Borba, 19. 01. 1989., str. 7

o LC: crnD A igypppnuocSS:EA___ PPDPPF FTTT GI '7TSTeTNrrr tc

VALE UČESNIKA: Sovjetski dze daje izjavu za štampu

ministar inostranih poslova Še-

_AVRŠNICA BEČKOG SASTANKA KEBS

fvropa -

USTAVAK SA 1. STRANE) - prema Oceni SaVeZnOg sekre„oživotvorenje preuzetih dayeza mora postati sveobuhvanapor. Ne samo pojedinačne tne mjere, Već i šira načelopredeljenja kao što su svetska · nediteranska dimenzija evropbezbjednosti, prevazilaženje isla i sveevropska suradnja ogaju postati aktivne obaveze u riki afirmirane“. sto tako, ne može se tolerirati duplih standarda, jednih a gstancima KEBS, a drugih izannjih. Ne može se, na primjer, gapati Za slobodniju cirkulaciju jj, a smanjivati prohodnost dattih granica; ne mogu se privati standardi ponašanja u ob„giljudskih prava, a zatim ih zasmariti, negirajući njihov međuumdno-obavezni karakter, ne soje se zalagati za liberalizaciju i #eranje, a istovremeno povećaaiibarijerre pojedinih užih grupadg, istakao je Budimir Lončar. Savezni sekretar za inostrane ve takođe je sugerirao da Jedajući u budućnost, ministardi skupovi KEBS mogu postati #jpdne razuđene i operativnije pike multilateralnih političkih umtakata i dogovora, a ne da se

{Beč,18.januara, Tanjug) — Sami sekretar za inostrane poslowBudimir Lončar imao je tokom Meća na završnoj sednici bečkog mianka nastavka KEBS-a bilatene susrete sa šefovima diplomilijee Austrije, SR Nemačke, \dike, Poljske, Španije i Finske.

Pored razmene mišljenja u toku Mnferencije KEBS-a savezni sekmar E sa ministrima Finske Sorm, Svedske Andersonom i AusNije vicekancelarom Mokom po\ino razmotrio dalje mogućnosti Hklopu odnosa Jugoslavije i udNienja EFTA. Razgovaralo se tabdti o bilateralnoj saradnji, o Hlim odnosima Jugoslavije sa Mmpskom zajednicom, posebno Mkon nedavnog uspostavljanja Miličkog dijaloga, savezni sekreMI je posebno razgovarao sa miMirom Španije Ordonjesom kao Inim predsedavajućim EZ.

kamenom međašem na putu

Yinog akta, ali šta to znači u pra

SSSR E O aLB: = ARG E RE =

2 Ožemo samo da žalimo što je

PEDSEDNIK Privredne komore M aje Milar. Pavić primio je 'PRJ čabasadora NR Poljske u

i ava Pjotrovskog, a zatim Was EB IrBovinskog savetnika 'timen Ć Alfreda Šinjeckog i noh, MOVanog savetnika Ježija Šo-

c.Lč-sICCTC U YyY 7–OI"K"žijlJBNAASSTF!SR J—čLK —z_IIIO—R#- # =

oopooo—rD——–m75L•. ISS—_—_Ž. Pinoj Evropi“ (Fransisko Ferdinand Ordonjes, Š kojije govorio u ime evropske „dvanaestorice“).

'Ptiju, promenu ne samo stila, već i srca. j SEITOOE 10 Pi napretkom, kad ljudožder počne da upotrebljava nož i viljušku

iri Hau, britanski šef diplomatije).

Žiim da potvrdim da je vlada NR “tu praksi sve odredbe Bečkog zaklju "ubih država učesnica da to isto učine.. "Promene koje su u toku u Mađarskoj, i o nvanje demkratskih prava, S

1 zakonski ija sve je u pun 105 „om PR OA NN aa koli 5 O ovde usvojili” (Peter Varkonji, Mitar inostranih poslova Mađarske).

Titana međunarodna zajednica, bez kon P MOB mešanja u unutrašnje stvari zem ši Unarodnog zakona, još nije ostvarena. O materijalizovati kad je Evropa u :d Minosti“ (Karolos Papuljas, grčki šef diplomatije).

Žoe tiče izjave mog turskog kolege, u vezi sa voa mišljenju, sada nije vreme da se te tko stanja ljudskih prava u drugin 2 bih samo da vas informišem da je u to Emlje o čitavom nizu pitanja koja se tiču na

wlih neosnovanih zahteva Ankare prema Bu 3 minira ovaj dijalog i diskredituje sVećV OV, bugarski šef diplomatije).

je menja

ograniče samo na otvaranje i zatvaranje sastanaka kontinuiteta KEBS. Da bismo ostvarili šire međusobne komunikacije i zajedničku akciju, potrebni su nam češći razgovori i razmjena mišljenja. Time bismo pregovore o kompromisnim tekstovima učinili plodotvornijim“. „Šta bismo morali svi zajedno činiti da proces KEBS kao sastavni dio šireg demokratskog kretanja u svijetu i kao provereni okvir za građenje Evrope poverenja, ravnopravnosti i suradnje, nastavi svoj hod naprijed?” — upitao je na kraju svog izlaganja Budimir Lončar. „Prije svega moramo razvijati duh zajedničke odgovornosti za sudbinu i budućnost Evrope, duh koji je, uprkos svim teškoćama, obilježio bečku etapu KEBS. Vlastiti identitet koji će reflektirati sve različitosti i bogatstvo doprinosa svih evropskih naroda... Tada i tako ćemo moći graditi Evropu veće podjednake bezbjednosti za sve, Evropu razvoja i progresa, više kvaliteta života za. evropske — i ne samo evropske — narode“, odgovorio je na to pitanje savezni sekretar za inostrane poslove.

Radomir LIČINA

\sreti Budimira Lončara

i susretu sa ministrom SRN Genšerom savezni sekretar je dotakao pitanje koje se u poslednje vreme aktuelizuje u delu zapadnonemačke štampe o uvođenju viza za jugoslovenske građane. Savezni sekretar je ponovio poznati stav jugoslovenske strane izražen u nedavnom pismu ministru Genšeru i ponovo ukazao da bi jedan takav jednostrani akt otežao obema stranama postojeću saradnju, naročito u oblasti turizma. To bi takođe, naglasio je Lončar, bilo u suprotnosti sa aktuelnim procesom otvaranja i liberalizacije kontakata u Evropi i svetu.

Ministar Genšer je izrazio razumevanje za jugoslovenske stavove napominjući da je pismo saveznog sekretara dostavio nadležnim i zainteresovanim zapadnonemačkim faktorima i da u ovom trenutku nema nikakve odluke koja bi derogirala postojeći sporazum između dve zemlje.

itorijski kamen međaš

„Želeo bih najtoplije da zahvalim šefovima neutralnih i nesvrsta1emalja i koordinatorima za njihove dragocene, Mare koji su bili suštinska pomoć da Bečki sastanak

uporne i strpljive učinimo istorijprema slobodnoj, bezbednoj i našpanski šef diploma-

"ia polazna je zajedničko poštovanje prava iz Helsinškog za5 BRE zale isl? To zahteva ne samo obaveze, već

Uostalom, teško se može na-

Mađarske čvrsto odlučila da spročnog dokumenta, i očekuje od . Duboke ekonomske i političmodernizacija državnih institvaranje eksternog sistema usoj saglasnosti sa duhom i suš-

flikata, bez nadmetanja, bez alja i bez povreda principa Lično verujem da se ova VIpa u pitanju, u ne tako dalekoj

...

mojom zemljom, po angažujemo u raspravi sa Turim zemljama i u sam0oJ Turskoj. ku dijalog između naše ših bilateralnih odnoskog ministra, koji se tiče garskoj, u stvari usmeropski proces“ (Petar

izjava tur

DRAMATIČNI PLENUM CK PURP

Poverenje rukovodstvu

Zatvorena sednica CK trajala više od sedam sati i završena tek u tri izjutra. — Politbiro, četiri uzdržana glasa — Odluka o političkom i sindikaln

pozvao da prethodno jasno odgovore na niz pitanja

(Od stalnog dopisnika „Borbe“)

(Varšava, 18. januara) — Sve do sinoć, odnosno jutros, u tri po ponoći trajala je burna, dramatična čak, sednica CK PURP, ispunjena oštrom, polemičkom, kontroverznom diskusijom u povišenoj temperaturi, sednica na kojoj se glavna bitka vodila oko predloga partijskog Politbiroa o ozvaničenju političkog i sindikalnog pluralizma. Šta se sve događalo na tom finalnom delu plenuma, koji je od sinoć u 19,30 do jutros u tri sata tekao iza zatvorenih vrata, još se ne zna, niti je objavljen sadržaj zaključaka i odluka. Zna se samo da je general Jaruzelski, podstaknut nesaglasnošću oko predloga Politbiroa, smatrao potrebnim da pred CK postavi pitanje poverenja najužem partijskom rukovodstvu i traži glasanje o tome. Poverenje je i dobio — uz četiri uzdržana glasa.

Koliko se sećamo, ovo je prvi put otkako je Jaruzelski na čelu PURP — od jeseni 1981. godine da je Centralni komitet glasao o poverenju najvišem partijskom rukovodstvu. Jednoglasnost

„Tribuna ludu“ jutros je samo kratko saopštila da je zatim Centralni komitet jednoglasno usvojio zaključke o reformama u partiji i društvu, a većinom glasova i odluku o ozvaničenju političkog i sindikalnog pluralizma. Samim tim, dakle, otvoren je i proces ponovne legalizacije „Solidarnosti“, oko čega je bilo i najviše polemike i kontroverzi. U nizu otvorenih, kritičkih i samokritički intoniranih diskuscija, koje su svedočile o ozbiljnosti i dramatičnosti poljskog trenutka, posebno je bilo zapaženo izlaganje člana Politbiroa i predsednika vlade Mječislava Rakovskog. On je upozorio da je „došao kraj izvesne faze u razvoju socijalizma“ i ko to ne shvata — loš je marksista.

— Marksizam kaže da je bolji onaj sistem koji stvara savršenije uslove za privredni progres. Ili će

socijalizam postati takav sistem i bolje zadovoljiti životne i političke aspiracije, naročito mlade generacije, ili će otići u istoriju kao eksperiment koji je pretrpeo poraz — istakao je Rakovski.

Insistirajući na doslednosti, bez odstupanja, u sprovođenju radikalnih reformi i prihvatanju rizika u vezi s tim, Rakovski je rekao da je „rizik objektivna neophodnost“, s kojom je povezano i pitanje nacionalnog sporazumevanja. „Ko danas ometa postizanje takvog sporazumevanja preuzima na sebe istorijsku odgovornost za drame koje se u našoj otadžbini mogu dogoditi. U tom kontekstu gledam i na pitanje političkog i sindikalnog pluralizma“.

— Projekt odluke CK jednoznačno određuje naš odnos prema onim snagama koje zahtevaju realniji stav o sindikalnom pluralizmu, a samim tim i obnovi „Solidarnosti“ pod usklađenim uslovima — kazao je Rakovski. — Taj je odnos pozitivan i otvara proces postepenog stvaranja te organizacije. Stvaranja, ali ne i reprodukcije”. „Solidarnost“

Ističući da je svestan da ponovno pojavljivanje „Solidarnosti“ na političkoj sceni izaziva u partijskoj bazi otpore i bojazni, što je i razumljivo, ako se zna šta se sve događalo krajem 1981, Rakovski smatra da se s pravom zahtevaju garancije da se ta mučna istorija neće ponoviti. Stoga, pre nego što bude otvoren proces legalizacije „Solidarnosti“ njeni — kako kaže Rakovski — „istorijske vođe“ moraju pružiti jasne odgovore na niz otvorenih pitanja:

— Da li ta nova „Solidarnost“ vidi sebe kao sastavni deo poljskog socijalizma, da li želi aktivno i konstruktivno da utiče na formiranje njegovog lika?

— Šta faktički želi da bude „So-

tičke partije? Bitan će biti i njen

nosti“ i drugim 'krajnje antikomu- vredna 934 miliona dolara, a zemlja istovremeno'ne”t:

nističkim grupacijama.

ta PURP

— Principijelno pitanje ostaje i odnos vođa „Solidarnosti“ prema finansijskoj potpori njene delatnosti od strane Kongresa SAD i raznih antikomunističkih organizacija. Jer, u političkom običaju civilizovanog sveta takva vrsta finansiranja spolja podvodi se pod — agenturu strane države.

„Od sadržaja odgovora zavisiće

om pluralizmu otvara proces legalizacije „Solidarnosti“

PRVI PUT GLASANO O POVERENJU: Vojćeh Jaruzelski govori na 10. plenumu Centralno

da li ćemo „Solidarnost“ tretirati kao partnera, čija će konsekvenca biti otvaranje procesa legalizacije, ili pak kao jednoznačno definisanog političkog protivnika s kojim treba voditi stalnu političku borbu“ istakao je Rakovski. — „Ostvarivanju ideje o partnerstvu pridajemo najveći značaj, pošto tu vidimo šansu za izgradnju takvog političkog poretka koji će garanto-

Uvezeno pa zaboravljeno

„ _(Moskva,18.januar) — Milijarde dolara vredna oprema i tehnologija, koju je Sovjetski Savez uvezao sredstvima inostranih kredita, leži neiskorišćena i „proizvodi“ samo dodatne gubitke u privredi.

Prema podacima koje je nedavno objavila „Pravda“, vrednost uvezene i potom „zaboravljene“ opreme iznosila je početkom 1988. godine 7,5 milijardi dolara. Gubici u proizvodnji, nastali zbog takvog nehajnog odnosa, procenjeni su na blizu 5 milijardi dolara.

Tako inostrani krediti, koji treba da olakšaju sprovođenje prilidarnost” — sindikat ili društveni vredne reforme, u Sovjetskom Savezu ne ispunjavaju uvek tu svoju pokret, u smislu opozicione poli- ulogu. To se vidi i na primeru poljoprivrede, gde zbog raznih birokratodnos prema „borbenoj Solidar- skih zavrzlama i neodgovornosti leži neinstalirana inostrana oprema,

planiranu proizvodnju.

BORBA 19. januar 1989. ·

sa Jaruzelskim na čelu, dobio poverenje uz

...

čije je vođe Rakovski

NA SC O s) a Sa e

vati maksimalno srdačnu i na uzajamnom poverenju zasnovanu koegzistenciju Poljaka, koji priznaju političke poglede različite od sopstvenih“. Slikovito predstavljajući sadašnji poljski trenutak, Rakovski je rekao: „Poljsku, njenu budućnost, partiju, njenu ulogu i mesto u društvu, sve se to može predstaviti kao automobil koji se našao na oštroj krivini. Da li će se održati na putu, da li će doći do katastrofe zavisi od toga kako ćemo mi, koji njime upravljamo, rukovati gasom, kočnicama i volanom“.

Kvačilo i eventualnu „promenu brzine“ Rakovski i ne spominje, a o „ler-laufu“ i ne pomišlja. Upozorava još samo to da „nikakva viša sila ne pruža garanciju da će u budućem razvoju. Poljske, PURP sačuvati rukovodeću ulogu. To zavisi isključivo od nas, od naše sposobnosti, za poimanjem sveta i problema u svoj njihovoj složenosti, a takođe i od veštine da se oslo-

bodimo od sitničavosti i egoizspeva da: ostvari“ na.“ )800)0%9 iLai

BHTNMIOOL CL. S

Nikola BURZAN

ODNOSI FRANCUSKE I BUGARSKE

Miteran u Sofiji

Pariska štampa ocenjuje dvodnevnu posetu svog šefa države balkanskoj zemlji kao nastavak puta „približavanja dve Evrope“. — U intevjuu „Mondu“ Živkov izjavio da u Bugarskoj nema nacionalnih problema kao u SSSR i Jugoslaviji i da je „današnje stanje kod njih posledica grešaka u prošlosti“

(Od stalnog dopisnika „Borbe“)

(Pariz, 18. januara) — Predsednik Francuske Republike Fransoa Miteran počeo je danas dvodnevnu posetu Bugarskoj. Posle decembarskog Miteranovog puta u Prag, ovaj se u zvaničnim krugovima ocenjuje kao nova etapa odnosa sa „ostalom Evropom“.

Zvanični predstavnik za štampu Jelisejske palate okarakterisao je predsednikov put kao „približavanje dve Evrope“. Pariz je preduzeo inicijativu da se poveže sa „OSstalom Evropom“ i Sofija je u toj inicijativi deo „lanca“.

Svi francuski listovi poslali su specijalne izveštače u Sofiju jer Miteranova poseta ima za Francusku dvostruki interes. Prvi se odnosi na želju Francuske da „bude prisutnija na Istoku“ u vreme kad je Gorbačov lansirao svoju tezu o Evropi kao „zajedničkoj kući“, a Miteran sebi i Francuskoj postavio zadatak da bude na „čelu kolone“ zapadnoevropskog nastojanja da se uspostave širi odnosi sa „ostalom Evropom“. Drugi je čisto francuski nacionalni interes jer Pariz ne može biti zadovoljan da bude tek na osmom mestu zapadne rang-liste izvoznika u Bugarsku, daleko iza SR Nemačke i od skora Japana. Bugarska je na ubedljivo poslednjem mestu među ekonomskim partnerima Francuske na Istoku.

U ocenama francuske štampe sa sve četiri strane francuske političke scene gotovo da i nema razlika u oceni oba interesa Miteranovog puta u Sofiju. Razlike su u ocenama savremenog istorijskog trenutka u Bugarskoj. Organ francuske KP iz pera svog specijalnog izveštača pokušava da izjednači sovjetsku perestrojku sa bugarskim procesom. „Imanite“ tvrdi da je novi bugarski zakon o preduzećima otvorio „velike mogućnosti“

'jza strana ulaganja i formiranje

”_____ _______-- —

IZVRŠNI SEKRETAR Predsedništva CK SKJ dr Stanislav Stojanović primio je juče ambasadora SSSR u SFRJ Vadima Loginova S kojim je razgovarao O saradnji SKJ i KPSS i ukupnim bilateralnim od-

nosima.

mešovitih preduzeća. List sa žaljenjem konstatuje da postoji samo jedno zajedničko francusko-bugarsko preduzeće nevelikog obima. Ocene o Bugarskoj ostalih listova su mnogo manje afirmativne od ocena i predviđanja „Imaniteovog“ specijalnog izveštača. „Kotidijen d'Pari“ čak smatra da Bugarska nije zemlja kojoj treba posveći-

„OSVAJANJE ISTOKA“: Miteran i Živkov na dočeku

vati toliku pažnju. Svi listovi doneli su intervjue sa bugarskim intelektualcima koji se bore za prava čoveka. Zajednička je ocena pariskih listova da promene u Bugarskoj nisu ni blizu potrebama i zvaničnim izjavama. Od levičarskog „Liberasiona“, koji ocenjuje da se još uvek radi o igri hoću-neću do ocena da je bugarska perestrojka u velikom zakašnjenju.

„Mond“ je povodom Miteranove posete objavio u današnjm broju intervju sa Todorom Živkovom u kome bugarski lider „ocenjuje“ situaciju u Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji. 7

Na „Mondovo“ pitanje da li je zabrinut zbog događaja u Sovjetskom Savezu, naročito na Baltiku i azijskim republikama, kao i zbog nacionalnih trvenja u Jugoslaviji, Živkov je odgovorio:

— Sovjetski Savez je zemlja gigant, supersila i mnogonacionalna zemlja što nije slučaj sa Bugarskom. Ne zavidim Gorbačovu i ja sam mu to rekao. Imaće mnogo 'teškoća da reši nacionalne probleme, Jugoslavija takođe. Bugarska te probleme nema. Živkov je rekao da su međunacionalni problemi u SSSR i Jugoslaviji „rezultat grešaka u prošlosti“.

U intervjuu „Mondu“” Živkov rečima, koje liče na pokret ruku, „rešava sve probleme“. U Bugarskoj nema nacionalnih problema jer drugih nacija odavno u Bugarskoj — zvanično — nema. Na pitanje o nedavnom hapšenju 25 bugarskih disidenata Živkov odgovara da je reč o ljudima „sa margina bugarskog društva” koji su pola kriminalci, posla teroristi osuđivani za krvična dela.

Aleksandar ĐUKANOVIĆ

ODNOSI JUGOSLAVIJE I ZIMBABVEA

Mugabe stiže

početkom nedelje

Predsednik dr Robert Mugabe učiniće zvaničnu i prijateljsku posetu našoj zemlji od 23. do 26. januara

(Beograd, 18. januara, Tanjug) — Na poziv Predsedništva Socijalističke Federativne Republike Juposlavije, predsednik Republike Zimbabhvea dr Robert Mugabe učiniće zvaničnu i prijateljsku posetu Jugoslaviji od 23. do 26. januara

ove godine.

SAD

• Pentagon kupuje “ “

„migove

(Vašington, 18. januara) — Sjedinjene Američke Države „na otvorenom tržištu“ kupuju sovjetske avione tipa „Mig“ i sovjetsku opre-

mu za vazdušnu odbranu radi testiranja i obuke svojih pilota — sa-

Ministarstva odbrane Jan Bodanji,

On je izjavio da su SAD tokom prošle godine posredstvom trgovaca oružjem i privatnih građana, nabavile „migove“ 15, 17 i 21, sov-

i|jetske radarske sisteme i drugu op-

remu.

Kako izveštavaju strane novinske agencije, predstavnik Stejt deparmentu tvrdi da se kupovina"

| „migova“ veoma isplati, pošto oni

mogu da se nabave za oko 200.000 dolara, dok preuređivanje američkih aviona da bi simulirali „migove“ u obuci pilota košta nekoliko miliona dolara.

3|SVET

Konvencija o

opasnom otpad

(Bern, 18. januara, APS-Pul) Predstavnici 160 zemalja potpisaće svatsku konvenciju o kontroli

te-|izvoza opasnog otpada na konfe-

renciji koja će se održati pod pokroviteljstvom UN u Bazelu 6d 20. do 22. marta.

Potpisnici konvencije treba da garantuju striktnu kontrolu transporta opasnih otpadnih materija. Svi izvozni poslovi će biti podvrpgnuti proceduri upozoravanja, biće neophodan pristanak zemlje uvoznika, uz odgovarajuće uslove za preradu ili skladištenje otpada.

SSSR

(Moskva, 18. januara, Tanjug) — Mihail Gorbačov je danas izjavio da će SSSR smanjiti vojni budžet za 14,2 odsto, a proizvodnju oružja i ratne tehnike za 19,5 odsto. Uskoro će, prema rečima Gorbačova, SSSR početi da smanjuje svoju vojsku u Mongliji. Broj sovjetskih vojnika u toj zemlji biće smanjen za 75 odsto.

U Mongoliji, zajedno sa smanjemjem\vojske, biće likvidirana sadašnja vazduhoplovna formacija.

Mihail Gorbačov je to rekao u razgovoru sa predstavnicima takozvane „Tročlane komisije” bivšim predsednikom Francuske Valeri Žiskar d'Estenom bivšim japanskim premijerom Jasuhiro Nakasoneom, bivšim američkim državnim sekretarom Henri Kisindžerom i drugi.

'IKRČKA

Atentat na tužioca

(Atina, 18. januara, Tanjug) Tužilac Vrhovnog suda Grčkc Pa-

opštio je predstavnik američkog:

U pratnji predsednika Mugabea|najotis Tarasulcas (66) večcras jc nalaziće se stariji ministar finansi-|ranjen u pokušaju atentata. Na tuja, ekonomskog planiranja i razvo-|žioca su pucala nepoznata lica isja dr Bernard Čizero, ministar|pred njegove kuće u atinskom inostranih poslova dr Natan Ša-|predgrađu Marusi. Tužilac je pre-

mujarira i druge ličnosti.

ODNOSI JUGOSLAVIJE I ITALIJE

Kosiga primio Kadijevića

(Rim, 18. januara, Tanjug) Predsednik Republike Italije Frančeskog Kosiga primio je večeras saveznog sekretara za narodnu odbranu general-pukovnika Veljka Kadijevića koji se nalazi u zvaničnoj poseti Italiji na čelu delegacije oružanih snaga SFRJ.

U srdačnom i prijateljskom razgovoru visoko su ocenjeni odnosi između dveju susednih zemalja i istaknuta obostrana želja da se oni proširuju. Predsednik Kosiga je istakao važnost nesvrstane Jugoslavije, njen značaj za bezbednost i mir u Evropi i Mediteranu. Razgovori su obuhvatili i evropski sasta-

nak KEBS-a, odnose Istoka i Zapada i vojnu ekonomsku saradnju dveju zemalja.

Pre današnjeg razgovora sa italijanskim predsednikom, ministar odbrane Italije je odlikovao saveznog sekretara najvišim italijanskim vojnim odlikovanjem — Ordenom zasluga Republike Italije — Viteza velikog krsta.

Savezni sekretar Veljko Kadijević danas je posetio i Vojno-pomorsku akademiju u Livornu kao i jednu avio brigadu u Pizi. Po povratku u Rim Veljko Kadijević je položio venac na grob neznanog junaka.

DžEJMS BEJKER O ODNOSIMA SAD SA JUGOSLA-

VIJOM

Politika slična dosadašnjoj

(Vašington, 18. januara, Tanjug) — Budući američki državni sekretar Džejms Bejker smatra da će politika nove američke administracije prema Jugoslaviji biti veoma slična dosadašnjoj. Bejker je to izjavio u Senatu, odgovarajući na pitanja senatora Larija Preslera.

„Naša politika prema Jugoslaviji bila je da pokušavamo da budemo od pomoći tamo gde možemo. Mi smo, doista, bili od pomoći Jugoslaviji u Međunarodnom monetarnom fondu, možda i u Svetskoj banci“, rekaoje Bejker podsećajući i na posete visokih jugoslovenskih predstavnika Vašingtonu u vreme prvog i drugog mandata predsednika Regana.

„Njujork tajms” smatra da će Bejkeru, naročito u početku, od velike pomoći biti njegov zamenik Lorens Iglberger, koji ima bogato diplomatsko iskustvo, stečeno dvadesetsedmogodišnjim | radom na visokim funkcijama u Stejt departmentu, Pentagonu i Nacionalnom savetu za bezbednost. Igiberger je, pored ostalog, bio i ambasador u Jugoslaviji, a poslednjih godina je radio kao predsednik savetodavne firme, čiji je vlasnik bivši državni sekretar Henri Kisindžer.

U istoj firmi je radio i budući savetnik predsednika Buša za Nacionalnu bezbednost general Bret Skoukroft, koji je takođe bio vojni ataše SAD u Beogradu.

bačen u bolnicu i van životne jć opasnosti.

Prema tim izveštajima, iza atentata se krije od ranije poznata troristička grupa „17. novembar”. Navodno su pronađeni leci na mestu napada.

SAD

• • Rasni neredi u Majamiju

(Majami, 18. januara) 8 U predgrađima Majamija prošle noći je uhapšeno 230 učesnika žestokih nereda koji su počeli u ponedeljak, pošto je u još nerasvetljenim okolnostima jedan beli' policajac ubio jednog mladog crnca.

U neredima, koji su zahvatili predgrađa Overtaun i Liberti Siti, povređeno je, prema saopštenju policije, osam osoba. Kordoni policije opkolili su te četvrti, škole su zatvorene, a javne manifestacije zabranjene. Prema izveštajima agencija, jutros je u Overtaunu bilo mirno, ali su se sporadični sukobi žitelja i snaga reda u Liberti Sitiju nastavili.

ČSSR

Nove demonstracije

(Prag, 18. januara, Tanjug) Na glavnom trgu Vaclavske namijesti u Pragu i večeras su izbile demonstracije a velika grupa građana, uglavnom mlađih, u horu, je zahtevala slobodu. Masa je skandirala imena Gorbačova, Dubčeka i češkog pisca Havela, jednog od prvaka čehoslovačke disidentske organizacije „Povelja 77“, koji je pritvoren u demonstracijama u ponedeljak.

Večerašnje demonstracije u centru Praga su četvrte od nedelje, kada su opozicione grupe pokušale da održe komemorativni skup povodom 20-godišnjice samospaljivanja Jana Palaha.

NO a e ar Eee A ee a e edip) OMR O OBE Or OKO O TC A O O AI ZONI O UI O e,