Borba, 20. 04. 1974., str. 2

2. СТРАНА — БОРБА — 20. АПРИЛ 1974.

,

ЗАСЕДАЊЕ ЕКОНОМСКЕ КОМИСИЈЕ Ун ЗА ЕВРОЏУ |

Решења треба

Уједињене нације |"

На скуту говорио шеф југословенске делегације Милош Лаловић

и

(Букурешт, 19. априла) Економска комисија Уједињених нација за Европу ко ја од јуче заседа у главном граду Румуније, данас је на ставила рад.

Први говорник на преподневној седници био је помоћник савезног секретара за. иностране послове и шеф јутословенске делегације Милош Лаловић,

„Ми имамо у виду. рекао је Лаловић. да је процес да љег унапређења и развијања економских односа и сарадње знатно сложенији не само у нашем региону, него и у светским размерама и да због тога тражи суптилнији прилаз. и већу стрпљивост. - Милош Лаловић је подву као да се у досадашњем ра ду Конференције о европској безбедности осећало по вољно расположење у по-

тледу улоге Економске ко-.

мисије УН за Европу у реализацији одређених. кон кретних договора, на пример,. у унапређењу и даљем развијању европске саралње у трговини. унпутрашњем транспорту. сарадњи и комунипирању међу људима, сарадњи у науци, техни ци и индустрији.

Шеф југословенске делетације затим је говорио 09

енертетско-сировинској кри зи са којом је већина зема-

ља-чланица комисије суочена. Он је нагласио па та криза није дошла неочекивано. пошто се на њу указује већ више тодина.

Са проблемима · енергије заоштравају се и други про блеми који могу имати врло бзбиљне последице за стање међународних економских олноса „Због тота, чини нам се неопхолним“ полвукао је Милош Лаловић, ла се разрештавање неких економских противречности, које имају кореп У постојећо: структури ссетске привреде и традикионалним економским односима, траже у измени сдпоса између индустријски олзви-

зених земаља и земаља У развоју“ „Нема сумње. наставио

је Лалсвић да је проблем

(ЕР ОЛТАРА]

члан Председништва СФРЈ и председник Савета за спољне послове Председништва СФРЈ Добривоје Видић тоимио је јуче лелегапију Напиовалнот фронта Народне Демократске Републике Јемена коју предводи Али Салем ел Беид. лав Поплитбироаз партије и мивистар планирања. Размењена _ су мишљења о актуелним међународним питањима. а посебно. о ситугчији и односима у региону, Арабијско: полуострва. као и у даљем унапређивању _ билатералних односа између две земље.

ЈУЧЕ је из Београда отпутовала У Никозију пелегација Савезне конференпије ССРНЈ која ће трисуствовати конгресу Демократске уније центра Кипра. Делегапију ССРИЈ сачињавају Јоже Божић. члап Секретаријато Председништва Савезне конференције ССРНЈ и Љуба Јосифовић, секретар Комисије за међународне везе Републичке конференциге ССРН Србије. •

[1 . 2 ПРЕДСЕДНИК Извршног зећа 'Макелоније др Ксенте Богбсев посетио је јуче министра прехрамбене индус-

= беше

РАТАЈАСТТ.

ПОСЛЕ ОГРАНИЧЕЊА ма ксималне брзине ча 100 ки лометара на: час које је иведено 1. јанџара 1973 г20дине. брол саобраћазнил не срећа у Шватцарскот сведен ле на ниво од, тре тел година. иако се густињо сао браћаја вилпеструко повећо ла Званични подаци показуту да је 1973 у ово зежљи било укутно 71350 сас браћатнил несрећа 'ште 7 за 9 одсто (или 6.632 месреће) мање него преттодне године Број поврећениа у овим месрећпма смање је за 12 а погтнулил 30 16 од сто. Прошлље године на

енергије, који се најоштрије појавио у снабдевању и цени петролеја у ствари само део ширег проблема сировина уопште. Због таквог карактера те тешкоће «морају се решавати глобал "но и у одговарајућим и за то надлежним међународним форумима уз равнаправно учешће свих земаља међународне заједнице“ За. изналажење конкретних решења треба да буду надлежни највиши органи светске организације. у првом реду специјално заседање Генералне скупштине, рекао је Лаловић. подвлачећи истовремено уверење југословенске делегаци је да ће од решења која бу ду постигнута на глобалном плану о питањима односа између развијених и нераз вијених земаља у знатној мери зависити и обим и интензитет проблема које после треба решити у Економ ској комисији УН за Европу. 4

Југословенеки пронзволн на сајму у Брну

19 априла. Танјуг, Данас је у Брну отвсред пети међунаролни сајам робе широке потоош ње Попгел ломаћина Чехо словачке ове голине учествују излагачи из 33 зем ље са свих континената. осим Аустралије.

Међу страним излагачима највећу изложбену по воптину има Совјетски Са

вез затим Пољска Немач ка ДР СР Немачка. "Ита лија Франтускг и Велика Британија После дуже пау зе ове голине своје произ воле излаже и НР Кина

На сајму у Брну из Југо слагије учествује 17 спољ астртовинских ортанизаци" ја. од којих су шест и про извођачи и извОзЗНИипИ. као и још 86 прутих произво Бача, Изложено је 460 оаз них експоната југословенс ке производње.

(Брно.

ита

трије СССР В. Д. Лејва и

«алржао се с њим у прија- |

тељеском разговору 0 могућпостима унапређења југословенско-совјетске _ економске сарадње У прехрамбеној ивлустрији и индустрији дувана. Сусрету је присуствовао и југословенски амбасапор у Москви Милорад Пештић. .

...

САВЕЗНИ _ секретар за ! спољну трговину и члан

СИВ-а. др Емил Лудвигер, одржао је јуче у Секретаријату за информације СИВ-а конференцију за штампу за стране дописнике акредитоване у Југославији.

Савезни секретар за спољну трговину упознао је стране пописнике са неким, питањима робне размене и економских односа Југославије са иностранством.

Инострани новинари поставили су Лудвигеру доста питања везаних за различита подручја спољнотрговинске размене Југославије.

•

ЧЛАН Савезнот извршног већа Мирјана Крстинић, при мила је јуче амбасадора НР Мађарске Елека Тота Воћев је разговор 0 питањима текуће привредне сарадње између две земље.

швајцарским друмовшма је погинулб 1.450 људи. што је за 272 жртве мање него 1972 Највећа дозвољена бр зина од 100 километара на час важи на свим путевима изузев на „супер-аутострадама“ Међутим због енергетске кризе ограничење је проширено и на ове путеве Од март па до кра ја ове године ни на најсавременијим „супер-алјтосградама“ возачи неће смета да возе брже од 130 ки лометаро на час Максцмал на дозвољена брзина за вожњи и градовима је џ ве вина сличалева остало – 50 кчлометаро на час али је све више градова који доз аољавају само 50 килољмета гра«

Резуапилпи псточноеђродског састанка на бржу

· Увереноет у даље_ "тражити кроз | попуштање у свету

(Варшава. 19 априла, Тан југ — Данас објављени ко минике о синоћ завршеном заседању Политичко-консултативног комитета земзља чланица Варшавског “уговора. у глагном граду Пољске. одражава оптимиза највиших представника седам источноевропских земаља у погледу даљет по пуштања затегнутости. оцењујући је као доминантну сдтику садашњет развоја ситуације у Европи и у све ту

Тај оптимизам је заснован на све већој сарадњи земаља са различитим дру штвеним системима затим на поштовању независности суверенитета. равноправности и територијалног инте гритета. и посебно на неповретивости постојећих државних граница у Европи. Учесници овог скупа се: декларишу против употребе силе и претњи силом; као и против мешања"у унутрашње ствари других земаља.

У свом коминикеу. који по садржају има и карактер декларације. поновљени су већ познати ставови седам земаља чланица Вар

'вавекот уговора о европ

ској конференцији о безбед земаља у међународним зби уз ставља- вањима. указујући при том

ности сарадњи. ње акцента на апел ових земаља свим државницима и политичарима Европе да сва своје снаге усмере на постизање пуног успеха ове конференције, а тиме,и паље попуштање затегнуто сти и нормализацију односа у Европи. Истовремено је изражено мишљење да би на крају европске конференције требало да највишти представници свих 35 езропских земаља потпишу одговарајући документ.

Тиме би почела — како стоји у коминикеу — историјска активност на путу стварања нових односа међу свим земљама европског континента.

Учесници самита Источне Европе скрећу пажњу на своју декларгцију од пре две године, усвојену на, сли чном скупу, у, Прагу, 000" треби смањења војне затегнутости, односно оружаних сната и оружја у Средњој Европи. То би се, према ко миникеу, повољно одразило и на друге регионе Европе,

ДАЉЕ ПОПУШТАЊЕ: Совјетска делегација на састанку у Варшави

обредиђост постојећи држађнилг граница у Еброби.Позишибно оцењена улога. несбрстаних земаља .

м ' све већу улогу несврстаних

на велики значај њихове Четврте конференције одржане у Алжиру.

Истовремено се подржава све значајнија улога Уједи њених нација.

Бавара Кенеди започео званичан лео посете Москви

(Москва. 19. априла, Танјуг) — Демократски сенатор Едвард Кенеди почео је да нас програм свог осмодневног боравка у . Совјетском Савезу којег су неки већ назвали „узајамно опипава ње пулса“ Кенеди је, наи-. ме. највиша политичка лич

'ност из Демократске страв-:

ке која у последње. време

долази... У, Москву „и; његов |.

глас је овде често презенти ран као глас разума и толе равције. Управо та димензија даје значај овој посети сенатора. Кенедија. једног од могућих кандидата

Учесници састанка на вр-; на следећим америчким из ху позитивно су оценили борима.

Инпдцденш пред Тељничком рорјом академијом у Калру „Ал ахрам“: Сасотажа против Египта _

(Каиро, 19. априла, Танјуг) — Још-увек званично нерасветљени инцидент, са прилично магловитим мотивима — у коме је поред рањених изгледа било и мртвих. а који се збио јуче у рано јутро на улазу У Техничку војну академију, недалеко од каирског међу народног. аеродрома — добио је данас тумачење у „Ал ахраму“. Овај лист презентира варијанту према којој се ради о „саботажи против Египта“. коју су организовали и извели „страни елементи који припадају једној радикалној арапској организаџији чији су неки чланови одржава-

ли контакте са једном а-

рапском амбасадом у Каи-'

ру“. У већ познато, ~“чествовало о-

ко шеснаест особа, међу ко-

јима и „неки“ студенти са

овој акцији је, како је.

;

каирског универзитета. Она |

је скршена захваљујући енергичној и врло оштрој ак

цији страже и војника ко-.

ји обезбеђују академију.

Садат амнестирао Мохамеда Фавзија (Каиро, 19. априла, Рој-

тер) — Египатски председник Анвар ел Садат амне-

стирао је бившег министра,

рата генерала Мохамеда сФравзија, који је 1971. године био осуђен на 15 година робије. Он је био осуђен због учествовања у завери коју је тада организовао бивши потпредседник Али Сабри, који се налази на издржавању казне затвора.

Информацију о Фавзијевом помиловању доноси данашњи „Ал ахрам“, који

" такође пише да је помило| ван и Мустафа Амин који

је пре осам година због шпијунаже у корист Сједињених Америчких Држава био осуђен на казну доживотног затвора.

РЕДГОВАЊЕ У СВЕТУ НА ИТАЛИЈАНСКЕ НОТЕ дна“: Италијански "захтеви изненађују

Угаедни мексички днеђник бише да је реч о Беома обасној ађаншури ђааде у Риму

(Мексико, 19. априла, Тан јур — Угледни мексички дневник „Ел диа“ осуђује данас италијанске територијалне. претензије према Југославији подвлачећи да је реч о веома опасној авантури јер је оживљавање пограничних питања на ста ром континенту веома „че-

сто било ' изговор за многе

сукобе. Италијански захтеви додаје лист тим више изненађују што су пограни чни проблеми као последица нацифашистичке окупа ције и остатака другог свет ског рата решени у оквиру процеса нормализације односа између Истока и Запада. Уосталом, примећује лист, цео проблем тршћанске области на које се данас поново протеже италијански захтев решен је још 1954, године Лондонским ме морандумом. Под насловом ' „Претње Југославији“ „Ел диа“ објављује аналитички преглед свот коментатора Орхе Ајмамија.

Он сматра да су најновије, али веома опасне италијанске претензије. покренуте са циљем да се казни Југославија као земља која је по његовој оцени, једпа од најактивнијих међу несврстаним. у одбрани интереса целог трећег света, на рочито у веома осетљивом питању сировина. а која је увек у међународним .„пословима заузимала енергичне антихегтемонистичке по, зиције. Осим тога, додаје Ајмами овакви притисци и претње полазе и од штпеку-_ лантске претпоставке да се на тај начив могу у Југославији изазвати и унутрашњи проблеми.

Коментатор „Ел диа“ ука зује, с тим у вези, и на недавне комбиноване војнопо-

| селен, 19. априла, Та нјуг) — Фински социјалдемократски лист: „Суомен со диалдемократи“ сматра да влада у Риму још није објаснила Југословенима праву позадину и дала одговор у погледу својих територијалних претензија на деоју гословенске територије. У чланку посвећеном најнови јем развоју италијанско-ју гословенских односа, орган финске Социјалдемократске партије констатује да се један од разлога поновном, потезању питања италијанско југословенских граница може наћи у „незгодној унутрашње-политичкој ситуацији у Италији“. „Онај ко држи узде власти у Риму; пише „Суомен социалдемократи“. мора Узети такође у обзир и осећања неофашиста и нацио налиста. Разуме ., се, каже лист, Југославија, не прихвата такво објашњење“.

Према писању финског листа, са италијанске стране изостао је и одговор на друго питање које се са чу ђењем поставља у Београду — зашто су се на краће време одложене војне веж бе италијанске морнарице и америчке Шесте флоте у се верном Јадрану, „морале о-

СИТУАЦИЈА У ЕТИОПИЈИ

Притворен |

~

ивши премијер.

Премијер Маконен апеловао наоружане сна ге и полицију да помогну влади у решавању

(Адис Абеба, 19. априла) — Етиопски премијер Енделкачеу Маконен апеловао је на оружане снаге и. полицију да помогну његовој влади да изведе земљу из тешке политичке и привред не кризе.

Етиопски премијер који је — како јавља ТАСС, позивајући се на Радио-Адис Абебу — говорио пред официрима и војницима Четврте пешадијске дивизије. која је стационирана у етиопској престоници истовремено изразио забринутост због све чешћих штрај кова.

Агенција ТАСС такође из „вештава да је етиопска вла да одобрила законски пројект о правном статусу комисије за испитивање корупције међу члановима бивше владе и другим високим владиним функционе рима. Према законском-тро јекту, ова комисија — која

| толитичко-тривредне кризе

већ делује — добила је пуномоћје на две године и

сва права да покрене истра.

гу против “сваког · владиног

"службеника. без изузетка.

Састав комисије није саопштен. али је такође познато да њени чланови не могу бити смењени све до истека двогодишњег мандата. | Ова комисија је добила веома широка овлашћења и она — како извештава совјетска агенција — може да донесе одлуку о ковфискацији имовине сваког владиног службеника за кога се утврди да се незаконито обогатио. Исто тако. ниједно званично лице не може да отпутује у иностранство —. без обзира о каквом се послу ради — ако претходно не добије од комисије специјалну, дозволу за пут, Законски пројект обавезу је владу и све грађане да пруже комисији сва доку-

мента и обавештења која

су јој неопходна у истраж-.

ном поступку. . „Агенције такође извештавају да је почело спровођење владине одлуке о стављању у кућни притвор министра (бившег кабинета. Радио-Адис Абеба јавља да је издато наређење да се у кућни притвор стави и бивши премијер Аклилу Хабте Волд. « Атенција Ројтер преноси мишљење појединих кругова у Адис Абеби који изра жавају сумњу да ће полиција моћи да испуни тај задатак, пошто су све тласнији захтеви да се смени шеф полиције. генерал Јил ма Шибеши: Иста агенција сазнаје у војним круговима да ће војне патроле. у престоници добити, данас задатак да директно проверавају како полиција изврша ва владину оллуку. Ова дис кретност у активности вој-

ске објашњава-да у тим круговима жељом да хе избегне свака отворена конфронтација између оружаних снага и цивилне владе.

Опсадно стање. у Асмари

(Адис Абеба, 19. априла) — Позивајући се на добро обавештене кругове, Франспрес јавља да је полиција у Асмари увела данас ванред но стање у граду и околини и саопштила да обуставља сваку активност све док се не смени шеф етиопске полиције _ генерал Јилма Шибеши, |

Франс-прес додаје да је ова одлука полиције објављена преко Радио-Асмаре и да је дошла у тренутку ка-

"да је грал захваћен серијом

штрајкова.

морске маневре у водама се верног Јадрана, уз учешће америчке Шесте' флоте оцењујући их као „очевидни израз подршке италијанским територијалним реван дикацијама“,

„Одабирање границе према Југославији као центра за нову затегнутост — каже се даље у коментару — Ууказује и на жељу да се овом новом претњом против Југославије утиче у правцу онемогућавања, кочења или мењања многих значај них процеса који би могли дати потпуно нову физиономију старом континенту

па према томе-и"целомесвету“. Италијанске ревандикаци

је против територијалног

интегритета Југославије и-

мају по оцени мексичког ко

ментатора и шире имплика

ције јер представљају при-

тисак како против нормал-

ног рада европске конфе-

ренције о безбедности, та-

ко, посебно, против свих. прогресивних тенденција у

Западној Европи.

Претње против Југославије представљају зато и јавну опомену и за многе друге у свету, закључује мексички лист.

„Мовименто фриули«

упозорава

владу на

неоправданост нота

(Трет, 19. априла, Танјуг) — Бројне демократске организације и појединци у пограничној покрајини Фур ланија — Јулијска Крајина и даље се изјашњавају за очување атмосфере мира и сарадње између Југославије и Италије. Руководство политичке странке „Мовименто фриули“. која има посланике у покрајинском парламенту и другим локалним органима власти, упозорило је у посебној изјави председника Републике и председника владе у Риму да је , заоштравање односа између две земље проузроковано „сумњивим и непотребним италијанским нотама“.

Истичући драгоценост принципа међусобног поштовања и мира на подручју

држати истог тренутка када су се гомилали олујни облаци изнад планина поза

ди Трста“, : Влада у Београду, међутим, констатује ски

лист, „није остала само на томе да се чуди“. Београд је, прикупљајући доказни материјал, сам приступио тражењу одговора на питања која су искрсла из ове коинциденције. „Као знако ви олује“, у главном граду Југославије набрајају се и друге ствари осим граничног питања и војних вежби НАТО-а на Јадрану. У Одговор Југословена је ја сан, констатује „Суомен со циалдемократи“. У Београду се истиче да некоме сме та смањење затегнутости. Тресет је само симптом, а циљ тој кампањи не би била са мо Југославија. већ и читав развитак у Европи. . „За некога је важно, закључују Југословени. да убаци колапџ у точкове развитка. На Југославију се гледа као на стратешки и-

на коме живе припадници различитих народа и етнич ких група, „Мовименто фри ули“ указује на разбијачку делатност националистичких и иредентистичких сна га, којом се наноси штета односима између Италије и Југославије.

У часопису „Политика“, тласилу Лемохришћанске левице, градоначелник Горице Пасквале де Симоне такође је изнео мишљење да је италијанска влада но том од 11. марта одступила од договора да се питање границе дефинитивно скине са дневног реда, Де Симоне истиче да Италија мора у интересу мира следити пример Бранта. који је успео да реши далеко веће проблеме.

| „буомен. социалидемократи“ : дтовор Југословена је јасан

зузетно важну и као такву земљу која лежи на рањивом подручју између Истока и Запада, између Европе и Блиског истока. Посе бно, Југославија је несврстана земља, изграђује свој сопствени социјализам, тако да би, осим заустављања европског развитка, чеки кругови хтели такође да Умање политичко значење не сврстаних земаља“,

„А пошто се Југославија по много чему налази на ва треној линији, онда је природно да је притисак “смерен на Југославију. и пре свега на Југославију“.

Чланак о најновијем развоју италијанско-јутословенских односа. орган финске Социјалдемократске партије закључује констатацијом: „За сада још ништа није

' оповргло југословенска гле

дања и ставове. Напротив, тршћанска криза и њени јоблици више потвођују ЈУгословенско закључивање“.

„Стар“ : Темипрана афера и војвн маневри |

(Вашингтон, 19. априла, Танјур — Најгора ствар у целој овај афери је да је она пажљиво темпирана да се подудари са заједничким италијанско-америчжим поморским маневрима у околини Трста, тако да се стиче утисак да Американци подржавају Италија“ не у одбацивању решења о Трсту _које су они сами (Американци) предложили. То је закључак комечтато_ ра у вашингтонском листу „Стар“. другом иначе писту у престаници са тиражом ол неколико стотина хиљада примерака, написаном од стране: угледног уводничара и коментатора Фрелка Гетлајна. У закључку се такође поставља питање лр жавном секретару др Кисинџеру — како је могао дозволити „да будемо наса марени на овај начин“.

Пошто је у почетку коментара истакао да посто је разни поводи за спорове

! и ратове међу људима и на цијама. и да се може имати више или мање разуме вања за те поводе, комента тор Гетлајн поставља питање: „Али како, за име бота, објаснити ову акцију Италијана који су смисли-

ли и нг праг првог суседа "Југославије треснули кла-

сичан повод за рат — својатањем територије свог су седа“.

У коментару се затим даје краћа историја и предисто

рија тршћанског проблема. уз подсећан-з да је град припао Италији Лонлонским споразумом ол 1954.

Полсећа се такође да су Ен тлеска. Француска и царска Русија. госле загриет-

ка првог светског рата и ра спада аустроугарске импе-

рије. решиле да дају ТОСТ, Италији „као цену за ита-_ пијанско учетће у рату“ После констатације да е четврт века иза тога нацистичка Немачка окупирала град да би га држала као прозор према југу. комента тор Гетлајн пише да су „пар година иза тога тарти зани маршала Тита ослобо-

дили обалу своје земље, из. бацили Немце и град Трст

прокламовали југословенским, на основу истих пра ва као и Италијани — на основу националног порек= ла становништва“.