Borba, 20. 04. 1974., str. 3

"и да Ћу изаћи на улицу

дају.“ МУН аи

стопског института. |

" мал

љи, дали % оцену отлштег стања.

1974. оцењују као пристојњну

_ дршку давала — Џорџу Валасу.

Друга полобина

У крајње неизвесној не давно запточетој предизбор ној кампањи у Француској једна досад незабеле жена карактеристика 'уочава се у овим данима бит ке за улазак у Јелтсејску палату. Уочава се,: наиг же, чињеница да је у оном изборном надметању укљу чен рекордан број канди- |. дата, изнемађујуће велик, што говори ч о одређеним слабостима такмаца који имају највеће шамсе. Међу готово 30 кандидата ко ји су изразилм своју спрем ност да уђу у председнимку палату — то је касније, према тачно утврђеним правилима, омогућено само половина, дозвољено им је заправо учешће у даљем току предизборне бетке — налази се ч 35-%0 дишљња Арлет Лагије, са-

моуверена лидер екстремно љево оријентисаног пожрета „Радничка борба“ коју видимо на једној ко" ференцији за штамту 0држаној у Паризу.

ОДНОСИ ЕЕЗ—САД

»Просечни« су | незадобољни

Долорес. Долан је Американ у чењу које тој реч бај би. 39 А траву 3 тј Аде

5 „у Аме"руци бројни ч радо слушати институти за ичспитивање јавног мнења. Она, та просечна Американка, 20вори: „Често размишљам о томе шта ћу чинити када будем чула неке добре вести, Саопштила сам деЈа ч — играти. Зашто Када -Ниаксон оде „цене. неће бити смањене, поштење неће брзо преовладати у редовима чланова владе алм. ће бар „Американци знати да ће моћи да, се на-

Ма тих ц таквиж нада још је далеко, далеке су ж добре вести суфрећи бар по подацима поменџтог, Бо

Шта, Американци мисле о својој земљиг Закљукоји се намеће посље поређења ранијих и садали њих резултата је тужат, обестрабрујући. У растонј оцена од једањц до десет испитивани Американљи, су, износећма ита је добро а шта рђаво у њиховој зем-

« У години 1959, када су САД излазиле из рецесије, прошлост је била оцењена са 6,5, садашњост са · 6,7 а будућтост са 7,4 — другим речима, Америкжанил су почетком трошле деценије била уверени да је „тред. њима раздобље нових устета, раздобље нада ,„# задовољства. Године 1964. оптимизам је био „већи — прошлост је добила оцену 6,1, садашњост будућност читавих 7,7. Године 1971. ситуација се из"енадно мења. — прошлост п будућност су изједна„ен са оценом 6,2, садашњост је на ниских 5.6 што већ тада указије на прве знаке незадовољства,

Незадовољства које је ове, 1974, ' судећи према овим подацима, највеће. Прошлост је добила 6,3, будућност веома скромних 5, а садалињост готово драматичнах 4,5. Американци своју прошлост у години — то је најзначајнија . промена у њиховим оценама своје земље. |

Шта се догодилог Питање је несумњиво · сљожено. одговор захтева тподробнију анализу тизњетих ставова у овом испитивању јавног мнења, а што ј2 најзанимљивије готово 65 одсто анкетиранихг је говорећи о садошњим америчким триликама цм неприликама = изјављивало како су „ствари сувилше "комтликоване да би их тросечна особа лако схватила“. У прошлости су такве тврдње биле као по травиљу повезиване са ставовима оних који су своју по

'" СКО САОПШТЕЊЕ

| Потврђена

приврженост принципима

(Хавана, 19. априла, Танјуг — Куба и Алжир нотврдили су приврженост принципима несврстаности, и заложили се да се у оквиру неопходне солидар-

не2 |

ојача опште јединство свих прогресивних "снага света на бази одлука прошлогоди шње алжирске конференци је несврстаних, То је рече-

банско-алжирском саопште њу, објављеном поводом не

давне петодневне' посете председника Бумсдијена још, | Куби. Глен

6,5, Та | Највећи део заједничког

саопштења односи се на међународна питања, и потврђЂује оцену овдашњих посма трача да је посета Бумедијена Куби превазишла оквире билатералне сарадње, у првом реду због напора ове две несврстане земље да после специјалног заседања Генералне скупштине УН, сазваног управо на иницијативу несврстаних, размотре могућности за нове путеве и нове усаглашене акције;

веома

веевретаности | ___

ности несврстаних земаља

но данас, у заједничком ку-.

ПИ |

(

КУБАНСКО-АЛЖИР. | СПЕЦИЈАЛНО ЗАСЕДАЊЕ ГЕНЕРАЛНЕ СКУПШТИНЕ УН

ванг

|) | 20, АПРИЛ 1974. — БОРБА — СТРАНА 3.

Авангардна ул. есврстаних зем:

“ Исшупања шефођа аашиноамеричкит земаља.- Аргеншински министар Вигнес предложио да. "се усбоји, оснођбни програм акције који је садржан у Алжирској декларацији несбрстаних

(Уједињене нације, 19. априла, Танјуг) — Апсолутна оријентација на стварање новог економског поретка У свету који би стимулисао брже подизање земље у развоју. затим јачање њихове, перманентног суверенитета над природним изворима, доношење нових правила понашања“ у светској трговини, обуздавање светских монопола односа транснационал „них компанија и уклањање разних баријера на путу хармоничнијег међународног развоја — јесу неки од основних тонова и захтева у. досадашњем изјашњавању у општол дебати Генералне скупштине УН латинскоамеринких министара иностргних послова |

Несврстане земље Латинске. Америке чине аван гарду новог покрета за

"стварну економску еманци

пацију. али ге он шири и на већину осталих земаља тог подручја.

· ТНефови ' делегација не-

сврстаних земаља Латине ке Америке указују да са дашњем специјалном засе дању Генералне скупштине да су у прокламацијама несврстаних скупова на Трећој конференцији за трговину и развој и током процене резултата међуна родне стратегије развоја пол окриљем УН затраже не хитне акције за смање ње опасног јаза између ра звијених им земаља у раз воју и да је ово специјал но: заседање дошло као ра зултат проширеног сазна ња да се мора мењати ста

солидарности. признавање

десет одето светског станов ништва он је прво затражио од влада развијених зема сва да „јавности разјасне како је дошло до такве ситуације и каква је њиха . ва одговорност у том пог леду“. у | . Декларација из Алжира одразила је „осетљивост ве ћине влада према израже ним жељама грађана њихових' земаља да буду гос подари своје еудбине м да играју одговарајућу уло ту у стварању универзал ног система, који би шти тио и унапређивао њихове непосредне интересе. _ Међутим, док трају садашња правила игре њихо вг аспирације не могу бити

остварене“. ретка.

Поука коју Аргентинац Вигнес извлачи из тога је јасна: „Мењати правила

| рању новог економског по

Подршка Скандина-

Шведска ваца

нове структуре економских односа између развије них и земаља у развоју“. интерпретација збивања и проблема

СЛИЧНИ СТАВОВИ ЛАТИНОАМЕРИКАНАЦА И СКАНДИНАВАЦА: у згради Уједињених нација одвија се дебата о неравноправном положају развијених у, неразвијених земаља

склад са циљевима наџпио налне и међународне поли_ ике“. |

који · Фондови за развој

ра структура односа која је, како је рекао министар иностраних послова Гваја не Шридат Рамфал створе на ва бази „концепта мер кантилизма који су одговарали ери:колонијализма и монополистичке' експанзије протеклих векова али не одговарају свету седам | десетих година“.

Аргентински министар Алберто Хуан Вигнес изја вио је у општој дебати Асамблеје да аргентинска влада оцењује да би у тра жењу решења за проблеме којима се бави ово заседа ње: требало '"усвојити „осно

ни програм међународне акције који је' садржан У Алжирској декларацији не сврстаних земаља“. „Да би се ова декларација спрове ла у дело, додао је он. потребно је током овог за седања усвојити пропрам хитних мера“. |

Земље у развоју и по себно несврстане земље. на тласио је Алберто Вигнес, „биле су и данас: су авангарда ових промена“.

Цитирање Алжир-

ске декларације

Цитирајући Алжироку декларацију, која каже да само 30 одсто светског ло хотка долази на. земље У развоју, које чине селам

„осморица“ У ЧЕКАОНИЦИ

Резу аталш председјни У „породице“.

У једном се, како изгледа, слажу и поборници даље интеграције мале Европе и тешњег савезништва са САД, а и противници такве Европе и таквог савезништва: док Францу зи не изаберу новог председника Републике најбоље је — затишје о спорним темама. Али. затишје са гласно израженом надом, посебно У Вашингтону и Бону. да ће нови председник Француске бити „трез“ венији и умеренији“ у односу на великог партнера с оне, стране Оке ана и у односу на даље токове интеграције европске „деветорице .

О свему другом. како изгледа, та кве сагласности нема. Посебно 01како је Џемс Калаган ставио знак питања на даљи опстанак Енглеске у друштву ЕЕЗ. Такав став нове лабуристичке владе парализовао је ионако разједињени и супротним интересима уздрмани организам ЕЕЗ. Чека се избор новот председника срранцуске и, евентуални, нови сусрет Никсона са лидерима ЕЕЗ пред њетов пут за Москву. И, тако, све је у ишчекивању. ;

Зелени споразум

Сваке године у ово време ЕЕЗ потресају сељачки немири и мучни дуготрајни преговори министара по љопривреде око цена пољопривредних шроизвода. Обично, док министри преговарају у палати Берлејмонт. улицама Брисела тутње демонстрације моћних сељачких орга низација. заправо делегације тих организација из свих ЕЕЗ чланица.

Пре три године Брисел је практично био опустошен оваквим демонстрацијама. Овогодишњи преговори су донек-

ле имали изузетан значај. Шрво, за- |

то, јер је ваљало наћи довољно ела стична решења да се даду посебно олакшице Енглеској и Ирској, донекле и Италији, — пошто су ове'зем ље запале у посебне привредне тешкоће — а да се притом сачува јединствен концепт аграрне политике и, друго, што се ЖЊЕЗ нашла на испиту након оптужби Вашингтона да свих девет земаља имају нестабил"не владе и нестабилне валуте па се. логично, намеће питање — какви су то савезници.

После преговора који су непреки.

дно трајали 36 часова, постигнут је "зелени споразум — цене пољопривредних производа повећане су за 8,5 одсто просечно, (Комисија ЕЕЗ била је предложила повећање одсто, а организације фармера — 12 одсто). с тим што су Енглеској и · Ирској одобрене посебне олакшице. донекле и Италији.

Таман су „Европљани“ почели да славе зелени компромис као доказ да је ЕЕЗ „способна да живи и делује — као самостална привредба и политичка сила — на светској

' сцени. када су се поново заоштри-

ли односи са САД, главним савез.

ником и главним ривалом.

Подела сфера

Прва озбиљнија јавна пукотина

у Атлантском савезу настала је за.

од 71,2.

чкиг избора у Француској инлпересује сђе чаанође — Дубоки су корени сукоба САД п БЕЗ

на економском попришшу

време рата на Блиском истоку, збот неспремности ' појединих _ чланица“ ЕЕЗ (међу њима је и СР Немачка иако је бонска влада „дигла глас“ тек пошто је ратни сукоб" завршен) да прихвате улогу помоћних политона за америчке трупе и оружје на мењено Израелу. Му ј ;

Та пукотина је још више продуб љена понудом деветорице арапским земљама, произвођачима нафте, да с њима развију дугорочну и веома штироку и разноврсну економску са радњу, почев од обичне трговине до заједничког развијања нафтне инду стрије и кпом-ћоу/ система за треће земље. |

Сукоб ЕЊЕЗ — САД се час драма тизује, чак смирује, али битно опре дељује односе две највеће трговинске силе света, а самим тим и токо ва светске економике и светских до говора око монетарног, трговинскот., царинског итд. режима. |

Готово сваке године САД и ЕКЕЗ су се нашле на ивици трговинског рата. Тако се десило и 1972, када је специјални 'Никсонов поклисар Еберле донео пакет захтева и услова у седиште Комисије КЊЕЗ. који су у Бриселу протумачени као „ултиматум“ и претеча царинског рата, а његово понашање као груби „каубојски наступ“. | |

И пре тога: су САД оптуживале

_БЕЗ да ствара своје префернцијал-

но царство у Африци и "Средоземљу, где није пожељно присуство

игре“ у међународној трго вини, У понашању затвогених тржишних групаци19. Меруански министар Де ла Флор Ваље растумачио је како су колонијализам и неоколонијализам – „вео ма много помогли да — се створе индустријска друш тва са високим нивоом пот рошње, карактеристичним по неограниченом економс ком расту путем вештачке тражње и производње доб ра У количинама изнад ка пацитета међународне моне тарне „ликвидности“.

Сада је важно да овим "заседањем '' „почне процес стварне и ефикасне међу народне сарадње кроз реа "листички и конструктиван

. дијалог између трећег све та и развијених земаља“ — рекао је Де ла Флор Ваље.

Позната мексичка иници јатива за усвајање повеље о економским правима и дужностима држава до била је централно место у излагању министра Еми лија Рабасе, а и сви остали говорници из региона Ла тинске Америке пружили су подршку тој акцији ко ја треба да буде саставни

Скандинавске земље испољавају запажено разу мевање за тешке проблеме земаља у развоју током садашњих дебата са нагласком па мењању застарелих међународних економских односа у корист земаља у развоју. Сканди навци су то изразили и непосредно пре отварања овог заседања, на својој министарској конференцији у Копенхагену, саопштивши да се „слажу ла специјално заседање треба да' формулише опште прихватљиве принципе за глобалну економску сарад њу и да предложи програм акције“.

Тај став Скандинаваца добио је касније у дебати “ Генералној скупштини специфична обележја У иступањима шефова поједи них делегација са европског севера. Норвешки министар трговине и помор ства Јенс Евенсен изразио је „чврсто уверење да је неопходно спровести нехе основне промене у светском економском систему да би се створио праведнији систем за расподелу свет ских извора“. Његов швед ски колега Фелд се о томе овако изјаснио: „Главна те ма ове дебате била је пот

су довели до овог спепијалног заседања разликује се унеколико од Норвешке по наглашавању политичке садржине овог светског дијалога о проблемима ме ђународне привредне сарадње и 'развоја.

Позивајући се У свом иступању често на алжир ску Декларацију несврста них земаља и на говор алжирског председника Бу медијена на овом заседању Генералне скупштине. штве дски министар је истакао да је за стзарање правед них 'међународеих“ длноса неспхолна политичка неза висност. „али она вељна. и мора имати као своју допуну економску не зависност“. Због тога он сматра да међународна за јелвица мора повољно одговорити на захтев земаља У развоју да се „ослоболе доминације и експлоатације“, У говору дстевника је такође подву чено право сваке земље да суверено располаже својим природним изворима. Шзе Ђђанин је отишао корак даље и указао како транс националне компаније сто узурпирају то право и да би њихова активност

норвешког пре

че-

није ло.

Скандинавци подржава ју разне предлоге за стварање посебних фондова из којих би се помагале нај: мање развијене земље чи оне које су највише погоЂене повећањем цена гори ва. хране, вештачког 5убрива и других увозних производа. Иступају и са веким сопственим идејама, ШТведска је. на пример, спремна да пружи фи нансијеску помоћ за реализамшију истраживачког про јекта . несврстаних земања о сарадњи у области трго“ вине. уиндусту)ије и транСски порта. Сем тога, она упонио зсрава да би развијене зе уколико су спремне обавезу према

стратегији ра само 707

мље, да: изврше

међународној ЗРОја одвајањем одсто од свог укупног дру

штвенот прихода за помоћ

земљама у развоју. могле да прикупе око осам мили

ларли долара. Она би била _ искоришћена за хитну по-

оним земљама којима

је пајнеопхолнија.

моћ

Норвешка је гакође спре Мна да учествује у стварању посебног фонда за по-

елемент декларације о ства

"МАНДАТ У КЕЗ ИСТИЧЕ: · Валтер Шељ

САД, што је за Белу кућу „дискриминација према САД“.

У Бриселу. међутим. истичу да САД не схватају да је ЕЕЗ постала прва трговинска сила света и да тражи одговарајуће место у међуна родним економским односима, да је амерички извоз у БЕЗ већи за две | милијарде долара него извоз ВЕЗ У САД и да инвестиције америчког капитала у простору БЕЗ достижу 14 милијарди долара. да трансфер једног дела профита у САД износи креко милијарду долара у једној го

Еберле је чекао у

реба хитног успостављања

америчкој ам-

морала бити доведена У

моћ тим земљама.

Дент демантује

(Брисел, 19. априла, Ројтер) —

Амерички мипистар трговине Фре-

дерик Дент демантовао је изгештаје да су Сједињене Државе укинуле помоћ за развој Европском заједничком тржишту.

. У изјави новинарима после јучерашњих двочасовних разговора, У комисији ЕКЕЗ у Бриселу Дент је рекао да је потпуно неистинито да САД више не подржавају коптинуирани развол Европске економске зајед-

нице.

Дент, који је управо завршио посету земљама Источне Европе, изјавио је да политика Оједињених Држава према КЖЕЗ остаје непро-

мењена,

басади одговор на свој — ултиматум. Кад је телефоном обавештен да се преговори прекидају, узео је ташну и директно са аеродрома ол-

_ летео у Вашингтон на рапорт.

„Нескривена агресија“

"Нешто слично се поновило и 1973. када је влада САД запретила забраном извоза соје уколико БЕЗ не отвори штире врата за америчке по љопривредне производе. Тада је Жак Ширак, француски министар пољопривреде, на састанку са својим колегама изјавио да је то „нес кривена агресија против КЕЗ“ Чак је и председник Помпиду интервенисао у Вашингтону. Јер, соја спада у стратегијске намирнице за

сточарство, монотол производње др

же САД и ако обуставе извоз сви планови производње меса и месних производа девет земаља били

би. доведени у питање. Није зато. случајно што зелени компромис у

Бриселу предвиђа посебне повластице за производњу соје.

Ови детаљи из сложеног мозаика економских односа јасно говоре да су корени сукоба дубљи и сложени ји и да није тако лако наћи заједнички језик међу атлантским саве-

' | '

зницима, иако имају заједнички „а-

томски кишобран“ који држе Ваитингтон. ит

Док се чекају избори у Француској, Шел у својству председника Министарског савета БЕЗ. притрема нове варијанте компромисних формула за разговор са Кисинџером. Као што је познато,“ Жобер је енергично одбацио Кисинџером пре длог да САД равноправно са“ деветорицом формулишу политику БЕЗ. Такво партнерство би значило подређивање КЕЗ доминацији САД, Шшелове варијанте, спрема објављеним! информацијама, нуде средње ренте-| ње: деветорица би самостално одлу чивала. али би се о битним одлука-_

ма „благовремено“ консултовала. са САД.

"Колико ће Шел успети, видеће' се касније. Једно је извесно: Бон не крије амбиције да атлантски савез ници формулишу основе свога “са-

везништва док је још: Шел на функ "цији председника Министарског са-

вета КЕЗ. што значи до 1. јула. Јер, после тога, његово место преузима француски министар Жобер, ако и даље задржи портфељ иностраних послова. МА ) Раде ВУЈОВИЋ