Borba, 15. 12. 1990., str. 1
Ди и елирњи« мнинцу „
мис а.
ПРЕДСЕДНИШТВО СФРЈ: Учест 219 и на Армију из Словеније део су шпекулација уочи плебисцита којим се код Словенаца жели |
створити страх од ЈНА и осећај не“
0 | т5кА 77
износи заједничког живота Ф ЉУБЉАНА: На седницу Савезног већа Скупштине СФРЈ на којој ђе
се раслрављати о словеначком пле мисциту нећу ићи — изјавио председник словеначке Скупштине Франце Бучар Ф ЗАГРЕБ: До 22 просинца Република Хрватска ће имати нови Устав Ф НОВИ САД: Скупштина АП Војводине почела припреме за доношење Статута но-
вог највишег акта покрајине Ф СКУПШТИНА СФРЈ:
Црног орска скупштина доставила савезном парламенту виђење и оцене уставне
кризе у земљи СИВ: 68 одсто грађана има поверење у политику савезне владе Ф ПРИШТИНА: Демократски савез Косова тврди да Албанци неће изаћи ни на други круг избора, а не признају ни њихов легитимитет
15-16. децембар 1990. Година ИХ
Број 350-351
Цена 10 динара
(за иностранство)
2 DEM
Директор Иван Мрђен
Главни и одговорни уредник Манојло Вукотић
=
НЕДЕЉНА
ПЛАБ
ПЛАВЉАННА 11000 БЕОГРАД Велизара Носановића 2
*
БОРБА
Moderan dizajn uz vrhunski kvalitet nameštaja i izuzetno pluvoljne uslove potražite u salonima
Јјибовнуо
Мучни пут из дежеле у државу
О ЧЕМУ ЋЕ, ЗАПРАВО, ОДЛУЧИВАТИ СЛОВЕНЦИ 23. ДЕЦЕМБРА: За сада, у недостатку прецизнијих тумачења и спремности на конкретније политичке: одлуке, једино је извесно да након плебисцита следи — Бадњи дан, 24. децембар e
CTPAHA 3.
Премијеров врбов клин
Раслад без грађанског рата
МАРК ВИЛЕР, БРИТАНСКИ СЛАВИСТ И „ЈУГОСЛОВЕНСКИ КАРТОГРАФ“: Могући настанак две југословенске државе северне и јужне федерације — може се показати и најмање рђавом алтернативом, поготово што дуго припремани, нови преговори о условима под којима би Југославија могла опстати све више падају у воду. СТРАНА 5.
У ЗА ЕРИ
a
ну, једноставним потезима, претворити у државну имовину Ф СТРАНА 4.
а
ЈУГОСЛОВЕНСКА КАРТА ЗА АЗИЈУ: Зашто је Анте Марковић, још пре пола године, пропустио меч лопту приватизације, допуштајући да се ушанче све оне снаге које ће садашњу друштвену своји-
Апаши у динарском окружју
ЈУ и
није створила права радничка класа...
ДЕСИМИР ТОШИЋ, ПОВРАТНИК У СРБИДЕМОКРАТИЈУ — O ИСХОДУ СРПСКИХ ПАРЛАМЕНТАРНИХ ИЗБОРА; Више смо бескласно друштво него што се мисли. А за демократију, вишестраначку, потребна је нека равнотежа класа. Овде је сељаштво ишчезло као друштвени и економски чинилац, али се
Циљ је да Једним бродом, хипнотишем читаоца 4 1е чамцима
ШТА СВЕТ ТРАЖИ ОД ЈУГОСЛАВИЈЕ: Великим силама и Европи не би одговарало да се, под утицајем збивања у нашој земљи, подручје Балкана претвори у непотребно и несврсисходно жариште сукоба и нестабилности Ф СТРАНА 9.
ПАТРИК БЕСОН, ПРЕД ПОЈАВУ „ДАРЕ“ У НАШИМ КЊИЖАРАМА: Не сматрам да је страх од власти опасан. То је типично балканско размишљање, каже, између осталог, један од водећих, млађих француских писаца Ф СТРАНА 7. SR a: 5 км М
и
КУ
Пише: Мирко Млакар
ећ урађено у Чешкословачкој,
Пољској, па и у Румуњској и Бу-
гарској, коначно је дошло и на југославенски дневни ред. Савезни секретаријат за народну обрану, наиме, иницирао је измјену и допуну Закона о ОНО којом се, између осталог, предвиђа да се у штабовима, јединицама и установама Оружаних снага СФРЈ не могу оснивати политичке организације. Полазећи од уставно-правне равноправности свих партија, те имајући у виду карактер (функцију) оружане силе, подносилац захјтева оцијенио је једино прихватљивим рјешење да се свим странкама забрани свако организирање и дјеловање у Оружаним снагама. Иницијатива упућена СИВ-у добила је „зелено свјетло“ у Предсједништву и ускоро би морала доћи и у Скупштину СФРЈ.
Влада је још раније најавила деполитизацију државе — од судства до војске, те скидање режимско-идеолошких копрена са, примјерице, цијелог склопа права и слобода. Но, што није — за разлику од, рецимо, односа према религијском „пакету“ — влада прешла „Рубикон“, и у довођењу војске у статус који она има у тзв. нормалном свијету свакако није само њен минус. Између осталог, влада је била на сувише бојишта својих, реформских и посебно оних која су јој наметали тј. подметали републички разгоропађеници — а да би чачкала и онако узнемирену „војну мечку. < друге стране, да је прелаз из „једноумља“ био у цивилизиранијим, па и у цивилнијим увјетима, засигурно би неколико десетина тисућа официра-комуниста слободније сужавањем свог црвеног одређења у примјерене оквире дава-
ло свој обол опћој демократизацији. |
Кад спомињемо цивилне увјете, првенствено мислимо на то да су вође у правилу наступали, што и приличи истакнутим урођеницима, мање као политичари, а више као вербалне ратовође. То је донекле и разумљиво за балканоидне народе и народности. Безбројним припадницима овдашњих национа, ето, пуштање или давање крви за малу Домовину и велику Нацију више вриједи
| KNOVINQTEHNA
Марш Партије из Армије
Предлагањем амандмана, тј. „декрета о деполитизацији“, генерали су се, барем у томе што су спознали нужност, поставили као политичари. Још да се политичари не понашају као ратовође..
Винцент Гадомски
e у |
|
| H [3
= O ___ _- _____J === | 23 = те Бе
ОИ поене
Рт аи у и
|
Југославије какву замишља велики дио војних руководилаца још ријетко тко стоји — Армија би се, хтјела-не хтјела, морала сврстати на једну од страна у крвопролићу. Кад су и генерали почели схваћати да је титовска Југославија покопана, стекли су се увјети да држави дају војно, тј. стручно, а партијско политици — али строго изван касарни. Међутим, није ли чак и Савез комуниста — Покрет за Југославију ипак посљедњи архипелаг носталгичних заљубљени-
него политика, јаш третирана као курва! Исто тако је и разумљив мркоглед професионалних ратника на све оне који би им, евентуално, отели хљеб, тј.
тим приликама, када је, примје-
рице, служба сигурности Сабора
морала одвојити од четрдесетак народних заступника исто толико пуцаљки, може ли ЈНА приуштити да само собом брани Југославију2 Баш употреба најорганизираније државне силе била би крвави крај како овако растурене Југославије, тако и саме Армије. У случају оружаног сукоба — пошто иза
шала, а не „фаланга“ која би сутра, као војна хунта, растјерала цивилне политичаре и завела „правила службе“. „Топчидерска партија“ уосталом морала се десити: комунистичке ћелије у војсци су-
те превише „југославенствујушће“ за приклањање и једној реформираној републичкој фракцији некадашњег СКЈ. Управо то што се Партија у Армији, мада блиска владајућем српском концеп-
ка у ред и рад под мудроводством Мар-.
више су (биле) јаке да би се распршиле, _
ту, ипак није до „критичне масе“ приближила нити једном „царству“, размотрљиво је и као доказ спремности да војска, као што је и ред, служи држави, а то је Југославија, која се, овако или онако, може изнутра уредити, без да се униформирани пачају у по дефиницији цивилне послове.
Деполитизација није акт него процес, дакле отприлике као сељење совјетских трупа из бивше Источне Њемачке. Совјети су ипак добили дебеле материјалне протууслуге. Маршем Партије из Армије, да је започет чак прије само пола године, највише би добила Југославија као демократска федерација...
Ма колико након иницирања амандманизирања Закона о ОНО отпадали, барем формални, страхови од могућег мијешања (једнојпартијске војске у политичке игре, тј. у сферу „чисте“ политике, отклоњен је само дио стрепње од унутарњег, грађанског рата. Иначе, вањска опасност све је мања. Гдје наћи тако луде политичаре да у овој фази експанзије капиталства покрећу западне момке да гину по југославенским гудурама и рукавцима2 Напросто, ако се лидери
. југославенских земаља паметно не дого-
воре, Запад нас је спреман избјегавати, односно једноставно ће нас ампутирати, искључити из „новог поретка". Међутим, далеко од тога да војска сада слободно може у цијеви стављати маст или цвјетиће. Рецимо, не зна се када неки сусједни балкански веленационализам „рјешење“ унутарњих тегоба неће потражити и у бацању закрвављеног ока на дио југославенског тла.
итање је да ли ће и друге наору-. жане и полунаоружане формације слиједити „декрет о деполитизацији“. Понуђена деполитизација односи се и на Територијалну обрану, али овај други, бројнији дио Оружаних снага у некој је врсти подјељеног суверенитета, при чему претеже страна (кон)федералних елемената. Осим тога, не смију се испустити из вида различите парамилитарне организације, те наоружаност цивила. Ефективе свих потоњих „бригада кућне радиности“ у лако пјешадијском наоружању зацијело се могу мјерити и у корпусима. Нема рата до онога којега воде професионални ратници, али они нису само у ЈНА. А што ако би ратовање започели цивили...2 Генерали су се, натјерани или не, поставили као политичари — барем у том смислу што су спознали нужност, те форсирали, прешли Рубикон. Сада је
ред на политичарима да буду као гене- |
рали у овом, деполитизацијском случају, односно, да се коначно почну понашати као политичари, а не као генерали још недовољно оборужаних армада.
Tri budućnosti za Srbe u Hrvatskoj
Mostovi na putu Zagreb — Knin
Šla o projektu kulturne aulonomije Srba u Hrvatskoj (Radne grupe Predsjedništva Republike Hrvatske) kažu dr Drago Roksandić, dr Anđelko Milardović i dr Mirko Valentić
пастинемнгнивгиилаиишиаливи и авио: muz eu razz uzmas а Priredio: Radivoj Cvetićanin
projekta o kulturnoj autonomiji Srba u Hrvatskoj, a tri člana te Radne grupe ura-
dila su elaborate, svaki svoj, o ostvarivanju prava srpskog naroda u ovoj republici. Svoja viđenja Radnoj grupi uputili su: dr Drago Roksandić (Odsjek za povijest, Filozofski fakultet Zagreb), dr Anđelko Milardović (Institut za migracije i narodnosti sveučilišta u Zagrebu) i dr Mirko Valentić (Institut za suvremenu povijest, Zagreb). Kako bi se zainteresovana javnost — a pretpostavljamo da je ona vrlo široka — upoznala sa izvornim idejama ovih projekata, dajemo ih u širim izvodima, otvarajući potom svoje strane za eventualne reakcije i mišljenja povodom njih.
Dr Roksandić: Sve srpske ustanove
(...) Čitav ovaj elaborat je utemeljen na tezi da svaki čovjek i građanin, pripadnik odпри nacionalnog kolektiviteta (u ovom slučaju srpskoga naroda u Hrvatskoj) stalno i slobodno bira način iskazivanja svoga nacionalnog identiteta, pojedinačno ili skupno, k. tome unutar svoje nacije i u odnosu prema drugim nacijama. (Otuda i sva temeljna pitanja'budućega statusa Srba u Hrvatskoj ponajprije ovise o tome kakav će biti novi ustav Republike Hrvatske u svim svojim ljudskim i građanskim, nacionalnim, društvenim i državnim implikacijama). Pripadniku srpskoga nacionalnog kolektiviteta u Hrvatskoj, kao slobodnu čovjeku i građaninu, nitko i ništa (npr. država, političke stranke, o samozvanom „Srpskom nacionalnom vijeću” da ne govorimo, itd). ne smije „oktroirati“ način iskazivanja njegova nacionalnog identiteta. U tom je smislu svako individualno iskazivanje pripadništva srpskom nacionalnom kolektivitetu u Hrvatskoj izvorno personalne naи neovisno o tome da li se iskazuje politički, kulturno, ekonomski ili bilo kako druga-
je.
(...) Parafrazirajući recentnu izjavu akademika Vlatka Pavletića („Nije Hrvatska svagdje gdje žive Hrvati, ali jest hrvatska kultura svagdje gdje Hrvati žive.“), isto tako polazimo od tvrdnje da nije Srbija svugdje gdje žive Srbi, ali je kultura Srba u Hrvatskoj izvorno nerazlučiv dio srpske kulture. Međutim, kultura Srba u Hrvatskoj je isto tako izvorno nerazlučiv dio hrvatske kulture, u smislu izjave istog autora („Pridjev hrvatski izvodim iz naziva Republike Hrvatske, pa prema tome u nju idu i druge kulturne sastavni-
ce, a ne isključivo kultura Hrvata“). U istom je smislu i kultura Hrvata u Srbiji nerazlučiv dio srpske kulture.
Nastavak na 4, 5, 6. | 10. strani
Pre Republike Hrvatske formiralo je nedavno Radnu grupu za izradu