈ и друг Тито су га позвали У НОВ и он се прикључио легијама бођапа на
родноослободилачког рата.
бра 1943. године, саопштио смрт
сина...
"А ево како је дознао за смрт синова: — Тито се у својој соби шетао горе-
доле неколико тренутака.
врло узнемирен и ја сам напросто слутио
да нешто није уреду. Онда
и ухватио ме лагано за руку. Рекао ми је
оба моја ово:
—
Очито је био
ми је пришао У Бихаћу
новинари постављали забележено је и
Кад бисте могли још једном да проживите један дан из свог живота, који бисте изабрали — Онај кад смо се 1942. године састали Дола и Јурица и ја
27. и 28. децембра
Мико Трипало:
„Дубоко потресени вешћу о.
смрти Ивана Рибара — племенитог човека и истакнутог борца за права радних људи, какав је остао све до послед-
нићу.
Представници Карловца, с председликом Општинске скупштине Јосипом Бољковцем на челу, одмах су отпутовали у Загреб да би
берсон, отишао „по Ре и допратио га У загреб: Ри тен је на интерно одем Војне болнице на се где је умро од. зав секундарне орчане 9"