Borba, 15. 12. 1990., str. 12
НЕДЕЉНА БОРБА
субота-недеља 15-16. децембар 1990.
страна
СА САВЕТОВАЊА О ЕКОЛОШКИМ ПРОБЛЕМИМА БЕОГРАДА
Екологија је профит
Видаковић истиче потребу преуређења градског живота Ф Децентрализација рада, по принципу „посао
| Насупрот карикирању еколошких проблема и псеудоеколошком приступу њиховог решавања др Велибор | |
код куће“ — решење битно не само за заштиту животне средине
|
| | Препорука аутомобилисти- ве аутопута, негде добровољци | ма да за време чекања пред спашавају птице из нафте процрвеним светлом искључују ливене по мору, па их перу. | моторе ради заштите човекове Понегде се читаве улице и | околине је, у склопу целокуп- тргови селе под земљу, пре|| ног еколошког проблема гра- пуштајући површински свет да, равна доброј кафанској ша- пропасти. Дубоко испод јапан|| ли, каже поводом увођења ских градова, на пример, већ | првог такозваног „зеленог се- скоро две деценије функцион| мафора“ у Београду др Њели- шу трговачке улице, шета| бор Видаковић, дипломирани лишта, кафићи са водоскоци| инжењер, доцент из области ма и птичији цвркут са траке, временско — просторне орга- нешто што је на отвореном низације на Универзитету у простору незамисливо, набраДелфу и планер истраживач ја Видаковић наглашавајући при Служби за просторно уре- да је од овог карикирања опасђење Амстердама. нији савремени приступ екоУ свом излагању „За град п0. лошком проблему, јер заснива мери природе“ на Саветовању се натржишним принципима. „Еколошки проблеми Београ- Тумачећи ситуацију владада" које је под покровитељ- јућим теоретским моделима ШаНЕИННИИННШННИИШИНИНННЕШИШИИКИША односа града и природе, по ко-
јима се природа посматра саКућа рада мо као део система производ. ње и потрошње Видаковић ис— Рад код куће није једини тиче да У еколошкој пракси облик далекосежне децен- широм света преовладава притрализације рада. Многи ис- НЦИП профитирања од заштитраживачи предлажу колек- 76 животне средине. тивин радни простор у око- _ — Највеће мултинационаллини стана. Једна амстердам- не компаније, међу њима неке | ска студија говори о „кући од раније познате по финанси| рада“ — згради до које би за- Ррању пучева, сада обрћу баспослепи стизали пешице, ис- нословне суме кроз „зелене“ ттле Видаковић напомињу- инвестиционе фондове, а у ћи да се разматрају и концеп- еколошкој кризи виде се и ноти „сателитске радне просто- ве могућности привредног рије“, „модел — на — пола — развоја. То би, на пример мопута“, „колективна радна гао да буде случај са екопривпросторија суседства“ али и редом Црне Горе, у којој се „насељски центри у којима изузетно природно благо мора би становници радили“. оплеменити врхунским атракииииишшинивипилинишииниишиилишиш цијама и !их категоријом, за 8 мали број платежно способством Скупштине Београда, уприличид „Саве друптам пи бистар ог пра, инжењера и техничара Беог- | рада, Видаковић истиче да је По Видаковићу, међутим, свет данас пун оваквих приме- за превазилажење еколошке ра заштите околине, а који се go то овом ока. у суштини своде на спрдњу, риступу неопход или одвраћају пажњу од тежи- не су радикалне промене у не еколошких проблема. структури и организацији људ— Негде је то само бојење ских делатности, у оквиру кофабричких димњака у зелено, јих се формирају односи преили сађење пузавица уз стубо- ма природи. Сам сценарио ра-
ČETIRI DECENIJE SAOBRAĆAJNOG FAKULTETA Сезшке ! _ malo istorije
Веортад. — Mnogo čestitki, a „Saobraćajci“ su razvili i bogamalo „istorije“ i umetničkog
programa obeležilo je juče 40-ti
tu izdavačku delatnost, urađeni ? su brojni naučni eksperimenti. |
дикалних промена подразумева значајно смањење оптерећења природе кроз преуређење градског живота, у простору и времену. А један део тог преуређења је просторна децентрализација рада, за коју се претпоставља да је једино исправно решење и то не само са гледишта животне средине.
Према овој оптимистичкој визији развој плаћеног рада код куће донео би многе соци-
дине половина канцеларијског особља три или четири дана у недељи остајала да ради код куће. Да би се избегла социјална изолација овај рад „делимично код куће“ је најбољи облик, с тим што би децентрализацији допринела и комбинација са „сателитским радним простором“. Видаковић сматра да је најбоља варијанта када је укупно радно време подељено на две локације, при
Дијагноза из далека
Набрајајући многе научне дисциплине које у области микроелектронике, роботике или телематике учествују у креирању технолошког развоја за нови живот у граду Видаковић закључује како ће убудуће многе функионално повезане делатности моћи просторно да се раздвоје. Тако ћемо ускоро имати теле—рад, куповину на даљину, теле—дијагностику, видео — заседања, оправке на даљину...
јалне и економске предности. Поред окренутости ка дому, у свакојаким облицима становања — рада ово би омогућило и уштеду у радном простору, саобраћајној _ инфраструктури, али и временским и километарским трошковима путовања. Насупрот нешто већим трошковима организације посла и управљања добила би се већа _ продуктивност _ рада, флексибилна подела времена, веће шансе за запослене са скраћеним радним временом, већа социјално — просторна припадност суседству и слободнији избор самог места становања. Саме екологије што се тиче децентрализација рада би смањила утрошак енергије и загађење околине а простором би се паметније газдовало.
Неке процене у Холандији предвиђају да би до 2.010. го-
чему се учесталост рада на појединој од њих усклађује ca! растојањима.
— Децентрализација рада је, међутим, замишљена само као део једног ширег сценарија за ублажавање еколошких проблема путем преуређења, живота у граду. Она обухвата читав спрег друштвених, тех-, нолошких, просторних и темпоралних заокрета, каже Видаковић наглашавајући да децентрализација рада јача непосредно учешће становника' у организовању града.
А кроз такав сценарио доказује се тесна повезаност хуманизације рада и очување природе, што има једнако повољно значење и за слободу појединца и домаћинства у организовању свакодневног живота и за саму заштиту животне средине.
J. ПУТНИКОВИЋ
; |почеће изградња Дома за ин-
rođendan beogradskog Saobraćajnog fakulteta.
Profesor dr Vladeta Čolić, dekan Fakulteta, najpre se prisetio dana i ljudi koji su osnivali ovu školsku ustanovu, 30. septembra 1950. godine. Nakon dve godine ona se pripaja Samostalnom saobraćajnom odseku, a posle višegodišnjeg rada pri Mašinskom fakultetu, 1960-te formira se Saobraćajni fakultet.
U protekloj deceniji na Fakultetu je formiran računski centar
Do sada je na ovoj školi diplo- ·
miralo preko 2.500 studenata na 30 katedri.
Profesor dr Slobodan Unković, rektor Beogradskog, univerziteta nakon srdačnih čestitki pozvao je stručnjake Fakulteta da pruže podršku mladim ljudima, njihovim željama da napreduju „kako bi tu mladalačku pamet pretočili u proizvodnu snagu našeg društva.”
PODRŠKA MLADIMA: Jučerašnjoj svečanosti na Saobraćajnom fakultetu prisustvovao je i rektor Univerzi-
feta dr Slobodan Unković (u sredini) (Snimio: B. PetS. rović)
Уметност у вили
Београд. — Синоћ је, поводом Дана библиотекара Србије, у просторијама библиотеке „Ђука Динић“, отворен клуб
полуотвореног типа — „Tom-.
чидерска звезда“, чији ће прекрасни амбијент зацијело „окупирати“ слободно вријеме љубитеља културе и умјетности, који ће између осталог, бити и актери осмишљавања бу-
дућих програма Клуба. |,
Бибилиотека је прије годину дана из улице Васе Пелагића премјештена у реновирану, блиставу вилу на Топчидеру, која, са своја четири нивоа, допушта упоредна културна догађања, у чију учесталост, судећи по ентузијазму библиотекара, не треба сумњати.
Директорица Љиљана Ковачевић нам је рекла да ће Библиотека отварањем Клуба, чији су оснивачи Библиотека града Београда и издавачко подузеће „Епоха“, оживјети своје мултидисциплинарне културне манифестације, зна-
· не као „Топчидерски сусрети“, уз учешће истакнутих културних посланика.
Пријеподневни термини бит ће резервирани за разне струковне асоцијације (просвјетне, педагошке), које ће овдје одржавати своје семинаре, сусрете, предавања јавног карактера и за дипломатске клубове, а послијеподневне и вечерње часове испуњават ће ексклузивни програми камерног типа — промоције књига, претпремијере монодрама, изложбе. |
Клуб је отворила Даринка Матић Маровић, ректор београдског Универзитета уметности. Н. БУШЕЛИЋ,
Београд. — Велики број по-
родица данас је суочен с проблемом преживљавања што има негативног одраза на репродуктивну функцију, која се „не може решавати само дечјим додатком, рекао је јуче др Милосав Милосављевић на саветовању с темом „Превенција и рад у саветовалишту“. — Зато је све више породи· ца са мање деце, самаца којих је четвртина становништва, вишегенерацијска породица, која више није производ патријархалних односа, те разни други облици удруживања ради преживљавања, додао је Милосављевић.
Београд. — У Скупштини града делегацију Друштва за бригу о старим лицима јуче је примио градоначелник Милорад Унковић.
Разматрани су проблеми како што хуманије и ефикасније осмислити и организовати живот старих лица у Београду. Ово друштво је једино тог типа у граду, а жеља је да се на нивоу читаве београдске територије оформи тело које би преузело сву бригу о старијим суграђанима. _ Организација броји 4.000 чланова од тога 2.500 су активисти. Градоначелнику су изложени захтеви удружења која су се тицала социјалних, материјалних и других животних проблема старих лица. Упознат је и о сарадњи друштва са јавним културним институцијама, међународним хуманитарним организацијама и о орга-
Први кораци у образовању старих лица према речима дипл. андрагога Светлане Живанић учињени су и код нас. Реализовани су поједини програми за „универзитете трећег доба“ како се не би осећали одбачени. Посебна пажња посвећена је програмима припреме за одлазак у пензију, који ће ускоро бити примењени у појединим предузећима Србије. .
О проблемима насиља над женама и децом тешко да се може нешто шире говорити код нас. Први резултати које је сачинила група волонтерки
УДРУЖЕЊЕ ЗА БРИГУ О СТАРИМ ЛИЦИМА У СКУПШТИНИ ГРАДА
Нови објекат у Јеврејској =.
|| Предлог програма за осавре-
низовању образовних и рекреативних акција.
Градски се: р социјалне заштите, Љубица Савић је присутнима говорила о потезима који су предузети у унапређењу социјалне заштите старих и подизању њиховог стан-
Признање „Интерекспорту.
САВЕТОВАЊЕ О ПРОБЛЕМИМА ПОРОДИЦЕ И СТАРИХ ЛИЦА |
Све више самаца ”
имају првенствено анимативну улогу, али су и почетни корак ка отварању проблема, о коме се ћутало. Наиме, како је изнела Мирјана Лукач, резултат деветомесечног рада СОСтелефона, је око 900 позива за помоћ, а више од 90 одсто су: жене. Према неким истраживањима сваких 8 минута једна!
жена је изложена насиљу. Би- |Р
ло је посла и за СУП и за судије. Проблем је што се многе жене и даље не јављају, јер сматрају да је „ћутати — морално“. Градске институције међутим, нису нашле разумевања за ове проблеме. |
Р. Д.
дарда. У Јеврејској улици, наместо старог и неадекватног, биће подигнут нови објекат. друштвене исхране, а осим тога и сви конкретни пројекти! активности које Удружење понуди — биће финансирани. БЈ. – де:
Новинари београдских редакција и слушаоци програма
Београд „202“ гласали су Гран при. њихових гласова,
и ове недеље за ружичасти и црни РУЖИЧАСТИ ГРАН предузећу „Интерекспорт“ због помоћи у
ПРИ припао је, на основу
храни и лековима грађанима Совјетског Савеза у вредности
1.000.000 динара. [ индустрији „Пупин“ због
ЦРНИ ГРАН ПРИ додељен је Електронској кашњења од три године на изград-
њи телефонске централе у Месној заједници „Земун Поље“.
Ове недеље додељен
је и месечни Гран при, за новембар.
асто признање припало је Угоститељском предузећу „Три грозда“, које је у својим објектима снизило цену хране
за пензионере 30 одсто. ри Београда, који брже
ит
Црно знамење добили су грађевинаод станова зидају — цене. i
Е. П.
"|ХРАНА „ПО ВОЉИ“ ФАО: Бе-
тво! | ложба ЗДРАВА ХРАНА — ЗЕ-
| производи који су испитани у
BetcrnoBećinoBeđ? |ZAVRŠENO SAVJETOVANJE O PODSTICANJU RAZVOJA PRIVREDE
НАЈАВЉЕН ШТРАЈК БРОДОГРАДИТЕЉА: Београд. — Генерални штрајк око 5.000 радника десетак речних бродоградилишта из Београда одржаће се 17. децембра на игралишту ФК „Бродоградитељ“ на Старом сајмишту.
о разлог за штрајк бродоградитељи наводе драматичну пословну ситуацију које се није разрешила од 27. новембра када је одржан штрајк упозорења. (Танјуг)
Продавница са шпанским имиџомБеоград. — Београд данас добија још једну несвакидашњу продавницу. У суботу, 15. децембра у Господар-Јовановој улици биће отворено Центромаркетова самоуслуга прехрамбене робе и предмета за покућство. Занимљиво је да у оснивању ове радње учествују шпански партнери са 50 одсто капитала. Такође, део пословног кадра (који ће радити на продаји) сачињаваће Шпанци. Продавница овакве врсте и са оваквим партнерством је у Београду, за сад, јединствена. Од директора Слободана Радуловића сазнали смо да много очекују од ове сарадње и да се надају да ће се она надаље проширивати. (Б,Ј.)
Социјализација _ највећи npoблем:Београд. — Јуче је у Заводу за унапређивање васлитања и образовања града Београда, на иницијативу Секције за менталну ретердацију и Савеза за помоћ ментално ретардиранима Србије, одржан стручни скуп о менталној ретардацији. Једини начин да се решавају проблеми ментално ретардираних је комлексан приступ, који мора да мобилише све факторе, почевши од социјалних па све до хуманитарних друштвених снаанга — речено је у уводном делу скупа. Укључивања такве деце у социјалну средину представља један од најтежих проблема, чија се решења сада траже у различитим начинима интеграције преко установа специјалног типа. Средства за финанирање ових делатности до сада су се обезбеђивала _ из фондова друштвених делатности фондова социјалне заштите и здравствене заштите што је очигледно недовољно. На територији Југославије 24 установе обухватају свега 7.200 деце. СК.
ДОМ ЗА ИНВАЛИДНУ ДЕЦУ: Београд.— Почетком следеће године, како је најављено у Фонду социјалне заштите, за-
валидну децу и омладину. Локација још увек није одабрана, а као два могућа решења се спомињу Нови Београд и Звездара. Пројекти и инвестициони програм су завршени, планирана површина објекта износи 4500 мг, капацитета око 150 места.
Предрачунска вредност радова на изградњи овог објекта износи 82 милиона динара, а средства ће се обезбедити из Буџета града, градских Фондова социјалне, дечје и здравствене заштите, и Републичког фонда социјалне заштите и материјалног обезбеђења породице. (СК)
ОБАВЕШТЕЊЕ ИНСТИТУТА ЗА МАЈКУ И ДЕТЕ: Због продора воде од 14. 12. ове године, обуставља се обављање хируршких интервенција у операционим салама на 12 спрату у Институту за мајку им дете на Новом Београду. До отклањања квара све хитне хируршке случајве примаће Дечја клиника у Тиршовој. ЗАШТИТИТИ БАЊЕ: Београд. — Туристички савез Врњачке Бање у сарадњи са Туристичким савезом. Београда и Туистичким савезом Србије организовао је јуче у Дому ЈНА конференцију за штампу на којој су изложени програми привредног, културног и здравственог унапређења Врњачке Бање. Акценат је стављен на програм еколошке заштите као нужан предуслов туристичког развоја ове општине. Експертна група из Центра за развој — „Генекса“ на иницијативу Туристичког савеза Врњачке Бање направила је
мењивање и унапређење укупне туристичке понуде Врњачке Бање као и цијелог Копаоничког региона. (М. М.— Б. Ј.)
оград. — У организацији Центра за интелектуалну својину и маркетинг у Дому ЈНА је за-
на веома успешна из-
ЛЕНА ЈАБУКА“. _ Посетиоцима ове изложбе
представљени су прехрамбени
лабораторијама овлашћеним за контролу животних намирница а по критеријумима Op ганизације уједињених на и за исхрану РО), па су због своје хигијенске исправности, итивне вредности и општег квалитета, заслужили да понесу знак „зелена јабука". (). o.)
društvenim kapitalom
čivanje ni „odlučujući faktori”.
ke još uvijek u praksi tretiraju, a tako i rade, kao „servis ako ne udruženog rada, ono preduzeća, što izlazi na isto”. U praksi su i dalje zarobljenici svojih, najčešće ekonomski siromašnih i kreditno nesposobnih, komitenata, koji su uvjereni da su banke dužne da ih kreditiraju ne samo za razvoj već i za isplatu ličnih dohodaka i kad uopšte nije izvjesno kad će i da li će ta sredstva moći da vrate.
I mada su svi svuda u načelu i na riječima protiv toga u praksi, rekao je Milosavljević, i dalje se na dinar uloženog depozita oče-
IDE
Beograd. — Rezultati poslovanja jugoslovenske privrede za deset meseci ove godine nisu nimalo ružičasti. Ukupan pad industrijske proizvodnje iznosio je 10,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine; u poljoprivredi je što zbog suše, što zbog ekonomskih mera, ukupan rezultat daleko ispod očekivanja. Izvoz je daleko zaostao za uvozom. Ni rezultati turističkog prometa nisu ništa bolji.
O tome je juče novinarima govorio pomoćnim direktora Saveznog zavoda za statistiku, Milorad Krumić ma redovnoj konferenciji za štampu.
Najveći pad industrijske proizvodnje zabeležen je na Kosovu i on je za 27,4 odsto manji nego lane. Pozitivno nisu poslovale ni republike sa ili bez pokrajina. Po granama najveći podbačaj je zabeležen u industriji nemetala ii građevniskog materijala.
Mada je u periodu od 1. januara do 30. novembra ostvaren za 9,1 veći izvoz nego u istom periodu lane, ipak je porast izмота озгао u senci povećanog uvoza. O tome svedoči podatak (da je pokrivenost izvoza UVOizom tek 76 procenata, a da je
d. — Još imamo priliku da se izborimo za demokratiju, podržimo u drugom krugu izbora poslaničke kandidate Ujedinjene opozicije Srbije, pa će Narodna skupština postati istinski višestranačka, a vlast biti podvrgnuta kontroli i onemogućena da sprovodi samovolju kaže se u saopštenju Vuka Draškovića lidera Srpskog pokreta obnove, srpskom narodu. | Tu kontrolu može da vrši jedino jaka opozicija, ona će biti u stanju, kaže Drašković, da prisili vlast da se drži Ustava i zakona, a i da ispunjava obećanja koja je dala građanima u predizbornoj kampanji. Zbog toga je u intere\su većine Sradana koji su 9. de\cembra dali glas vladajućim ko\munistima da ga 23. decembra daju opoziciji, jer smo uvereni da je malo onih koji žele da komunisti vladaju sami, bez snažnog i legalnog narodnog nadzo-
ra. Ukoliko 23. decembra građa-
. Priština. Albanci na Kosovu neće učestvovati ni u drugom krugu izbora u Srbiji. Ni malo ne žale što su izgubili 30 mesta u republičkom parlamentu. Opozicija u Srbiji „nema zbog čega da se ljuti na Albance“. Ovo su predstavnici Demokratskog saveza Kosova Jusuf Budžovi, sekretar i prof. dr Fehmi Agani, član Predsedništva saopštili juče na konferenciji za štampu.ove najmasovnije partije na Kosovu.
— Slobodan Milošević ubedljivo vodi. Ali u odnosu na Kosovo ne možemo priznati legitimitet izbora. Rezultate izbora u Srbiji ne smatramo nekom velikom pobedom SPS i Miloševića. Izražena je bojaznost glasača za
Beograd. — Drugog, završnog dana savjetovanja pod nazivom „Mobilizacija kapitala i znanja“, koji su za privrednike i bankare iz Srbije pripremili Beogradska banka d. d., Savez inženjera i tehničara Jugoslavije i izdavačko preduzeće „Ekonomika“ najviše pažnje je posvećeno potrebi i načinu suštinske transformacije banaka i bankarskog sistema.
teta što je zanimljiva izlaganja uglednih jugoslovenskih stručnjaka slušao mali broj učesnika skupa, i to pretežno onih od kojih uglavnom ne zavise ni odlu-
' Direktor „Jugobanke“ Miloš Milosavljević je rekao da se ban-
Neumoljiva statistika
DEMOKRATSKI SAVEZ KOSOVA
Ne žale za šansom |
Obecanja na kredit
Dr Ivan Ribnikar: Nema finansijskog tržišta s društvenom svojinom i takozya
kuju i daju tri dinara kredita, i kad je taj uloženi dinar takođe iz kredita. U banke se, dakle, za razliku od razvijenog tržišnog svijeta, ne ulaže zbog dividendi već zbog kredita. A i kako bi kad u upravnim odborima sjede i odlučuju formaini bankarski akcionari, a oni su najčešće njeni najveći dužnici.
Naravno, naglasio je Milosavljević, banke ne mogu da upravljaju plasmanom svog kapitala, jer on i nije njihov. Organizovanje poslovnih banaka u velike sisteme, kao što je slučaj u Srbiji u stvari je neracionalno,: jer su se ujedno našle i sposobne i nesposobne filijale. Dijelovi sistema nemaju pravo na samostalan račun, da bi onda bili samostalni i u svojoj odgovornosti o poslovanju, već kad „zariba“ jedan — stradaju svi. „Ako bi prethodno proces sanacije poslovnih banaka bio izveden do kraja, rekao je Milosavljević ja onda, naravno, ne bih dovodio 'u pitanje prednost velikih bankarskih sistema“.
Milosavljević je pokušao reći kako mu se čini da je organizacija poslovnog bankarstva u Sloveniji primjerenija duhu vremena, ali ga je u tom uvjerenju odmah razuvjerio profesor ljub-
REZULTATI POSLOVANJA JUGOSLOVENSKE PRIVRE-
poređenja radi, lane ona iznosila 92,1 odsto. Od izvoza je ukupno ostvareno 12 milijardi i 632 milona dolara. Na listi naših najvećih kupaca i dalje čelno mesto drži SSSR, koji je kupio jugoslovenskih roba za dve milijarde i 200 miliona dolara. Potom slede Italija, Nemačka,, Francuska i SAD. Najveći porast izvoza beleži Slovenija, a najveći podbačaj Kosovo. Dok je spirala izvoza u blagom porastu, rast uvoza je brži za trećinu nego lane. Na uvoz repromaterijala, roba i-drugih ·proizvoda utrošeno
. je, 16 milijardi i 491 milion dola-
ra. | U turističkom prometu od ja-' nuara do oktobra beleži se i pad dolaska i noćenja stranih gostiju. U Jugoslaviji je noćilo 42 mi- | liona i 409 hiljada stranih i 42| milion i 685 hiljada domaćih gostiju. Što je mnogo manje u. odnosu na broj dolazaka. Ukupan podbačaj u turističkom prometu iznosi 12,4 odsto u odnosu na lane. Turisti, domaći i strani, najviše su proteklih meseci zao-| bilazili Bosnu i Hercegovinu i|
Hrvatsku. |
Ž.C.|
ЗЛА А ЕВО НЕР РЕДА APEL VUKA DRAŠKOVIĆA GRAĐANIMA SRBIJE | Jaka opozicija
u interesu Srbije
ni daju svoj glas opoziciji Drašković smatra da vladajući komunisti neće moći da hapse čim budu kritikovani, da otpuštaju radnike i varaju seljake, da odvajaju Srbiju od Evrope, te da za svoje rasipništvo, neznanje i promašaje nikome ne odgovaraju. — Izaberimo građani sve predložene poslanike udružene opozicije, kaže Drašković, pa ministri i generali neće moći da primaju svoje plate dok ne prime radnici svoje, penzije penzioneri, kredite studenti, dok država ne podmiri dugovanja | seljacima, dok ne snabde bolnice i apoteke lekovima. |
Glasajmo građani, za Ujedinjenu opoziciju, pa će Evropa i svet prestati da, po samovolji i jednoumlju, Srbiju upoređuju sa, Albanijom, završava Drašković! svoje obraćanje građanima Srbiје. |
G.K.|
neke bitnije promene i nespremnost opozicije za izbore. Neki iz' opozicije, čini se, misle da je do-' voljno biti nekomunista pa pobediti. Opozicija nema valjane | programe, razjedinjena je i neorganizovana. Na činjenicu da su Albanci zaista Ре imati 30 poslanika u republičkom parlamentu Srbi-, je, Agani je rekao: „Oni koji nam
rebacuju da smo propustili pri-! iku, varaju se ukoliko misle da” se Albanci više mogu zadovoljiti mrvicama ili dodeljenom miloš-' ću. Oni traže i spremni su da istraju da budu slobodni i ravnop-! ravni. Mi izbore ne možemo prihvatiti u uslovima vanrednog stanja i informativne blokade“. · Е.В.
|охра ЈУ
|POVODOM TEKSTA о
nim
ljanskog: Ekonomskop fi dr Ivan Ribnikar. Iz ва а vog izlaganja je postalo jasno q, je i nad slovenačkim bank.“ stvom raširena snažna ~ 15 državno-partijskih odluči|a u jednako kao u Srbiji. a Dr Ribnikar je, naglasjo |O Oe transformacije ni
ankara ni bankarskog sistej
Pa naravno ni željenog i перу odnog razvoja finansijsko, tržišta ne može biti sve dok in, društvene svojine ovakve kakve je, makar je zvali i društveni k Е pital. U plansko-tržišnoj privy, di, kakvu smo mi imali, zajmou su bili pokloni, naglasio je Bih. nikar. Otud je njihov bilans dy. nas tako loš. Na finansijskom tržištu u „normalnom“ svije, — prodaje se i kupuje ono što s. ima ili što se nema, dakle son. stvena imovina. Kapital se Stopa i usmjerava tamo gdje će dono. siti dobit. Kod nas se, pak, trguje obećanjima. Nerealna i neracia. nalna obećanja traže i nude u vi. du kredita i zajmotražioci i vj,. rovnici, a mogu to jer ni jedni nj drugi nisu stvarni vlasnici tih sredstava. Da jesu ponašali bi si drugačije, a banka bi se ka, vlasnik javljala u пеорћодпој ulozi kontrolora zajmotražioca, D. VUČINIĆ
VAŠINGTON
grafike
Vašington. — Petnaest najistaknutijih grafičara predstaviće se sa 60 radova vašingtonskoj. publici u sledećih pet nedelja na reprezentativnoj izložbi, otvorenoj preksinoć u ovdašnjoj. uglednoj galeriji „Meridien Ha. us“.
„Jugoslavija je već dugo i do. bro poznata u Evropi po kvalitetu svoje grafike, a sad su radovi nekih od njenih najpoznatijih majstora stigli i do nas, na radost i dobrobit američkih ljubitelja umetnosti” — гекао је predsednik „Meridien Наџу Volter Katler, otvarajući u čet vrtak uveče izložbu, koja će —
od nazivom „Boja i oblik: Gn· čka umetnost Jugoslavije“ – trajati do 20. januara.
Na ovoj dugo pripremanoji veoma uspešno postavljenoj il ložbi, sa po četiri rada učestvuju Anka Burić, Jože Ciuha, Peta Ćurčić, Živko Đak, Andrej Je mec, Lojze „ Adriana Ma· raž,Edo Murtić, Slobodan Ne deljković, Agim Salihu, Jožć Spacal, Ljiljana Stojanović, Mi roslav Šutej, Zorica Tasić i Safet Zec. Izložba — koju je organizvao i postavio Međunarodni grafički likovni centar iz Ljubljane, pomognut od nekoliko slo-
||venačkih sponzora i uz saradnju
Ambasade SFRJ u Vašingtonu — biće idućeg meseca upotpu: njena solističkim koncertom па šeg istaknutog pijaniste
sandra
S. PAVLOVIĆ ПРВЕНАЦ А ИЕ BEOGRAD
Za sezonce neograničeno
а. — Hiljadu nai mladih stručnjaka boraviće iduće godine u Nemačkoj na struč: nom i jezičkom usavršavanju IA osnovu sporazuma koji je jučć postignut nakon Ауодпеулов zasedanja mešovite jugoslove' sko-nemačke komisije u Beogr"
du. Sporazumom je predviđen)
da se od iduće godine u Nemač koj može čeni broj n ka.
zapošljavati neogran! adh рад тад“
NA UZ PLATU“, „BOR 14. DECEMBRA
Gruba neistina
Povodom teksta objavljeni u „Borbi” 14. decembra 1 i godine pod naslovom „ епа је platu“, molimo Vas da obja sledeće: МР
Više od 4.000 radnika „Politika“ članovi su јефав “|. sindikalne organizacije, ај) оф
itimni predstavnik 1 | 200 or sindikata. Nije nam ров о | da u NIP „Politika“ posto}. (а | kakva strukovna oj sindikata novinara, kao de0 срне и о e u Preduzeću.
Navodi izneti u tekstu 93 gornjim naslovom а SP tina i dezinformacija. :
Iza anonimnog Izvršno e
žele da zloupotrebe 7Vi sindikalnu organizaciju са Јо njem neistina naruše ugl
litike“. odbori sindikata NIP poor
HO O OL O A SASA A RIJ IAAAGI GI I I RI IUJ UASAAJUUJLLLLUAU0UURGGSrGANGJGUULUG:LU=LLUA UL: UNA ULJU: uuu
|
—IIzŽ«z—