Borba, 17. 06. 1983., str. 2
МИРНИ шиши
а ПР тв И ВИ 7
Неактивност или немоћ
Милица Дапчевић
ада би радници знали ко у ствари одлучује о поскупље-
њима, можда инфлација, па ни удари на животни стандард,
не би били оволики, У овим речима Стојанке Лиздек, радвице из Сарајева, које је изговорила на прекјучерашњој седници Председништва Већа ССЈ (чији је иначе члан), осликано је заправо много више и много боље од сваке оцене или закључка шта у ствари радници мисле о сталним, често неконтролисаним поскупљењима, о снажном притиску цена на трошкове живота (за пет месеци ове године повећани су за 19 одсто) и на њихове зараде, о сталном обезвређивању рада. уценама међу произвођачима, кршењу споразума о ценама, рушењу самоуправних односа, и много чему другом. Али, свакако, највише 0 онима који У име радника преговарају са извршним органима око повећања цена „својих“ производа и онима који на те појаве реагују оштрим, али не и конкретним закључцима.
Показују ове речи, добрим делом, неангажовање, а можда и извесну немоћ да се на организован начин, преко организација синдиката, што би се рекло у бази, делује у интересу радника и стабилизације и цене ставе под њихову контролу — а не контролу администрације и појединаца у колективу.
На многа питања везана за најновија поскупљења у првих пет месеци ове године не могу се, наравно, дати кратки а јасни
Рат „порцима“
Данило Вуковић
управо разматрао Одбор за кредитно монетарна питања ПК
Југославије, подсетио нас је на библијску причу „о седам мршавих (исто толико дебелих) крава“. Претходних пет година је, новчана маса расла брзо, знатно брже од друштвеног производа, да би последњих пет година ишла за неколико корака иза њега.
Али, и у овим, новцем гладним годинама, цене су скакале исто као и оним „ситним“,
Други цитат, који у ствари означава поглед Народне банке, дат још 1965. године, на правце и путеве за одбрану динара и стабилизацију, готово је идентичан са порукама које се могу извести из најновијег извештаја Народне банке „место и улога кредитно монетарне политике...“ написан 18 година касније!
И тада се, дакле, још 1965. знало све оно што се и данас зна, да стабилизационе путеве ваља тражити пре свега у расподели дохотка, одмеренијем и рационалнијем инвестирању, пореској политици, сужавању опште и заједничке потрошње, политици цена...
Стога, када се данас у расправама често потеже питање да ли је монетарна политика крива за инфлацију и нестабилност,
Ј “= цитат из извештаја Народне банке Југославије, који је
оно већ изгледа помало наивно и банално. На њега би се могао,
дати одговор: монетарна политика је делимично крива за инфла-.
цију у годинама обиља новца, али донекле и за стагнацију У говим мршавим годинама. Она не може сама зауставити инфлацио-
ну лавину.
„жеља,
одговори, па ни решења. Међутим, синдикат би морао бар да разгрне сву ону хрпу околишних изговора и објашњења зашто је нешто поскупело а није морало и да отворено, јавно укаже на виновнике појединих одлука и интересе који иза њих стоје. Радници би тада свакако лакше осујетили предлоге својих пословодних и других структура о новим поскупљењима која се пре свега њима обијају о главу. Овако, цене расту, уз мноштво „оправдања“, нови захтеви се мере килограмима папира, али расте и незадовољство због изузетно високог пада животног стандарда који, очигледно, нико више не штити.
Синдикат се у тој ситуацији не сналази, упркос мноштва закључака, оцена и ставова о заштити животног стандарда запослених, Тако уместо да за Председништво Већа ССЈ буде довољан знак за узбуну и сам податак како се једино код личних доходака на почетку године поштовала Резолуција, а реални лични дохоци за четири месеца пали већ за целих 10 одсто, оно — не мењајући досадашњи устаљени и неефикасни начин рада — констатује недавно како ће „одлучно“ да остане на становишту „да реални лични дохоци не смеју да падну испод утврђеног нивоа из Резолуције за ову годину“ а то значи испод седам и по одсто, Овакво оштро залагање требало би да значи да ће Председништво наредних месеци или утицати на смањење трошкова живота (значи, енергично се супротставити поскупљењима) или тражити веће зараде за запослене, Пракса је, међутим, показала да Председништво око овог првог није баш било ни до сада довољно успешно, а ово друго радници могу учинити и без ичије помоћи и сугестија.
Морали бисмо, наравно, признати, да Синдикат није једини који треба да брине о инфлацији и њеном утицају на животни стандард радника, али економске и политичке тешкоће налажу да се прекине са праксом критика у стилу „има средина, појава и појединаца“ и конкретно одговори на питања која радници упорно постављају.
Заиста, може ли се знати ко је крив за поштовање Резолуције у оном делу који једино погађа лични стандард запослених и непоштовање овог документа у свим осталим деловима.
Не звучи баш логично ни теза да су банке постале центри економске и политичке моћи, поготову кад се уз њу додаје да је у њима присутан велики утицај државе. Па ко је онда центар моћи: да ли банке које сама чињеница да деле кредите чини моћним, или држава која њима влада. Тачније, мноштва друштвено-политичких заједница које су омеђиле токове новца и кредита.
Управо то омеђавање, чини нам се, представља и највећу бољку нашег банкарства, јер спречава циркулацију новца и његово преусмеравање тамо где је најпотребнији. Пример за то су и најновија препуцавања око доградње кредитно-монетарног система, где се практично заговарају сасвим супротна решења. По једнима, пословне банке би се елиминисале из емисије Народне банке, а по другима њихова улога тамо морала би да јача.
При том, та укрштања копаља, на пример, око селективне кредитне политике, чији акценат је на извозу и агроиндустрији, понекад личи на рат ћорцима. Из наше највеће житнице, Војводине — тачније са седнице њених друштвених савета имали смо ових дана прилику да чујемо полемичке тонове са анонимним теоретичарима других региона који тврде да је агроиндустријски комплекс повлашћен у погледу коришћења средстава из емисије. Војводина није повлашћена, иако користи релативно више средстава из емисије, већ хендикепирана, јер њене банке издвајају преко три пута више средстава за кредитирање пољопривреде У односу на просек југословенских банака — чује се ехо са друге стране.
А, у ствари, нити је агроиндустријски комплекс, а самим тим и ова Покрајина, фаворизован безразложно, тиме што добија релативно више новца за пољопривреду — нити је, пак, Војводина хендикепирана чињеницом што за ту своју основну делатност њене банке издвајају више новца него друге, што је уосталом сасвим нормално.
Ако би све банке биле кадре да преузму обавезе за кредитирање извоза и агроиндустрије, било би то заиста најбоље решење. Но то је у садашњој ситуацији, чини нам се, само илузија, лепа имајући у виду структуру наше шуивреде, потенцијале и могућности наших банака. Стога 'и оваква препуцавања, која наводе воду на млин затварања новчаних токова, где свако брине своју бригу, не служе ничем сем заваравању нечим што није
могуће.
дошао РИК
с даће давала злу.
ПОД ЛУПОМ
Ко баца
Радници на плантажама СОУР „АПРО“ у Чапљини имали су ових дана необични и несвакидашњи задатак: морали су да баце на ђубриште десет ва гона бресака које су, који дан раније, па жљиво побрали из воћњака и припремали их за „лиферацију“ на тржиште гладно, овим слатким и сочним воћем. Задовољство је било утолико веће што се радило о уроду који је побран са младих плантажа у које је инвестирано гтолемо богатство и труд радника овог великог пољопривредног добра.
А килограм бресака се на тржишту креће од 50 до 100 динара, како где. Да кле, бачено је најмање пет или можда свих 10 милиона динара. М све у врије ме кад се максимално инсистира на ста билизацији и њеном досљедном спрово ђењу.
У потрази за актерима овог неславног, неразумљивог и запрепашћујућег чи на, представници средстава јавног инфор мисања у Чапљини нису ститли далеко. И поред све професионалче упорности успјели су да дођу до непровјереног по датка да је, изгледа затајила служба „ПВП“, односно продаја властитих производа „АПРО“. И на томе су стали нерекавши све својим читаоцима, гледао цима и слушаоцима који су очекивали да се јавно означе кривци.
Међутим, и ова штура вијест није ос тала без одјека, Напротив, у Чапљини се одмах и то врло енергично реаговало. Почело је „трагање“ за онима који су протурили вијест у јавност! Новина ри су се, опет нашли на нишану. О пра вим кривцима није ријечи!
Међутим, Кажимир Јелчић, предсјед ник Пословодног одбора СОУР „АПРО“
САВЕЗ КОМУНИСТА
СТРАНА БОРБА — 1. ЈУН 3063, бабе
брескве
имао је више слуха и након што је ра зговарао са одговорним људима из „АПРО“ у Чапљини. Сазвао је јуче кон ференцију за штампу у Мостару, сједи шту овог СОУР-а и својим казивањем унио више свијетла у овај „случај“.
Јелчић је за разлику од других дао новинарима за право што су објавили вијест, не оспоравајући и њихово право да самостално изналазе изворе, вијести, али понудио, по њему нове и тачне податке о баченим бресквама. Рекао је да није ријеч о десет него о „свега“ 3 — 4 вагона бресака тзв. екстра ране сорте, која две недеље раније сазријева нето друге врсте и која је веома осетљива. Због „топлотног удара“ брзо су се и ква риле тако да је морало доћи до бацања овог воћа.
Додао је да то није никакво изненађење, јер се слично дешава сваке годи не, али у мањем обиму. Обећао је прелсједник да ће све бити темељито испита но и јавност обавјештена о свему на вријеме. И то би требало да буде и крај приче да и у овом као и сличним случа јевима није стављена и опаска како је све мпакх у јавности предимензионирано.
На читаоцу је, ипак, да просуди да ли је. чак ако је ријеч и о „само“ 3-4 вагона, довољно „објашњење“ Јелчића. Јер, и толика количина кошта најмање два односно четири милиона динара. Ово утолико прије што те брескве „екстра ране сорте“ нису расле на небу него на земљи, пред очима стручњака ко ји су морали имати у виду њихове карак теристике а и могућност | „топлотног удара“.
Енвер Демировић
ДРУГИ ПИШУ — „МАЂАР СО“
Ђаци остају у Хоргошу
— У Кањижи смо још 1956. године почели да ства рамо сабирне школе, каже Михаљ Мојзеш, секретар Општинског СИЗ за образовање, васпитање и културу. После ослобођења, доминирајући облик насељености код нас било је село и група салаша, па је отуда на територији општине и било веома много патуљастих школа.
Већ тада су нас два разлога упућивала да трајно прихватимо политику формирања сабирних школа. Као први, било је опадање броја деце. а други је побољшање квалитета 06разовног рада... У општини је некада радило 17 осБовних школа, а данас постоје три самосталне основне школе — у Кањижи, Хоргошу и Орму... У 0обданишта, три основне школе и средњу школу у кањишкој општини путује сва ког дана укупно 736 ђака — 625 мађарске, а 111 српске и друге националности.
У чему је узрок неспоразума2 Где је запело уса-
" гтлашавање индивидуалних
и заједничких интереса у остваривању друштвене ак ције и педагошких циљева
"Да ли су се месни друшт-
вено-политички чиниоци бавили питањем укидања
одељења7 Одговор смо потражили у хоргошкој месној заједници и школи. — Основна организација СК у школи и збор радних људи у школи — каже Георгије Димитров учитељ у
Хоргошу — по мом сазнању нису посебно стављали
до заједничког става. Требало је да расправа крене из Социјалистичког савеза — наставља заменик секретара. — Верујем да тада не би дошло до неспоразума, а не би националистичку обојеност добила ни ова општинска акција, која иначе годинама траје и једнако се односи на све учени-
у
Ових дана се доста говорило и писало о такозваном хоргошком „случају“: предлогу да се од идуће јесгни ученици нижих разреда 0сновне школе у Хоргошу, који слушају наставу на срлскохрватском језику, преселе У одговарајуће школе у општинском центру с Кањижи, односно, да постану ђаци путници. Због тога што, по свему судећи, цела акција ни је била вођена онако како треба, дошло је до — озбиљ-
них неспоразума, па и поје диних националистичких реаговања, пошто се протурала и „теза“ да се, на тај начин „онемогућава школовање српске деце у Хоргошу“. О решењу тог проблема, као и узроцима његовог настајања, писао је у јучерашњем броју и лист „Мађар со“. Из дужег текста – преносимо данас сажете чињенице о овом „случају“.
ово питање на дневни ред (раднички савет се по нашем сазнању бавио овим питањем и одлучио да деца остану у Хоргошу).
— Ми у месној заједници не знамо много о овоме — додаје Ференц Керменди, заменик секретара и председник Председништва месне организације СК у Хоргошу.
— Штета је што нам се школа није обратила на време, како бисмо дошли
ке, без обзира на националну припадност. Нису нас обавестили ни са општинског нивоа — као да је реч о строго поверљивој ствари. А, ово питање, као уосталом и друга, треба да решимо сопственим снагама, на жалост сада већ само у улози ватрогасаца.
(Пре неколико дана је у Одбору за образовање и национална питања Општинске конференције ССРН расправљано о овоме и закључено да се ни ове го-
дине не укину нижи разреди ни у Хоргошу, ни у Долинама, ни у Тотовом Селу). у Приликом нашег боравка нисмо се уверили да су и са овим, закључком иако је објављен у штампи,
упознати хоргошки грађа-
ни и родитељи. Званичну одлуку ће бесумње хоргош:ки родитељи безрезервно
подржати. Иштван Кадар, Пирошка "Хуста, Верона Кењереш, Верица Катона
на питање једноставно одговарају: у селу нема живота без школе. Долине и Тотово Село ће још више утихнути ако отпутују ђаци. У Хоргошу има и пута, има и учитеља, нека споје одељења и тако раде са децом, да свима буде добро. Ако их однесу у град, отуђиће се један од другог, од села. у Сматрамо да овоме не треба ништа додати. Коришћење ових порука, као и даљи садржајни и организациони развој специфичних решења у великој мери може да повећа ефикасност доследне примене социјалистичке самоуправне образовне политиге.
Јулмја Дароци
Мањина у својој авангарди
Савез комуниста Косова броји 94.685 чланова, организованих у 3.320 основних организација СК. У последња три месеца ове године формирано је 69 нових ОО СК, тако да данас на Косову нема ни једне основне организације удруженог ра да и месне заједнице без партијске организације.
Добри резултати постигну ти су и у конституисању разних облика идејно-политичког деловања и акционог организовања СК Косова. Само у прошлој години кон ституисано је 635 сталних акционих конференција СК које су одржале 736 састанака. Одржано је такође и 714 зборова комуниста, 198 саветовања и 28 тематских конференција. Конституиса но је 88 сталних актива СК, који су одржали 79 састанака. Функционисало је то ком прошле године и 918 других различитих облика акционог повезивања и деловања комуниста и 00 ск.
Офанзива
Већ ове бројке саме по себи говоре да је Савез ко муниста Косова у офанзиви и да после вишегодишњег застоја, и, рекло би се, немара о стању у самој ср ганизацији, посебну пажњу посвећује идејно-политичком, организационом, кадровском и акционом оспособљавању Кроз све поме нуте облике организовања
и деловања и на свим тим скуповима и састанцима Са вез комуниста је у највећем броју средина успешно ломио све отпоре и Савезу комуниста туђа идејно-политичка схватања и понашања. То међутим, не значи да су све партијске организације и сви чланови СК ушли у битку против контрареволуције, за економску стабилизацију и против
гађаја па све до ових дана У СК Косова примљено је укупно 8.444 нових чланова, што је упола мање од пријема пре 1981. године. Поред небриге о јачању ре дова СК, овде треба имати на уму и доследније поштовање критеријума за при јем у СК Но, без обзира на то, недопустиво је, на пример, да прошле године 1.914 ОО СК, или 58,22 одсто од укупног броја, не прими ни
Перта ПРЕЛИВА ШИ 56 ПНЕ ЕРПЛЕЈН АДИ а ЕБВ)
Фф У овом тренутку је сасвим јасно да технобирократске снаге, и то не само на Косову, желе, настоје и успевају да у већем
броју продру у редове СК
свих негативности у друштву. Напротив, није мали број средина и у њима ОО СК у којима опада активност, у којима је распрострањен политички опорту низам и које гуши технобирократизам и либерализам., У таквим ОО СК комунисти су обично идејнополитички незрели и неспо собни да аргументовано ула зе у битку, а саме партијске организације „плутају“ по површини одређених про блема, или их се једностав но и не дотичу.
Није отуда ни чудо што се питању пријема нових чланова у СК Косова у про текле две године није посве ћивала потребна пажња. Од контрареволуционарних до
једног новог члана. И поред добре воље, овај податак се не може другачије коментарисати, до небригом, опортунизмом, секташ твом, каријеризмом и другим „измима“ тих организација и посебно појединих њихових чланова, који, очи то је, желе да задрже старо стање.
Упозорење
А разлога за промене итекако има. Податак да данас у Савезу комуниста Косова има свега 27,95 одсто радника, уз овогодишњу тенденцију њиховог про центуалног опадања, сам по
себи говори пуно и ако ни шта друго онда је довољно упозоравајући. Упозорава јући, јер не треба много знања да би се констатова ло да је однос класе и њене авангарде дијалектички и делом условљен и раднич ким саставом СК. А у СК Косова, очигледно је, за са да нема радничке већине. Ових дана је, рецимо, кон статована и чињеница да радници, још најмање улазе и највише напуштају пар тијске редове.
Да ли је то због тога што је у СК Косова још увек ве лико учешће радника из друштвених делатности који имају велики утицај на укупне токове друштвеног кретања, или због тога што су у политици пријема кри теријуми за пријем радника још увек најоштрији. Или је можда у питању не што треће, нешто што раднике одбија од уласка у пар тијске редове.
У овом тренутку је сасвим јасно да технобирократ ске снаге, и то не само на Косову, желе, настоје и ус певају да у већем броју про дру у редове СК. Чини се то из личних интереса, Каријеризма и својеврсне политичке заветрине. Радници, наравно, нису, не бар већина, тако продорни јер њима није потребна никаква па ни политичка заветрина. Многи зато чекају да буду предложени, али заса-“ да је мали броји оних «0ји би их предложили.
Милош Антић
лнааниивалииитвилшиаашела револта таст пре наиве
„Своје мјесто у чашем систему информисања „Борба“ треба још више да потврђује свакодневним ан" гажовањем на битним питањима радничке класе и ралног човјека, ла критичким прилазом троблемима и афирмисањем резултата доприноси јачању 1угословенске социјалистичке заједнице равноправ
чх народа и чародно.
гославије“
Тито
седзив „Борбу“ излажења Орденом
Републике
зом ол 50- годишњице братства им венцем.
киста
БОРБА
Указом од 18. фебруара 1962. Предодликовас је стоволом — 4 годишњипе заслуга за варол са златном звездом. а ука18. марта 1972 поводом Орденом јелинствг са златним
Њари. Мијат Шуковић,
Јовановић
износи 250,50
дељно Џапић (заменик славног (техничка редакција), вер Демировић вад. Славњо Вукашиновић (СР Црна Гора).
ЗАЈЕДНИЧКА РЕДАКЦИЈА „БОРБА“ ~ Београд. Трт Маркса. = Енгелса 1. телефони: 3339-531 344-201 (п линија). Стеногра' 332-9п 132-972. о“ 1104. Телефони Недељне „Борбе“ 336-381 и 345-36 покали 243 и 289 Рукописр се пе враћају 7 али |" кан У Њ Ми
Издаје и штампа Радна организација три месеца 751,50 сестл месеци посебно. Уплате се врте "а жиро-рачув “у Београду број 6030! —833—349. Број левизног
уредника).
(СР Босна и Херџеговина)
ДОПИСНИШТВА У СВЕТУ: Атина Берли. Варшава Москва
| . „Борба“ Уредништво администрација п штампарија „Борба“ Грг Маркса пи Енгелса 1. поштански фах 392 Претплатна пена за ја иностранство цена претплате укључујући и поштарину пвострука рачуна 60811 —620—16—101-–257300—00799 кол Београлске банке.
ДА
1
Лушав Карал Правлољуб Радовановић Иван Торов (унутрашња оолитика). Драгап Николиђ (СР Макелснија) |
Слободав Станојевић и Муптеза Даци (САП Косово).
1.503,00 а годин
УРЕЂУЈЕ РЕДАКЦИЈСКИ КОЛЕГИЈУМ; Миодраг Богдановић (помоћник главног уредника) (Актуелна политичка библиотека), |
(Трибина) Боривој шеф Деска) Злравко Чолић (главни
(САП Војволина)
Њујори Њу Лелхи
1.006:00 динара
Караулић (дописна мрежа). Слоболав Станић
ИЗДАВАЧКИ САВЕТ: душанп Богданов Сенко (председник), Миодраг Богдановић. Сл брат ћ ш Гач ливој Глухањ Душав Дражић. Вошко Лувић. Трпе Јаковлетски, Јовав Зауковић, Рао Бе Да Дратам БооорАтови С ТУЗЦВЕ Светозар Оро. др Бранко Павићевић Недељко Папић Радмила Попадић. Првољуб Пејатовић, Ратко Релић. Рабит Реџепи. Ивар Торов. Злравко Чолић. Ја
ПРЕДСЕДНИЦИ ИЗДАВАЧКОГ САВЕТА У РЕПУБЛИКАМА И ПОКРАЈИНАМА; СР Босна и Херцеговина Милав Пуцар. СР Макелонија Зорчич. СР Србија Бошко Лукић, СР Хрватска Драго Аугуштин. СР Шрна Гора Филип па роновиа. САП ПА ино . У
и одговорни уредник). Товав Пјевић (СР Словенија)
Пек миг. пцра: в им.
Богдан Дечермић (спољна политика). Миломир Краговиђ (Недељна Борба) (заменик шефа Леска) Душан Чукић; Душап Дражић (ср ср Тони Гриховић
Божо Ковач, Мирко Маринковић, Филомена Микајлова Ххалије Морина
Богдав Јован Јауковић
Владимир Станковић
ник. Славка Георгијева — Андрејевић.
Ивав Катарџијев. СР Словени! Ганкосић. САП Косово Иса
уредници републичких и покрајинских релакпија бија) Рајко Вујатовиђ вод. «СР Хрватска)» "секретар релакције).
Ми. Гибор в Ширка пр
а Иво Мустафа
«руковолилар ООУР) Бранко
Боглав Мрвого (куптура) НС (спорт) Тимитрије Стојадо
пе а 1108
јепап месеп
авионска поштарина се плаћа