Borba, 15. 12. 1990., str. 2

Piše: Vesna Ćosić

ada je svojevremeno H. M. Encensberger novinarstvo opisao i kao ples između jaja, misleći pre svega na visoko negovanu tehniku dvoličnosti i svakodnevne igre skrivalice sa istinom na stranicama „Špigla“ i „Frankfurter Algemajne Cajtunga“, dosledno posezanje za konkretnim povodima podržalo je radikalnu kritičnost i analizu bez dlake na jeziku čija sočna univerzalnost nemilosrdno funkcioniše i danas. „Štampa nema nikakav drugi korektiv do neartikulisane utakmice novina među sobom, mišljenja pretplatnika i ventila „pisama čitalaca“ s kojima redakcija može postupati po svom nahođenju. U svojim boljim danima ona je sama sebi stvarala forum u kojem je kritikovana, otvarajući kritici svoje vlastite stupce i iznoseći coram publico različita mišljenja i sukobe mišljenja“, tvrdio je Encensberger.1 zaista svaka druga industrija svesti, bila ona radio, film ili TV, ima svoje ustanovljeno kritičko ogledalo. Gospođica štampa volšebno ga je zaturila, brkajući lončiće. Kukavičija jaja prepirki, zgrom-i-puc svađi, lekcija i packi, čine gnezdo iz kojeg artikulisana kritička analiza teško može da se ispili. Paradoksalno, čak i bezvezni filmski štanceraj iz tamo neke C produkcije obavezno zaradi više nego pregršt profi kritika iz pera profesionalaca u oblasti, ili bar manijakalnih zaljubljenika.

Prikaz štampe i dalje zvuči glupo, a bogami ni destruktivna, subverzivna konotacija uopšte se ne isključuje, osobito ako je u pitanju socijalistička štampa. Što zbog atraBnog poriva za jurenjem krivaca i grešnika i ostalih nevaljaca po «peru, što zbog strah(opoštovanja) spram reči, čiji koren seže dalje od vlastitog dvorišta, sve do samog početka Biblije. (Znate ono, na početku beše...)

A pošto se štampa, čak i kad laže i mešetari, opet bavi istinom, protivrečeći joj, muvajući ili je gorljivo ganjajući, svejedno, ništa čudno što diranje u „bibliju“ bez koje nema pravog buđenja ni uspavljivanja, tu svojevrsnu šarenu molitvu sa kioska, koja, i kad je najgore đubre, pretenduje na univerzalnost, sveobuhvatnost, obaška OE — liči čačkanju u osinje gnez-

O.

„Moje novine” idiom je u kome ima mnogo od onog ponosnog poistovećivanja koje sadrže iskazi tipa „moja žena“ ili „moja kuća“. Što, kada su u pitanju druge industrijske svesti, nikako nije slučaj. Plus što istraga o tome ko je u pravu, a ko u krivu, unu-

Visoka tehnika dvoličnosti

Novinarstvo ili ples između jaja

imuni i uu Iza uni u uIur num iuLLI ur ui iau–AIUrı gnu uuu uuu uu uu I uuu mani mu ua ni arur um mm I Rz „AAA m uuu In ur ia Inu III ILI III—I Da li je H. M. Encensberger svojevremeno bio naivan kad je uobličio

znamenilu definiciju novinarstva ili se, u meduvremenu, „sredina“ defini-

livno izgubila

tar socijalističke štampe (odnosno njenih mimikrijskih klonova) nisu drugo do loša gimnastika, od koje ponajčešće sleduje bolno ušinuće.

Očigledno, reč je o nečem trećem. Encensberger, recimo, ukazuje na istorijska i ekonomska ograničenja. „Načela i slobode građanske štampe prevazilaze interese klase koja ih je stvorila i izborila; oni ne greše ni onda kada se okrenu protiv tih interesa; njih nije moguće opozvati.

edan od najtežih propusta demokratskog socijalizma sastoji se u tome što nije shvatio ovu činjenicu...

Do dana današnjeg nigde u svetu, pa: ni u starim demokratijama Zapadne i Severne Evrope, ne postoji socijalistička dnevna štampa koja bi se mogla: meriti sa svojim liberalnim i konzervativnim konkurentima. Za to se mo-

gu navesti ekonomski i istorijski razlozi. Dokle god egzistencija jednih novina zavisi od prihoda ostvarenog oglasima, organ koji zastupa interese svojih oglašivača živeće lakše nego onaj koji se protiv tih interesa bori. Zato će kao finansijer jednog opozicionog lista uskočiti ne neki kapitalista, nego partija u čijoj predistoriji već postoji fiksna ideja o disciplini kakva se, svakako, može zahtevati od funkcionera, ali ne i od novinara. Dokle god traje takvo stanje, svaki kritičan čita-

lac upućen je na građanske novine'

demokratskih zemalja.“

Svakom čoveku je potreban fidbek od drugih ljudi. Ali kojih, pitao bi skeptik? Jer, vezivanje za novine koje maksimalno omogućavaju identifikaciju, nije drugo do traženje umnoženog sebe zarad dodatnog dopinga. Izleti u štampu koja je kao izvrnuta rukavica u odnosu na onu srcu dragu,

više su izraz mazohističke potrebe za neprijatnostima, no iskren poriv za drugom stranom medalje („baš da vidim šta su sad opet nadrobili“). Što sve zajedno nema blage veze sa konzumiranjem štampe kao prozora u svet. Jer, kako stoje stvari, danas čovek teško može da radi i tako banalne stvari kao što je čitanje novina uz kafu, a da ne postoji opaka varijanta da se već pri prvom pogledu zagrcne, zabezekne, užasne ili, nedajbože šlogira. Sredine, uglavnom, nema. Možda zato i potera za izgubljenom istinom prečesto poprima tragikomične dimenzije. Ples između jaja jedina je opcija koja preostaje kada se

sloboda govora upokojava. Kultura ·

dijaloga i liberalan odnos spram stvarnosti dugoročan je proces u kojem regulator ponašanja jeste obrazovanje u smislu otvorenosti, podrške kreativnosti i samostalnog mišljenja. Mahanje zakonima kao lepezom još nikoga nije učinilo sretnim, niti napravilo pametnim. Slobodno upražnjavanje razuma osnovni je element pravičnosti sa kojim monotonija mišljenja nema šta da traži. Izrazita nezavisnost duha i onako je dovoljno retka. Čak i oni koji izgledaju kao slobodni mislioci bacaju poglede na svoje sugrađane i očekuju da jednog dana postanu deo većine.

a je tako i farbanje stvarnosti u željenu paletu uvek kontraproduktivno. Takav angažman jedino ima smisla u industriji zabave. Kada je u dramatičnoj sceni u „Indijana Džonsu“, glavni junak morao da se bori na lestvicama od kanapa u situaciji dok aligatori plivaju ispod njega, usled prisutnih tehničkih činioca vezanih za spajanje slika, snimak je zahtevao crne aligatore na beloj pozadini. Lokalni serviser „Folksvagena“ držao je male ljubimce aligatore koje je posudio ekipi nadajući se, usput, da će reptilčići postati filmske zvezde. „Stavili smo male aligatore u veliki tank i napunili ga mlekom u prahu, koje ih nije moglo povrediti. Tada smo stavili kameru na plafon, dok smo ljude okupili oko tanka i dali im da mašu mrtvim pilićima da bi naveli aligatore na kretanje — nazvali. smo: ih „kaubojima pilićarima“. Ključ je u saznanju koliko se može izvući iz date tehnologije“. — izjavio je tom prigodom Džef Man, bos Lukasovih high tech radionica kreatura i modela. Život je ipak nešto drugo od filma. U kojem kućni ljubimci, makar u liku otkačenih gmizavaca, ne mogu biti važniji od građanskih sloboda više ili manje sofisticirane publike.

Sjeni predizbornogkameleonstva

Ivica Profaca

ko je vjerovati svemu onome što je

dosad javno izneseno — fotelja

prvog čovjeka Splita, dr Onesina Cvitana dobrano je uzdrmana. No, dogodi li se da on s nje kojim slučajem i sklizne time će vjerojatno biti okončana jedna otužna priča o aktualnom lokalnom političaru, koji je, svojom neprimjerenom preobrazbom od kandidata za člana CK SKH, navodno postao jednim od utjecajnijih čelnika HDZ u Splitu, ali i prepoznatljivim simbolom svojevremene predizborne prevrtljivosti. To njegovo, očito „kameleonstvo“ bilo je povod da on ne bude u potpunosti prihvaćen među svojim novim stranačkim kolegama, pa je i sasvim razumljivo što je prvi udarac njegovoj opšćinskoj funkciji došao upravo sa te strane.

Nedavno je u „Slobodnoj Dalmaciji“ bio objavljen zahtjev za Cvitanovom Ostavkom u obliku prosvjeda — peticije, sa potpisima čelnika većine splitskih mjesnih ogranaka HDZ, te, inače, vrlo neugodne izjave dvojice njenih istaknutih članova, Josipa Kunca i Boška Latinca.

Time je, na neki način, prekršena i stranačka disciplina, jer se o ovom „slučaju“ nije prethodno raspravljalo tamo gdje je to i trebalo, na, nekoliko dana ranije održanoj izbornoj skupštini gradskog odbora stranke. Sve ovo doduše, važi uz ogradu da Hrvatska ipak teži stvaranju ne-. partijske države u kojoj se o državnim

stvarima ne bi odlučivalo na stranačkim skupovima. U suprotnom bi bespredmetnim postale sve kritike bivšeg sistema, najčešće izricane upravo po tom pitanju.

Gresi iz prošlosti

Gotovo istovremeno u lokalnom dnevniku oglasio se i gradski odbor HDZ, noticom pod znakovitim naslovom „Zbogom gradonačelniče Cvitan“. Uostalom, HDS, kao prva ovdašnja opoziciona stranka je i dosad bila među najvećim osporavateljima gradonačelnikove nove podobnosti, za ovako uglednu gradsku funkciju.

Usred ovakve situacije javlja se i tabloid „Slobodni tjednik“ otvaranjem tobožnjeg gradonačelnikovog dosijea u kojem se iznose raznovrsni detalji o njegovoj dosadano političkoj aktivnosti, navodnim privilegijama iz doba njegove pripadnosti SKH, te o sadašnjem despotskom obavlja-

Šta drma fotelju već.legendarnog splitskog gradonačelnika

Učestali napadi na dr Onesina Cvitana, po svemu sudeći, imaju korijene u njegovoj preobrazbi od kandidata za člana CK SKH u uljecajnog čelnika HDZ, mada poznavaoci splitskih prilika fvrde da će Vrhovnišlyo Ovog pravnog strunjčaka uskoro pozvati u Ministarstvo pravosuđa

nju funkcije gradonačelnika, o čemu se, inače, njegovi najbliži suradnici u Skupšti5 općine, dosad ni u jednom nisu izjasnii. No, to se donekle slaže sa stavom iz peticije mjesnih ogranaka splitskog HDZ, što pomalo upućuje na njihovu eventualnu „tajnu vezu“ sa famoznim tabloidom. Tako.i najveći Cvitanovi stranački oponenti, Josip Kunac, saborski zastupnik, i Boško Latinac, član Općinskog odbora stranke, u svom pismu javnosti tvrde kako se predsjednik ponaša despotski i apsolutistički, da je uzurpirao poslove Izvršnog, vijeća općine, da je za svoje stručne suradnike odabrao dr Jakšu Miličića, bivšeg gradonačelnika i Ivu Lazića sa Građevinskog fakulteta. Dakle, ljude lojalne bivšem sistemu.

Cvitanu se osporava i zagovaranje dijela auto-puta Split-Zadar, umjesto, po njihovom mišljenju, primarnijeg pravca Zagreb-Split. Ova posljednja primjedba bila

· je izvor inspiracije „Slobodnom tjedniku“

da prvi nastavak svoje verzije priče o dr Cvitanu naslovi: „Magistralom do Cvitanovog vinograda“.

Usprkos svemu Gradski odbor HDZ, zasad ipak ostaje na strani dr Cvitana, ponajprije zahvaljujući pobjedi umjerenije struje na nedavnoj izbornoj Skupštini. Oni teže stvaranju stranačkog savezništva u nekim aktualnim stvarima, ključnim za intereše grada, a Cvitan je izabran upravo zato što je njegova navodna stručnost na ovom polju smatrana važnijom od njegove komunističke prošlosti.

Kako se splitski gradonačelnik brani od svih tih napada? Prvo je u regionalnoj hronici hrvatske TV — napise u, po njemu, žutoj štampi, ocijenio kao sračunati pokušaj njegovog kompromitiranja i nasilnog smjenjivanja sa čelne gradske funkcije. U nešto opširnijoj replici u „Slobodnoj Dalmaciji“ on ističe da u splitskom HDZ postoji grupa isključivih koja po svaku cijenu želi da preuzme vlast. Dalje, Cvitan

| USAMLJENIK SA VINOGRADOM: dr \ Onesin Cvitan

. govori da su „predsjednici mjesnih ogranaka koji su potpisali peticiju to uradili na nagovor pojedinih ljudi, kao što su Josip Kunac i Stipe Drnić. Te još kaže da je njegov osnovni prigovor na sve to da iza tih potpisa ne stoje ogranci, već samo njihovi predsjednici kojima je, zbog neinformiranosti na brzinu podmetnuto kukavičje jajeu obliku peticije. Ti ljudi koji su pokrenuli peticiju moraju se naprije upitati, ističe

Cvitan, koliki je njihov vlastiti doprinos novoj vlasti“.

Nedugo zatim počinje i sudska etapa cijelog „slučaja“ kako protiv „Slobodnog tjednika“, tako i protiv nepoznate osobe, zbog ucjene. Naime, Cvitan je po vlastitim tvrdnjama izložen anonimnim telefonskim pozivima u kojima mu se, navodno, preti da će se, ako nc odstupi sa dužnosti, u javnost izneti podaci o utaji poreza prilikom prodaje stana. Kako se ispostavilo, ova optužba je bila neosnovana, jer je gradonačelnik oslobođen poreza, zbog toga što je novac, od prodaje jednog stana, dao za kupovinu drugog a, što je u skladu sa zakonom.

Anonimne prijetnje

Što se tiče spora sa „Slobodnim tjednikom“, zasad je neizjesno da li će do procesa uopće i doći, jer je advokat tužene strane tražio izuzeće suda u Splitu, pa će O mjestu i vremenu početka suđenja odlučiti Vrhovni sud Hrvatske. Istovremeno JE predsjedniku grada predloženo da povuče tužbu, jer bi „odbrana i dokazi navoda u spornom tekstu „naneli gradonačelniku, njegovoj supruzi i djeci, velike štete. Šta ova konstatacija znači pokazaće sudska rasprava, ako do nje dođe. :

Inače, tužba je naknadno dopunjena zbog najnovijeg napisa O Cvitanovim vilama na otoku Žirju i u Tribunju.

Teško je u ovom trenutku reći ko zapravo stoji, ako netko uopće i stoji, iza ovog, ne tako uobičajeno javnog napada na, do izbora za predsjednika Skupštine općine Split, redovnog profesora upravnog prava na splitskom Pravnom fakultetu. Također se ne zna da li će, ako ipak odluči da podnese ostavku, ili eventualno bude smijenjen, to biti konačan pad Onesina Cvitana.

Uvijek prisutni poznavaoci splitskih

rilika i neprilika što više smatraju da će ga vrhovništvo pozvati u Republičko ministarstvo za upravu i pravosuđe na novu dužnost, gdje bi njegove stručne kvalifikacije trebale da dođu do punog izražaja. Da li će sve Žžustriji napadi učiniti da se i ova mogućnost izjalovi, pokazaće, vjerojatno Već skorašnja sjednica svih vijeća Općinske skupštine. U međuvremenu, pokušali smo u više navrata doći do izjave splitskoB gradonačelnika o cijelom ovom slučaju, ali njegov odgovor redovno je bio: „Možda nekom drugom prilikom...

subota-nedelja 15-16. decembar 1990

NEDELJNA BORBA

— Strana

05 IBN, 8 BIRA, USTE BN

Predsednik i momci iz istog kraja

Slobodan Milošević je, i zvanično, postao predsednik države od Horgoša do Drapaš, nadmoćno pobedivši svoje suparnike na prvim posleratnim višestranačkim izborima :, najvećoj nam republici. Istog časa (ili čak i ranije!) u kabinet novoizabranog predsednik, počele su da stižu čestitke — protokolarno, iz kurtoazije, intimne, iskrene... a

Međutim, jedna,od njih — s obzirom na mesto sa koga je upućena i funkciju pošiljap ca — zvuči krajnje neuobičajeno ne samo za svetske već i za naše prilike. „Iskreno j srdačno čestitam Ti izbor za predsednika...“, dalje: „Ubeđen sam da će ogromno povere. nje koje su Ti ukazali građani...“ i još: „Takođe sam uveren da će Tvoj izbor na naj 9. vorniju dužnost...“ Predsedniku Republike ovakvu čestitku je poslao predsednik Države j upravo ta činjenica, stiče se utisak, kazuje da se neke stvari baš „ne rimuju“. Jer, po nepj. sanim pravilima lepog protokolarnog ponašanja u svečarsko-čestitarskim (i sličnim) pri. likama — a ova to sigurno jeste — komunicira se na „persi“. Baš zato, svi koji iole drže do protokola, zvaničnosti i političke uljudnosti, oslovljavanje na „pertu” uglavnom ostay.

ljaji

u za intimnije situacije i trenutke. Ili bi bar tako trebalo da bude. Bilo kako bilo, predsednik „kolektivnog šefa” Jugoslavije dr Borisav Jović je svojom

čestitkom reskirao da kod zlonamernika i svakojakih „protivnika“ Srbije izazove sum. nju: da li najlepše želje Slobodanu Miloševiću upućuje kao prvi čovek države, partijski

visokom nivou.

svoje čestitanje: „Poštovani

Predsedništva dr Branko Kostić (,Ukazujući ti poverenje...“). Iz obilja čestitki iz.

na isti način, i telegram čoveka kome podjednako „leže“ i protokol i „neobavezni, šar.

drug i ideološki istomišljenik (Jović je član Glavnog odbora SPS) ili kao lični prijatelj Ako je i po protokolu — čudno je i neobično. Ili možda uzgoj demokratije na domaćim prostorima podrazumeva i novi, prisniji način komuniciranja, makar to bilo i na ovako

Da Je ova pretpostavka umesna govore još nekolike čestitke. Jovićev prethodnik, %. vek od protokolarne umešnosti i uljudni gospodin dr Janez Drnovšek, slično započinje Što samo po sebi podrazumeva obraćanje sa Vi), povodom

vaja se,

mantan osmeh” — poslanica saveznog premijera Ante Markovića u kojoj stoji: „U povo-

du Tvoga izbora... upućujem Ti...“).

Svejedno sa kojim razlozima i sa kakvim osećanjima su pomenuti politički delatnici (a verovatno nisu i jedini) sročili rečene čestitke, možda je najbolje izvući ovakav zaklju. čak: svi smo Mi (i Oni!) ipak mnogo više prisni i jedni drugima bliski — samo toga u op.

štoj (i posebnoj) političko-kriznoj i nacional-romantičarskoj obnevidelosti nismo dovolj-

no SvVesSn!.

Birači, a u mraku i ludosti |

Ako je ovo i makar kakav početak novog političkog i opštenarodnog komuniciranja, onda — druže i gospodine predsedniče, čestitamo Ti... Jer, svi smo mi, u stvari, „momci iz istog kraja“. (V. 1.)

Vidio sam čoveka koji, držeći se „Glasa razuma“. „Pametno prelomi“ veknu hleba, a onda započe da kusa porciju pasulja sa mladim lukom. I na kraju, „Slobodno Pobednički Obnoviljen“, zausti: „Pobedili smo! Potvrdite pobedu“.

Koalicioni „melting pot” nazvan Ujedinjena opozicija Srbije, pomirivši deset lidera različitih stranačkih orijentacija oko zajedničkog cilja — dobiti bitku u drugom izbor. nom krugu — znatno je modifikovao predizbornu trpezu sada ujedinjenih partija. A pošto su se opozicionim partijama, do izborne pobede nakon prvog kruga glasanja, isprečili socijalisti, onda će birači UOS zaista morati dosta toga da pokusaju ako teže konačnom trijumfu. A to, sigurno, neće biti ni malo jednostavno...

Zamislite birača koji će biti pred dilemom — da li glasati za poslaničkog kandidata SPS i SPO, odnosno UOS? (Ovakvih parova biće u najvećem broju izbornih jedinica).

Ako se u prvom izbornom krugu opredelio za kandidata Zelene stranke ili neke dru-

ge koja nije ušla u koaliciju. On, dakle, nakon glasa za bivšeg, po,

ularnog košarkaškog

asa Ljubodraga Simonovića, koji je ispao iz trke, ostaje da se opredeljuje u drugom'poku: šaju, između Svetozara Mijajlovića (SPS) i Zorana Horvata (SPO— UOS). Zelena stranka, pak, programski ima malo dodirnih tačaka sa SPO, kao što isto važi za sličnu kombinaciju sa socijalistima. Kome, onda, zapravo, dati glas? Koliko je daleko od istine da će se težište ovakvih i sličnih birača pre usmeriti ka 50

cijalistima, iz prostog razloga što će im glas razuma KUROrISAUJ da Je to, ipak, bolji i znat no lakši izbor? Kakav bi to, zapravo, stomak trebalo. svari UOS, makar ona imala tako plemeniti cilj kao što je demokratija? Pogotovo, ako %.

Tvog izbora...” Najlepšim željama se istim manirom pridružuje i predsednik crnogorskog

iti i gde je taj ferment koji će di

uzmu izjave nekih lidera opozicije, posle prvog kruga, a iz kojih se jasno pokazuje njihovo pravo lice — ono koje govori da se do demokratije može doći i nedemokratskim sredstvima, u stilu reči Hebelove Judite: „Ako je bog između mene i mog zadatka postavio

greh, ko sam ja da mu se mogu odupreti“.

Jer lider SPO Vuk Drašković prve rezultate višestranačkih izbora ocenjuje kao opredeljenje Srbije za mrak, dok drugi prvak, komentarišući pisanje inostrane štampe o izborima, reče kako se te ocene potpuno poklapaju s njegovim. Ako su, po pisanju nezavis nog engleskog dnevnika, „Jugosloveni poludeli“, onda tako zaista misli i reformista Ivan

Đurić.

„Mrak u Srbiji“ i „Poludeli Jugosloveni” — iz te perspektive čini se da lideri koalicije sugerišu, zapravo, drugačiji način razumevanja završnog slogana Proglasa UOS. Dakle, njega valja čitati kao: „Poraženi smo! Potvrdite poraz“. Tako će sunovrat biti potpun, a njime se najbolje može kompromitovati početak rađanja mlade demokratije u Srbiji, Mrak i ludost — ne pripadaju li ove reči prošlom, bošljevičkom vremenu koje upravo višestranačkim izborima želimo prevladati. (Z. K.)

ISLE Te ra aRRJEL Ip RE JIN ara is Tr ari ri rirrqiS i TOK aORGE ANRI EMGO AI au ag TJ RITA Yi rSrrer ri OJ ryarSTi Ori [U Nii array Ni

Ko će uklanjati plakate

U izbornim pravilima u Srbiji, oko kojih su se, skoro do poslednjeg dana, „natezale” vlasti i opozicija, verovatno u opštoj žurbi i panici, zaboravljen je jedan važan član. A 01 bi regulisao „raspodelu nadležnosti“ da se posle izbora naseljena mesta, a naročito Beog:

rad, dovedu u pređašnje stanje.

Naime, sada kad su izbori završeni, bar u prvom krugu, jasno je da se „mračno pri ročanstvo” Izvršnog saveta Skupštine Beograda, da će pomenuti izbori za sobom ostaviti pustoš, u potpunosti ostvarilo. Panoi koje su gradski oci uveli da bi spasli fasade, nisu „poslužili svrsi”, jer su stranke svoje pozive, plakate i ostali propagandni ma terijal, pri Jepljivale gde god stignu. Mada je ovu „građansku neposlušnost“ započela opozicija, nl

vladajuća stranka mije sebi dozvolila da zaostane — pojedine „

„odozgo“ čak sa hotela „Slavija“.

lave“ gledale su naš

Dakle, starom nepisanom pravilu — ko gubi ima pravo da se ljuti, trebalo Je dodati! jednu obavezu: ko izgubi, dužan je da poskida sve plakate i obriše i prefarba sve Žvrljoti ne sa fasada. Ovaj član mogao bi se formulisati i u demokratskom duhu, tako da svi do: bijaju jednak pristup četkama — sve stranke, srazmerno broju osvojenih glasova, imenu"

ju svoje predstavnike u komisiji za obavljanje ovog odgovornog (i nadasve korisnog) 22

datka.

važećem propisu, morala da imenuje najveći broj svojih predstavnika — molera. A4i |

Tako bi pred naredne izbore svi dobro razmislili gde će da lepe i žvrljaju, kad znaju da ih posle čekaju četke. Posebno bi o tome vodila računa stranka koja pobedi, Jer bi, p)

a

đani bi se malo zabavili gledajući stranačke aktiviste u novoj ulozi najzad odmoril

od silnih odrpanih plakata i nažvrljanih zidova. No, za sada još nije kasno. Jer, predstoji i drugi

krug, a građani u ime demokratiji,

mogu pokazati strpljenje od dve sedmice posmatranja iscepanih i potrganih plakata ih već neko ne bude obnavljao narednih dana. (B. S.)

rsgr gura aeNUEpe:PBipN:rSpD= Pibranr ini igi Een :sarigriz ae BiErymupnur raunara unFC ir aaninas Prezime „dopunjuje“ bodove

Maja Trifunović je do radne knjižice došla vrlo brzo, tako reći joj se pečat na diplomi nije dobro ni sasušio, a već se našla na platnom spisku jedne elitne akademske ustanove. Sa svega sedam poena dobijenih od beogradskog biroa zapošljavanja i prosekom od oko 7,50, ona je uspela da ostvari maštanja mnogih mladih ljudi — da pravo iz skamije sedne u udobnu stolicu zaposlenih ljudi. Neko će se zapitar ti, pa dobro, u čemu je štos?

Recept zapravo nije ni malo komplikovan za one koji imaju poznatog i moćnog tatu, Majin je niko drugi do — glavom i bradom — dr Bogdan Trifunović, potpredsednik SPS.

Doduše, mesto sekretarice na Odseku za orijentalistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu Majino je samo na određeno vreme. Odnosno, dok se ne okonča spor negdašnje radnice koja je, u međuvremenu, poželela da postane asistent. Ukoliko se sve okonča povoljno po pređašnju sekretaricu i ona ne bude morala da se vrati na staro radno mesto, onda je i Maja zbrinuta na „neodređeno“ ili bar dok se ne ukaže neka zgodnija prilika i bolje vrednovan posao.

Na ovakav izbor pažnju je skrenula Olga Vasić Stanojević, koja je, začuđena

odlukom Fakulteta, rešila da se žali. 38 iza prve (primljene) kandidatkinje našli | se dugogodišnji „lovci“ na posao, 58 ““: više) sakupljenih poena. Konkurs, objaY ljen još 16. oktobra, okončao se bez 427 vora sa onima koji su pretendovali nd | radno mesto. Po rečima Olge Vasić SO Jević, sličan presedan dogodio se i prć ii -četiri godine, kad je ista ustanova riml, ćerku jednog generala, Tako zna G8 značajnije neće postići svojim prigovoro jsOlga je krajem prošlog meseca uputila Pr. meni protest Filološkom fakultetu „U me se kaže: „Tražim detaljnije ob, ašnjen zašto je kandidatkinja sa minimal! jem bodova izabrana? Ukoliko se ne 17 pravilan izbor kandidata, to jest ne veki elementarne činjenice, pokrenuću ŠOtaJ postupak da bi vašoj samovolji doša0 ”,-, Pa Svo, je socijalistička pravna drža ne Kako ovaj izbor komentarišu n PO loškom fakultetu, „Borba“ nije uspeli i sazna jer je dekan bio odsutan, niko mogao da govori u ime akademske jgja nove bez njegove dozvole. Bar tako Jivljakvila sekretarica Fakulteta Marija P' 0 da Ruku na srce, ovde treba ista il VP (0.}

je ceo ovaj „slučaj” daleko od usam / primera.