Borba, 17. 06. 1983., str. 6
ОЈ
Економски притисци,
политички мотиви
У генералној дебати све одлучнији захтеви за широм сарадњом земаља у развоју због повећанихекономских притисака развије-
них земаља у чијој су позадини
(Бебтрал,. 16 јуна) = Генерална дебата МТ заседања УНКТАД настављена је и данас расправом о светској економској ситуацији и питањима развоја. Први говорник, генерални секретар Светске синдикалне федерације (седиште у Прагу) Ибрахим Закариа упозорио је да су за садашњу кризу
одговорни капиталистички систем и капиталистичке земље, транснационалне
компаније и трка у наоружавању, посебно нуклеарном. По њему. парцијална и компромисна решења нису одговор на садашње те шкоће, Потребно је изменити актуелни међународни с онпомски систем, а средства која се троше на наору жање трансферисати у земље у развоју. Закариа је та кође рекао да социјалистич ке земље не трпе исте последице садашње кризе као други, и да не представљља= ју препреку за добробит земаља у развоју
Слично је саопштио шеф одељења у Министарству спољних послова Бјелоруси је В. И. ПЏешков, уз напомену да колонијализам досад није дозвољавао да се развију односи између социјалистичких и земаља У развоју, али да сада ове пр ве помажу развој других ви ше него Запад. Оптуживши САД да припремају планове за рат, Пешков је затражио да разоружавање постане објект перманентног надзора од стране УНКТАД, исто као и активност транс националних компанија.
Заменик министра спољних послова Малезије Абдул Кадир Бин Хаџи шеик срасир упозорио је да економска криза не може да буде решена ако свака зем ља буде водила своју акци ју. Из разлога међузависности, такав став може да буде само на штету свих. Нажалост, рекао је Фасир, неке развијене земље траже решења за себе што ства ра нездраве препреке опоравку и развоју. Зато је по стало очигледно да земље у развоју морају да примене решење „самопомоћи“. Зем ље произвођачи сировина треба тесно да сарађују У оснивању сопствених удружења како би подстакле ви талне активности као што су истраживање и развој, и кооперација на тржишту.
Шеф италијанске делегације на УТ УНКТАД, министар спољних послова Емилио Коломбо, посветио је највећи део свог излагања потреби успостављања дијалога. Никад досад, рекад је између осталог Коломбо, поједине земље или групе земаља нису се толи ко затвориле У себичност. Али, пошто живимо у веку међузависности, морамо да инсистирамо на сарадњи што ће истовремено гарантовати и одржати нашу независност, За то постоје тех ничка решења, али недостају политички и културни прилаз проблемима развоја. Коломбо је даље рекао да је његова земља запазила кон структивне сигнале потекле са конференције у Делхију и Буенос Аиресу о дијалогу. На крају, он је саопштио да је у италијанском буџету за ову годину предвиђен износ од 1,5 милијарди долара за унапређење сарадње са зем љама у развоју, и заложио се да се повећају средства ММФ, Светске банке и Ме Ђународне агенције за развој за подстицање привред ног раста у земљама у раз-
воју.
Амбасадор Либана у СФРЈ Јахја Махмасани је изразио мишљење да је еко номска криза сведок мањкавости економског система, те да је неопходна сарадња свих земаља да се она превазиђе. Подсећајући да је Либан жртва рата „ко ји није ни изазвад нити га одабрао“, Махмасани је навео огромна разарања која
__ је претрпела његова земља
и затражио да се подрже од луке „Групе 77“ из Багдади
и Буенос Аиреса којима се мећународна заједница позива да пружи помоћ у 526нови националне економије. У наставк“ седнице мини стар саобраћаја
ства Малдива, Ахмед Му-
џутаба је истакао огромне проблеме. најмање развијених земаља, од којих се мно ге налазе ван светских еко номских путева, и заложио се да се укину све економске и политичке баријере пред њиховим производима. Министар образовања Џибу тија Мохамед Мама Елабе је такође говорио о невоља ма које погађају најнеразвијеније, у које спада и ње гова земља, и позвао све државе-донаторе да присус твују конференцији која ће се одржати новембра у Џибутију, и у коју све ове зем ље полажу велику наду.
Министар трговине Арген тине Алберто Ногера је навео да што пре треба елими нисати протекционизам, јер се економске санкције користе иза политички притисак. Шеф аргентинске де легације позвао је на окончање такве манипулације међународним трговинским односима, Министар привре де и трговине Руанде Матје
политичке побуде
Нгирира је мишљења да са дашњи економски односи у свету ограничавају напредак земаља у разноју, и поз вао индустријске земље да укину препреке на увоз си ровина. Он је посебно говорио о тешким приликама зе маља У развоју које немају излазак на море,
Стални делегат Хондураса у УН у Женеви Иван Ро меро Мартинес заложио се за повећање обима трговине међу земљама у развоју и за рефинансирање извоз них кредита намењених зем љама у развоју. Потпредсед ник Латиноамеричкбг удружења бродовласника Марио Фрранцини је изјавио да је ова организација , спремна да подржи међународно пра во у области трговачког по морсбтва по чему би приоритет у превозу терета измеЂу две земље имале њихо ве националне флоте.
Пенстине о оружзу
— Издаци за наоружа-= ње данас у свету; у овој години, процењују св На 800 милијарди долара изјавио је јуче у генералној дебати Шестог за седања УНКТАД подсекретар УН за проблеме разоружања Јан Мартен сон, ·
Он је енергично деман товао кампању чији је циљ да трошкове за наоружање и војну индутрију представи као, наводно, корисне покретачке активности у свет= ској привреди, Према гласовима које протура ју индустријалци оружја ова продукција, наводно смањује незапосленост, поправља трговинске билансе и позитивно уопште утиче на мирно= допске секторе приврећивања. Мартенсоно је рекаб да су такве тврдње претеране, често и потпуно измишљене,
ЈЕДНО ПИТАЊЕ ЈЕДАН ОДГОВОР
Сачувати
ниво
педесет == 7
млађим учесником пленарне седнице Дезире Ришард
Криза је реч која
О младима — с нај-
се
ових јунских дана вероват-
но најчешће чује у вели- ; кој дворани _ београдског ше бројних и вредних ма„Сава — центра“. А' кад се теријала припремљених за
говори о кризи онда се нај
пре спомињу незапосленост и млади, десетине милиона незапослених широм света, углавном младих, О невоља ма и перспективама младих брижно расправљају стари ји. Мивлих је Мало и У дио рани и у дебати. Најмлађа међу члановима делегација на 6, УНКТАД, према подацима званичних служби је Дезире Ришарлд, 26-гтодишњи економиста из Мексико Ситија. — да ли старији говоре о невољама младих на пра ви начин — једино је питање за Дезире Ришард,
— Рекла бих:да. Помно слушам излагања, преме из међу седница углавном ко-
овај скуп. Оно што ме највише импресионира на ску
пу је његов високи — ниво, Ово је изузетно важна кон ференција, тек ће време по тврдити сав значај овог ску па, Све ве разматра максимално одговорно и стручно. Да ли је то начин размиш“ љања, језик приступачан и младима7 Мислим да се мо ра сачувати тај високи ниво, иначе ћемо се отиснути У лаке приче, демагогију. Ја сам песимиста у погледу брзог налажења излаза из оклко тешке кризе. Оптимиста сам у погледу конач ног исхода — из кризе се излаз може наћи, мбрамо га паћи, Највеће резултате очекујем у области размене
НАЈОПАСНИЈЕ — БЕЗНАЂЕ: Дезире Ришард
и бродар-
ристим да ишчитам
што ви
и трговине, најтеже ће би-
„
ти када се суочимо са фи-
нансијама.
Шансе младих7 Ако се о светској привреди једино ус пешно може расправљати на глобалном _ плану, када су проблеми младих у пита њу, мислим да су ту уопштавања и незахвална и не упутна, Моје амбиције су да се и даље стручно усавр шавам, да сазнам што _вите. И да сачунам дптимизам. најопасније је препусв тити се безнађу, Ова конференција је прилика, јединствена у животу, да се много сазна, Моја највећа жеља и амбиција управо је да се и даље бавим изучавањем економије, Већ пет година сам запослена у на шем Мипистарству иностраних послова и изучавам питања међународних економ-
ских односа.
Позив на изјашњавање
Изводи из прекјучерашње поподневне дебате
Јуче у поподневној дебати доминикански државни секретар за иностране послове др Хосе Аугусто Вега Имберт изјавио је да Доминиканска Република тражи од развијених земаља да се на овом заседању изјасне о предлозима „Групе 77“ за успостављање новог међуна родног економског поретка. Он је свесрдно подржао за хтев латиноамеричких 3земаља за заједничким супрот стављањем притисцима развијених земаља. Економски притисци развијених, рекао је он, често су мотивисани политичким побудима. Доми никански државни секретар је нагласио да његова влада у потпуности подржава захтев земаља у развоју да се квоте у ММФ повећају на преко 90 милијарди спе цијалних права вучења, уки ну препреке за извоз сировина и да индустријске зем ље обуставе субвенције: за оне робе кбје се под бољим условима производе у земљама у развоју.
Представник – Међународ не хришћанске уније пословних менаџера Албер Ко па саопштио је да се њего ва организација залаже за
отварање тржишта и охраб.
ривање приватних инвестиција у земљама у развоју. Заложио се да се приликом улагања тих средстава води рачуна 0 специфичним циљевима земаља којима се она дају. Међународна трго
вина, нагласио је, не може бити одвојена од етичких димензија у људском и еко номском развоју. Заменик министра за економске пос= лове и финансије Ирана Мохампд Нашер Шерачђат изјавио је да салашњи _ „привремени лекови“ у међународним еко номским односима не могу имати никаквог другог ефек та осим да одгоде'коначну катастрофу у светској привреди. Он је посебно оштро осудио ММФ и Светску банку због политике коју воде и затражио ревизију политике зајмова.
Портутал сматра да знаци извесног опоравка у развијеним земљама неће бити до вољни за успешно савлађи вање тешкоћа у земљама у развоју. Шеф делегације ове земље Фернандо Реино је још рекао да се мора обез бедити поштовање правила међународне трговине, што претпоставља и елиминисање протекционистичких .ме ра: Неопходно је, што пре,
смањити каматне стопе. Пре'
ма његовој оцени УНКТАД у будућности мора играти једну од главних улога У области сировина.
Позив за што бржу рати фикацију споразума о заједничком фонду за сирдви не и за повећање средстава ММФ и Светске банке упутио је и представник Јуж-
ног Јемена, министар за при
вреду и индустрију Моха-
мед Хизам Ал Шоухати. Он је посебно указао на тешкоће арапских земаља изаз ване тридесетогодишњом „ционистичком | агресијом“ која их присиљава да вели ка средства уместо у развој улажу за трошкове одбране. Министар трговине, индус трије и туризма Марока Азедин Гису је позвао на глобалне преговоре 0 најважнијим економским пита њима као и једини пут за опоравак светске привреде, Он се заложио за проширење трговинске и шире економске сарадње међу земља ма у развоју, уз напомену да то не би смело да буде алтернатива односима Север — Југ, већ неопходна допуна тој сарадњи како би се
ублажиле последице садаш
њег система неравноправности у међународним економским односима. И он је апеловао на развијене зем ље да ратификују споразум о заједничком фонду за сировине како би он могао да почне са функционисањем. Представник Уједињених Арапских Емирата министар Саел Ал Гаит је нагласио да галопирајућа презадуженост земаља у развоју и друге тешкоће налажу свима да прихвате програм акција за оживљавање свет ске привреде и да је одговорност развијених у томе највећа.
Очекивани избор
Именовање Јурија Андропова за председника Президијума Вр-
ховног совјета СССР представља потврду континуитета совјет-
ске политике
У пуних шест деценија постојања СССР и 66 година од тренутка кад су алотуни с крстарице „Ау рора“ у петроградском пор ту огласили октобарску ре волуцију и, без сумње, по четак нових кретања у све ту, та велика европско-аз ијска земља добила је Јуче други пут у дугој и вредној пажње историји првог човака партије и др жаве у једној личности.
Депутати Врховног совје та, одлучивши се у Вели ком дворцу Кремља за Ју рија Андропова на предлог КПСС. прекинули су ланац уобичајених светских шпекулација и, у ис то време, потврдили поли тику руководеће снаге на својој територији, у шта и није, уосталом, неко кб по знаје стање ствари могао и да посумња и без обзира на промене у врху.
Велико искуство
а папа те ти пити пити пите
За 68 година (прекјуче је прославио рођендан) Ју риј Андропов је стекао 60 гато искуство партијског радника и дипломате. Дошавши средином вовембра прошле године на положај генералног секретара, после смрти Леонида Брежњева, пленио је као заго ворник и дотад инаугури сане политике колективног управљања. На то је упућивало његово активно учешће, дуже од једне цеценије, у најужем руководству, али и дуг пут ол омладинског професио налца и организатора позадине у рату, до амбасадо ра и цењеног стручњака за „источна питања“ у па ртијском _ апарату. Наго милано искуство на тако разноликим а, у ствари, ср одним зад а Андропов је 1967, требало да преточи у сасвим другу област — постављен је за предсе дника Комитета за државну безбедност и добио чин генерала армије. Нема сумње да се и на тој надасве деликатној дужности побро снашао, јер је на њој остао пуних 15 година. У међувремену је рас
>
ла и његова улога у пар“ гијској структури (члан КПСС је, иначе, од 1939) до 1978, био је кандидат и потом члан Политбироа.
Нова улога Андропова као шефа државе, – неће донети, засигурно, промене у континуираној совнјетској политици, Може, међутим. доћи до убрзавање очитледних промена на у“ нутрашњем плану, у при мени најављеног стила рада и спровођења одлука. Три месеца по избору за првог човека партије Јуриј Владимирович је јавно изнео да у привреди
његове земље „има много.
сазрелог“, Наредни потези доказивали су да је мислио на сређивање прилика и успостављање мерила која би ишла у корак са светским аршинима. али је скренуо пажњу и тиме што је без околи= шења рекао да лично „нема готових рецепата" и тиме партију у целини И сваког појединца обавезао да траже решења и деле олтоворност.
Седам месеци рада су и даље повод за широке ана лизе политичара и коментатора у свету штајсе и да ли се нешто посебно ло тађа у Совјетском Савезу Има у томе, као и увек, шпекулапија и недоброна-
мерности у контексту Опантикомунистичких штих акција, али и искрених. дакако, виђења нове совје тске свакодневице. Примера, у том погледу, је доста. Од, ето- усвајања закона којим се на ква литетнб _ другачији начин уређују односи у предузе ћима или драстично заоиттрава дисциплина на радном месту (познато је, пре ма званичним подацима, де у току једне смене чак и по 15 милиона људи напу шта струг или канцелари јеки сто самоиницијативно или по одобрењу администрације), до изразите кри“ тичности у новинама и ти рих саопштења са седнипа Политбирба (што досад није рађено) — да не наводимо остале детаље.
(вежина акције
и
Нема сумње да је Јуриј Андрбпов унео свежину акције, _ неопходне и оче киване. Најављиване у претходним временима или чак и започете, али заустављене — ко зна из којих разлога — на поло вини или у самом почетку Нови совјетски шеф др“ жаве није, према томе, без разлога – добид и на свет= ској сцени епитет савреме
ДРУГИ ПУТ
Само је Леонид Брежњев био досад у често вре ме и шеф партије и др жаве. Претходни лидери бољшевичке _ партије и КПСС — Лењин, Стаљин и Хрушчов — повремено су преузимали и дужност председника владе.
После Лењина (1924.) на чело партије дошао је Стаљин и на тој дужнос ти остао скоро три деценије — до смрти 1953, На следио га је Георгиј Маљенков, а после кратког времена _ Никита Хрушчов. До октобра 1964, кад је за првог секретара Џентралног комитета изаб ран Леонид Брежњев.
Положај шефа државе у СССР уведен је формал но уочи другог светског рата, Први номинални председник био је Јаков Свердлов (као председник Сверуског конгреса Совје та војничких и сељачких депутата), а први председ ник _ Президијума Врхов ног Совјета Михаил Ка лињин (од 1939, до 1946). Затим су бирани Николај Шверник (1946—1953), Кли мент Ворошилов (1953 —
60), Леонид Брежњев (1960—64), Анастас Мико» јан –— (1964——65), Николај
Подгорни (1965—77) и Ле онид Брежњев (1977—1982).
одлучност и ЧВРСТИНА: јуриј Андропов.
ног политичара: бдлучног и чврстог, али исто тако и, по свој прилици, врло фле ксибилног ако постоје ра злози.
На међународном плану не треба, такође, очекивати совјетски заокрет, Андропов ће и у том погледу _ наставити политику коју је следио из претходних месеци, Сада у, свакако, отежаним условима све тврђег америчког и још неких европских држа ва става и опасности да и у онако кризној ситуацији на светској сцени не дође до нових конфликата. Извесно је, у исто време, да ће Кремљ настојати да дође до споразумевања о ракетама у Женеви и кру не тог вишегодишњег над мудривања великих — спе ктакуларног сусрета са америчким председником.
Занимљива су у последње време и совјетска гле дања на односе у међународном радничком и кому нистичком покрету, на сарадњи са прогресивним снагама у свету. У том ск лопу значајну улогу има ју још на 26. конгресу КПСС најављене измене у програму партије и у среду изнете оцене Андропова на пленуму и освежа вање Лењинових мисли о пуном праву националне политике и против „експор та оеволуције“.
Избор Јурија Андропова за председника Президијума · Врховнот совјета значи, добрим делом, ства рање маневарског простора и за законску регулати ву нових намера кпсс на унутрмшњем плану и омотућавање ближих контаката и акпија на међуна родном пољу. У партијском врху “ Москви је очитледно поевлалало уверење да за пуно дејствовање у салшињој ситуанији не треба разлвајати функције.
Душан ЧУКИЋ
папиним мит мита тит 6
ЏОРЏ ШУЛЦ О ПОЛИТИЦИ САД ПРЕМА СОВЈЕТСКОМ САВЕЗУ
Дијалог — са позиција еиле
Нова америчка доктрина — коју је шеф Стејт департмента у Сенату окарактерисао речима „чврста, али флексибилна“ — нема много заједничког са ером детанта, == Сенатори оценили објашњења државног секретара кад „реалистична, ако не и пуна наде“
(Од сталног доптисника „Борбе“)
(Њујорк, 16. јуна — У професорском маниру, јасним реченицама и мирним тоном, Џорџ Шулц, шеф америчког Стејт департмента, јуче је у Сенату 06јаснио политику САД према Совјетском Савезу, од-
ређујући њену суштину речима: „Чврста, али флексибилна“. И мада су
ове две речи у основи супротне, сенатори су Шулцова објашњења прихватили Као „реалистична, ако не и пуна наде“. За његов тон сви су имали сличан коментар, без обзира да ли припадају републиканској већини или демократској мањини: „Помирљив и 0охрабрујући“. Ово је, могло би се рећи, прво крајње свеобухватно објашњење и комплетна концепција америчке политике према Совјетском Са-
везу.
Живот на нетој планети
Одлучност или чврстину Шулц је објаснио као сазнање да се мир у свету У нуклеарно доба може обезбедити само ако су они који о њему преговарају довољно јаки:
— Наша политика се заснива и почиње од тога да је и дајће и убудуће Сонвјетски Савез бити и остати глобална, велика сила. Последње две године наш председник и Конгрес су се обавезали да поново успоставе војну, економску и моралну снагу у САД. И пошто емо све то почели да "обнављамо, ми сада желимо да са совјетским лидерима отпочнемо конст-
руктиван дијалог у којем ћемо, надамо се, наћи политичка решења за вруће теме. Ми не мислимо да теополитичка и идеолошка надметања обавезно воде у опасну конфронтацију. Не мислимо ни да неслагања између САД и СССР морају доминирати и нарушавати међународне односе. За нас то значи да би Москва требало да унесе више уздржаности у своје политичко понашање да бисмо заједно могли да живимо на овој планети.
— Јачина и реализам могу спречити рат, али само директан дијалог и преговори могу отворити пут у дугорочан мир — рекао је Морџ Шулц.
Ако би св ове његове речи поједноставиле, могло би се тврдити да јереч о новијој доктрини Америке, која нема много зиједничког са ером детанта, Време ће можда и показати да је јучерашњи Шулцов говор у Спољнополитичком _ Комизету Сената и званично обележио тренутак у којем је детант коначно покопан. После њега наступа време ичврстине и флексибилности“, односно дијалога између две велике силе са позиција — силе. То би, У извесном смислу, била и трећа доктрина односа Москве и Вашингтона од другог светског рата. Прва „време спречавања“ припада Трумановом добу. Облике јој је дао тада млади стручњак за спољну политику Џорџ Кенан. Састојала се у спречавању, ограничавању Москве и њеног утицаја на земље у непосредном суседству и Овде се често назива „геопол:лтичком филозофијом“. Била је покопана „биполар-
ном конфронтацијом“ Џона Фостера Далса у време хладног рата, кад је Труманов прилаз назван неуспешним и дефанзивним, Никсону и Кисинџеру приписује се време детанта, али не као општег светског процеса већ као „баланса и договарања између две велике силе“.
Џорџ Шулц је јуче објасниб да је Москва издала детант, Наоружавајући се, ширећи свој утицај на цео свет, шаљући своје саветнике на све стране и војно интервенишући, у Авганистану директно и посредно у Кампућији. За то време, по америчком _ уверењу; Америка је слабила. Дена, ојачана, спремна је да са Москвом преговара не само о контроли наоружања већ и 0 „политичкој нестабилности“ коју у свету, како се тврди, својим уплитањем далзкб изван сопствених граница ствара Совјетски Савез,
— У нашим бројним дискусијама са Совјетима ми смо стално понављали на» шу дубоку заинтересованост да са њима постигне= мо споразум о крајњем смањивању уплитања суперсила у конфликте изкан њихових граница рскао је Шулц. •
Потврда контаката
Истовремено је изнео податке да је Совјетски Савез највећи извозник оружја на свету и да тиме, чак на штету сопствене економије, такође шири своје утицаје. Према Шулцовим речима, Америка ће до краја остати на позицијама да се смање светски конфликти, од оних на Блиском истоку им југу Аф-
рике, до оних у Југоисточној и Јужној Азији и Централној Америци.
У америчкој стратегији чврстине и дијалога значајно место чини и америчка и интернационална, западна, економска помоћ земљама у развоју. Неразвијеност и сиромаштво су често најбоље тла за шире“ ње страних утицаја, што је — по америчком гледишту — последњих година Москва веома вешто користила. Е — На нашем паралелном путу чврстине и преговора ми смо спремни да се одупремо свакој совјетској експанзији, као што ћемо здговорити на сваки њихов позитивни предлог 0 споразуму. Ми не можемо сези више дозволити да се на= ђемо у ситуацији у којој см били после детанта. Понеко сада каже да су наши односи „гори него икад“. Тачно је да нас мнзге ствари деле, али не 6м требало подлећи „атмосфе“ ри“ — каже шеф Стејт департмента, наводећи ·римере Кад су се две земље споразумевале упркос 0оштрих речи. Шулц је такоће навео примере садашње америчко-совјетске ' економске и научне сарадње. Практично је потврдио такође и да су за све ово време постојали КОНТАКТИ на високом нивоу између Москве и Вашингтсна, мада је оставио неизвесним време сусрета Реган — Андропов, На питање _ демократе Апена Кренстона, који је такође подитивно оценио Шулцеов тон и прилаз, „У чему смо ми допринели по“ грршавању односа“, Шулц = рекао да не би могао да бе сети, али вероватно —
уни у чема рдана ЛОГАР