Borba, 19. 01. 1989., str. 8
BORBA 19. januar 1989,
Strana |
SVET a u. A
DESTALJINIZACIJA SOVJETSKOG DRUŠTVA
Izbrisano ime Ždanova
Centralni komitet partije doneo odluku o izbacivanju prezimena Staljinovog ideologa iz naziva gradova,
univerziteta, fabrika, vojnih jedinica, rejona i sela
(Od stalnog dopisnika „Borbe“)
(Moskva, 18. januara) — Proces destaljinizacije sovjetskog, društva se nastavlja. CK KPSS je doneo od: luku o ukidanju svih pravnih do: kumenata kojima je svojevremeno bila „ovekovečena uspomena” na Staljinovog ideologa Andreja Žda· nova. Nadležnim saveznim, re: publičkim i mesnim organima pre· poručeno je da njegovo ime izbrišu iz naziva gradova, univerziteta, rejona, ulica, preduzeća, kolhoza, vojnih jedinica, udruženja i orga: nizacija — što će svakako biti ubrZO učinjeno.
Andrej, Ždanov (1896—1948) bio je jedan od inspiratora i orga· nizatora masovnih represija tridesetih i četrdesetih godina u kojima su izgubili živote milioni nevinih sovjetskih građana. On snosi izu· zetnu moralnu i istorijsku odgo· vornost za te nečuvene zločine i ne zaslužuje da u pozitivnom svet: lu ostane u sećanju naroda i anali· zama sovjetske zajednice.
Ime Ždanova biće izbačeno iz
naziva starog grada Mariupolja u Donjeckoj oblasti, skinuto sa zda' nja univerziteta u Lenjingradu i Ir. kutsku, prebrisano u, nazivu jednog velikog moskovskog, rejona i jedne ulice u strogom centru, zatim u nazivu jedne vojne više škole i zavoda za popravku lokomotiva u Poltavi. U stvari, sa karte glavnog grada i cele zemlje biće skinuto prezime čoveka koji je decenijama bio „Staljinova desna ru· ka”.
Poznato je da je Ždanov bio u ideologiji i kulturi ono što je Staljin bio u partiji i državi. Pojmovi „staljinizam” i „ždanovizam“ koji su obeležili čitav jedan period u razvitku sovjetskog društva toliko su tesno povezani i isprepletani da
ih je nemogućno razlučiti, kao što ju
je nemogućno razdvojiti moralnu i ovesnu odgovornost Staljina i danova za dotad neviđeni ma·
sovni tcror.
Istina o nedelima
Utvrđeno je, ističe se u odluci CK, da je Ždanov bio jedan od or:
ganizatora masovnih represija tri. desetih i četrdesetih godina. On snosi odgovornost za zločine i „na· rušavanje socijalističke zakonitos· ti” u tom periodu. Napominje sc takođe da je najviši partijski fo· rum saopštio svoj sud o Ždanovu posle mnogobrojnih zahteva u štampi da se o njegovim nedelima saopšti konačna istina.
danovljeva strahovlada počela je 1934. godine, kada je posle ubis. tva Kirova bio postavljen za prvog sekretara Lenjingrada. Ubrzo pc njegovom dolasku u grad usledila su masovna hapšenja intelektuala' ca u prvom redu, progonstva u lo: gore i likvidacije. Ždanov je jed. nostavno pokosio lenjingradsku partijsku organizaciju i inteligenci-
' „Ždanovizam” se zatim proširio na Moskvu i celu zemlju. Pod nje-
govim naletom pali su mnogi da-
roviti književnici, filozofi, glumci, slikari, naučnici. Svaka stvaralačka inicijativa bila je ubijena u za· četku, svaka slobodnija misao plaćala se glavom. Oni stvaraoci koji su nekim čudom uspeli da prežive
NOVI ŠEF AMERIČKE DIPLOMATIJE IZLOŽIO SVOJ PROGRAM
(„Frankfurter algemajne cajtung“, Frankfurt)
Spoljna politika na dva razboja
Državni sekretar Džems Bejker posebno insistira na s spoljnih problema, navodeći zajedničke uspehe, kada
(sporazum o raketama i avganistanska kriza)
(Od stalnog dopisnika „Borbe)
(Njujork, 18. januara) — Džems Bejker, kojeg je izabrani predsednik Džordž Buš imenovao da u novoj administraciji bude na čelu Stejt departmenta, juče je punih pet časova u Senatu izlagao osnovne smernice spoljne politike koju nova vlada misli da vodi. Bilo je to u okviru ustavnog institucionalnog potvrđivanja, verifikacije od strane Kongresa naimenovanja članova nove američke vlade, u procesu takozvanog „hijeringa“, saslušanja novih članova kabineta, u kojima oni izlažu svoj program i odgovaraju na pitanja senatora. To se obavlja u odgovarajućim komitetima Senata, u ovom slučaju u Komitetu za spoljne poslove, posle čega sledi glasanje najpre u Komitetu, a potom na senatskom „plenumu“. Bejker je bio prvi član nove vlade koji izlazi pred Senat, a time praktično stupa na scenu nova garnitura centralne izvršne vlasti Sjedinjenih Država. Šulcovog naslednika toplo je predstavio kolegama niko drugi do senator Lojd Bentsen, demokrata, ali Teksašanin kao i republikanac Bejker. Demokratski potpredsednički kandidat, Bentsen, predstavio je Bejkera kao političku ličnost obdarenu „strateškom vizijom i instinktom za moguće”. „Ja verujem da je naša spoljna politika u čvrstim rukama i da će naši nacionalni interesi biti dobro branjeni ako ubrzamo proces potvrđivanja naimenovanja Džemsa Bejkera“, nastavio je Bentsen, koji je samo pre nekoliko meseci, u finalu predsedničke kampanje, osuo paljbu osude na način njenog vođenja od strane
Bušovog štaba na čijem je čelu stajao upravo Bejker.
Napred — uz razlike
Budući šef Stejt departmenta ponovio je ono što.je stalno isticao u privatnim razgovorima, ovih, dana, senatorima pripremajući se za ovaj zvanični „hijering“ — želju da Amerika vodi „bipartijsku“ spoljnu politiku. Govoreći o potrebi saradnje republikanaca i demokrata u spoljnoj sferi, Bejker je rekao: „Prosto rečeno, da bismo uspeli, mi moramo imati dvostranačku politiku. Dvostranačka politika ne znači da se moramo uvek slagati. Ima i uvek će biti razlika u pristupu i u suštini. Ali, mi moramo ići napred. Nacionalni interes ostvarićemo najbolje radeći zajedno“. Bejker navodi primere takve politike iz nedavne prošlosti, pa kaže: „Kada smo zauzeli isti stav — u slučaju Avganistana i pregovora o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa — uspeli smo. Kada nismo — u Centralnoj Americi — ishod je za sve nezadovoljavajući“.
Iznoseći svoju viziju spoljne po: litike, Bejker kaže: „Neki opisuju moju filozofiju kao pragmatičnu. Želeo bih da kažem da „etiketa“ može ponekad da zavara. Ja sam, u stvari, teksaški republikanac, a tamo su republikanci konzervativ” ni. Ja prihvatam izraz „pragmati'· čan“ ako se pod tim misli realističan prema svetu i svestan važnosti
su demokrati podržavali
da se uradi ono što se mora uradibi Senatori su insistirali, među njima i predsednik Komiteta za spoljnu politiku Klejborn Pel, da se krene brže u nastavak pregovora sa Sovjetima oko strateškog oružja. Bejker je odgovorio da je potrebno vreme da se novi vladin tim bliže upozna sa materijom. Niko nije za pregovore koji bi se odužili, „ali je teško već sada odrediti datum njihovog nastavljanja“, kadže Bejker. On je dalje sugerisao da Bušova administracija neće postavljati nikakve preduslove za nastavak pregovora sa Sovjetima o redukciji strateškog oružja, niti će to vezivati za konvencionalno naoružanje.
Krediti Sovjetskom Savezu
Odgovarajući na pitanje senatora Alena Krenstona, pod kojim je uslovima Amerika spremna da daje dugoročne kredite Sovjetskom Savezu i time pomogne Gorbačovu u liberalizaciji sovjetske privrede, Bejker je rekao:
„Njegov uspeh (Gorbačovljev) daje perspektivu boljih odnosa. Ja nisam od onih koji veruju da moramo želeti neuspeh generalnog sekretara (Gorbačova) po teoriji da će to značiti slabljenje Sovjetskog Saveza.” No, Bejker dodaje i
„Jsplatite vaše zajmove, prodajte akcije i kupujte zlatnike. Dolazi
sedam mršavih godina“,
RAVI BATRA, profesor ekonomije iz Vašingtona
'
bili su izloženi neprestanim progonima, čamovanjima po logorima i zatvorima.
Ždanov je posle rata objavio u „Pravdi” poznati ideološki pamflet protiv književnih časopisa „Zvezda“ i „Lenjingrad” — u stvari protiv pesnikinje Ane Ahmatove, sati: ričara Mihaila Žošćenka i drugih smelih i progresivnih intelektualaca. Posle tog hajkačkog teksta, usledio je drugi po redu veliki talas masovnog progona stvaralačke inteligencije. Dokaza je isuviše
Rasprava o Ždanovu teče u sovjetskoj javnosti već nekoliko meseci. Prvo je grupa lenjingradskih intelektualaca bila povela akciju da se njegovo ime izbriše iz naziva Lenjingradskog univerziteta. Ne:·, održivo je, pisali su oni, da Moskovski univerzitet nosi ime čuvenog ruskog naučnika i mislioca Mihaila Lomonosova, a univerzitet u Lenjingradu — Andreja Ždanova, koji ie po svemu sušta suprotnost genijalnom stvaraocu, humanisti i slobodnom umu Lomonosovu. Lenjingrađanima su se ubrzo pridružili Moskovljani. Pre jedno dva meseca u glavnom gradu održan je skup na kome su građani velikom većinom glasova doneli odluku da se ukine naziv „Ždanovskog rejona” u Moskvi. „Studirao sam na Arhitektonskom fakultetu, rekao je na tom zboru poznati pesnik Andrej Voznesenski, a on se nalazi u, ulici sa drevnim ruskim nazivom — Roždestvenka. Zašto je tu ulicu trebalo prekrstiti u ulicu Ždanova? To je blasfemija,
Izbor novog predsednika Sa-
veznog izvršnog veća i, još više, ekonomska situacija u kojoj dolazui do promene čelnog čoveka vlade i dalje su u središtu interesovanja mnogih stranih komentatora, Daju se različite ocene, ali se gotovo svi slažu da je ostavka dosadaš-
nje vlade potvrdila da je kriza u
Jugoslaviji veoma duboka i da novom premijeru neće biti ni malo lako da ostvari bar deo onoga što se od njega očekuje. Istovremeno, neki i ovih dana prave dilanse ju-
goslovenske 1988. godine... Milanski „Koriere dela sera“
postavlja pitanje: „Kakvim će pu-
tem krenuti Jugoslavija? Putem 'direktne demokratije, ulične, ili putem političkog pluralizma? Pitanja postavljna na periferiji dobiće odgovor u centru: savezno Predsedništvo treba da odredi premijera, naslednika Branka Mikulića, a kandidati otkrivaju kakve tendencije postoje u zemlji. Nikada, kao u ovom slučaju, nacionalnost u rascepkanoj jugoslovenskoj stvarnosti nije igrala tako važnu ulogu... šest republika i dve pokrajine, podeljene kulturom, jezikom, verom i pismom, rastrgnute ekonomskom krizom, sada su podeljene i političkim izborom: bogat i reformistički sever Markovića, sudara se sa siromašnim, centralističkim jugom, Jovića“, kaže „Koriereć, „Frankfurter algemajne caj: tung“ piše, između ostalog, i o odnosima naše zemlje sa Međunarodnim monetarnim fondom: „Vezivanje programa Mikulićeve vlade za sporazum sa MMF nameće pitanje kakvu politiku MMF vodi u odnosu na Jugoslaviju. Strani poverioci — kako vlade, tako i banke — pridržavaju se u svojim odnosima prema zemljama-dužni-
Radio-Pariz: Konkretni rezultati su stalno manji od očekivanja, goslaviji do te mere izmenjena i toliko sazrela po opštem osećanj vek po inerciji potcenjuje sve što je postignuto
re, možda po prvi put u poslerat: nom periodu. Zato ćemo pokušati da napravimo politički bilans, to jest bilans aktivnosti političara i institucija, a odvojeno i socijalni bilans o stupanju drugih slojeva građana na političku scenu. Jedan veliki nedeljnik je ozna· čio Šuvara kao ličnost godine u Ju· goslaviji, podrazumeva se, sa višć razočarenja nego zadovoljstva, da je on ne samo lično najuspešniji političar u prošloj godini, nego i idealni predstavnik, otelotvorenje
The Associated Press
BELGRADE — The govemment resigncd Friday in reaction to mounting criticism of its handling of the country's economic crisis, ip becoming thc first Yugoslav govllhe:oment to step down since the aaa mmunists took power after
a sign of the liberalip the one-part
STRANA ŠTAMPA O ZBIVANJIMA U NAŠOJ ZEMLJI
Kako pronaći realnost
ali do toga dolazi stoga što je situaci
da nešto suštinski promene u društvu, na svoj način je to barem pokušao da izvede i Slobodan Milošević u Srbiji, a sa više dalekovidosti, mudrosti, pa i više uspeha
u o neophodnosti velikih promena,
ja u }u. OBE
promena, da čovek po inerciji tcenjuje sve što je Postignuto. ko se događa neobična pojaya. Ta. Sloveniji se praktično ORARi? ka višepartijskom sistemu i vey;
to isto pokušavaju i slovenački po- • komentatora ocenjuje kako toj hi
litičari, dok se u Hrvatskoj situaci- ,
ja među političarima menja, što se odnosi i na njihovo ponašanje, a da je teško uočiti ko i kako to radi. U drugim republikama, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, izveden
je veliki preokret skidanjem čitavc garniture političara. Jedino još
| ugoslav Cabinet Steps Down : Amid 4cute Economic Crisis
Mr. Mikulic, who will stay in office as a caretaker prime minister until the nine-member federal pretidency names a new government Ia January, {irmly rcjected respo bility for the economic and4X25
reform-oriented forces werc gaining the upper hand.
Few Yugoslavs, however, eXpecied the resignation of Mr, Mikulic to bring any immediate soluuons IO an economic crisis that has cut living standards by half since 1980.
"The foreign debt stands at 521 billion, unemployment at 15 pere cent and in{lation at about 250 per•
eg epreraiiC: PPP" ii rpar remi icIIuP Gun RRK; rare:Sir:fiHE:InTSGL IME Y(LaJ Iran; ari ral ini
VARŠAVA:
Ispražnjeni kabineti
(Od stalnog dopisnika „Borbe“)
(Varšava, 18. januara) — Pod ovim naslovom beogradski dopis-
queathed by ” problem o -
ld not be solved in the 5 and a half years hc spent in
cima stavova MMF. To su uradile i prilikom poslednjeg sanacionog programa za Jugoslaviju, od kojeg nije gotovo ništa ostalo sem ne· znatnog povećanja izvoza. Mikulićev neuspeh predstavlja delimično
to je protiv narodnog pamćenja”.
Bilo je na tom mitingu, međutim, ljudi koji su branili Ždanova. „Navedite činjenice protiv Ždanova, govorili su oni. Nećemo dozvoliti da se ovde neko bavi antisovje- | * tizmom. Mi rejon nismo krstili i | i neuspeh MMF.
4 i š i i.bil• Bilo bi suviše jednostavno zanećemo ga ni prekrštavati. Bolje bi i . vam bilo da držite jezik za zubima meriti samo vladi u Beogr4du da
i da gledate svoja posla“ — nego- nije ispunila zahteve MMF. T dru-
dovali su pobornici Ždanova i žda- Be zemlje zameraju MMF da Šalje novibraB, u te zemlje mlade tehnokrate, koji
Nije stvar u dokazima — odgo- u konkretnim privrednim i politič-
vorio je nezadovoljnima na skupu OON OEM Oba jedan istoričar — njih ima isuviše. |SXO/SCO Znanje ?4 O,što:na/pose
Stvar je u tome što pojedini ljudi ju potrebno iskustvo. Pitanje je da „ne žele da poveruju u istinu”, ne li su te zamerke uvek na mestu. U
nik „Tribune ludu“ Zbignjev Lešnjikovski osvrće se na nedavne događaje u Crnoj Gori. „Politički potres koji je prošle nedelje preživela Crna Gora još jednom je potvrdio staru istinu da jugoslovenske događaje, čak i one bez presedana, treba ocenjivati mirno, sa distancom, ne dajući im ukus senzacije“.
„Pod pritiskom erupcije društvenog gneva — piše on u Crnoj Gori su se ispraznili kabineti mnogih kompromitovanih velikodostojnika, ali i bez njih Republika nekako funkcioniše... Odlazak ljudi sa najviših spratova vlasti nije promenio činjenicu da su plate u ovoj Republici i dalje znatno niže od prosečnih u zemlji, a stopa nezaposlenosti spada među najviše“.
Iz Crne Gore, nastavlja list, svakodnevno stižu vesti o novim 05tavkama. „Istovremeno, sve se češće govori o potrebi pozivanja na odgovornost onih koji su skrivili na federalnom nivou“. „Tribuna ludu“ citira i, komentar „Borbu“ o tome da „u nas u praksi više nema demokratskog centralizma: svako vodi svoju politiku, ne osvrćući se na ostale“. Dopisnik kaže da „Borba“ smatra „jednim od najboljih i najobjektivnijih ovdašnjih dnevnika“ i posebno mu se dopada jedan njen na-
aradnji političara obe partije u rešavanju otvorenih
novu sadašnjeg raspoloženja u se-
usuđuju se da joj pogledaju u oči. Ali, šta da se radi kada se to sve zaista zbilo“ — kada je Andrej Ždanov stvarno počinio mnoge zločine.
Tomislav MILINOVIĆ
prethodnu administraciju
ovo: „Ja nisam za bilo kakvu uredbu koja bi omogućavala dotirano finansiranje, trgovinske kredite i slično. Ja verujem da su i naši saveznici za to.“ Uprkos tome što je „fasciniran“ novim političkim inicijativama Gorbačova, Bejker dalje kaže da Sovjetski Savez i dalje ostaje „teško naoružana supersila”, te da je njegov generalni pristup Sovjetskom Savezu jedna vrsta „opreznosti“. Pri tom on ponavlja Reganovu frazu: „Poveruj, ali proveravaj“.
Govoreći o drugim spoljnopolitičkim pitanjima, Bejker se između ostalog izjasnio:
— Za nastavljanje pregovora sa PLO, ali je prihvatio stav prethodne administracije protiv stvaranja nezavisne palestinske države. Izjasnio se za jednu vrstu konfederacije između Palestinaca na Zapadnoj obali i Gazi i Jordana.
— Rekao je da dosadašnje sankcije protiv Južne Afrike nisu dale željene rezultate. „Zato je potrebna revizija situacije u Južnoj Africi, kao i revizija američke politike prema Pretoriji.”
— Amerika će nastaviti da pomaže pobunjenike u Avganistanu ako sovjetska vlada nastavi da daje pomoć vladi u Kabul|u posle povlačenja sovjetskih trupa 15. februara. — Nagovestio je „proširenje“ američko-sovjetskog. dijaloga koji bi uključio razgovore kako da sve supersile zajednički sarađuju na rešavanju globalnih problema kao što su droga, terorizam i čovekova okolina.
„Hijering“ se nastavlja i, na OS-
natskom Komitetu, potvrđivanje
Bejkera kao novog šefa diplomati-
je biće gotovo jednodušno. Bogdan DEČERMIĆ
i
slučaju Jugoslavije možda su one i
donekle tačne“.
Pariska stanica RFI bavi se onim ostvarenim .i onim očekivanim zbivanjima u Jugoslviji. Između ostalog, kako prenosi Tanjug, kaže: „Bilans protekle godine teško je sačiniti bez procenjivanja šta se može dogoditi u ovoj godini. Kako je govorio Alber Kami, realizam u politici jeste umetnost da sc vodi računa o sadašnjosti i budužnosti. Očigledno je da bilans ne može biti isti za Sloveniju i Makedoniju, na primer, mada treba verovati, jer je to neizbežno, da ono što se dešava u jednom delu zajednice utiče i na ostale njene delove i obratno, tako da nekakav bilans mora biti moguć. Dodatnu poteškoću predstavlja to što su konačno na jugoslovneskoj političkoj sceni razne kategorije ljudi, u stvari sve kategorije — skoro svi građani, seljaci, radnici i inteligencija — zaista utičući na zbivanja i na političa-
slov, koji dobro karakteriše jugoslovensku situaciju, a koji je u stvari citat iz govora Jože Smolea: „Jugoslovenski brod ne tone“.
N. B.
EOOEFOi E WIDS RR ei Og MCG WTO JNa rave eros TM OEAaTEias Uni iNUWHParWSFEZIE TE
jugoslovenske politike. Treba biti zaista veliki pesimist da bi se ovo reklo.
U danima kada se ljuljaju fote· lje skoro svih jugoslovenskih poli· tičara to je teško tvrditi. Ali, on bi mogao da bude ličnost godine ukoliko bi se najvažnijim događajima u Jugoslaviji smatrali samo uski politički sukobi republičkih rukovodstava, to jest, uglavnom odbrana od juriša Slobodana Miloševića u svim pravcima protiv stvarnih, ili zamišljenih protivnika. A, ipak, se za proteklu godinu ne može reći ni da su je političari proveli u tom klasičnom partijskom nadmetanju. Više puta je do izražaja došla namera političara
biseri i trnje
Čemu život bez cara
Koliko god da su Japanci majstorski osvojili i premašili najviše vrhove koje je postavljala zapadna civilizacija (na tehničko—tehnološkom planu, na primer), toliko se uporno i čvrsto drži svojih tradicionalnih vrednosti.
Jedna od svetinja za koju se živi i mre gotovo tri hiljade godina stara japanska imperija. Fanatična odanost vladaru, iako je pre neku deceniju „zbacio” svoj božanski oreol, nije ništa manja, kako se pokazuje ovih dana, ni kad je reč o 124. caru po redu.
Gotovo svakodnevno sa ostrva na Istoku stižu vesti o samoubistvima kojima je neposredni povod nedavna smrt cara Hirohita. Bivši mornarički poručnik, 76—godišnji Jošiči Terunama, obesio se o drvo u mestu Katsuta, u blizini Tokija, Za sobom je ostavio pismo u kome od bližnjih traži oproštaj što je odlučio da „krene za njegovim veličanstvom“. Isto to odlučio je i učinio još jedan 87—godišnji ratni ve· teran.
Na odlazak za svojim imperatorom u „carstvo duhova“ odlučuju se i daleko mlađi ljudi. Tadeo Tanaka, 39—godišnji kuvar u restoranu jednog grada u unutrašnjosti zemlje, tvrdi Rojter, prvi je izvršio ritualno samoubistvo harikiri. Kad ie nađen mrtav u budističkom hramu, pred grobom jednog svog pretka, telo mu je bilo pognuto u se-
dećem stavu, a pored noža je nađena i poruka — „pošto je car umro, ja više ne mogu da živim“.
Ko je sad odgovoran
Prema zakonskim propisima mnogih evropskih država, proiz· vodi š.roke potrošnje koriste se na odgovornost kupca—\Đotrošača. Ukoliko, recimo, vaš televizor ita· lijanske proizvodnje eksplodira to· kom prenosa neke fudbalske utakmice i pogodi vas neki od „šrapne-· la“, verovatno ćete dobiti natrag svoj novac. Ali ako ste osakaćeni, to će teško ići — osim ako ne us· pete da dokažete nemarnost proizvođača. Ovo se, međutim, sad menja.
Kako potrošnja u Evropi sve više raste, nedavno je na snagu stu· pila „direktiva“ EEZ kojom se od zemalja članica traži da uvedu zakonske propise o proizvodima ı tako obezbede strogo poštovanje standarda. Preciznije, moraju se primeniti zakoni „striktne odgovornosti“ na sve. proizvođače, izvoznike i snabdevače koji isporuče defektne proizvode. To znači ako povredu izazove defektan proizvod, žrtva neće morati da dokazuje nemarnost.
Za proizvođače to nisu dobre vesti. Prema nekim procenama, stope osiguranja će rasti od pet do dvadeset odsto. Troškovi će skočiti ukoliko kompanije otežu sa pro·menom proizvodnje, distribucije i promovisa:injja svojih proizvoda u skladu s novim propisima. Na pri-
Makedonija zaostaje u promenama i dinamici.
Pokazala se namera političara da načnu najosetljivije tome odnosa sa Evropom i višepartijskog sistema, u čemu su opet najdalje otišli slovenački političari, a u obaranju vlade na samom kraju godinc ogleda se istinska želja da se vodi nekakva politika koja zaista daje rezultate, a nije proklamovana jcdino u propagandne svrhe.
Ovaj napor u pravcu realnosti ne samo što je najvažniji, nego jc i najbolji deo prošlogodišnjeg bilansa. Konkretni rezultati su stalno manji od očekivanja, ali do toga dolazi stoga što je situacija u Ju-· poslaviji do te mere izmenjena, toliko sazrela i prezrela po opštem osećanju o neophodnosti velikih
mer, trgovac koji kupi mlin za kafu proizvden negde van Evrope i prepakuje ga radi prodaje u EEZ, mora da doda i upozorenje il uputstvo za upotrebu na jeziku zemlje u kojoj ga prodaje. Inače će i proizvođač i trgovac biti odgovorni za sve povrede koje bi nastale pogrešnom upotrebom određenog proizvoda.
Investicije
na kocki
Dodatno uzbuđenje kod investiranja u zemljama u razvoju je ı to što oni koji daju svoj kapital često imaju osećaj da ga stavljaju na kocku. Nikad se ne zna hoće li imetak koji ode, recimo u fabriku za preradu mangana u Burkini Faso, dati dobar profit ili će „nestati“
u nekom državnom udaru.
Svetska banka pokušava da „zaštitne mreže”. koja bi sačuvala novac predomisli, bez pro svetskih investitora i ohrabrila dalje ulaganje u zemlje u razvoju. Od radio—5stanica, već septembra 1988. godine radi nova sedniku ponudila posa0 1p0rentF agencija Svetske banke, Multilate- tke kO
obezbedi neku vrstu
godine, dakle po treći put, 78
je neki veliki događaj, jer je aa, van i jer je situacija Bakin Si za tako nešto. U Crnoj Gori ko,
decenijama, više nego Bosna a
„tamni vilajet“, sa vlasti odlazi i tava politička klasa, prvi pu či. rata, a ocene su kako događaj NW posebno značajan, jer je situacij
O zre};
i Pover the past de #
prices publicly ava who bought
odavno sazrela za to. Tako je i s
„drugim događajima u Dosni i Srbi,
ji.
lako se, dakle, u Jugoslaviji de. šavaju instorijske stvari, kako m komunizam u celini, tako i za ovi, državu, iako su to stvari o kojima do pre desct godina niko mi, smeo ni da sanja — Ono su say sasvim banalne i, ako se tako ma. žc reći, ništa nije doraslo zrclogi situacije.
Pa, koji bi godađaj bio takav di bi se moglo reći: „Ovo nijc kaska nje za situacijom, ncpgo. sc radi 0 otvaranju novih puteva u sazrCvhnju društva“? To je, pitanje za čili. vo društvo, ali prc svega za polili. čare. Oni su sa tim pitanjem ušli u novu godinu. Za političare je, n. me, i opasno i ncplodno vodđenji akcija i donošenje odluka kojg su građani već iznudili, i ponašaju si u skladu sa njima. U tome su, m žalost, jugoslovenski političari vi postali spocijalisti.
To još nije politika. Dokle uo akcija kasni za događajima, a M tribina sc proklamuju kao rcvolu. cionarnc odlukc kojc su prcva đenc u štampi i razgovorima mi đu ljudima, rezultata noeće biti. definiciji, zadatak, političara jt (ia vode društvo, što će reći — pretili žu novce korakce. U uslovima velik političkc krizc kao što jc juposit venska, gde sc takoreći radi o km ju jednog sveta, i mali potgezi, mali politika osuđeni su na ncuspch Zdrav razum, dodušc, poručujt da treba učiniti barem ncšto i 5palli ono što sc spasiti može, ukloniti pred burom — ali to su porukt straha. Ono što je nekada De Gd govorio za Francusku, danas jč još tačnije za Jugoslaviju — njoj j' trebna velika politika, politika \t' likih ideja i velikc odlučnosti, 5 mo takva velika politika daje ni! u tako velikoj krizi i psihološ mobiliše građane. ,
\
čima u zemlje koje već bije loš — da su nacionalizovale inostm8l! kapital ili nešto tome slično,
Nova šansa M Regana
Nagradno pitanje Buš ili D kis Amerikanci su, zna Sf, | Uprkos izjavama nekih od glasi! koje je tamošnja štampa cititš da „najradije ne bi izabrali ni} nog od ove dvojice”.
u prilog tome, evo i retulia nedavno završenog istražiti javnog mnjenja koji kažu da = n odsto anketiranih u naredne,
U
Regal
lo u Beloj kući Ronalda abu
Američki ustav, međutim, mogućnost ne dopušta. · M
Regan je, inače, najavio da 6 ii povući u miran život na Poaj ko # ču u Kaliforniji. No, ukOl blema “BB jedna kaliforn baj
novi posao — je bivlem p
komentatora. Za kra kato
ralna agencija za zaštitu investicija re u jutarnjem pr rani "mu
(MIGA) koja štiti u slučajevima prenosi Rojter, neekonomskih gubitaka — u gra- 200.000 dolara godišnje. đanskom ratu, zbog promene poli- vor se još čeka. tike vlade, nacionalizacije i drugih ponuda je, rizika koji su van uobičajenih po-
slovnih tokova. Barber Konejbi,
predsednik Svetske banke, kaže da će MIGA garantovati investitorima da vladine intervencije bilo koje vrste neće oduzeti vrednost sredstvima koja su uložili. Tako će MIGA biti naj-
veće ohrabrenje privatnim ulaga-
isproba i svoje spo
no ponuđe! DM Ode
s i - ski nA mamljiva. Da li će politički či
pešniji američki gluma en
rtsk0iaino tatorsko pero? Pretposi fr kalihr :
će odgovor dovitljivcima U imN nijskoj radio—stanicl M. nsi (Regan) konsultuje
2800
opa.
|