Borba, 17. 06. 1983., str. 4
ЈУ ОХСИМ ДЈ ЕВЈ И О Ја = за
| | СКУПШТИНА САП КОСОВО
| СКУПШТИНА кв ХЕРЦЕГОВИНЕ План у реалне оквире
и
Боље, али још није дооро _
Год
Паивосарн и члћи
Разматрана информација Изврихног већа о политичко-безбедносној ситуацији у Покрајини. — Мотиви за исељавање још постоје: психоза несигурности, страх од понављања непријатељских с ексцеса, мањински
ужницима – тањи коверти
Озакоњен предлог да неликвидне организације убудуће не могу а осећај, али и: повољније могућнос ти за запошљавање у другим прив-
Развој у Босни и Херцеговини у протекле двије тодине одвијао се уз знатне тешкоће, а остварени резултати су испод планираних, са све заопттре-
дохотке од просека
Ри |
својим радницима исплаћивати веће личне републике или групације
редно развијенијим срединама...
самозаштите, Савезу
(Београд, 16. јуна) — Делегати Одбора За друштвено-економске односе Савезног већа Скупштине Југославије, после дуже дебате на данашњој седници пронашли су решење за најделикатније питање У изменама Закона о осигурању плаћања између корисника друштвених средстава, а које се односи на судбину исплата личних до ходака у радним организацијама које нису измириле своје дужничке обавезе пре ма повериоцима. Према предлогу Савезнот извршног већа, у таквим колективима исплаћивали би се лични дохоци у висини прошлогодишњет _ просека личних доходака у републици, покрајини или привредној грани, што су делегати Олбора за друштвено-економске односе прихватили уз додатак да се ове законске новине примењују од 1. јануара 1984. године. Коначном усаглашавању ставова, на данашњој седници, претходила је полемичка расправа. У односу ба ранији предлог СИВ, којим се предвиђало да нередовне платише дугова могу исплаћивати само загарантовани лични доходак, нова одредба је тај став знатно ублажила, Али, ваља рећи да је и према овом ставу било доста _ отпора, пошто су делегати једнодушно прихватили оцену да привреда није једини кривац за неликвидност мнотих радних организација Међутим, намера предлагача новог закона је да уведе извесну дисциплину У област унутрашњих измиривања дугова, као и да спречи рапидни пораст неликвидности. На данашњој седници нико није спорио овакве намере, али је од владе затражено да отклони неке тлавне узроке неликвидности. У сваком случају она
се не може преламати преко леђа привреде. Иначе неликвидност је тренутно изражена у цифри од 240 милијарди динара, а ако би расла овим темпом, рачуна се да би до краја године досегла 700 милијарди динара. На данашњој седници чуле су се и примедбе да се СИВ опет административно меша у расподелу, међутим, представник Савезног извршногт већа је одговорио да нису имали намеру да дирају у доходовне односе, него да уведу одређену дисциплину у _ финансијско подручје. Такође је наглашено да колектив који је чамирио своје обавезе према повериоцима, може ретроактивно да исплати 0стварене личне _ дохотке својим радницима за оне месеце када су примали умањене накнаде за свој рад.
Ђ.К.
(јачан енетем одоране
Делегати Одбора за народну одбрану констатовали да ССНО успешно
извршава своје задатке и да је систем општенародне
твене самозаштите значајно унапре ђен
(Београд. 16. јуна) — У ре-
ализапи,и концепције опотенародне одбране и друштвене самозаштите по-
стигнути СУ значајни резултати. овај систем је организационо лограђен, ојачана је његовл метепијална база. технички је модернизован, а знасајни резултати поститнути СУ и у оспособљавању свих структура заштитног система. чиме је потврђена конпепшија па су одбрана и самозаштита нераздвојне друштвене функџпије — истакао је заменик савезног, секретара за народну одбрану. тенерал-пуковник Дане Петковски на ланашњој седнипи Огбора Савезног већа Скупштине СФРЈ за народну одбрану.
Организациона кадров-
ОД 1. ЈУЛА ПОЧИЊЕ ЛИДСКИХ ЗАКОНА
савезног и републичких и
изузетком Словеније у републички како се рачуна, 1. јануа ратила се секретару Саве заједница
вине ових прописа као и не тешкоће са којима се зијске заједнице.
Новим законима, каже густина стажа осигурања услов за стицање права
су имали густину стажа,
ским законима уводи се
тка када се наврше пуне
година).
Примена према могућностима
са кретањем номиналних
досадашњег кашњег а од дана. Заједнице су,
најкасније до краја 1986.
формира пензијски оснса
теријална средства па ће, њена примена зависити чивати Скупштина СФРЈ плана.
По новим прописима, једнице ће по службеној сек личних доходака за
повић, да се пензијска новим прописима, убудуће
риторији осигураник
(Београд, 16. јуна, Танјуг) јула ове године почеће примена новог
пензијских и инвалидских закона, закон ступити на не. Овим поводом, агенција Танјуг 06-
Југославије Љубиши Попо вићу који је указао на најбитније но-
Другим речима, право на пензију моћи ће да остваре и они који досад ни
својство осигураника после 1. јануара
1965. године. Реч је, према неким про ценама, о близу 20 хиљада осигураника.
Републичким и покрајинских пензиј превремену старосну пензију. Значај на новина је да се убудуће превреме на пензија неће умањивати као досад (1,33 одсто за сваку годину) од трену-
та за старосну пензију (55, односно 60
латини
Уводи се и усклађивање пензија дака у текућој години за разлику од
наиме, обавезне да на текуће усклађлвање пензија пређу
виђена је, исто тако, повољнија валори зација личних доходакл из којих
њу годину осигурања, уместо садашње
претпоследње. Од свих новина, ова несумњиво изискује највећа додатна ма-
могућности друштва. Отуда, о почетку примене овог решења поново ће одлу
њу наредног средњорочног „плазити најповољнији 10-тодишњи пензија. Треба такође знати, каже По-
ти не само у заједници на радио
ска и материјална оспособљеност ССНО-а је на таквом нивоу ла омогућава успешно извршавање свих задатака и послова који су му стављени 7 делокруг. И поред тога, како је подвукао Петковски У ССНО -у су предузете све мере за изналажење решења да се посадашња организација учини још ефикаснијом. раџионалнијом и економичнитом. Товорећи о извештају о ралу ССНО-а и извршавању програма и залатака финансијског плана ЈНА за протеклу годину, Петковски је подсетио да је за финансирање ЈНА у 1982. години 0обезбеђено мање средстава од утврђених друштвеним планом и буџетом федерације.
И поред свих тешкоћа сви
“+
Закон без новаца2
Секретар Савеза пензијских заједница Југославије Љубиша Поповић о најбитнијим новинама ових прописа као и о материјалним тешкоћама са којима се суочавају пензијске заједнице
Очигледно је да су свим овим прае и нове материјалне
— Од 1. вима створен покрајинских
са Уколико би којој ће нов снагу,
ра 1984. годи за пензијских
меном. на материјалсуочавају пен
он, укида се као додатни на пензију.
а имали су
и право на
године живо-
и очекиваног
лове за стицање појединих права као што су додатак гог лица, накнада за телесно оштећење, смањују издатке за стамбену изг' радњу, за одмор и рекреацију пензио нера, смањују трошкове стручне служ бе СИЗ-ова, итд.
Љубиша Поповић посебно је указао на садашње тешкоће у обезбеђењу сред става за редовну исплату пензија и дру гих права. Ситуација је таква, каже он, да пензије касне мање-више у свим републикама и покрајинама. Разлог је недовољан прилив средстава за права утврђена законима и статутима. УЗ то, федерација дугује пензијским заједни цама за борачке пензије око 13 мили јарди динара. сполаже довољним ма нити са довољно резерве. сл банкар ске кредите (до којих се све теже до лази) како би пензије исплатиле — на време. У којој мери је то озбиљан проблем говори податак да заједнице месечно ангажују 6,5 банкарских зајмова, што приближно трећина месечне рате свих пензија у земљи.
Љубиша Поповић је указао "
личних дохо-
скоро годину
године, пред се — на послед-
рсално узев, од економске
при до: озше друштвеног ; динара пензијске задужности изНо, утврђивање чињеницу да права, према могу оствари глјој је те-
не, СФРЈ
ускоро
ПРИМЕНА НОВИХ ПЕНЗИЈСКИХ И ИНВА-
везе, упозорио све те новиме снагу у једној години, каже он, расходи за пензијско и инв ње били би додатно увећани у првој години примене — за једну трећину. Зато је Скупштина Југославије јила нека решења — са каснијом при-
Решење еа каснијом применом
ни
Према проценама Савеза пензијских заједница Југославије, расходи за пензијско и инвалидско осигурање повећа ће се у овој години за 32 одсто у односу на претходну годину или за око 60 милијарди нових динара. Републичке и покрајинске заједнице процениле су да за садашњи ниво права недостаје између 13 и 14 милијарди нових дина ра. Ово уз претпост:зку да ће лични дохоци у просеку порасли за 20 одсто према прошлој години.
Истина, републичке и покрајинске заједнице већ предузимају мере за превазилажење несклада између прихода
за превазилажење ситуације, а и СИВ ће, са своје стра
решења око измирења буџетс ких обавеза за борачку заштиту.
одбране и лруш-
задаци су обављени успешно и УЗ пуну одговорност — рекао је Петковски.
Усвајајући поменуте извештаје делегати Одбора за народну одбрану „Скупштине СФРЈ нагласили су да се основни циљеви и задаци Утврђени планом развоја ЈНА до 1985. године У основи Успешно остварују. Порел тога улагани су и крупни напори за повећање борбене способности јединица и установа наше Армије. Оцењено је ла је и даље неопходно улагати напоре за подстица» развоја научно-истраживачког _ рала за потребе одбране и обезбедити у што већој мери да се оружане снаге СФРЈ опрема-
ју наоружањем и опремом из
домаће производње. Е. Ћ.
44" ЦБ а
оба Поповић. ступиле на
је Љубиша идско осигура
и усво-
расхода: пргиспитују ус-
за негу и помоћ дру-
Заједница притом не ра обртним средстви
до 0 милијарди је
су у току одређене мере овакве неповољне
предложити пупштини
нијим условима привређивања, што је узроко-
вало да се не остварује
Друштвени план Репуб-
лике — речено је на јучерашњој сједници
(Сарајево, 16. јуна — У протекле двије године динамика Материјалног развоја Босне и Херцеговине знатно заостаје у односу на планска предвиђања. Просјечан раст друштвеног производа укупне привреде износи 2,5 одсто умјесто планираних 6,0 одсто, при чему је опредјељујуће дјеловао раст индустријске производње са успоравањем и стагнапијом, нарочито израженом у прошлој години. И у другим привредним областима развој се одвијао уз знатне тешкоће, а остварени резултати су испод планираних, Са све заоштренијим условима привређивања нарочито у области грађевинаоства, саобраћаја и трговине.
Слична је ситуација и у области стамбене изградње гдје су, такође, присутне значајне потешкоће и сла| бости. У области економских | односа са иностранством 0-
стварени извоз и увоз роба и
услуга задовољавајући су У али | ко-
односу на предвиђања, зато изостаје извоз на нвертибилно подручје, недовољна је дисперзија робне размјене са иностранством, а повећана покривеност Уувоза извозом, је, прије свега, резултат смањеног увоза због неловољнот извоза, што се | неповољно одржавало на снаблјевање привреде и становништва и утицало на усповавање _ линамике – привредног развоја.
Инфлација
Инфлација је у претходне двије године, иако нижа од остварене крајем протеклог петогодишњег планског периода, представљала један од најсложенијих проблема ча путу остваривања економске стабилизације, И поред мјера и активности које су предузимане на свођењу раста цијена и трошкова живота, проблеми су постајали све сложенији што је указивалода се само административним ! путем не могу разрјешавати | питања цијена чији је раст подстицан и неким одређе| ним мјерама економске поли| тике, као што су једнократне | девалвације динара без одго| варајућих пратећих мјера, ве| ома изражено обезвређивање вриједности динара и политика каматних стопа. И лоред тога што је у расподјели средстава за личне дохотке
| долазило до одступања од договорене политике посебно
У 1981. години, у условима
| високот · раста – цијена и трошкова живота, реални лични дохопџи по запосленом смањени су пројсчено годишње за 2,7 одсто.
Потрошња
У протекле двије године настављен је и раст свих 0облика потрошње изнад реал-
них материјалних могућности, а нарочито у области инвестиционе потрошње.
Проблеми ликвидности привреде и банака отежавали су остваривање основних циљева развојне и политике економске стабилизације. На то су утицали погоршана ефикаснст привређивања, високи губици, неповољна структура извора пословних средстава, пренапрегнутост инвестипионе потрошње, раст ненаплаћене реализације неблаговремено извршавање обавеза организација удру| женог рада према банкама и слично. Илустрације ради укупно ненаплаћена потраживања у 1982. години, у односу | на 1980, повећана су око три пута, а потраживања пословних банака и непокривене | '
негативне курсне разлике за око два пута. Ово је, између осталог, речено на данашњој заједничкој сједниџи свих вијећа Скупштине Босне и Херпеговине на којој се распоављало о анализи узрока због којих се не остварује Друштвени план ове републике за периол 1981-1985. године и основ| ним правцима његових и-
змјена и допуна за шта је да, та иницијатива још у априлу ! прошле године и извршене
(Београд, 16. јуна). — Упр-
кос деветогодишњем искуству, делегатски систем 10ш увек није превазишао почетне тешкоће, а лелегација као његова кључна карика више „је објект него субјект одлучивања. Ефикасно одлучивање значи могућност да се сваки самоуправни интерес слободно изрази, али се у пракси још више инсистира на форми, процедурама, крат ким роковима и слично, дох је делегат по страни одлучивања. Ово су само неки од моме ната на којима се инсистира ло на данашњој седници Пред седништва ГК ССРН Беогргда које је расправљало о
| ефикасности одлучивања и од
припреме са | приједлогом мјере пред јавну расправу која је практично почела данаштњом _сједницом у Скупштиви БиХ. У том смислу директор Републичког завода за јавно планирање Џевад Дервишкадић упознао је делегате са досадашњом активношћу на измјенама и допунама Друштвеног плана Босне и Херцеговине до 1965. године, изнио оцјене Извршног вијећа о основним правцима досадашњег и будућег развоја. Он је указао да су у оваквим веома сложеним условима привређивања остварени и одређени позитивни резултати.
У Босни и Херцеговини је успоравање привредног раста мање од просјечно оствареног у Југославији, пољоприведа је постигла много више од предвиђања, само у двије године запослено је 38 хиљада нових радника иако је, истини за вољу, повећан број лица која траже радно мјесто. Уз ово успјешно се обављају припреме 14. зимских олимпијских игара са
одличним, већ одржаним прелолимпијским такмичењима. Посебно мјесто и пажњу зпгтожује и право-
времено измиривање доспјелих фиксних и гарантованих обавеза према иностранству и највећег дијела обавеза за заједничке потребе на нивоу федерације. Такође, завршено је и више значајних објеката у енергетице и производњи сировина, те у металопрерађивачкој и хемијској индустрији. Број привредно недовољно развијених отиттина смањен је са 50 на 40, а изразито неразвијених са 18 на 11.
задаци
Прави задаци тек предстоје, што је назначено у документима Извршног вијећа ослањање на властите снаге и у будуће са. прилагођавањем средњорочних друштвених планова неповољним привредним кретањима и заоптравању спољне ликвидности земље, чије је преиспитивање У овој републици
почело након одлуке Ску-|
шштине БиХ још у априлу прошле године. Основни Узрок измјене и допуне плана републике је смањена могућност обезбјеђивања средстава за инвестиције.
Обим средстава за друштвене бруто инвестиција У основна средства у периоду 1981 — 1985. године биће мањи за око 30 одсто у односу на планирана, чиме се обезбеђује стопа инвестирања од 271 одсто, што је знатно ма-
ње у односу на досадашња | кретања. Највећи дио сред- |
става требало би усмјерити
на што брже завршавање 0- | | и-
бјеката У изградњи и зградњу планираних базно сировинских капацитета. Оспособљавање постојећих ка-
папитета захтијева бржи раст извоза. даљи развој намјенске индустрије, пове-
ћање производње хране итд. Лимитирајући Фактор привредног развоја посебно ра-
ззвоја индустрије, по Деовишкадићу „може бити електроенергетска с ситуација,
јер ће према опјени у 1985. години непостајати републици око 400 милиона кКиловат-сати електричне енергије, Тежиште треба да буде на завршетку изградње рудника жељезне руле капаџитета 6.8 милиона тона концентрата пулпе, изградњи капацитета за подизводњу 300 хиљала тона квалитетних челика. наставку изградње капацитета за тооизводњу _ сировот челика. Један од приоритетних залатака друштвено-економског газвоја у нађелном периоп“ за м х~секлаћивање свих облика потрошње са реалним материјалним _ могућностима. У распопјели чистог лохотка нужно је обезбијелити божи раст средстава за пооттитење материјатне сснове улоуженогт рада од срелстава за личне лохотке и зајелничку потрошњу. прим чему олносе У паспотјели лохотка и чистот похотка треба заснивати им на оћикасттизјој употпеби не слмо текућег ето мо мтитетат запа. к. тигмпита би ТИТ
(Приштина, 16. јуна) — У времену од првог јануара до 31. марта, дакле, за три месеца ове године, са Косова се иселило 132 породице са 427 чланова и 705 појединаца српске и црногорске националности. У порећењу са периодом од четир.: задња месеца 1982. године, мање се иселило 68 породица са 422 лица.
Ови подаци су садржани у информацији Извршног већа _ Скупштине – Косова који је данас презентиран делегатима сва три већа.
Политичко безбедносна ситуација у Покрајини је сваким даном све боља, чему је допринео интензиван идејно-политички рад свих организованих социјалистичких снага. Потврђено је да је највећи део омладине и интелигенције привржен тековинама револуције, политици Савеза комуниста, братству и јединству и самоуправном систему. Осећају се сасвим нога понашања младих на спортским и културним приредбама које су, у ова три месеца, протекле без ексцесних иступа, што је раније било у не мало случајева. Државни и правосудни органи, ефикаснијим и ажурнијим деловањем, дали су допринос на побољшању политичко-безбедносне климе, истиче се у информацији. Мање притисака
Међутим, политичко-безбедносну ситуацију и У свом периоду карактерише настављање непријатељске делатности са позиција албанског национализма и иредентизма, као и одређена "непријатељска активност других структура унутрашњег непријатеља са позиција осталих национализама, _бирократизма и догматизма, као и даља интензивна _ пропагандно-субверзивна и друга непријатељска делатност албанске емиграције и албанске обавештајне службе. Непријатељска делатност испољава се у писању парола, растурању летака и пегмфлета, вербелној непријатељској пропаганди. Органи унутрашњих послова открили су девет непријатељских група са преко 170 лица, највећим делом из редова
студената и ученика. Захваљујући ангажовању свих субјеката друштве-
из ДИСКУСИЈЕ
Без јединства нема живота
На седници Већа удруженог рада први се за мис кусију јавио делегат из Приштине Драган Станковић, истакавши да и поред предузетих мера и акција процес исељавања Срба и Прногораца из ове општине још: увек не јењава. У првих пет месеци ове године иселило се 465 лица, међу којима су и 40 породица. Забрињава чињеница Шта међу исељенима има доста оних који су већ били овде запослени. Као и оних са високим и вишим школама и факултетима, међу којима и 6 лекара. Додуше нема физичких при тисака. али психички и перфидни су још увек при сутни рекао је Станковић.
Родољуб Бановић из Лепосавића је рекаа да је проблем исељавања из оне општине _ доста — изражен. али он је то окаракте'учсао као сопијални. Јер. овле је више од 95 одсто житеља српске националности
Пеелалин ЕБречоли лелегат у Скупштини СР Србије из Лрагаша се заложио за по оштравање _ мера поотив оних који на било који начин утичу на погортттавање мећуљудских и мећунационалних олноса. Ом је ђекао ла Албанпи имају ис торитску _ олговорност ла утичу на учвршћење боатства и јелинства међу свим житељима Косова, без
ПРЕДСЕДНИШТВО ГК ССРН БЕОГРАДА.
Одлуке мимо делегата.
Упркос деветогодишњем искуству делегатски систем још увек не превазилази почетне тешкоће. — Недостатак иницијатива из базе и повратних информација о судбини предлога и сугестија делегата
говорности у делегатском си стему.
Ковиљка Романић, члан Председништва, истакла је да је основна кочница како недостатак иницијативе базе за неку акцију тако и повра тне информације са „врха“ на „доле“, Не знајући како
завршавају њихови предлози и сугестије делегати и база се повлаче, јер коме причати када нема ко ла чујег 6
Оваквој позицији удруженог рада кумује, како је да нас речено, како спрега тех нобирократских структура ко је држе конце одлучивања у
не комуниста и осталих друштвено-политичких организација, покушаји албанских _ националиста У Приштини, Сувој Реци и Вучитрну да 11. марта обележе _двогодишњицу контрареволуционарних _ догаБаја доживели су крах, каже се даље у информацији. ј Значајно је истаћи да је све мање директних и индиректних · притисака на грађане српске и црногорске националности, мада су и у овом периоду регистровани појединачни случајеви који, на неки начин, представљају одређени вид притисака за исељавање.
ПЛАТЕ СД АЈ ДЕЛИТИ ДЕА Изабрани нови чланови (авета САП Косова
На данашњој заједничкој седници сва три већа Скупштине САП Косова изабрани су пови чланови Савета Покрајине. У ово друштвео-политичко тело изабрано је 185 истакнутих револуционара, бораца, друштвено-политичких, _ јавних и културних радника Косова. Образложење о предложеним кандидатима и критеријима за избор чланова Савета Покрајине дао је члан _ Председништва _ САП Косова Азем Аземи.
(евЗВИТОТИЛиГ РИТА ПЕТРА ЛИНЕ ЧУ
Насттање да се акција на 2 зљању исељавања препс.е у месне заједнице и удружени рад, добила је конкретну и лраву физиономију у општинама Сува Река, Пећ, Исток, Ђаковица, Урошевац, Косовска Каменица и Витина. У овим и још неким срединама о исељавању се, непосредно расправља у бази, кроз конкргтне случајеве, што даје позитивне резултате. Како се констатује у информацији, У свом периоду ја нешто више изражено исељавање са села. Према те лацима из 15 огштина са сеоских подручја се иселило 452, а из градова 425 трађана. Од укупног овог броја, 565 су радно способна липа. Налвише их је са јредњом стручном спремом (206) затим са вишом и високом спремом 174). Исељавање, посебно оних који су
'
чега како је рекао среће.
Елмаза Реџепагић је истакла потребу пружања по моћи из Републике и _општина ужег дела Србије и земље да не примају на посао никога који напушта посао на Косову, а без прет ходног консултовања са базом; зашто неко одлази.
Душица Жарић. делегат у Савезној скупштини, изразила је чуђење: како је било могуће да се у Приштини штампају уџбеници који су издати у Тирани и који величају систем који је индоктринирао омладину. Реч је о „Истогији албанске књижевности“, На ово је одговорио председник Покрајинског комитета за образовање. науку и културу Косова Салих Нушти. који је рекао да је ова књига стављена вон Употтебе одмах након контрареволуције. а и зборник геоћесогва | Лемуса Шаље „Ј'етотијске напоплне песме“,
Иначе. У лискусији Лрутитвено-попитичтког већа уче ствовало је осам делегата. Пте почетка птеттеса постевљена су лва пететатска питања, Хакија Хатповић је питао колико има функпоарло а ~“ отиттитама и У Моктејини који нису расповђећети, а птимаји – пути тичти похоте" им покле ће то па ттпјео Местата Пља= кић је поставио, лиректно
нема
рукама тако и слаба заинтересованост радних људи. На путу стоје и компликоване проце дуре, гомиле бирократски на писаних докумената, па није ни чудо да су неке радне ор ганизације морале да форми рају посебне службе за „преводе“ материјала о којима де
| дегати треба да расправ
у радном опносу, подстиче ва исељавање и осталог де па становништва. ]
„Мањинеки осећај
| ја | о Мотиви 3а исељавање најчешће су повољније могућности 3а запошљавање “ другим полвредно развиенијим срединама, поро дичне везе, удаје и женил6» брже решавиње стамбеног питања, бољи економски услови, већи лични доходак и веће могућности за школовање деце. Међутим, горед ових мотивг код једнег броја људи присутна је к психоза несигурности, страх од понављања непријатељских догађаја, затим мањичски ссећај у једном броју средина, итд.
Песихозу страха повећава повремено уступање остатака албанских националиста и иредент!ста, писањем парола, изазивањем детонеција експлозивним средствима (Приштина), певањем песама са непријатељском садржином, силеџијскћо и кабацахијско понашање појединаца и слично. |
Исељавање подстичу и псејаве српског и црногорског национглизма и шови“ низма које се у доброј мери испољава у гктивности правосљавизг _ свештенства и цркве, углавном ван По крајине. ј
У информацији се затим каже да захваљујући знатно повољнијој друштвеногслитичкој клими и стабилној политичко-безбедвосној ситузцији на Косо ву, у ова три месеца општинским комисијама су педнета 11 породичних и 69 појединачних __ захтева за повратак 115 грађана.
С обзиром да ва Косову јсшт нема утврђених критеријума за решавање захтева за повогтах оних који то желе, ошштунске комисије су се зашле у веома '"деликатној ситуацији да изнађу решења за задовољавање захтева. Но, и по ред тога, настојања су д се што већи број захтев за повратак позитивно ре ши. | .:. |
У информацији се затим товори о напорима органа у области образовања, науке и културе што је уско везано са стварањем још 60љих услова за школовање деце српске и црногорске националности на Косову
у питање и захтевао одговор. од Извршног већа: шта је истина у вези гасовода 34 фероникал у Глоговцу. КОји се — како наводи штам па пе може користити и да. је то промашена инвестицијаг Пошто нико није мо гао да да одговор на овај седници закључена је да се одговор да на наредној сед нипи. ~ ји
У дискусији око проблема исељавања Ћерим Гаши је истакао да не смемо дозволити да овај проблем неки минимизирају., или ла га пак драматизују, јер, је он врло озбиљан и захтева максималне и свестране напоре: свих структура. _
По речима Илије Ђукића, који је указао на потребу већег личног залагања сваког делегата у бази да се врати међусобно поверење, стање је увелико измењено У олносу на оно од. голину и виште, али ни излалека с није онако како желимо. Стога се заложио па активност пређе више 7 базу — тамо гле се одвија живот
На крају већа су донела закључак по коме су 387 лужили Извошно веће 78 петнчлестог септембга сачини детаљну анализу о блему исељавања Срба У
Прноторапа. = аи с. ХАЛПРЋОНАЈ
љају.
На седници је било уе о заједништву општина Хота ду и проблемима око а
а шта ставити У надлежност 07. штинских, а шта градских
као и оства
служби органа, ринању концепције самоупр“ вног интересног организ) вања, Како је рекао Рехкра тулија често се говори 0 :; довољној улози делегатско скупштина, 8 заборавља 5 да су оне развлашћене од зе ких важних функција Ка су пренесене на СИЗ и И ге органе. Пример је упис политика, Ово су само а од примедби о којима ће 9 коро расправљати и Граде
ССРН. _ зција 7. ШВЕРКО