Borba, 24. 12. 1988., str. 3

čekaju

Đoko Kesić

— Siguran i trajan izlaz iz krize odnosno suzbijanje inflacije kao zajedničkog nazivnika za sve nagomilane poremećaje u ekonomiji naše zemlje, moguće je samo uvođenjem svih faktora tržišne privrede uz puno uvažavanje ekonomskih zakonitosti. S pravom se konstatira da su poreski sistem, a posebno poreska politika zbog svojih nedostataka imali uticaja na ovakvo stanje u privredi zemlje, ali ih ne bi mogli.označiti jedinim i najznačajnijim krivcem, jer su bili produkt koncepta plansko-tržišne privrede, kakvu smo vodili u prošlom razdoblju. Postojeći porezni sistem nije se bitnije mijenjao u proteklih dvadesetak godina, a zbog ustavnih i drugih ograničenja, pokušaji da se on dogradi parcijalnim rješenjima ostali su bez realizacije. Jedino cjelovita i korjenita reforma društveno-ekonomskog i političkog sistema u koju bi sad trebalo da uđemo, može omogućiti da i promjene u poreskom sistemu i politici budu radikalnije s ciljem da pored fiskalnih budu izraženi ekonomski i socijalni učinci. Međutim, ostaje i dalje otvoreno pitanje da li je postojećim rješenjima u amandmanima na Ustav SFRJ moguća potrebna reforma poreskog sistema, odnosno šireg sistema društvenog financiranja — kaže u razgovoru za „Borbu“ pomoćnik saveznog sekretara za finansije Vladimir Potočar, inače nezvanično glavni čovek za poreze u Saveznoj administraciji j U okviru promena u privrednom sistemu, savezna vlada je najavila radikalne promene u poreskom sistemu i poreskoj politici. Koje su najznačajnije novine u ovoj oblasti? Da li federacija u ovoj oblasti ima veće ingerencije i šta će se uraditi da se poreska politika u zemlji ujednači? Koje su značajne inovacije u oblasti zahvatanja iz dohotka privrede, a koje u oporezivanju imovine i prihoda građana?

— Promjene u poreskom sistemu provodiće se u okvirima koje daju usvojeni ustavni amandmani, a na osnovu opredeljenja iz Os-

nove za reformu privrednog sistema. Te pro-.

mjene će se vremenski odvijati u nekoliko fa-

- za. U idućoj godini će stupiti na snagu Zakon

o osnovama poreskog sistema kojim će se utvrditi poreski obveznik, osnovica i izvor za vrste poreza koje su od značaja za funkcioniranje jedinstvenog jugoslovenskog tržišta. Ustavnim amandmanima nije prihvaćeno opredeljenje da se i vrste poreskih stopa i porezni podsticaji urede ovim zakonom, što direktno utječe da i ubuduće nemamo jedinstveni, cjeloviti poreski sistem, odnosno on se uređuje saveznim zakonom i dogovorom republika i pokrajina. To dovodi u-·pitanje i harmonizaciju sistema između republika i pokrajina, odnosno otvara mogućnost nejednakog položaja poreskih obveznika na jedinstvenom jugoslavenskom tržištu.

Novine koje se uvođe u poreski sistem i čija će primena otpočeti u prvoj fazi reforme su uvođenje oporezivanja dobiti umjesto dohotka koji je do sada bio osnovica za oporezivanje privrednih i drugih subjekata, te uvođenje novih vrsta poreza koji proizlaze iz osnova za reformu. To su porez na dividende i porez na prihode i kamate. Značajnije promene u oblasti poreskog sistema i politike u sljedećoj, idućoj fazi reforme, koja će prema našoj proceni trajati nekoliko idućih godina u kojima će se utvrditi mogućnosti za uvođenje poreza na dodatnu vrijednost. Ovim porezom će se oporezivati sve isporuke odnosno faze prometa primjenom odbitka prethodnog poreza koji je plaćen na bazi prethodne proizvodnje ili trgovačke djelatnosti, a što je iskazano u papiru. Oporezuje se, dakle, samo vrijednost koja je robi dodana u od-

' nosu na raniju fazu. Ukoliko se prihvati ova-

kav način oporezivanja proizvoda i usluga u prometu napustiće se dosadašnji jednofazni porez na promet u krajnjoj potrošnji.

Oporezivanje građana

Predlažu se i promjene u oporezivanju građana, odnosno razmatraće se mogućnost

uvođenja sintetičkog oporezivanja dohotka"

građana, tako da bi se tokom godine vršila. naplata tog poreza po odbitku, kao akontacija uz primjenu proporcijalne stope za svaki pojedinačni prihod. Na kraju godine izvršio bi se obračun naplate iz poreza na sumarno za sve vrste poreza iz prihoda i utvrdila poreska obaveza primjenom progresivnih poreskih stopa na ukupno ostvareni prihod građana. Time bi se napustio dosadašnji cedulani (pojedinačni) sistem oporezivanja graana. | Koje povoljnosti se nude za uvozne poslove privrede i građana u skladu sa novim opredeljenjima i na koji način se misli finansirati budžet federacije? .

—federacija u oblasti poreskog sistema i politike nakon donošenja ustavnih amandmana formalno ima veće ingerencije, jer uređuje dio osnova poreskih sistema saveZnih zakona. Međutim, tim zakonom uređuju se samo poreski izvori, obveznici, vrste poreza i poreske osnovice za one. poreze koji su od značaja za funkcioniranje jedinstvenog juposlovenskog tržišta. U postojećem sistemu ti clementi sistema uređivali su se dogovorom i nisu do sada bili prepreka u dogovaranju i usklađivanju poreskog sistema, tako da time federacija suštinski ne dobija mnogo, jer su i dalje vrste u visne poreskih stopa i poreskih podsticaja ostali u nadležnosti republika i pokrajina. ;

Sadašnjim promenama u poreskom sistemu i politici zbog i dalje prisutnih ograničenja u donesenim ustavnim amandmanima, federacija dobivenim ovlašćenjima u zakonu 0 osnovama poreskih sistema, da uređuje samo dio elemenata sistema na dobiva mogućnost da na adekavatan način riješi probleme u finansiranju svojih funkcija. Amandmanom 38 jedino je rješeno osiguranje stalnih izvora finansiranja JNA, jer se saveznim zakonom u okviru prihoda budžeta federacije može utvrditi poseban porez na promet, poTeza i usluga i drugi namenski izvori za finansiranje JNA. | | Harmonizacija poreske politike vršiće se i dalje putem dogovora sa svim problemima

Poreznici

OVI

skog tržišta

koji su u vezi dogovaranja i primjene dogovora bili prisutni u dosadašnjoj praksi.

Na koji način se nameravaju oporezivati kamate na ušteđevine građana i šta se sa tim želi postići?

— Zakonom osnova poreskog sistema predviđa se oporezivanje prihoda od kamate, dok će ostali prihodi od imovine koji su se i do sada oporezivali biti obuhvaćeni dogovorima republika i pokrajina. Obveznici ovog poreza bili bi državljani SFRJ, građansko-pravna lica i strana fizička lica koja ostvaruju prihod od kamate po osnovu štednih uloga. Osnovice ovog poreza čine prihodi ostvareni od dinarske kamate po osnovu deviznih štednih uloga obračunatih po realno pozitiv-

noj kamatnoj stopi. Bitno je istaći da se porez plaća samo na iznos realno pozitivne kamatne stope koja sada iznosi 5 odsto dok se na iznos revalorizacije, odnosno indeksacije na godišnjem nivou koji iznosi znatno više od 100 odsto i sadržajne u kamati koje štediša dobija neće plaćati porez. To znači da se od kamate koju građanin dobija oporezuje samo jedan vrlo malo dio koji služi kao osnovica i koji iznosi u odnosu na ukupnu kamatu oko 2 do 5 odsto. Važno je napomenuti i to da će se ovim porezom obuhvatiti samo dio kamata na oročenu štednju. Kamata koja se isplaćuje devizama deviznim štedišama, dakle, našim radnicima na privremenom radu u inozemstvu ne podležu oporezivanju. Oporezivanje kamata proizlazi iz osnova za reformu privrednog sistema iz stavova Saveznog izvršnog vijeća, odnosno društvenoj politici i organizaciji. Razlog za ovakav stav je da je potrebno oporezivati prihode od imovine posebno u uvjetima pluralizma vlasnika, kada će se kao prihodi od imovine pojaviti i dividende. Stvaranjem tržišta vrednosti papira i različitih oblika ulaganja sredstava u privredi omogućiće se svakom garađaninu da se odluči da svoja sredstva ulaže pod poznatim uvjetima u banku i|i u kupovinu vrijednosnih papira, odnosno da ulaže svoja

Opterećenja ostaju

Da li i u kojoj meri izmene u poreskom sistemu utiču na generalni zahtev reforme, nazvan jasno — rasterećenje privrede?

— Posle zakona biće potrebno doneti dogovore o stopama i poreskoj politici, što će direktno uticati na rasterećenje privrede u republikama i pokrajinama. Znači, da će dobar deo tih mogućnosti biti u rukama naših federalnih jedinica. To je posao koji sledi.

Istina je da dve trećine društvenih obaveza koje plaćaju privreda i građani ostaje isti. Taj segment ostaje u domenu ZUR. Što znači da mi i dalje nećemo biti u mogućnosti da utičemo na te poreske olakšice i obaveze privrede, koje ona izdvaja za društvene obaveze, sve do izmena u sistemu finansiranja.

Taj deo je ostao, na žalost, nepromenjen. Čak'

mislim da je .u javnosti stvorena pogrešna predstava o ovom delu navodnih promena.

„RODITP OLI rOiaF PR Ayak)y 72 SP TKIE RAKIA EI KEA NC OSUSMOKONI

sredstva sa većim rizikom u određenu proizvodnju gde njegova dobit može biti i znatno veća.

Šta očekuje štediše

Zbog značaja štednje za akumulaciju i osiguranja likvidnosti poslovnih banaka iprivrede neophodno je i dalje unapređivanje štednje stanovništva, tako da će rješenja za oporezivanje biti postavljena na način da se ne utiče na značajniju destimulaciju štednje. Predlaže se da se porez na prihod kamata plaća po odbitku banci odmah prilikom obračuna kamata, odnosno da se prilikom isplate kamate ona umanji za iznos poreza i da banka uplati u korist društvefio-političke zajednice. Takođe se predlaže da ne ulazi ukupan prihod građana za dodatno oporezivanje, te da poreska stopa bude proporcionalna. Posebno ističemo da uvođenje ovog preza mora ići paralelno sa primjenom ostalih sistemskih zakona koji se odnose na osnovu opredeljenja za reformu privrednog sistema, odnosno konkretnije sa Zakonom o poduzećima, Zakonom o stranim ulaganjima, Zakonom o tržištu vrednosti papira i dr.

Iz Saveznog izvršnog veća, uz reformu privrednog sistema, najavljene su radikalne promene poreskog sistema. Međutim, kad su počeli konkretni razgovori o izmenama poreskog sistema, počela su pogađanja i otpori promenama. Radikalnim promenama u ovoj oblasti, prema nekim saznanjima najviše su se suprotstavljali predstavnici SR Slovenije. Celovit utisak

Ustav

O promenama u poreskom sistemu Jugoslavije, za „Borbu“govori zamenik saveznog sekretara za finansije Vladimir Pintar

ae aa O ZOO O a O O pr i Tek U narednoj fazi, kad se bude donosio novi Ustav, biće moguće ispravili ono Slo je propušleno prilikom sadašnje dogradhje poreskog sis-

tema, odnosno fek lada će bil! moguće da federacija dobije u nadležnost sve poreske regule koje bitno utiču na funkcionisanje jugosloven-

. Problemi se više ne mogu skrivati ·

Vladimir Gligorov

Osnovni utisak sa trodnevnog savetovanja na temu „Jugoslavija u krizi“ održanog u Lusthajmu pored Minhena, organizovanog od strane Fridrih Nauman fondacije. Instituta za Jugoistočnu Evropu iz Minhena i Centra za komunističke privrede iz Glazgova jeste đa se ovde na tu temu razgovaralo kao 'to se razgovara i u Jugoslaviji — u Beogradu, Zagrebu ili u Ljubljani. To se odnosi kako na ono što su govorili učesnici iz Jugoslavije, tako i na učesnike iz Nemačke, Švajcarske, Austrije ili Engleske, među kojima su bili i 'neki koji se, u ne uvek jasnom smislu, nazivaju emigrantima. Uostalom, iz Beograda su učestvovali Ljubomir Madžar, Ljubiša Adamović, Kosta „Čavoški, Vojislav Koštunica i autor OVOg OSvrta, iz Zagreba Slavko Goldštajn. Neven Mates i Neven Sesardić, a iz Ljubljane Jože Mencinger. Ivo Urbančić i Katja Boh. Od Ne"maca'su učestvovali profesori koji se bave Jugoslavijom i saradnici samog Instituta za Jugoistočnu Evropu, a i veći broj novinara koji izveštavaju o Jugoslaviji za novine, radio ili televiziju. Takođe, učestvovali su i Ljubo Sirc iz Glazgova i Adil Zulfikarpašić iz Ciriha. Dakle, u tom sastavu, razgovor je tekao da se ne bi moglo reći da su navedene razlike u mestu održavanja ili u poreklu učesnika skupa bile od bilo kakvog bitnog značaja. Hoću da kažem da su stranci čuli od naših učesnika ono što mogu i da pročitaju u našim novinama i drugim publikacijama, a mi smo čuli razmišljanja stranaca koja nisu naročito različita od dilema koje se čuju i u našoj zem-

Federaciji četvrtin ::

Poreski sistem i politika neće u dovoljnoj mjeri utjecati na funkcioniranje jedinstvenog jugoslovenskog tržišta. To govori da će i dalje ostati velika vertikalna fiskalna decentralizacija u kojoj federaciji pripada sve-. ga oko 20 do 25 odsto ukupnih javnih prihoda u zemlji, odnosno ona će direktno uređivati svojim propisima svega oko 18 do 20 odsto javnih prihoda. Ovakvo stanje stvara stalne probleme finansiranja rashoda na nivou federacije, tako da se vrlo često javlja deficitarno finansiranje funkcija federacije, odnosno problemi u pokrivanju dubioza koje nastaju usljed propisima utvrđenih prava kojih se niko ne odriče. Kada se utvrđuju potrebni izvori sredstava za finansiranje ovih prava, pojavljuju se otpori koji rezultiraju nedovoljnim sredstvima na posebnim računima na budžetu federacije kojim se realizi-

raju utvrđena prava. aj

je da promene u poreskom sistemu nisu učinjene ni onoliko koliko su dovzoljavale izmene Ustava SFRJ?

— Poznato je da je bilo priličnih proble-

ı ma oko usaglašavanja ustavnih amandmana,

posebno u onom delu — kako rešiti neka pitanja u poreskom sistemu i poreskoj politici. Glavni problem je bio u tome koliko će prostora u ovoj oblasti imati Fedracija. I ovdje smo ostali na kompromisu, tako da je Federacija dobila pravo da uređuje dio poreskog sistema, onaj manji, dok je ostalo prepušteno dogovaranju, što je najviše rezultat zalaganja predstavnika SR Slovenije. Ti kompromisi su nas doveli dotle da nemamo celovit poreski sistem na nivou Federacije i po tome smo jedinstveni u poređenju sa ostalim zemljama sveta. Takođe treba reći da se jedan deo federalnih jedinića zalagao za to (Srbija i Makedonija) da se proširi ingerencija Federacije u uređenju poreskog sistema, koji su značajni radi funkcionisanja jedinstvenog jugoslovenskog tržišta...

Stimulisanje preduzetništva

Predloženim promenama je omogućeno da na našem tržištu slobodno cirkulišu robe, usluge, kapital i radna snaga. To znači da se sve u ovoj oblasti mora regulisati porezom na promet, porezom na dobit i porezom na lične dohotke radnika. Sve ostalo je kompromis. y

Kad je uobličavan Nacrt zakona o osnovama poreskog sistema, u SIV je bilo manje-više jasno da u Skupštini SFRJ neće „proći“ deo koji se odnosi na oporezivanje dobiti od kamata?

— Stav SIV je jasan i on je prosleđen na usaglašavanje. Međutim, već su stigle neke primedbe republika i pokrajina, sa Oosnovnom napomenom da bi'oporezivanje kamata moglo uticati na visinu štednje građana. Naprotiv, mišljenja'sam da bi oporezivanje kamata moglo da bude stimulans za ulaganja u privatne preduzetničke programe, što bi bilo korisnije i za društvo a i za vlasnike tog kapitala. Uz privrednu reformu stvorena je predstava da će se izmenama u političkom sistemu, ali izmenama poreske politike suzbiti socijalne razlike, prvenstveno one koje nisu rezultat rezultata rada. Utisak je da su to bile pogrešne procene?

— Stvaranje socijalnih razlika kod nas je najpre rezultat nesprovođenja postojeće politike, nego njene manjkavosti. Sad je veliki problem kako utvrditi poreklo imovine. Poznato je kakvu su sudbinu imale komisije za

„ispitivanje porekla imovine. .Sad postoje

predlozi da se ovi prihodi, stečeni mimo rada, oporezuju vrlo oštrim stopama, koje bi

_ bile vrlo blizu konfiskacije te imovine, pa se

postavlja pitanje nužnosti posebnog zakona o ispitivanju porekla imovine. Verujem da bi u tom slučaju bilo mnogo manje socijalnih razlika, posebno onih koje nisu rezultat rada.

U obrazloženju Nacrta zakona 0 OSsnovama poreskog sistema stoji da ove izmene poreskog sistema i poreske politike ne garantuju uspešno funkcionisanje jedinstvenog jugosloven-

skog tržišta. Šta to zapravo znači? — To znači da će se u narednoj fazi, kad budemo donosili novi Ustav, ispraviti sve ono što je ovom prilikom propušteno, odnos-

· no da Federacija dobija u nadležnost sve po-

reske regule koje bitno utiču na funkcionisanje jugoslovenskog tržišta. To znači da bi Federacija trebala uređivati poreske · kvote, vrste poreskih stopa i vrste podsticaja.

Ima tumačenja da· ove izmene u poreskom sistemu zapravo garantuju da Jugoslavija, bez obzira na sve proklamacije zvaničnika, u narednom periodu mora računati na kombinaciju tržišne privrede i dogovorne državne ekonomije?

— Teško je bilo u ovako kratkom periodu u potpunosti prihvatiti sva rešenja koja vode ka modernoj tržišnoj privredi. Potreban je neki prelazni period. Sigurno je da je jedan dobar deo karakterističan za dogovornu privredu ostao i u oblasti poreskog sistema, prvenstveno u domenu poreske politike koje je u nadležnosti republika i pokrajina.

lji, kada se govori o tome da se strana javnost interesuje za Jugoslaviju i da ima teškoće da shvati šta se kod nas zbiva.

Slobodan razgovor

Po mom mišljenju, ovo je izuzetno pozitivna činjenica. Može se zaključiti da smo mi iz Jugoslavije počeli da se ponašamo kao slobodni ljudi i da svoje mišljenje iznosimo jednako u inostranstvu kao i u zemlji. Ranije je bilo karakteristično da se očekivalo od svakoga ko ode u inostranstvo da, na neki način, zastupa stav svoje zemlje, čak ikada nije baš

. siguran da ga razume, a pogotovo kada nije

službeno lice pa i nije jasno zbog čega bi bio obavezan da to čini. (Uz put, a zato što mnogi to, verovatno, ne znaju, naš Ustav, u Oosnovnim načelima, ne pravi razliku između službene i privatne osobe u inostranstvu, te od svih zahteva da brane stvar službene politike. To je ostatak onog viđenja o neprijateljskom okruženju i potrebe da se svi svugde kontrolišu, ali je to sada sasvim anahrono). Takođe, danas više nije tako kako je bilo još doskora (recimo u vezi sa dugovima Jugoslavije inostranstvu), kada smo od stranaca mogli više da naučimo o svojoj zemlji nego oni od nas. S obzirom na to, svi su uslovi postojali da se održi jedna ozbiljna i stručna SOPOTGRČIB; kakva je ova, u najvećem delu, i bila.

Još jedna karakteristika je ista u Minhenu kao i u Jugoslaviji, sasvim nezavisno od sastava učesnika. S nekim izuzecima i uz određene dileme, o kojima će kasnije biti više reč, postoji velika saglasnost oko određenja problema pred kojima se Jugoslavija nalazi i, što je još važnije, oko puteva za njihovo rešavanje. Tržišna, otvorena privreda: demokratska pluralistična država sa federalnim ustrojstvom: veća integrisanost u Evropi — to su ciljevi koje svi prihvataju. Bez obzira na svađe, nepoverenje i nesumnjive razlike u interesima, pa i saznanjima, formira se jedno opšte uverenje o tome da se samo tržište, de-

'mokratija i evropska orijentacija (u politič-

kom, a ne samo u privrednom i kulturnom smislu) mogu da pomognu Jugoslaviji da prevlada krizu u kojoj se nalaze — te da joj obezbedi dugoročno valjanu političku strategiju. Tržište, reforma i dilema

Ova saglasnost je, verovali ili ne, najizraženija u privrednim stvarima. Kada se čovek seti koliko je bilo sporova oko toga jesu li socijalizam i tržište saglasni, te da li u savremenom društvu uopšte postoji tržište i ima li smisla ići nazad, kada bi bilo bolje ići napred — može i da začudi da danas i sociolozi i filozofi isto kao i ekonomisti smatraju da tržišna privreda nema alternative. Nešto je manja saglasnost oko značaja i uloge svojine, od-

nosno oko toga je li privatna svojina nužno .

povezana sa tržištem, ili se ono može razvijati unutar društvene svojine. I na ovom savetovanju, kao i inače, čulo se da — kako su stvari dosad stajale — svojina može ili da bude privatna ili državna te da se može samo birati između „efikasnog kapitalizma i neefikašnog socijalizma“ (Joža Mencinger); a ako već'mora da bude društvena, tada nema druge već da se ona štiti od zloupotrebe tog istog društva državnim, administrativnim sredstvi-

ma (Ljubomir Madžar). Ovo je, dakle, više ·

razlika u tome govori li se o onome što je najbolje ili o politikama u „drugom najboljem svetu“. No, u potekstu, niko više ne spori dosadašnju nadmoćnost privatne svojine i tržišta. Ima, kao što sam rekao, i slaganja u ostalim stvarima, no možda je sada već vreme da kažem nešto o dilemama. O privrednim problemima Jugoslavije izvestio je prof. Gumpel sa Univerziteta u Minhenu. Bez sumnje informisan o privrednim kretanjima u Jugoslaviji, on je tvrdio da su se dosadašnji pokušaji promena „korak po korak“ pokazali kao bezuspešni i izneo je mišljenje da je neophodno preći na radikalnu reformu. Šta bi to bilo, ostalo je malo nejasno, budući da se dosta govorilo u opštim terminima, a za neke i nije bilo sasvim jasno da li se smatralo da bi se pod takvu reformu mogli podvesti projekti sadašnje reforme, koje je prikazao i obrazložio Ljubomir Madžar. Ipak, spor oko „polovičnih“ i radikalnih reformi nije bio toliko vezan za pitanje poželjnosti, budući da je kao što sam već rekao, postojala skoro potpuna saglasnost o ciljevima, već je više bio u vezi sa ostvarljivošću. Zaista, kako su neki ukaza-

NEDELJNA BORBA 24-25 decembar 1988. , strana

Minhenski kolokvijum o jugoslovenskoj krizi

Bez obzira na svađe, nepoveranje | nesumjjive razlike u inferesima, pa i saznanjima, formira se opšte uverenje da samo tržište, demokratija | evVropska orijentacija mogu da pomognu Jugoslaviji da prevlada KriZU U

kojoj se nalazi.

li, dosađa se pokazalo da se ne mogu ostvariti ni polovične reforme, a kamoli celovite i dalekosežne. (Nehi su se pitali oko uverlji-

vosti reformskih namera u svetlosti ostavke

Oskara Kovača u sadašnjoj vladi).

Ova dilema proteže se donekle i na pitanje ciljeva, budući da nije sasvim jasno šta se podrazumeva pod „jedinstvenim tržištem“ kao poželjnim ciljem. Kao i na mnogim drugim skupovima, razni su pokušaji činjeni da se preciznije odredi ovaj pojam, upoređenjima sa Zajedničkim tržištem, ali je jasno da oko toga nema saglasnosti. Mencinger je ponovio svoj stav da nam je potrebno što je mo-

\guće više tržišta, a ne jedinstvenosti i avangarde. U osnovi, razlika je izgleda u sledećem: jedni „jedinstveno tržište“ shvataju kao ono što se tradicionalno naziva „jednim tržištem“, tj. tržištem koje je slobodno za sve i otvoreno za sve. Drugi tome dodaju i „pod jednakim uslovima“, a da nije sasvim jasno šta se pod tim podrazumeva. Naime, je li reč o „jedinstvenom sistemu“, ili bi on mogao da bude različit u različitim krajevima zemlje (kao što je tvrdio Goldštajn). Ili je reč o jedinstvenoj politici, odnosno o centralnim instrumentima makroprivredne kontrole, čemu je sklon Madžar? Ili treba težiti većoj tržišnosti i teritorijalnoj konkurentnosti, čemu je sklon Mencinger (a, ako smem da kažem, i ja)?

Ova nesaglasnost prenosi se i u činjenični spor, Naime, tvrdi se da savezna država nema dovoljno ingerencija u oblasti privrede (Madžar), a i da to nemaju republike, tj. da skoro svu vlast ima savezna vlada (Mencinger). Ovde je možda i reč o nesporazumu, koji se proteže i kod dalekosežnijih nesaglasnosti oko toga je li Jugoslavija konfederacija (Čavoški) ili totalitarna (u smislu — centralistička) država (Katja Boh). Naime, teško da

se može tvrditi da se o malom broju stvari

odlučuje na saveznom nivou. Međutim, tačno je da postoje teškoće oko dolaženja do saglasnosti, :s obzirom na. složen..postupak odlučivanja, odnosno, da izrazim svoje mišljenje, s obzirom na „disfunkcionalni totalitarizam” koji sledi odnos snaga u partiji. Bez sumnje, povećana politička konkurencija, 'koju bi donela konkurencija ideja i programa, uz kadrovsku konkurenciju učinila bi ove političke i činjenične sporove „transparentnijim“, tj. vidljivijim.

Jugoslavija i Evropa

Veliki interes izazvalo je izlaganje Slavka Goldštajna. Njegov i Korošićev program od deset tačaka, svojevremeno objavljen u „Ekonomskoj politici“, preveden je bio za ovu priliku na engleski i podeljen učesnicima. Sam Goldštajn je rekao da je taj plan danas prevaziđen, te je najviše govorio o uključivanju Jugoslavije u Evropu. Rekao je da se od pretnje građanskog rata Jugoslavija može spasti „nagodbom” njenih republika, odnosno nacija oko evropske orijentacije. Na skeptičku primedbu nemačkih učesnika da je ulazak Jugoslavije u Evropsko zajedničko tržište uglavnom, u današnjim okolnostima, iluzija, Goldštajn je rekao da je to možda tačno, ali da je i ta iluzija bolja od onoga čemu vodi stvarnost. '

U raspravi se pokazalo da nije lako razumeti ni šta bi sadržala pomenuta „nagodba“, a ni koje bi bile pretpostavke ulaska Jugoslavije u evropsku zajednicu naroda. Oko nagodbe se vodio i lingvistički spor, no Goldštajn je istakao da on misli da je reč o saglasnosti o minimumu zajedničkih interesa, koji ne bi morao da sadrži i nužnost da sve jugoslovenske republike imaju isti privrednii politički sistem. Činjenica da bi bili deo Evrope, trebalo bi da bude najunutrašnjiji zajednički interes, da to tako kažem.

S nemačke strane izneto je bezbroj primedbi, koje su, po mom mišljenju, proistekle iz bojazni da bi Jugoslavija mogla da teži da se stavi pod starateljstvo Evrope. Očigledno, spremnost da se, ovakva kakva jeste, Jugoslavija primi u Zajedničko tržište — izostaje. Skoro svi su to videli kao problem za Evropu, a ne kao rešenje za Jugoslaviju i za njene odnose za Evropom. Ukazano je na političke, privredne i vojne prepreke. Sve ono što se i inače govori.

Meni se čini prihvatljiv odgovor prof. Urbančiča iz Ljubljane, koji je Evropu prikazao kao naš duhovni i kulturni dom, više nego kao jednu političku strategiju. Zaista, ukoliko bismo se „nagodili“ da zapadnu Evropu shvatimo kao, što je i Ljubomir Madžar rekao, našu kulturnu postojbinu, tada se i politika približavanja sama po sebi nameće: valja činiti sve kao da smo već članica Zajedničkog tržišta — u privrednom i političkom pogledu. Zaista nema razloga zašto bismo imali toliku privrednu zaštitu od Evrope, zašto bismo marksizam koristili kao ideološku carinu na sve što dolazi iz Evrope. Zašto ne bismo težili da svoje političke ustanove ii nečemu i prilagodimo evropskim. Ukoliko bismo tako činili, uključivanje u evropsku zajednicu naroda bilo bi ne samo lakše, nego i samo'po Sebi razumljivo. Imam utisak da se i oko toga nekako oformila saglasnost.

Srbija i Jugoslavija

Najveće. interesovanje izazvale su čisto političke rasprave. Nesumljivo, najviše saopštenja Koste Čavoškog o ustavnom položaju Srbije i Ive Urbančiča o slovenačkim pogledima na Jugoslaviju. Pored njih, referate su

podneli Paul Lendvaj o međunarodnoj dimenziji krize u Jugoslaviji. Viktor Majer o problemima u jugoslovenskoj državi i Fridrih Brebek o usponu i političkim ciljevima Slobodana Miloševića. |

Paul Lendvaj je izrazio i inače rastuću zabrinutost oko međunarodnih reperrkusija jugoslovenske političke krize. Išao je od zemlje do zemlje sa kojom se graničimo i ukazivo na tenzije, probleme i mogući razvoj u odnosima. A osvrnuo se i na stavove Zapada i Istoka. Viktor Majer je izazvao polemiku svojim poređenjem pokreta u Srbiji sa ranim fašizmom. Manje više svi su se složili da je ovo poređenje rđavo i da ne vodi računa o specifičnostima (Koštunica je objasnio da današnja kritika iz Srbije ima liberalne korene, a Mađčžar je rekao da treba voditi računa o ciljevima, a ne samo o sredstvima). Zanimljivo je da nemački sagovornici nisu pokazali sklonost da prihvate ni ovakvo poređenje niti jednostavne zaključke (Štrem). Iz čega, međurim, ne bi trebalo zaključiti da kod njih postoji razumevanje za političke događaje u Sr- ' biji. Nema sumlje, svi su svesni težine problema, ali niko nije u stanju da vidi kom se reše- · nju teži. Fridrih Brebek, ograničio se na iznošenje podataka iz hjegrafije Slobodana Miloševića. U preglednom i jasnom izlaganju, Kosta Čavoški je ocrtao probleme sa ustavnim položajem Srbije i posebno teškoće oko položaja pokrajina i onoga što je nazvao valjanim rešavanjem srpskog nacionalnog pitanja u Jugoslaviji. Rekao je: „Ako su pokrajine dobra stvar, zašto ih druge republike nemaju?“ No, mnogo je teže bilo razumeti šta su za njega ciljevi i institucionalna rešenja srpskog nacionalnog programa. Na pitanja o tome šta se želi sa pokrajinama.

~

Čavoški je rekao da nije protiv postojanja autonomnih pokrajina. Sugestije o tome da sč Kosovu da status republike ili da se dozvoli otcepljenje nisu u raspravi naišle na neku podršku. Ali se skoro nametnuo zaključak da je reč o veoma teškom, i verovatno nerešivom problemu. Zaista, svi su se zalagali za demokratiju, pravnu državu i podizanje civilizacionog nivoa, ali kolika je praktičnost tih ustanova i u kojoj je to vezi sa političkim ciljevima i u Srbiji i na Kosovu nije bilo naročito jasno.

Slovenija i Jugoslavija

Ivo Urbančič se založio za sve one vrednosti koje u novije vreme dolaze iz slovenačke opozicije. Tržišna privreda, višepartijski sistem, ljudska prava, građanske slobode, pravna država i kulturno pripadanje Evropi, što Urbančič smatra ostvarljivim i u Jugoslaviji. Zapravo, njegov je stav ovaj: Slovenci nisu a priori protiv Jugoslavije. Ukoliko se ona transformiše u demokratsku i federativnu državu, ona je za njih prihvatljiva. Ako ne, „bolje je da svi pođemo svojim sopstvenim putem“. Ako sam ga dobro razumeo, on je govorio u ime budućeg „demokratskog savecza“, čiji osnivački sastanak bi trebalo da sc održi 10. januara u Ljubljani. I opet, ukoliko se ne varam, ovi ciljevi i namere nisu naišle na neko značajnije nerazumevanje i osporavanje na ovoj konferenciji. Oko ostvarljivosti je, zaista, bilo nedoumica, ali to je toliko očigledno da nema potrebe to posebno isticati. Na neke tvrdnje da se slovenačka stvarnost značajno razlikuje od stvarnosti u ostalim delovima Jugoslavije, Katja Boh je odgovorila tvrdnjom da je svuda isti sistem i da se niko ne treba da zavarava oko toga koje su mogućnosti demokratizacije totalitarizma (njenu tezu o „totalitarizmu“ osporilo je više učesnika iz inostranstva).

No, da kažem nešto o onome što je svakako važno, nemam utisak da je iko pokazao preteranu netrpeljivost prema Jugoslaviji. Naglašavalo se: problem je mogu li se nacionalni i demokratski interesi u njoj ostvariti.

Koristan skup

Poslednjeg dana bilo je reči o kadrovskoj politici u Jugoslaviji (Nikola Haberl, Univerzitet u Esenu) i o ulozi vojske u jugoslovenskoj krizi (Gustav Štrem). Da imamo rđavu kadrovsku politiku, budući da demokratski izbori ne igraju nikakvu ulogu, znamo veoma dobro. Zanimljivo je samo navesti ocenu Štrema da se u Jugoslaviji ne može očekivati vojna diktatura, kao u Poljskoj, s obzirom na poseban položaj vojske u jugoslovenskom društvu. Po njemu, vojska je aktivno uključena u sve što se u Jugoslaviji događa, te njeno zvanično stupanje na scenu nije ni potrebno a niti moguće.

Nisam mogao da ostanem do kraja. Žurio sam na avion, te ne znam šta je, u zaključku, rekao Jens Rojter o rezultatima ove konferencije. No mislim' da. je najveći onaj koji sam istakao na samom početku ovog osvrta; Naime, razgovaralo se isto kao što se razgovara u ovoj zemlji. Više se problemi ne mogu skrivati, a i ljudi su se navikli da slobodno povore i da ne prikrivaju razlike, Lično verujem, kao i neki stari pisci, da je to put ka trpeljivosti. EF

a |