Borba, 17. 02. 1988., str. 10
де
ПИ МАПИ ву
Репговањо на писмо Општинског одбори
у „борби“ у наставцима прошле седмице
ролн
нас не
Борачка организација Ђаковице, чију борбу и борце ценимо, није смела потписати такав текст који не само да је нетачан него и дубоко вређа борачку организацију Андријевице, НОБ Црне Горе и НОБ Косова и Метохије, истиче група бораца НОР Андријевич-
ког среза, која живи у Београду
У вези са првим наставком писма Општинског одбора СУБНОР ЋЂа ковице, под насловом: „Кампања де зинформација“ објављеног у „Бор би“ од 8. фебруара 1988. године у. „Политици Експрес“ од 10. фебру ара 1988. године, молимо вас да 0о6јавите следеће:
Општински одбор СУБНОР Ђаковице полемшлце са књигом Спасо ја Ђаковића „Сукоби на Косову“ и фељтоном „Боро и Рамиз“ који је објављен у „Политици Експрес“ од 20. новембра до 7. децембра 1987. 20 дине и од 1. до 5. фебруара 1988. 20 дине.
Говорићемо о оном делу садржа. ја из првог наставка који се одно си на ратну биографију Спасоја Ђа ковића, тј. о наводно шестомесечном боравку у Албанији. Нама рат ним друговима Спасоја Ђаковића, комунистима и борцима НОР из бие шет Андријевичког среза, добро је позната његова ратна биотрафија.
Спасоје Ђаковић се активно ужх ључио у раднички покрет у Пећи још пре 55 година. То је велика пре дност када се анализирају овако сложени политички проблеми _ као што је контрареволуције на Косову.
Указивање на кривце
Праве вође контраревољуције су косовској, српској и југословенској јавности биле непознате. У сво јој књизи „Сукоби на Косову“ о“ о тим вођама · говори поџменично, али са много чињеница. _ Тако су до јуче недодирљиве личности, презентиране налиој и светској јав ности као сепаратисти.
У фељтону „Боро и Рамиз“ Спа соје Ђаковић је још пластичније и продубљеније нето до сада указао на праве кривце, а То истовремена открива и корене сепаратизма.
Сетаратисти су у књизи Стпасо ја Ђаковића видели велику _опасност и прибегли методима који су познати у рату када непријатељ ни је бирао средства у борби против комуниста. Данас то практикује политичка емитрација. Не можемо дру гачије да објаснимо текст кота је по нашем дубоком убеђењу Отшти
неки одбор СУБНОР Ђаковице само потписао. То се најбоље види ка да се говори о шестомесечном 60равку Спасоја Ђаковића у селу Вр моша у северној Албанији. Све је то велика неистина.
На територији – Андријевичког среза у фебруару 1943. године нала зила се трупа комуниста из Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору им Боку. У овој групи били су Ђоко Вујошевић организацмони сек ретар ПК КПЈ за Црну Гору и Бо ку и тројица партијских активиста: Спасоје Ивановић, Драгутин Радовић и Радомир Ненезић.
Ова група комуниста илеталаца коју су пратили Спасоје Ђаковић и Божо Војводић, када се враћала за Подгорички (Титоград) срез откривена је и нападнута од стране четника на месту Царинпе близу албан ске границе. '
Да би избегла ликвидацију, ова група комуниста морала је да скре не према селу Врмоша које се нала зи уз саму границу на територији Албаније. У Врмоши ова група остала је само један дан а изнад села још 5 дама, чекајући партијску пош ту из Плава. Шести дан ова група комуниста напушта Врмошу тако да Ђоко Вујошевић са групом иде за Подгорички срез, а Спасоје Ђаковић за Андријевички срез.
Познате чињенице
Отштински одбор борачке орга низације Ђаковица која говори о боравку Спасоја Ђаковића у Албанији тозива се на књигу Ђока Пај ковића „Токовима револуције“ која је изалила после Ћокове смрти. Ту клевету о Спасоју Ђаковћу “ другим борцима у књиту Ђока Пај ковића могао је унети неко коме ис тина не лежи на срцу и који у јед накој мери мрзи и Ђока и Спасоја. То се не може другачије објаснити. По тексту у књизи Ђока Пајковића стоји да је Спасоје Ђаковић са гру пом герилаца пошао у Врмошу (Албанија) фебруара 1943. године и тамо остао 6 месеци. Међутим, на пре длог самог Ђока Пајковића као сек ретара Окружног комитета Берани (Ивантрад) Спасоје Ђаковић је по-
(епаратнетичка
Сасвим је јасно да аутори оног писма нису
Општински одбор
СУБНОР и борци Ђаковице него сепаратисти из тог места
Више од 40 година сам комуниста, а исто толико читалац „Борбе“, од првог њеног послератног броја до данас. Никада до сада на њеним страницама нисам прочитао чла нак са толико клеветничких дезинформација, подмуклости, убацивања џи подметања, са толико примитивизма у лажима џ измишљотинама, као у писму које су вам ње208 _ ствараоци · подметнули као „Писмо Општинског одбора СУБНОР Ђаковица“.
Дубоко сам уверен да је свим читаоиџшма „Борбе“ и овога писма кристално јасно ко су његови твории, да то ни у ком случају нису борим Ђаковице. јер овакав стил изражавања, етикетирања ц блаћења честитих грађана, угледних друштве но-политичких радника и истакнутих револуционара, није својствен ни џоле цивилизованом – грађанинуџ, а камоли борачкој организацији џи борцима НОР-а, којима су морал и истина најсветлије тачке њиховог постојања. Сасвим је провидне и асполутно с ситурно да су творци овог писма не Општински од бор СУБНОР и борци Ђаковице, већ сепаратисти из Ђаковице.
И у овом писму његови творим остају доследни основном настојању да минимизирају учешће Срба ч Црногораца Косова у НОБ, а величају учешће Албанаца и њихов допринос антифашистичком рату п социјалистичкој револуцији, – заборављајући притом на Титову квалификачију о учешћу Албанаца Ко сова у НОБ и револуцији, изречену делетачији са Косова и Метохије на оснивачком контресу КП Србије маја 1945. године, која гласи: „Ми знамо да сте ви пошли у немачку војску. Да сте се борили против нас. Ми знамо да сте билц заведени, а нисте сви зликовим и кољачи. Да вас је 90 одсто било заведено“.
Блаћење личности
И у овом писму његови аутори се позивају на Политичку платформу ЦК СКЈ о Косову иако змају да сви форуми Савеза комуниста од Председништва и ЦК до покрајутне п општина свакодневно констатују да контрареволуција на Косову још траје, да протеривање Срба ч Црнозораца још увек не јењава. Теор ша овог писма посебно су се окомали на познатог револуционара и једног _ од непосредних и најупућенијих људи у збивања на Косову за последњих пет деценија др Спасоја Ђаковића.
Творци писма врше бруталан напад и на _Ђаковићеву књигу „Сукоби на Косову“, иако знају да је на њеном промовисању речено да је то „књига коју је Југословен ска с јавност с дочекала џи оценила као изванредну документарну грађу, грађу која је југословенским народима џи народностима, југословенској радничкој класи и комунистима по први пут после рата подоста помакла укупна сазнања и разоткрила многе истине о тенезм, ко ренима и последимама контрареволуције на Косову, мнота збивања ко ја су претходила ц довела до те кон
трареволуције“. Сепаратисти као рањене звер“ у немогућности да побегну, уједају
сваког ко им приђе, најгнусније нападају, негирају, вређају и клеветају, па због немања никаквих доказа џи аргумената етикетиђају и не примеђујући да на овај начин и себи самима чине политички, идејни џи друштвени ударам најтеже врсте. Непотребно је, а сматрам и неумесно одговарати не недолична и празна етикетирања, али је на овом месту сасвим умесно џи нужно подсетити читаоце на протестно писмо "Удружења бораџа НОР месне заједнице „4. јул“ општине Савски венац у Београду упићено Похрајинском _ одбору СУБНОР Косова, чијег члана нападају творим писма из Ђаковиме.
Оштар протест
У писму се каже: „Удружење бо раца НОР МЗ „4. јул“ броји 449 бораца НОР из свих крајева Југослароја и'133 носиоца Партизанске спо вије. Међу њима су 22 народна хе менице 1941. На тодтлињој скутштини Удружења, која је одржања 29. јанудра ове године (1987.) овакав ваш поступак према овом истакнутом револуционару са Косова оцењен је као неприхватљив насртај на право и обавезу бораца НОР да друштвено-политички делују и боре се против појава и тенденитија које су супротне тековинама НОР ч сопијалмстичком и самоуправном опредељењу друштва, јер · Спасоје Ђаковић се дуги низ година твојом друштвено - политичком активношћу потврђује у налиој средини Месној заједници, општини и граду — као доследан борац за Титов пут развоза наше земље.
И док га ми, његови другови из Удружења бораца НОР и сарадни-
СУБНОР Ћиновице
ТЉ
МИА Ела ла У
објављено
стина
четком маја 1943. године изабран за политичког секретара Среског коми тета КПЈ Андријевице.
Спасоје Ђаковић као пчлегалац, герилац и партијски радник налазио се на територију Амндријевичког среза у фебруару; марту ш атрилу 1943. године. Тада је био на дужности организационог секретара среског комитета КПЈ за Андријевицу. Све је то познато Виду Шош хићу, Радовану Лекићу, Милошу Џудовићу, _Радивоју Вукићевићу, сви су онџ носиоци _ Партизанске споменице 1941. године. Комунисти ма џи родољубима у селима Андрије вичког среза такође је све то познато, као и месној партијској организацији у Андријевици и Опиштин ском комитету у Ивамграду. Такжође је све то добро познато месном одбору Савеза бораца Андријевице ч Општинском одбору Савеза бора ца Иванграда. “
Трећег маја 1943. године форми рат је Андријевички партизански батаљон, на Зелетину, код села Це цуни, у дубокој позадини фронта. Тада је то била једина позадинска. оперативна јединица у Црној Гори. У име партијског руководства, борце за овај батаљон, од најбољих ко муниста и скојеваца одабирао је Спа соје Ђаковић. Тодор Војводић тада шњи секретар Среског комитета кп за Андријевишу именован је за комесара, а Видо Шошкић за коман данта овог батаљона. Спасоје Ђаковић је тада изабран за политичког секретара среског комитета КПЈ Ан дријевице.
Остајемо код оне последње и најтеже констатације, коју Отштин скљу одбор СУБНОР Ђаковице није смео потписати ради свота ауторитета, а која гласи: „и борац НОР како тллпце сам о себи (Спасоје) или полудезертер“. Веће подвале ч веће неџмстине не може се ни рећи ни написати. Могло се очекивати да тако нешто напише о комунистима, политичка емиграција, о нама борцима. Борачка организација Ђаковице, чију борбу ч бориг ценимо, ни је смела допустити никоме и ника
кав притисак да би потписала овај
текст који је не само нетачањ него који дубоко вређа бопачку ортганизацију Андријевице, НОБ Црне Горе и НОБ Косова “ Метохије, с 06 зиром да је спасоје Ђаковић на свим тим територијама имао веома одговорне функције у току рата.
Трупа бораца НОР Андријевачког среза која живи у Београду.
урма
ич, доживљавамо као истрајног борца за социјалистички самоуправни развој наше општине и града ви та цените као „крајње екстргмну“ личност која „у потпуности заступа ставове грађанске деснице“. Изражавајући с своје огорчење и протест 3602 поражавајуће чињенице да се познати револуционар и првоборац, који се и данас, упртсос поодмаклим годичама, неуморно бори за идеале револуимје, олако 02 лашава политички неподобним, наша скутитина је одлучила да затражи од вас да нас упознате на основу којих _ конкретних поступака сте Ђаковића, члана нашег удружења тако оценили.
Сматрамо. да нема потребе да 06разлажемо колико су тешке, забрињавајуће им за све нас увредљиве вазце квалификације о борцу којем ми у налиој средини поклањамо пу но поверење.
И наравно, сепаратисти не само да су се на овај протест бораца оглушили нето су уместо одговора, кријући се иза СУБНОР Ђаковице подметнули садашње писмо са још гнуснијим измишљотинама, нападима, негирањима, вређањима и клеве-
· тама којима, по мом мишљењу, ни-
је ни било места у овако озбиљном и код читалаца цењеном листу као што је „Борба“.
Твориџ писма отворено величају
и Бујанску конференцију одржану 31. 12. и 1. џи 2. 1. 1944. године на којој су од 49 присутних делетата 42 била Албанци. На тој конференицји је формиран и Обласни народни одбор за Косово и Дукађин што аутори писма у „Борби“ од 9. фебруара ове године посебно истичу: „Активисти Ђаковице су значајни учесници прве конференције НОО Косова и Дукађина. Ђаковица сес правом поноси својим доприносом припреми и успешном – одржавању конференције у Бујану“. Иако знају да је та конференшија, по речим Светозара Вукмановића, били тлетална, мчако знају да је ЦК КПЈ у свом писму од 28. марта 1944. згоди не рекао: „Није, такође, требало мењати назив Метохија у Дукађин из простог разлота што под Дукађином спадају и крајеви који прелазе преко бивтце југословенске границе“, итд. |
И на крају, као дугогодишњи тџ стални читалац „Борбе“ молим редакцију да овим мојим редовима нађе место у свом листу како би препустили читаоцима оцену у томе где је истина.
Јован ШАНТИЋ, борац НОР са Косова Нови Београд
ИП ИН УВ Ио „бе 1945 о
Председништво 06
ДЕЖУРНА СТРАНА
ЗЛА | ПУН
СК о
2
прослави православне нове године
БОРБА, 17. фебруар 1988. страна 10.
ћњижица не иде уз крст
Ф Формирана радна група која ће до !. марта предложити идејно дочека из „Годомина“..— Предлог Општинском комитету да из СК искљ
опоменом казни 8, а опоменом 4 члана 00 СК Земљорадничке задруге
(Смедерево, 16. фебруара) — Председништво ОК СК Смедерева данас је по други пут расправљало о прослави православне нове године. Упознато са расправама у осно вним партијским организацијама где је оштро осуђено сла вље које се у ноћи између 13. и 14. јануара одржавало на више места у смедеревској општини. Предложено је да се због нарушених ' међуљуд ских односа и недомаћинског понашања у Земљорадничкој задрузи из Осипаонице из ск искључи шест, последњом 0поменом казни осам, а опоме ном четири члана СК.
— Сасвам је извесно да У земљи постоји нејединствен став о верским празницима али нама у Савезу комуниста предстоји обрачун са свим члановима који би да измире црвену књижицу са крстом и који блате углед
комунист» — рекао је у уводном излагању Слободан Грујић, председник ОК СК Смедерева и заложио се ла се комунистима и руководиоцима „Годомина“ изрекну најоштрије – идејно-политичке мере и смене са садашњих функција.
На овом скупу је прва ин формација коригована тиме што је речено да на дочеку православне нове године нису учествовали радници из 06 разовног центра „25. мај“, и још неколико појединаца. Чу ло се, међутим, да су на доче ку у цркви у Јасенку били начелник Хируршког одељења као и још један лекар и медицинска сестра из смедеревског Медицинског центра. Данас је формирана радна група која би требало да „по могне“ у формирању јединст веног става у основним орга низацијама СК ПК „Годоми-
на“ пошто је уочљив различит прилаз у гледању на ин формацију која је упућена ос новним организацијама. Закључено је да радне групе до 1. марта предложе идејно-политичке мере за запослене У „Годомину“ који су били на дочеку православне нове године. Чланови Председништва су предложили Општинском ко митету да се у распуштеној Ооо СК Земљорадничке задру те Осипаоница. искључе _ из ск: Живадин Ивановић, Жи ворад Јовановић, Томислав Миловановић, Александар Ра дојковић и Живорад Ракић, због опортунизма и групашења, а ла се Драгомир Бранко вић, Драгомир Величковић, Миља Ивовић, Вук Ивановић Томислав Илић, Милорад Шан тић, Жипорад Павловић и Ми одраг Стокић казне последњом опоменом. Радна група
-политичке мере за учеснике
учи 6, последњом Осипаоница
је предложила да се Станко Шоштић, члан Председништва ок СК казни последњом опо меном и разреши функције члана у Председништву. Сви ма њима, по оцени Председни штва, приписује се да су сво јим понашањем; у знатној ме ри допринели да се у ЗемљоРадничкој задрузи Осипаоница створе лоши међуљудски односи, недомаћински послује и отуђује друштвена имовина.
Општински комитет прихва тио је предлог Председништва о изрицању идејно-политичких мера члановима Саве за комуниста у Земљораднич кој задрузи из Осипаонице. Такође је прихваћен предлог о формирању радне групе чи ји је задатак да испита исти нитост навода изречених на: конференцији за штампу коју су организовали руководиоци
„Годомина“. Р. ЧУЧУЛАНОВИЋ
ПН == НИКШИЋ: Борши још једном о случају Бата Бојовића
Чињенице, а не ауторитети
Ф МИЛОВАН МУШИКИЋ: Жалосно је што се не гледају аргументи, већ ауторитети Ф МИЛОЊА БОЈОВИЋ: Веома је ружна хајка која се води према преминулом Бајовићу Ф ЛУКА КОПРИВИЦА: Око
овог случаја не треба више дизати прашину
КРАЉЕВО
Прихваћена оставка директора
(Краљево, 16. фебруара). Централни раднички савет краљевачке Фабрике вагона на својој вечерашњој седници прихватио је оставку генералног директора Стаменка Чолаковића.
Чолаковић је поднео оставку на свој лични захтев, а на иницијативу конференције СК Фабрике вагона, због како је тада речено, његовог удела у битно поремећеним међуљудским односима им паду пословних резултата овог колектива, Делегати Радничког савета, међутим, нису изгласали поверење инжењеру Петру Мамули који је био предложен за вршиоца дужности генералног директора. Није прихваћена ни оставка генералнг директора Радне заједнице заједничких служби Предрага Симовића, већ је оформљена комисија при радничком савету која ће испитати да ли и Симовић сноси део кривице
М. М.
ПРИПРЕМЕ ЗА ИЗГРАДЊУ АУТО-ПУТА НИШ ЛЕСКОВАЦ Радови могу да почну
(Лесковац, 16. фебруара). Комплетирана је документација и обављени други послови у погледу припрема за градњу друге траке ауто-пута „Братство Јединство“ на деоници од наплатне рампе код Трупала близу Ниша, до Лесковца. Дужина траке је око 36 километара. Радови
· могу почети одмах, рекао је
Ђорђе Витић, председник Републичког комитета Србије за саобраћај и везе.
Данас је поводом припрема за градњу друге трасе ауто-пута кроз Лесковачку котлину и Грделичку клисуру одржан састанак у Лесковцу на коме је уз остало речено да ће друга траса ауто-пута од Печењевца према Лесковцу ићи највевроватније новим смером, непосредно уз речно корито Јужне Мораве до Грделице где-ће се спојити са садашњом трасом.
в. В.
Вишечасовна седница Опш тинског одбора СУБНОР Никшића није донела ништа ново око решавања борачког стажа Блажа Бајовића. Потврђени су ранији ставови ла му се не може признати 60рачки стаж, али је с политичко-безбедносног становишта оцењено да у Никшићкој Жупи ако се случај Бајовића хитно „не скине с л..2 вног реда“ може доћи до нежељених последица. ' ј
Био је то разлог да, закључујући расправу о укупној политичко-безбедносној ситуацији у никшићкој огпшт.:ни а посебно у Жупи, зоетседник Општинског одбора СУБНОР Крцун Вујовић :лу ти својеврстан апел _чланству: „Борци Никшића траже од надлежних судских и других оргапа да случај Бајевића напокон послије 10—15 тодина суђења већ једном окончају и то на основу закона и чињеница. Познато да су борачке организације Никшића и Жупе дале г:гативно мишљење односно да
се Бајовићу не може приз-,
нати борачки стаж“,
— После саопштавања мишљења посебне комисије Републичког извршног вијећа да се Блажу Бајовићу призна статус борца од 13. јула 1941. године па до стргљоња 25. јуна 1943. године, полгитичко-безбедносна ситуација У Жупи је веома тешка — нагласио је Рако Мирковић. Грађани Никшићке Жупе су јавно протестовали одлазсли У Извршно вијеће Црне Горе. Мислим да се у духу закона, како је рекао и Свс __.ар Јовићевић, потпредседник РИВ, мора преиспитати исправност мишљења ове комисије, предложио је Мирковић. — Годинама се врши притисак на нашу борачку организацију и председника, са дашњег и претходног, да се тозитивно реши захтев :.2родице Бајовић — рекао је Милован Мушикић. — Жалосно је што се не гледају аргумен
" ти већ ауторитети.
Милоња Бојовић је био дру гачијег мишљења: Веома је ружна хајка која се води према преминулом Блажу Бајовићу. Дискредитују се пр
ЗА И ПРОТИВ
Признавање, а затим обнова поступка борачког стажа Блажа Бајовића међу борцима Никшића и шире различито се тумачи и коментарише. Полази се од чињенице да је Бајовић од 13. јула 1941. године до 1942. године био у пар-
тизанима, ничког и окупаторског суда групом затвореника барског 25.
а касније дезертирао и радио као судија чет-
све до момента стрељања (са логора од стране Италијана)
јуна 1943. године до мишљења да му се може при-
знати цело учешће у НОР и револуцији јер је у четелке
„прешао“ по задатку Партије, са чим је био упознат нају-
жи круг војно-политичких руководилаца Никшића. Борачка организација Никшићке Жупе, међутим, твр-
ли да је Бајовић био судија
непријатељског суда, који је,
између осталог, изрекао смртну казну народном хероју Љубу Чопићу и другим партизанима и родољубима никшићког краја. С друге стране у прилог тврдњи да се Бајовићу може признати борачки стаж иду дате писмене изјаве неких ондашњих војно-политичких руководилаца овог краја, па се на тај основи предмет спора „врти“ већ десетак
година.
воборци и предратни комунисти, своје мишљење износе и они који никад нису Сл ли партизани.
Дугогодишњи активиста месној заједници Жупа, Новак Војиновић каже;
— Колико памтим и знам од рата па до почетка 70-тих нико није помињао могућност да се Блажу Бајовићу призна борачки стаж. Било је само прича да је учествовао у осуђивању на смрт некотико партизана. Но, у сваком случају мора се поштовати закон. Нико, колико знам, још није изјавио да је Блажа послао по задатку у четнике, нити да то ико зна. Та
кође, нико не тврди да је Блажо "заробљен од стране четн: са, већ. сви кажу го је,
тајанствено нестао из партизанске јединице. Народни хе роји Милија Станишић и Милинко Ђуровић изјављују да Блажу треба признати трогодишњи _ борачки стаж иако они двојица нису били У никшићком крају у пролеЋе 1942. године када је он, по изјавама живих сведока, радио у четничком суду у Ник шићу. Према томе, не треба се ослањати на ауторитете, већ на чињенице и закон.
Лука Копривица, члан Председништва СУБНОР Црне Горе је категоричан. Око овог случаја више не треба дизати прашину. Борачке организације Жупе, Никшића и Црне Горе већ једном су дале своје мишљење, које је, како је познато, било негативно. Међутим, по себна комисија Извршног вијећа је имала супротно мишљење. Сада СИЗ |! .изијског осигурања треба да одлучи. Надлежне из СИЗ не обавезује ни наш став, нити пок став посебне комисије. већ са мо закон. Непотребно је, пре ма томе, још више заоштравати ионако заоштрене --:10се око овог случаја.
Љубомир МУДРЕША
Јивија Витавзке 5151ет дата
у
Ма темељу Одлуке РС РО Лутрије Хрватске Загреб, Пролетерских бригада 72 од 3. 11. 1987. године
ОБЈАВЉУЈЕ СЕ
Продоја моторних возила
ПУТЕМ ЈАВНОГ НАДМЕТАЊА
Ред. Марка возила Рег. Година, Стање бр. производње
бр. 1. Цитроен ГС, ЗГ 352-962,
2. Застава 101 ЗГ 387-320,
3. Застава 101, ЗГ 387-326,
4. Застава 101, ЗГ 387-324, 5. Ком. застава ЗГ 460-920,
Почетна цена
стању 800.000
1980. У возном ст. 600.000 1980. У возном ст. 800.000
1979, није у возном
1980. У возном ст. 800.000 1983. У возном ст. 1,200.000
Падметање ће се одржати дана 18. 02. 1988. године с почетком у 11 сати у Загребу, Пролетерских бритада 72 и то путем давања понуда У затвореним ковертама „након прегледа возила која се могу погледати на дана 18. 02. 88. од 7—10 сати. .
Како се продаја обавља по систему виђено-купљено искључује се могућност улагања приговора на ква-
литет и квантитет.
Цијена у понуди не може бити мања од објављене
пијене
Најповољнијем понуђачу продати ће се возило, које је овај обавезан извести из возног парка у року од 5 дана од испоставе фактуре, као и трошкове пре-
носа.
Раднички савет НИШРО „Вјесник“ Загреб
расписује
КОНКУРС
за доделу Награде
„ДР ВЛАДИМИР БАКАРИЋ“
Награда се додјељује за врхунско пуб лицистичко или научно дело из 06-
ласти друштвених наука Награда се састоји од писменог признања (дипломе)
и новчаног износа.
Услови Конкурса;:
1. да је публицистичко или научно дело из области друштвених наука објављено у тоху прошле го-
дине, тј. од 1. јануара
до 31. децембра 1987.
2. да је дело резултат рада једног или више ствара-
лаца
3. да су ствараоци држављани СФРЈ
4. да је дело објављено на једном од језика народа или народности СФР Југославије
Право пријављивања дела на Конкурс имају аутори,
издавачке организације и научне установе.
Рок за подношење пријава је до укључиво 17. марта
1988.
Уз пријаву на Конкурс прилажу се два примерка 06јављеног рада. Достављени примерци дела се не вра-
Ћају.
Пријаве на Конкурс доставити на адресу: НИШШРО „ВЈЕСНИК“, 41000 ЗАГРЕБ, Авенија братства и једипства 4, с назнаком; за Награду „Др ВЛАДИМИР БА-
КАРИЋ“.
НИШПРО „ВЈЕСНИК — Одбор за додјелу Награде „др ВЛАДИМИР БАКАРИЋ“
5685 1—1
аи вви ин данима
4