Borba, 28. 02. 1992., str. 17
у Лондону у евентуалном изласку Шкотске из Велике "вања.
) одсто гласача. На рефе2 људи рекло „да“, али је дсто бирачког тела.
18,7 милијарди. „Фајненшел Тајмс“ цитира активисту организације „Бизнисмени кажу да (независности)“ који сматра да би сувереност значила крај претераном опорезивању које је, каже, у Шкотској веће због већег привредног раста од оног у Енглеској.
м Маргарет
(а национална партија за _ ТрУДесета међу најбогатијима
Шкотске. Шкотски лабути демократи желе остаанији, уз оснивање шкот"Од 1989. године, када су т уставну конвенцију, раЗелимичне независности. хону бавио се тако одбрапитиком, социјалним питом економском и поресПШкотланђани би у соптту одлучивали о свим ос-
Велики бизнис није претерано одушевљен идејом о независности, јер великим делом зависи од Енглеске, али и зато што је ближи конзервативној партији, него заговорницима суверене или делимично суверене Шкотске. Један од најмоћнијих финансијских сектора, онај који се бави осигурањем живота, 90 одсто новца добија из Енглеске. Ако Шкотска постане иностранством, Енглези неће за осигурање плаћати
· тамошњим осигуравајућим друштвима.
за независношћу посебно њих година власти Мархоју тврде да је Шкотску сонију. У њено време потшкотска тешка индустри/ угља, колико их је било тао је — један. На исти на-
Са шкотском независношћу поставило би се и питање граница, иако не копнених. Питање је како би се поделило море, препуно платформи за вађење нафте. По процени економисте Алекса Кемпа коју објављује лондонски „Гардијан“ суверена Шкотска би могла годишње да од нафте зарађује пет cy M челичане. Врхунац милијарди фунти, наравно уколико јој и лтике“ било је, након ка- – припадну она налазишта која сматра својиаза торијеваца на северу Ma. =ље“ индивидуалног порева пре но што је он уведен 12НП је позвала на бојкот, подршка лабуриста изостски национализам доби-
Наравно, уз све долазе и поменуте скоро две милијарде од продаје славног вискија који би независност за нешто више од пет милиона Шкотланђана учино безболнијом. Но има и убедљивијих података од овог о продаји вискија. 1989. године је, наиме, бруто национални производ у Шкотској износио 36 милијарди фунти. Ова цифра, у коју није урачуната производња нафте, ставила би евентуалну независну Шкотску на тридесето место међу најбогатијим државама света. Наравно, под условом да „вирус“ коначно освоји север Острва.
Снежана БОГАВАЦ
тима „ере Тачер“ шкотска –— за разлику од енглеске 7 него пре десет година. оситна привреда сматрају ' донела само економске чврди да је Шкотска 1989 си допринела са 20,7 мииз Лондона добила само
Штета што у овим студијама нема података о томе колико су неписмености америчких, канадских, немач; ких или шведских радника допринели — имигранти: ' СТ Мексиканци, Турци, Пакистанци, Арапи... а о Југови| ћима (свих народа и народности) да и не говоримо. Значи ли то да је наша радничка класа — будући да смо „извезли“ све неписмене, а у циљу рушења ионаању да 60- _ ко натрулог канитализма — најписменија на свету2 '9. године _ Ако је веровати славном професору економије Џону Галбрајту, који каже да „на овом свету нема писменог становништва које је спромашно и неписменог становништва које није сиромашно“ — рекло би се да су само писмени Југовићи отишли у бели свет. Н.Б.
ПЕТАК, 28. ФЕБРУАР 1992. ГОДИНЕ 17.
ОПОЗИЦИОНИ МАЂАРСКИ ПОСЛАНИЦИ О РАЗГОВОРИМА У СКУП-
ШТИНИ СРБИЈЕ
Мађарско-српски односи, ометени ратом ском сарадњом и усклађеним плановима лошевић никад није одговорио на писмо Арпада Генца
Посланици, парламентарци из разних земаља који су долазили у посету бившој Југославији у оквиру „парламентарних делегација“ најчешће су имали формални значај, јер се сва политика састојала у односима влада, што је сасвим одговарало једнопартијском систему у СФРЈ. Много промена у овој сфери нису донели ни прошлогодишњи _ вишестраначки избори ако се изузме активност словеначког премијера Петерлеа. Како се у дипломатским круговима могло сазнати, Петерле није пропуштао ни једну прилику да се појави у парламентима разних земаља искључиво као првак Демохришћанске странке, али не и председник владе.
Нешто се и у Србији последњих дана у том правцу променило. На позив Скупштине Србије у Београду су боравила три посланика Савеза слободних демократа: из Мађарске. Ова странка, друга по бројности у мађарском парламенту и то са великим утицајем на изборима у стопу је пратила данас владајућу популистичку (националну) странку Демократски форум. Слободне демократе (СЗДСЗ) одликује либерална политика у којој су на првом месту људска права, тржишна привреда, приватизација и опште економске реформе. Често су им замерали да нису довољно „национални“. |
Ништа од одговора
После разговора у Спољно-политичком одбору Скупштине Србије посланик Имре Меч нам је рекао да су овакви разговори корисни, поготово што су крајње отворени и што, дајући увид у политику једне пријатељске Скупштине, могу да предузму одговарајуће кораке у сопственом парламенту за доношење одређених зако-
на и приближавање „ратом истински ометених односа“ између Југославије и Мађарске:
Отвореност је илустрована могућношћу да јавно упитају зашто председник Србије господин Милошевић никада није одговорио на писмо и позив мађарског председника Арпада Генца који се, чим је изабран, од свих државника међу првима обратио баш српском шефу државе. Од тада је прошло годину дана без одговора. Из Скупштине Србије добили су уверавања да ће се о целој ствари распитати и обавестити их.
Без сумње доказ више искрености у разговорима је била и тема о положају Мађара у Србији. Занимљиво је да су нам овом приликом рекли „како је ранији положај мађарске мањине био пример целој Европи, а посебно тадашњем режиму у Мађарској“. Данас су се ствари промениле у ускраћивању права мањинама у просвети, употреби натписа на насељима и нарочито у судству. С друге стране у Парламенту Мађарске, у чему су посебно активни баш посланици СЗДСЗ припрема се законски пакет који би давао не само локалну већ и посебну мањинску самоуправу. '
~
Како са државном привредом
Мањински народи би могли да изграде сопствену аутономију и створе институције захваљујући пореским олакшицама које би за сваку такву иницијативу биле огромне. Обавештавајући нас о овоме посланик Ерика Торжок је оставила могућност за закључак да ствари са правима мањина — мађарске и словенских — У две земље иду обрнутим правцем од оног пре неколико година. могли би се поправити економодбране Ф Зашто Слободан Ми-
Посланици и Меч и Торжок су, међутим, нагласили да верују у оно што су чули у српском парламенту да ће се поново размотрити права мађарске мањине у Србији. С друге стране, истичу да је политика њихове Скупштине, председника и њихове партије „да су Срби у Мађарској део опште историје и да зато није тек реч само о мањинским правима већ више од тога.“
Говорећи о својим сусретима и са опозиционим посланицима, са прваком антиратног покрета Соњом Лихт и другима, посланик Иштван Сент Ивањи који је и портпарол СЗДСЗ искрено је рекао да су све до доласка Вука Драшковића у Мађарску имали извесне предрасуде. Иако их није спецификовао, реч је очигледно била о утиску изразито загриженог – националистичког страначког првака.
Због тога је и за опозицију у Мађарској овај сусрет био и изненађење и корисна прилика за добру сарадњу. Господин Сент Ивањи је при том рекао да је била занимљива Драшковићева идеја о кантонизацији и да је о томе било речи у оквиру његовог виђења функционисања Србије. „Његови погледи о демократији су блиски нашим“, рекао је.
После ове кратке посете све троје опозиционих мађарских посланика су се сложили да је могућна сарадња на економском плану, али да је изнад свега потребна у политици одбране: Они би били срећни, кажу, да и Србија потпише («конвенцију „о слободном небу Европе“.
На економском плану их нарочито интересује саобраћај и заједничке инвестиције, „али — каже г. Торжок — не'згода је у томе што се код нас привреда ослобађа државе, а код вас то није баш тако.
Г. ЛОГАР
ШЕСТ ГОДИНА ОД УБИСТВА УЛОФА ПАЛМЕА
Шведска се веома изменила Палмеовим одласком — вероватно је то и био циљ атентата на њега у фебруару 1986.
(Специјалноза „Бор бу“)
Стокхолм. — Данас је шест година од убиства шведског председника владе и вође шведских — социјалдемократа Улофа Палмеа. Убица још није пронађен. Није чак пронађено ни оружје из којег је неко пуцао Палмеу у леђа.
Шведска полиција изјављује за штампу и јавност да још не губи наду. Кажу да су до сада обрадили око десет хиљада информација. Преостало им је још око четири хиљаде. Ту негде, у том преосталом делу лежи одгонетка убиства, верује шеф истраге Ханс Елвебро.
Сви други су изгубили наду. Филм Оливера Стона о убиству Џона Ф. Кенедија директно асоцира на убиство у Стокхолму пре шест година и појачава сумње да је и овде реч о завери. Подгрејава наду да ће се кад-тад, али тек кроз неко-
лико деценија, показати да се радило о великој унутрашњој завери.
За сада, само две ствари су извесне. Једна је да је полиција, барем колико се види споља, несхватљиво аљкаво водила истрагу о убиству шведског председника владе. Да ли случајно2 Друго је да се шведска штампа понела неодговорно према овом проблему, понашајући се најчешће као слон у продавници стакла, отежавала рад на истрази упропаштавањем и затурањем могућих трагова и разарањем веродостојности могућих сведочења, износећи их пре истраге у јавност... =
Све остало су претпоставке и нагађања. Зато нам вероватно остаје и једина могућа констатација на данашњи дан Шведска је изгубила веома много одласком Палмеа са политичке сцене. Политичка дебата у овој земљи постала је
досадна и безбојна.
Недавно је уводничар „Дагенс нихетера“ с правом приметио да никада раније седнице грађанске владе у Шведској нису зрачиле Палмеовим одсуством као сада. Раније им је невидљив Палме увек био присутан, јер било какве политичке одлуке да су доношене на било којем нивоу — морало се рачунати унапред са реакцијом Улофа Палмеа и његовом способношћу да полемише са политичким противницима. Данас, на жалост, не постоји ни један политичар ни десно ни лево који би испунио ту празнину.
Шведска се веома, веома изменила Палмеовим одласком. И вероватно је то био и циљи смисао атентата на њега пре шест година 28. фебруара 1986. у Стокхолму. у
Љиљана ДУФГРАН-БОРИ-
ЧИЋ