Borba, 01. 12. 1990., str. 6

изд " | у 5 ! | "Ki | у H К FADE, 5 ."

Nacionalizam kao politička tehnologija

Hivatski i srpski intelektualci u „Borbi“: Um pred lavinom političkog varvarizma (2)

Ivan Šiber: Nacionalne stranke su samo do krajnjih konzekvenci dovele ono Što je započeo Savez komunista & lan Đurić: Onog frenufka kada su se komunisti latili nacionalizma kao oruđa za očuvanje vlasti, morali su biti poraženi & Milorad Pupovac: Uslavi su izraz političkog konsensusa, a ne kao u nas — sredshvo za slvaranje država & Vojislav Stanovčić: Masovne frustracije izazvane nacionalizmom moraćemo leči-

Jovan Radovanović Vojsilava Vignjević

j „Svojim dijalogom, nastavljajući razgovore koje naši političari nisu sposobni da vode, mi, intelektualci iz Srbije i Hrvatske, moramo biti uporni u nastojanju da se, najpre, smanji zategnutost koja je, bez valjanih razloga, stvorena između naših naroda. Razgovarajući o srpsko-hrvatskim odnosima, mi razgovaramo.o odnosima u Jugoslaviji i želimo da se u naše buduće razgovore uključe i intelektualci iz drugih sredina i jugoslovenskih naroda. Želimo razgovarati ne samo o mestu naših naroda u Jugoslaviji, već o njihovom mestu u Evropi.“

Ovo su, između ostalog, isticali gosti „Borbe“, istaknuti intelektualci iz Zagreba, Beograda i Novog Sada, koji su nastavili dijalog započet u Zagrebu prošlog meseca o srpsko-hrvatskim odnosima u ovom trenutku. U prošlom broju „Borbe“ objavili smo šire izvode iz prvog dela ovog razgovora (Branko Horvat, Slobodan Lang, Ivan Zvonimir Čičak, Filip David, replike Ivana Đurića, Ivana Šibera), a danas nastavljamo sa fragmentima ovog polemičkog i korisnog razgovora Kob nacionalizma

Za Ivana Šibera jedno od značajnijih pitanja, koje se, inače, često pojavljivalo u raspravi, jeste legitimitet tzv. nacionalnih predstavnika. On je podsetio da je KPJ/SKJ u etatiziranoj državi najpre nastupala kao ideologijski predstavnik interesa radničke klase, objektivno se nametnuvši kao legitimni zastupnik tzv. opšteg, interesa.

— Ta je lopika imala dva oblika: to je najprije bio jugoslovenski opći interes, da bi kasnijim razvojem, posle Ustava '74, taj interes čak normativno bio pretvoren u opći interes federalnih jedinica, republika, koji je, shvatljivo, pretvoren u — nacionalni interes Činjenica da je SKJ bio jedini politički subjekt, prosto ga je nužno pretvorio u zastupnika nacionalnih interesa

„Видиа да је УК neminovno kli-·

zao U nacionalne vode, neminovnost koja se ispoljava u sadašnjim višestranačkim izborima jest da su nacional ne stranke takovo jednoznačje samo dovele do krajnjih konzekvenci. Suočeni smo sa političkim programima nacionalnih stranaka koje je moguće svesti na nacionalni interesi, nacionalne homogenizacije, plus antikomunizam One, a za to je tipičan pri mjer Hrvatska, pokušavaju maksi malno homogenizovati svoj nacionalni prostor i nastoje s pluralističke scene odgurnuti sve druge koji takođe strijeme istom nacionalnom prostoru, dovodeći u pitanje hrvatsku pravovjernost svih ostalih koji im mogu konkurirati

Sličnosti Manolić Radmilović — Ako tretiramo period komunističke vlasti u Jugoslaviji kao period vlasti jedne crkve, a svaka crkva ima neprestanu tendenciju sa verom samom — rekao je Ivan Đurić. — Kao

'svaka svetska crkva u načelu je ekumenska, ali onoga trenutka kada se oseti ugroženom, laća se „lokalnih sredstava“, pa se komunistička crkva latila nacionalizma. Toga joj je trenutka bilo prorokovano, ono što se sada ostvaruje, da će biti poražena. Jer će oni koji nisu pripadnici te crkve, oni koji se u svakodnevnom žargonu nazivaju antikomunistima — ne mislim na nekomuniste — uvek „su u prilici, pošto nemaju obaveza prema kanonima te crkve, da budu

(! тазоупот рзтогегарјот

BLIŽI JEDNI DRUGIMA: Danijel Ivin, Dragan Veselinov i Ivan Đurić 5 i а (Snimio Predrag Mitić) prisutno — da je svako svakome kriv

veći nacionalisti od samih komunista koji su se u odbrani vlasti latili lokalne „terapije“ — nacionalizma.

Ono što realno preti svima nama na Balkanu, pa prema tome i Hrvatima i Srbima, jeste totalitarni režim koji nije iscrpljen odlaskom komunista s vlasti, veli Durić. Demokratija se ne dobija višestranačkim izborima, to, valjda, svi shvatamo. Pogledajte, molim vas, da li postoji ikakva razli-

ka u odnosu prema priyredi između ·

gospodina Manolića u Zagrebu, koji

"је istaknuti član' vođstva HDZ i komuniste, gospodina Radmilovića, tvorca srpskog „privrednog čuda“? Jedan pravi društveno-državnu svojinu, drugi čuva društvenu svojinu. Ogoljeno gledajući, njihovi koncepti su vrlo slični, zar ne?

intelektualni rizik

Podsećanje na opasku Bizmarka, koju je svojevremeno upućivao svOjim profesorima — „tri profesora, i otadžbina je izgubljena“, poslužilo je Miodragu Pupovcu za digresiju o riziku intelektualnog. angažmana. Iako rizik postoji (tri intelektualca, bilo u svojoj srpskoj, hrvatskoj ili jugoslovenskoj domovini mogu biti potencijalni razbijači) on nije u poziciji moći već umnosti uređenja društva. Odgovornost za takvu vrstu intelektualnosti koja se iz nužde uključuje u po'litiku, moramo, iako se čini da je to nemoguće u ovoj situaciji, ponijeti na svojim leđima, veli Pupovac i upozorava na nacionalizam kao političku tehnologiju u Sloveniji i Hrvatskoj, nakon izbora, ali i u Srbiji, bez izbora: — Imao sam priliku čuti gospodina Pučnika, predsjednika Slovenačke skupštine i vođu DEMOS-a, koji je па repliku gospodina Petera Gloca, predstavnika njemačkih socijaldemokrata o nacionalizmu u Istočnoj i Srednjoj Evropi, veoma žustro i odlučno reagirao time da kaže: vi ne razumjete da je ovdje naciozalizam politička tehnologija. Dakako, nisam

Policijac

i (li) gospodarstvenik

Ilustrujući stanje u hrvatskoj državi na primeru ličnosti premijera Josipa

Manolića, koji kao policajac a ne ekonomista, privrednik ili pak menadžer, za-

pravo samo simbolizuje aparat, Pupovac je izazvao polušaljivu repliku. Tako je na Horvatovti upadicu — „nisi zapazio da je on gospodarstveni privrednik“ odgovorio da ne bi hteo, jer je po struci lingvist, da troši dragocene reči na mestima gde to ne vredi. Ali, pokušaj nekolicine političara da se iz jedne knjige, prepisivanjem nekoliko reči stvara država je pokušaj koji je u najmanju ruku gro-

'tteskan, veli Pupovac.

— To je njegov termin, gospodarska privreda ili privredno gospodarstvo, što je već tri puta javno rekao, primetio je, ponovo, Horvat. A Danijel Ivin je

na ovo dodao sledeće:

— Svojevremeno je taj isti gospodin stvarao proletarijat, jer tada je njegov zadatak bio stvarati proletarijat. Dok sada, njegova nova država ima zadatak stvarati određenu javnost, ili, da tako kažem, ima zadatak stvarati demokraci-

ju.

— Osobno je bio i lingvist, jer je vrlo stručno diskutirao o Deklaraciji o hrvatskom jeziku 1967. godine, opazio je I. Z. Čičak što je Ivin „pozdravio“ rečima da to mnogi ne razumeju, i stoga bi stvar valjalo pojasniti. Pupovac se zahvalio na ovim dopunama uz opasku da to spada u kontinuitet suvremenije ili recentnije hrvatske politike. A Lang je skicu za portret hrvatskog premijera zaokružio time što je rekao da je „uvaženi lingvist svojevremeno-tjerao ljude da

— progovore“.

Pismo Petrovića

„Zahvaljujem na pozivu da učestvujem u razgovorima srpskih i hrvatskih intelehtualaca u Beogradu. Kako se do sada nisam afirmirao ni kao srpski, ni kao hrvatski intelektualac, me smatram se kvalificiranim za sudjelovanje u tim razРА Pored toga, kako vidim iz priožemog dopisa, većinu pozvanih čine istaknute vođe i aktivisti raznih političkih partija koje se bore za vlast u Jugoslaviji, pa se bojim da bih se kao vani јас овјеćao u tom društvu malo nelagodno. Ne prihvatajući vaš poziv, ne želim da umanjujem značenje skupa što ste ga sazvali.

Najveća zasluga za sadašnje stanje srpsko-hrvatskih odnosa pripada, po mom mišljenju, гик ки

O komunista i drugih političkih ma su pozvani učesnici vašeg s И dali ili pripadaju, pa taj ар ovi učesnici mogu znatno utjecati i na i

srpsko-hrvatskih odnosa i na budućnost Jugoslavije“.

Gaje

narodima izlečiti (i) nekakvom opštom psihoterapijom, zapitao je Vojislav Stanovčić. Valja se prisetiti da su Nemci kao nacija posle Drugog svetskog rata prošli kroz jednu masovnu kolektivnu psihoterapiju koja je dala plodne rezultate. Budućnost će pokazati, međutim, da li je to zaista i tako. Po njegovom iskazu srž jugoslovenskog problema je 70. godišnji sistem koji je od samog početka bio u krizi legitimnosti. A ne ono što je danas

Polemički trougao Đurić — Letica — Čičak

Jesu li Hrvati skloniji nagodbama od, recimo, Srba, zbog istorijskih okol-

nosti, dugog života u K. und K. monarhiji, bila je tema kojoj su se sagovornici za okruglim stolom „Borbe“ vraćali. Ivan Đurić je pomenuo svoje rasprave na

„tu temu sa.Slavenom Leticom, u kojem su se obojica složili da postoje značajni-

je razlike između Srba i Hrvata u pristupu kad je u pitanju zajednički život u

„Jugoslaviji.

— Problem Srbije u odnosu na Jugoslaviju je, između ostalog, redukovan i zbog toga što je ona istorijski upoznala ono što nazivamo nacionalnom državom, ali nije imala hrvatsko iskustvo kohabitacije s drugim narodima i to je bila velika prepreka u trenutku stvaranja Jugoslavije — veli Đurić.

— Mi se zapravo u Hrvatskoj po prvi put nalazimo u situaciji da imamo nekakvu svoju državu, da unutar tog prostora postoji nacionalna opozicija koja je do sada uvijek bila okrenuta prema nekome vani — rekao je Cičak. — To je kvalitativno nova situacija, ma koliko da nama koji smo u toj opoziciji nije lako..Molim vas, jedan beogradski magazin je načinio veliki intervju sa mnom, a u naslov su stavili: Čovjek koji će srušiti Tuđmana. Pitao sam ih da li njih plaća Tuđmanova vlada, da li žele da mi natovare na vrat kakvog atentatora, ili trovača... Slobodan Lang: I što su rekli, ko ih plaća?

Čičak: Rekoše da je to poslovna tajna.

— A što se predizborne situacije u Srbiji tiče, nastavio je Čičak, u Hrvatskoj se to posmatra — molim vas, ne iznosim svoje stanovište — da se dve jake nedemokratske nacionalne grupacije, sa različitim predznakom, bore za vlast i da u Srbiji nema relevantne političke snage koja bi bila demokratska. To je unutarnja paradoksalnost srpske sitaucije koja proizilazi ne samo iz povijesti koja je tekla od 1945. do danas, nego i prije, što vi jako dobro znate. Ili,, Slovenija. Tamo su se nacionalne stranke okupile u blok DEMOS-a, ali nemaju naci-

onalne opozicije.

Bi:VRBI ЗАПАД seiri dear ii ВЕНЕ НЕ ЕНИ A NIKI BR MISC PSE aRaiEK

siguran da to gospodin Glos nije razumio, nego se naprosto radi o tome da je ispoljio bojazan, po mom mišljenju opravdanu, da nacionalizam kao politička tehnologija može od sredstva postati subjekt političkog zbivanja. I to je ono što se u jugoslovenskim relacijama može dogoditi, znajući povijesne odnose. Kao sljedbenik socijalno-demokratske ~ orijentacije, žestoko sam protiv toga da se politika svodi i reducira na nacionalizam kao političku tehnologiju.

Drugi važan momenat političkog stanja u Jugoslaviji Pupovac nalazi u političkim, normativnim iskazima, ustavima i zakonima koji služe nacionalnim većinama kao sredstvo za stvaranje država. A ne kao izraz mogućeg političkog. konsenzusa, ili odnosa snaga unutar zajednica. To je slučaj i sa Srbijom i sa Hrvatskom. 1 stoga hrvatska vlast rado prihvata činjenicu da se u Srbiji uspostavlja jedna takva ustavna praksa, obzirom na položaj većine unutar hrvatske države. I obrnuto. Srbiji to odgovara, obzirom na položaj Srba u hrvatskoj državi. / . Država se i razumije i prakticira kao sredstvo za stvaranje društva, upozorava ovaj vrsni zagrebački lingvista na treću karakteristiku domaće političke scene. Drugim riječima, država, svojim državnim aparatima, vladom, sredstvima represije, treba biti ta koja će konstituirati javnost. Po mogućnosti, nezavisnu i objektivnu, kako se to samo ironično može kazati. Država, koja će, isto tako, konstituirati i privredne i ekonomske odnose. ;

Raspad boljševizma

Može li se nagomilana netrpeljivost, mržnja i frustracija među našim

— Srbi misle da su im taj sistema nametnuli Hrvati i Slovenci, a ovi opet da su ga održali Srbi. Javnosti stoga valja predočiti činjenicu da je zapravo sistem koji se danas ruši, glavni krivac krize. Radi se i o krizi boljševičkog tipa federalizma, posebno u sintagmi nacije na samoopredeljenje do prava na otcepljenje pomoću koje je njen tvorac, Lenjin, želeo da potkopa carsku rusku imperiju. Uprkos tome što jedno takvo „pravo“ figurira jedino u svetu u sovjetskom Ustavu (u članu 52.) i svaka pomisao na njegovu primenu do nedavno se smatrala za najteže krivično delo.

Uz demokratski centralizam, na kome je bila organizovana jedina politička snaga društva, razvila se autoritarna politička kultura koja je izrodila ne samo negativne. nego i tragične pojave u prošlosti. I zbog toga ideja o vladavini prava i pravne države bila je velika iluzija. Specifikum tog sistema Stanovčić vidi i u trajnom sukobu političkih volja vladajućih elita, koje nikada nisu bile spremne da se podvrgnu vladavini prava, već su uvek težile da pregovaraju sa pozicija moći. To se dešava i danas. Izlaz valja potražiti, smatra ovaj intelektualac, u stvaranju novih demokratskih institucija u kojima će prava i slobode građana predstavljati korpus, „zabran“ za vlast bez ikakve mogućnosti da ih ona oktroiše ili „daruje”. Takvo građansko, civilno društvo dakako podrazumeva i autonomiju privrede u odnosu na politiku, autonomiju štampe prema partiji i državi, autonomiju univerziteta i samostalnih sindikata.

(NASTAVAK U PONEDELJAK)

·| хрватства, око православља и католицизма! Данас је наш народ, рече г. Видовић, | претурио цифру од двадесет милиона. Његово културно-књижевно јединство толи“

А .

| NEDELJNA BORBA /h -nedelja 1-2. decembar 1990. |M subota-ned || | атак |

,

ХРВАТСКОСРПСКИ

АЛМАНАХ

ЗА ГОДИНУ 1971

ЗАГРЕБ — БЕОГРАД

Након сто година

Л 3 ћирилицу. У томе су много помогли учитељи. Не дирајући ни у чија верска убеђења ваљало је навикнути

а веру имало се учинити највише, свет на праву толеранци. вештеници и просвештеници и једне и дру. их владика одликовало што су некадашњи

верски прозелитизам претворили У модерни прозелитизам редова и 5 K својим религиозним наставама прикључили наредбу да се у де HOAOT ORO Ју рода одржава као јемство за будућност народну, и као најсигур 1 лика и ме. Тако се дотерало до тога, да свачију веру свак штује, али да у таи оју љуби. Има група и странака које неће да знаду за веру. Њима се, У леду, још лакше било прилагодити општем народном програму. ми 5

Сва ова организација ишла је својим током. Она се није нигд У о радом законитих власти, пошто би просвета, љубав и једнакост и њихов рад ~ | авале, а модерно је доба делокруг власти свело на вршење закона, чување 4 јез ДР у службу живим друштвеним силама. Политички тенденциозни рад „ који је некада много зла доносио, искључен је током времена. ·

* * *

оворник потом пређе на књижевност и на њену улогу у уједињавању. Он тврђаше како је изучавање народа и његових обичаја и нарави најпре отворило мисли о уједињавању народном. Дуго времена је путе к уједињавању крчила једина књижевност. Вуков и Даничићев превод Светог Писма, који се у јед: ним и у другим словима ширио по свима селима целокупне српске и хрватске територије, знатно је помогао темељ књижевног језика српског, вршила је ту исту улогу Смаил-аге Ченгића, ширећи се врло рано у обојеним словима на обе стране, пома: гала су јединство. Књижевност је, у осталом, у почетку и сама била везана за област својим властитим несавршенством. Познија су дела била другојачија, вештије и Дуб. ље израђена. Она су се тражила и читала на обе стране. Чим је које дело било шире. га значаја и савршеније израде, штампало "се обојим словима, да би допрло у све слојеве и крајеве. И што је више таквих дела било, и јединство је постајало све | чвршће. | Са књижевне стране главна је сметња била у књижевној трговини, непоуздано уређеној. Књижарска трговина стајала је дуго времена на обе стране неуређена

ју. У њој су највише имали да помогну с ге вере, Неколико се високо постављен

Књижевник је страдао не само с тога што му се књига није продавала, него и с тога што су му и оно мало новаца што је доносила ондашња продаја јели и упропашћи вали несавесни књижари. У средини друге половине ХТХ века тражени су начини за уредбу књижарске трговине, и у Србији је на материјалном основу државних изда ња и школских књига покушавано штошта за њено усавршавање. Али све без успе ха. Једва се око половине ХХ века нашло неколико људи који су успели да уреде књижарску трговину тако да се књиге продају на све стране и да од њих писци могу живети. Равномерна продаја књига по свима крајевима, уредно руковање с новцем од књиге добивеним, и набавка основног капитала, без кога се овај посао није мо гао организовати, задали су много бриге и одузели доста времена. Али кад су јед ном те ствари биле организоване, могло се казати и да је обезбеђена и с њом семо. | же у'напред рачунати. Била штампана латиницом или ћирилицом, књига је код ку ће на сваком месту широм српских и хрватским земаља. Позоришта су многоброј на. Имају их сви већи градови: Љубљана, Загреб, Задар, Дубровнику Мостар, Сараје во, Београд, Ниш, Призрен и Скопље. Пошто је језик један, драматска се књижев ност, нарочито модерна комедија и цртање живота и нарави, силно развила. Успех драматски већ је кадар да писцу обезбеди пристојан самосталан опстанак. Уз позо | риште и драмат иде упоредо музика, а с њоме и остале уметности, које се не би мог | ле ни развити, да није народна просвета обухватила већи број људи и пространије земље. Из разних земаља се црпу мотиви, те је богатство из дана у дан све веће. још и пре сто година мучно је било говорити о југослогенској уметности. Данас ипак, за врши г. Видовић, имамо и југословенску уметност прилично развијену.

kk

|

С На послетку на трибуни се учини још једно питање. Један господин из |

Пирота узе реч да објасни како је притисак јединства и његових тежњи прилично тираничан. Све се жртвује јединству и угушује ради јединства. Поједини крајеви об. ласти стењу под забацивањем свега локалног и обласног. Цене се само врховне сре | дишње мисли и тежње, а племенском и обласном животу границе су сасвим суже не, боље рећи уништене. пе На ову интерпретацију одговори г. Видовић, да је културно јединство народно постигнуто не само из етничких и идеалних разлога, него и по великој политичкој и практичној невољи. Средњи векови су били доба локалне растурености, несигурнос ти, рђавих путова и још горих комуникација, недовољне просвете и бедних обавеш тења о свачему. С тога се на све стране тражила автономија, и само је она одговори ла свакидашњим народним потребама. Локалне су потребе биле једине за које се У средњем веку марило. Автономијом једином могло се онда изаћи на крај, јер се на дневне потребе нису могли чекати одговорни из удаљеног политичког средишта. При свем том јединство великих европских народа у култури и у језику почело се још тада. Наш народ, српски и хрватски, ушао је у нови век у најбеднијем и најназаднијем стању обласне, племенске и верске поцепаности. Онако како су Срби“ Хрвати ушли у Х1Х век, они нису могли ни опстати ни развијати се. Век паре и елек трицитета, у ком су простори и даљине збрисани, остављао је народима на избор са: мо двоје. Или да се уједињују и зближују и тако великим бројем штите своје особу“ не, или да буду прождерани од околних народа. Срби, Хрвати и Словенци морали | би се утопити у Немце, у Маџаре, у Италијане или Арбанасе, у Румуне или у Бугаре да су остали при својој расцепаности и да су продужили да се ломе око српства M

ко је јако да га морају респектовати и политичке власти, и пошто се човек на човека | а и онај Keš Тимока брани свога сународника на Јадранском Мору, као што | MoEik вене нон Тода У Призрену. То је она неизмерна балгедет, коју је што се њиме прееицана ова Bes а. Јединство је зато драгоцено и тога ради Јак | POGONA ерна снага, пред којом се свака политичка BA 0 ба Спа 0 и ма тежње, додаде г. Видовић, нико не војује. Од племе ваја ваја А да својски и целом снагом подржавају народну општу на засебним својим ом друго не тражи. И у колико где било треба да се племе ште заједнице. Ми ŠON крепе и снаже, то све иде опет, накрај краја, у прилог се, нове и конфедерацији 1626 Културну искрену конфедерацију, која може подићи 07 jy leno BOR Ht H OBD не само међу племенима сродним, која припал. | пору еп у племенима разнородним. Ми Југословени, утардив | ВН ЛА ем a рба, Хрвата и Словенаца, желимо да у ту заједницу УУ И УУ | наст и ЈАКИ с Ју дати највеће могућне концесије за њихову посебну књиж | OVO Галима UME Da лако разумљивих разлога. Политичка веза с Румунима 7 гледати у удаљенијој будућности. |

***

( hi У портегсн сврши се предавање и дискусија на опште задовоље. ји да Оена и кове Pas два три дана у Београду, пошли смо KO |

ду Ер у бугарском високо 0608 ORO пи да променимо тежње ко) |

моди НЕ S ли железницом на Скопље упутили к Призрену и к јадан |

своје куће, и ЊЕ ровника и Сарајева вратимо у Загреб. Свуда смо били Ка ок:

| “8 уда смо сусретали у јавном мњењу и у животу тврдо укорењене" i |