Borba, 03. 02. 1968., str. 6

6: СТРАНА — БОРБА

~

САВЕТОВАЊЕ У ЦК САВЕЗА КОМУНИСТА МАКЕДОНИЈЕ

Не можемо да бу · фалсификатима националне про

·" Реч Крсте Црвенковског

(Скопље, 2. фебруара) — Подносећи реферат на саветовању које је данас почело у Централном комитету Савеза комуниста Македеније, Крсте Шрвенковски је, између осталог рекао да је Централни комитет Савеза комуниста Македоније, који се појављивао и као иницијатор извесних промена, недвосмислено и јасно истицао потребу стабилизације федерације у њеним правима и обавезама, Много пута смо истицали, рекао је Црвенковски, да сталне и стално развијане заједничке потребе и проблеми јединствено могу да буду разрешени преко и у федерацији и њеним органима.

Ми на федерацију никад нисмо гледали као на механички збир република, нити пак смо њену улогу замишљали, нити смо се спремали да ту улогу сведемо само на проблеме заједничке одбране земље, јединственог –монетарног система и заједничког представљања у иностранству преко дипломатије. Полазећи од ових поставки, нужно треба да подвучем да је потребно да се тачно и прецизно формули шу место и улога република које се у нашој земљи у највећем броју _ случајева поклапају са постојећим на пијама. Стварање република код нас није резултат рационалне измишљене ад“ министративне поделе земље да би се на тај начин боље владало, већ су оне израз државности сваке на цеје посебно,

У нашим самоуправним

дити и развијати димитров ски курс у односу на македонско националао питање,

Сваки нови сусрет држав никад и истакнутих политич ких функционера, између Бугарске и Југославије је отварао даље перспективе за продубљивање и проширивање односа. Значајно је да је У двом периоду повећа на робна размена, отпочела је индустријска и друга кооперација, убрзано су грађене комуникације које нас међусобно повезују. Скоро потпуно су отворене границе, на опште задовољство народа и једне и друге стра не, при чему су стварани дневни канали за масовно и континуирано комуницирање радних људи. Односи су ускоро надрасли оквире договора на врху и од међудр жавних су почели да се пре тварају у истинске добросуседск,; и пријтељске односе међу народима. О овим и оваквим чињеницама свака политика мора да води рачуна ако жели да буде реална и да одговара интересима народа. Свака друга

условима све је јача тенден 'политика, ма колико приви ција да се преко републич- |дно звучала свечано и пара ких организама изражавају | дно, супротстављена интере интереси радних људи нај|сима народа не може да бу економском, културном, по- |де од користи нити оном на литичком, друштвеном и на |роду у чије име се проклакрају и на националном |мује и за чија – тобожња плану. Кана бисмо пренебре |стремљења жели да се реагли овај факат, то би неми | лизује.

ново водило ка рађању тенденција

Развијање свеукупних од

бирократско- | носа између СФРЈ и НР Бу

централистичких и антина“ | рарске исто тако је довело, пионалистичкот унитариз“ |абог познатих сталних проб

. Међутим, оваква насто- | лема, и'до.котакта

јања ни за моменат нас не

офлобађају од револуционар | руководилаца НР

између државаих'и партијских Ђугарске

не потребе да размишљамо |и СР Македоније. У контаих 29 МИ ни а ктима који су били одржа оности од републичк вани У последње три године

татистичког

централизма, развијала се жива и отвора

који је у првом реду израз | на дискусија и стални дија-

како тенденције да се дири

лог како о даљем одржава

-тује привредом и управом, | фу и развијању односа што

основним номским заједницама, а затим и са односима са федерацијом, при чему се под гтрева ривалство _ између два етатизма, између две етатистичке концепције: цен тралистичко-федеративне и републичко - сепаратистичке. Црвенковски је рекао д је у протеклом периоду дошло до појачаних међурепубличких контаката и сарадње. Централни комитет СК Македоније је придавао

и придаје велики значај |У другим

тим и таквим, па и многим другим ширим и масовнијим контактима међу нацијама односно републикама.

У наставку излатања товорећи о – великобутарској кампањи, која се сада води

друштвено-еко- |су у току, и о спорним пи-

тањима, а пре свега о маке донском питању. Могу сло бодно и одговорно да изјавим, нагласио је Црвенковски, да су чак и тада, када смо се битно разликовали, разговори били не само отво рени, већ и пријатељски, ис

а |пуњени осећањем одговорно

сти према сопственом наро. ду и његовим интересима.

Такав карактер су имали и разговори што сам их во дио са Тодором Живковим бугарским функционерима у мају прошле го дине. И у тим разговорима, као и у многим што су им претходили, поред изражене жеље за даљим развијањем свих односа, рељефно су до шле до изражаја и разлике у гледањима на проблем,

ционалној мањини имају | суштинско значење. Признање македонске национал не индивидуалности за ма кедонаку нацију значи крај |свим узнемиравањима која су у прошлости, а и данас (у суседним земљама) била присутна. С друге стране признавање — националних права македсчској националној мањини треба да значи превазилажење де напционализаторске политике над једним делом македонске надије и лавање мо гућности македонској на!ционалности да учествује нормалчо у изтрадњи пре свега културног јединства целе нације, Истовремено ми живимо У земљи у КОјој националне мањине уживају сва своја национал на права и отуда не можемо и не смемо друкчије да гледамо и да се односимо према природним правима наших мањина у другим земљама. Ова џ оваква мо литика је толико постала доминантна у нашој платформи џц акцији, па чак и У психологији нашег чове-

ка, да и Мале народносне'

грудације у нашој земљи користе сва права као и друге народности што су бројем много веће, Отуда

признање националних пра!

ва Македонцима у Пиринској Македонији за Македонију има широк националнви значај.

Разлике у резултатима три пописа становништва у НР Бугарској у односу на Македонце у Пиринској Македонији показују ._интересантна и забрињавајућа кретања. · Према првом попису 1946. године у Пиринској Македонији Маке донци су учествовали са око 70 одсто У укупном бро ју становништва. У 1956. го дини то учешће је износи ло 63,7 одсто (178.862 Маке донца), док у 1965. години У Бугарској има 0,1 одсто Ма кедонаца, или укупно 8.750 људи.

„Често може да се чује те за, несхватљива и неприхватљива да су раније Македонци у Пиричској Македонији путем партијске пропаганде били терани да се декларишу као Македон ци, а да им је у 1965, годи

ви дато право на самоопре ' заноса у својој земљи.

Г — СПЕЦИЈАЛНИ БЕРЗАНСКИ ИЗВЕШТАЈ ЗА „БОРБУ“

ТАНЈУ "СВЕТСКО ТРЖИШ

Д

Крсте Шрвенковски

дељење! Уочи самог послед њер пописа званично и на највишем нивоу НР Бугар ска је била Упозорена са на ше стране да је неприхватљив притисак који се врши на Македонце у Пирин ској Македонији ла би се после 20 година предекла рисали у Бугаре им да ће то у целој нашој, не само македонској, већ и општејугословенској јавности бити пр ИИИоро са узнемиренош У. |

Ми смо се узек с великим поштовањем односили према такозваном димитров ском курсу Бугарске комунистичке партије према ма кедонском питању и нарочиро према метореијежим че тењима 10. пленума ЦКЈУ августу 1946. године. Тадаш њи Централни комштет, па и џела бугарска партија се испела на врх истинског интернациозализма у 96ласти националног питања по цену издржавања атака и од тек развлашћене буржоазије са још јаким пози цијама и оцена о тобожњем националном издајству, Димитров и Централни комитет строто су се та да лржали упозорења које је дао Лењин још 1914. године у коме се, између осталог, каже: Комунистичка партија пред социјалдемократима ће испунити свој дуг ако се бо-

ри против 'шовинистичког

с

тим и таквим јасним и пре цизним интернационалис| тичким позицијама бугар|ски комунисти с правом мо

8 _ ТУ да се поносе.

| Има много ставова, јав| но. речених и публикованих) у односу на историју бугарског народа који искрено речено не могу да не изазову чуђење. Да ли ће · неко и како ће славити и | величати цареве из прошлости, то је његова унутрашња ствар, питање његове сопствене оцене и процене реалне ситуације. Ми почетке наше нације нисмо тражили и нећемо их тражити далеко у средњем ве ку. Као марксисти зтамо да је нација историјска ка тегорија повезана са појавом развитка _ капитализма. Међутим, ако се од нас тражи да будемо индиферентни када се настоји да се фалсификује и да се при сваја национална прошлост, македонског народа, то је вешто друто. Ми нити можемо, нити смемо да прела зимо преко таквих акција, утолико више кад је очигледно да се иза такве активности крију сасвим одређени и актуелизирани по литички циљеви и претензије, У разговорима Тито Живков у Софији с јесени 1965, године биле су осуђе не оне поставке појединих историчара које су фалсификујући прошлост сметале нашим добросуседским и пријатељским односима и полако постајале извори различитих сукоба и неспо разума. Инсистирало се са обе стране на већој уздржа негти у јавним полемикама и преношењу с истраживања прошлости на научни план са више научне и мо ралне одговорности. Ми са наше стране чинимо све да се држимо те узајамне сагласности. Могу да кажем да смо у томе и успели, што није случај са бугарера" мутном У ти Сто јавних фалсификата историје и дотађаја

Од мог последњег боравка у Бугарској и разговора са Живоковим и бугарс ким руководиоцима у бугар ским часописима и новинама је написано око 100 чла нака у којима се посеже на прошлост нашег народа и износе и евидентно фалсифуиковане оцене догађаја с једним јединим циљем да се докаже тобожњи бугарски карактер Македоније. Ми нисмо хтели да се упу штамо у провинцијско-штовинистички прилаз „Славја на“ и са једним таквим пам флетским прилазом да по-

пина --= рова па певница па н -<

ТЕ

сину ОМ о

да“ и особеност нашег јези-

лемизирамо, тим пре што смо од руководилаца Бугар ске уверавани да се такви и слични ставови у односу на нашу прошлост званичво код њих осуђују. Али, последњи догађаји јасно су нас упозорили да се такви и слични ставови у односу на нашу прошлост почињу званично и на најодговорвијим форумима и од стра ве најугледнијих личности и функционера да прокламују као званичан став Бу гтаоске партије и државе. Далеко би нас одвело ако бисмо сада то овде и по реду износили. Довољно је

вуару ове године два пута од стране највиших бугар ских руководилаца наш илинден проглашаван за Устанак бугарског народа. Иде се дотле да се опомињу бугарски историчари за то што овом догађају нису давали довољно места У уџбеницима и што на њему нису биле изграђивана домократска осећања бугарског човека.

Евидентно је да се ради о одређеној политичкој кон цепцији са изразитијим по литичким _ импликацијама и вези са најближом прошлошћу. Те и такве тврдње узнемиравају и терају на размишљање, утолико више кад се зна дајеу званичном органу Комунистичке партије „Работниче-

ском делу“ била актуелизирана И политизирана концепција 9 такозваној санстефанској Бугарској

као о једном неоствареном и сторијском „идеалу“ уједињења свих Бугара у једну државу. Повампирење свих оних познатих кжомбинатори ка балканских држава 6 краја прошлог и почетка 0вог века, по нашем схватању увек је било противно интересима балканских народа. Бугарски народ је до живео више трагедија воЂен санстефанском опсеси- | пина но ~

Има још много питања У односу са Бугарском на која би требало да се укаже. На пример, злоупотреба Вен ка Марковског да би се фа леификовала наша истори-

ка; негирање Од стране појединих функционера Саве За писаца Бугарске нашег језика и наше културе; при тисак, вршен чак И дитломатским путем, да се изба це сцене о ослепљавању Са муилових војника из филма „Битка на Неретви“ ко 3и се сада снима у Југосла вији, као и писање у енциклопедији да је бугарска армија ослободила Македонију и Србију. Често нам се пребацивало и пребацује вам се од појединих бугар

да каже“о да је само у ја

у суседној Бугарској, Црвенковски је рекао да ће ускоро на предлог Извршног

третман и права Македона ца у Пиринској Македонији

комитета Централни коми-|и У Бугарској и односима тет Савеза комуниста Ма-|великог дела бугарске исто кедоније на једној од сво- риографије према прошлојих седница разматрзти цео |сти македонског народа. ЦК комплекс односа Бу- |СК Македоније на својој се гарском. дници је разматрао резулта

: · |те тих разговора и став на Пет година развијани су | становиште да је даље раз односи са Бугарском навијање односа међу балкан задовољство обе странејским народима, У том смис

лу и са бугарским народом, У наставку излагања Цр а аи е интереса. У ок венковски је рекао да су За | виру таквих односа, који ба последњих пет година, На бирају на равноправности, опште задовољство две стра | узајамном поштовању права не, били у сталном развит- || интереса, с правом смо ку нормализовање односа ачунали и рачунамо да између СФРЈ и НР Бугар-|е (се превазићи _ прии ник пен“ сутне разлике у гледањима њавања кина стрем |“ 0 ОНИМ проблемима који љења и жеља наших на- |1ам је историја оставирода, пријатељска сарадња ла. 38 ЈИ иОње РА с чујући ту и проблем скоро на свим пољима изме ђу две социјалистичке зем- | македонске националне ље, а били су уочљиви и на мањине у Бугарској. Цен пори да се приближе погле| трални комитет је _ради И да се израде заједнич|чунао да то представља ки ставови и платформа за обавезу и за другу страну ин на међународ- да сагледа последице све лом плану. Таква настојања присутнијих појава нациодржавних и политичких ру нализма и територијалних ководстава две земље била зопирација у штампи, на“ "ву топло Моздрављена и свејучним публикацијама и на страно подржавана од наро- | друтим местима и да стра#. Југославије, а у тим о-|нена јединствено могуће по квирима И од македонског зиције потпуног поштоваи Посебну пажњу смо|ња националних права наидавали изјави председ-|ционалних мањина. ника Министарског совјета НР Бугарске и првог секре тара Бугарске комунистичке партије Тодора Живко- : ва приликом његовог сусре- у Бугарској та са председником Титом у| Желео бих да кажем да 1963. години да ће бугарско | за нас односи према СР-Ма Руководство и партија сле-!кедонији и македонској на

Забрињавајућа кретања пописа становништва

РОБНЕ БЕРЗЕ

ЛОНДОНСКА БЕРЗА ОБОЈЕНИХ МЕТАЛА — На јутарњем састанку прода» то је преко 6.000 дугих тона обакра (вајербарси), чија је цена у промптним пословима скочила за 32-3/4 фунте, а у терминским за 13 фунти ло дугој тони. Велика офанзива Вијетконга и настављање штрајка у америчкој индустрији бакра условили су изизетно јаку тражњу тако да су већ прилично „истањени“ тржишни стокови још више рмањени. За данашњи састанак било је карактеристично што су поред америчких увозника, на берзи изванредно активни били домаћи купци увозници из неких земаља Западне и Источне Европе, Извештаји их Замбије да су синдикати одустали од намераваног штрајка у рудницима бакра и да је замбијска друмска мрежа поново оспособљена за редован транспорт, ни из далека нису били довољни да смире огромну тражњу. Закључна тенденција вајербарса на јутарњем састанку била је јака. Поподне је активност бида нешто слабија, а цена бакра се стабилизовала на високом јутарњем нивоу. У пословима осталим обојеним металима није било значајнијих промена, изузимајући послове оловом, у којима је дводневна доста чврста тенденција уступила место стабилној. ЊУЈОРШКА БЕРЗА ОБОЈЕНИХ МЕТАЛА — Врло чврста тенденција на почетку састанка, и то првенствено у терминским пословима бакром, где је цена скочила за 75 до 185 поена, Поред чинилаца који су проузроковали велики скок цене у Лондону, на њу“ јоршкој берзи је снажног одјека имало и саопштење да су представници компаније „Амаконда“ на састанку са члановима владине посредничке комисије одбацили предлоге синдиката. Касније, међутим, као значајан фактор стабилизације тржишта деловао је извештај да су САД прихватиле предлог Северне Кореје да се афера „Ппуебло“ решава у оквирима Војне комисије за примирје у Кореји. Као и претходних дана у трансакцијама осталим обојеним металима није се догађало ништа значајније,

СИНГАПУРСКО ТРЖИШТЕКАУЧУКА — После тродневног будистичког празника ситуација на овом тржишту мало се изменила... Тражња је и даље врло слаба, а цене падају. Цена каучука

РСС-1 за испоруку у фебруару пала је са 47-1/8 на 46 центи за либру. Закључна тенденција лабава.

ТРЖИШТЕ ВУНЕ У СИДНЕЈУ — Готово никаквих промена у односу на јучерашњи састанак, Од укупно 14.175 ала продато је 13.900, Као и обично, далеко најактивнији били су јапански уврзници. Цена непране вуне за испоруку у марту износила је 935—95,6 аустралијских цента за либру. закључна тенденција стабилна.

ЧИКАШКА БЕРЗА ЖИТАРИЦА — По гторшање положаја америчких трупа У Вијетнаму све снажније утиче на по-

словање. Овај утицај огледа се у све.

јачој тражњи, нарочито пшенице. У скоку су биле и цене других житари-“ ца, мада је једино у пословима пшеницом закључна тенденција била чврста, док се цена у тарансакцијама дру“ тим житарицама стабилизовала на достигнутом вишем нивоу, закључне цене за испоруку у марту биле су сле“ деће (у центима за бушел); пшеница 148-5/8, кукуруз 119-3/8', 306 716:4/8 и раж 121-2/8.

ПЛЕМЕНИТИ МЕТАЛИ

ЛОНДОНСКА БЕРЗА ПЛЕМЕНИТИХ МЕТАЉА — Иако је промет злата био релативно мали, пословање је било доста грозничаво. Цена је, међутим, 0" стала неизмењена 35,19 долара за Фину унцу. Као фактор ста илизације деловао је извештај да је у пириху пена злата минимално пала са 3521 на 35,20-1/2 долара за унцу; Већина обављених трансакција била је чисто спекулативног карактера.

ПАРИСКА БЕРЗА ЗЛАТА — ПРО мет је минимално повећан, продато је злата у вредности од приближно 5 44 лиона франака. Забележена је У неш живља активност спекуланата, пина

наполеондора скочила је са 51, 4 52,00 франка, а злата у инготима од „1 кг са 5,575 на 5,580 франака

ДЕВИЗНА ТРЖИШТА

лондон — Позиције фунте биле су данас нешто слабије зен долару И још ЈИЈЕЊИ. западноевропским валутама. У односу на долар курс пао са 2,4122 на ПА, с односу на марку са 9,640 на 9,6900, 3 Про француском франку је скочио са 11,8 на 11,8640. Нешто чвршћи био је У курс

фунте је _

фунте у односу на швајцарски франак, лиру и шилинг. Атмосфера на берзи прилично грозничава, а обим трансакдција се смањује.

МИЛАНО — Лира није успела да са-'

чува чврстину којом се њен курс одликова на јучерашњем састанку. У односу на италијанску валуту скочили су курсеви долара и валута свих 33, падисевропских земаља, сем курса фун те који је пао са 1.506,55 на 1.506,45 и аустријског шилинга који је остао неизмењен 24,1275. Курс долара скочио је са 624,59 на 624,61, марке са 156,00 на 156,07, швајцарског франка са 143,58-1/ 2 на 143,60 и француског франка са. 127,03 на 127,07-1/2. Промет је био доста мали а атмосфера грозничава, као и на већини западноевропских девизних тржишта. .

ДИНАР У ИНОСТРАНСТВУ

ЦИРИХ — Курс динара на циришком тржишту страних новчаница и данас је остао неизмењен: за новчанице нижих апоена 0,31—'0,33-1/2, а за нов“ чанице виших апоена 0,32—0,33-1/2 швајцарских франака за нови динар.

ЕФЕКТНЕ БЕРЗЕ

ЊУЈОРК — После дужег периода непрекидне бесе курсеви У олстриту најзад су данас скочили просечио за 5,88 поена и задржали се на 861,36 поена, ПШромет је у врло грозничавом пословању такође повећан са 10,16 милиона на 10,59 милиона продатих акција. Све стране агенције као главни у зрок пораста курсева наводе олакша» ње које је завладало после саопштења, да су САД' пристале на предлог Северне Кореје. Извештач АФП сматра, међутим, да је умерени скок курсева био чисто техничке природе, а пошто. су се акције већ данима продавале знатно испод своје реалне вредности,

=— СПЕЦИЈАЛНИ ТЕЛЕКС ИЗВЕШТА“ ЈИ, 2. ФЕБРУАР 1968. с

(за исцрпније информације о ценама и курсевима на свет“ ским берзама можете се обратити у било које време на специјални телекс ЕКОНОМСКОГ СЕРВИСА ТАНЈУГА телефон

број 11-519 или на 331-565).

- ве мењати. у 1968;

а] а = запета ма о МР 8 РРА оре мен че - Ф8

ских функционера да су се наша нација и македонска национална свест развијали ва антибугарским основама и да тобоже у оцени периода окупације нисмо разликовали бугарске фашистич ке окупаторе од бугарског (народа, _његове радничке класе и Комунистичке партије. Од почетка нашег устанка па све до данас разобличавајући бугарске фај штистичке окупаторе и боре! ћи се против њих са оруж фем у руци и противећи се свим великобугарским претензијама према Македонији, имали смо и развијали смо осећање присног односа према бугарском народу и његовој борби,. Ми сМо при хватили све бугарске патри оте и комунисте који су из разили спремност да се 60 Ре у нашим партизанским јединицама или, пак, као посебна војна групација У наптој Народноослободилач кој војсци, Наши људи се сећају свих оних прогресив них бугарских људи који су са оружјем у Руци ИЛИ жртвујући свој живот дејствовали у редовима народ“ поослободилачкогт покрета македонског народа у илинденском периоду и после то

Савезно извршно веће до вело је одлуку којом се по већава накнада погребних трошкова, на име сахране умрлог носиоца „Партизанске споменице 1941“. Према овој одлуци, у случају смр ти носиоца „Споменице“ ономе ко изврши сахрану припада накнада погребних трошкова у паушалном износу од 2.000 нових динара.

Накнада ових трошкова није се мењала од 1956. године, када је наредбом државнот секретара за послове финансија утврђена у изнасу, од 40.000 старих динара. Ни по новој одлуци накнада није адекватна стварним трошковима сахране, који су различити У различитим подручјима и градовима. Приликом предлатања одлуке имало се у виду да ономе ко изврши сахра: умрлог носиоца „Споменице“, ако је овај имао својство осигуранот ли ца, припада и накнада погребних трошкова по Основ ном закону о здравственом осигурању. На тај начин се накнада знатно приближава стварним. трошковима сахране.

(Танјут)

Милентије Поповић посетио бнупштину Београда

Председник Савезне скуп штине Милентије Поповић посетио је јуче Градску скупштину и са руководио цима прада водио вишечасовни разговор о развоју и положају Београда. У разговору су, између осталог, доминирала питања везана за развој привреде и друштвених служби, систем финансирања и комуналностамбену привреду. У том контексту разматрана су и

СУБОТА, 3. ФЕБРУАР 10

емо индиферентни према шлости_

га. Уколико је, пак, у том у таквом њиховом ставу садр жана мисао да ми треба да признамо и прихватимо бу гарски карактер Македоније, бугарско порекло нашег народа. да се одрекнемо од разоткривања великобурарских претензија на Македб нију, тада се заиста ради о нечем сасвим другом. Це лог наша једновековна борба за сопствени национални развитак и афирмацију тесно је повезана и са супрот стављањем — великобугарским, великосрпоским џи вели когрчким _ претензијама у 'односу на Македонију, нард чито њиховим заједничким расправама и погодбама 6 потискивању наштих нацио= налних осећања и о подели Македоније. : На крају Црвенковски је рекао Да је због тога сасвим природан онај велики респект што га наш човек чува и негује у себи према кому нистима и другим прогресив ним снагама српокот нарбда зато што се решено окре_ нуо у својој револуционар ној борби ка разоткривању великосрпеких буржоаских претензија о српеком карак еру Македоније. ( Д. НИКОЛИЋ

Повећана ноннодо погоебних трошкова носилоце "споменице!

нека питања даљег разво= ја самоуправних односа У граду.

У разговору су учество вали и Милош Жанко, пот председник Савезне скупштине и Петар Зечевић, председник Привредног ве ћа Савезне скупштине

Привредно веће (овезне снупштине созвоно 30

12. фебрупр

Председник Шривредног већа Савезне скупштине Петар Зечевић сазвао је седницу већа за 12. фебру ар ове године у 10. часова. На дневном реду седнице Привредног већа налази се више законских — прописа, међу којима предлози за+ кона о допунама закона 9 порезу на добит страних лица која улажу средства У домаћу привредну органи зацију за заједничко посло вање о изменама основног закона о електропривреди, о престанку важења закона о ограничењу испоруке е" лектричне енергије, као и предлози за доношење закона о уступању изградње инвестиционих објеката И“ ностраном извођачу, изпрад њи инвестиционих објеката! на подручјима подложним земљотресу и о измени У допуни основног закона 0 угоститељској делатности.

Осим тога, веће ће раз“ матрати предлоге одлуке 9 образовању заједничке КО" мисије свих већа Савезне скупштине за уставна пита ња и за урбанизам и уре“ ђење простора и нека дру“ га питања. (Танјуг)

Јонуоо 1968. без уобичајеног

СеЗОМСНОГ ПОДО

У јануару ове године ни је забележен осетнији сезонски пад промета. Шта више продаја појединих роба, као на пример трајних потроштних _ добара, знатно је повећана.

У трговини су тренутно најтраженији артикли који се могу купити на кредит.

У јануару је једино знатније опао промет текстилних производа — за 15 до 20 одсто. То се објашњава већом пондуом одтражњем неодобравањем – потрошачких кредита За ову врсту

робе. (Танјут)

пи

Цене шећерне реле неће

а раицпа ЕН вара пари ава ли

У Савазном заводу за це не саопштено је да се У 1968. години неће мењати минималне . откупле цене шећерне репе Према томе, минимална откупна · цена

промета

шећерне репе за друштве“ но организовану производ“ њу је 0,18 нових динара, 8 за индивидуална га:

0,17 нових динара за кило грам. :

—

" Завршни разговори судија СОбР

и Југославије

У Уставном суду Југосле вије вођени су јуче заврш“ ни разговори између деле“ тације судова СССР и пред ставника _ југословенских правосудних установа.

У разговорима, у којима је са југословенске стране учествовао председник ставног суда Југославије Блажо Јовановић, а са 495 јетске председник Врховног суда СССР Александар 10 кин, истакнута је корисног, узајамних контаката и 76 мене искустава из област правосуђа у Југославији Совјетском Савезу.