Borba, 17. 07. 1992., str. 11
снаја
БОРБА
ЕКОНОМИЈА
ШТА ДОНОСИ НОВИ ЗАКОН О СТАНОВАЊУ
ПЕТАК 17. ЈУЛ 1992. ГОДИНЕ 1
Сви станови на продају, уз минимална изузећа Ф Попусти се одобравају за уплаћивани радни допринос, једнократну отплату, старост зграде 9 Посебно попусти за војне инвалиде и породице погинулих у последњем рату Ф За девизе, цена мања за 35 процената Ф Закон ступа на снагу почетком августа
Нови'Закон о становима је усвојен, нејасноћа још увек има, али је извесно по којим принципима ће се откупљивати друштвени станови. Закон обавезује све власнике друштвених станова на продају, уколико то носилац станарског права захтева, али сви станари не морају откупити стан у коме живе. Они ће од 1. јануара прећи на режим закупа, који се, према новом Закону неће много разликовати од института станарског права.
Изузећа од откупа су минимална: када носилац станарског права већ има одговарајући стан у власништву, или поседује неусељив стан, за чије исељење је одговорна општина. Не продају се ни они станови који се налазе у задужбинама, репрезентативним зградама, зградама под заштитом закона, или у легатима у поклоњеним зградама. Власник зграде, међутим, има право да одлучи о продаји наведених категорија станова. Изузеће важи и за оне станове који служе за заштићено становање пензионера, или других заштићених лица.
Шта чини откупну цену Рок отплате, код куповине на
месечне рате, је 40 година, али, уз сагласност купца, може бити
и краћи. Цена стана се обрачуна-
ва на дан подношења захтева и фиксна је. За оне који су већ поднели уговор који до усвајања Закона није решен, цена се обрачунава на дан ступања Закона на снагу и такође је фиксна.
Откупну цену чини просечна уговорена цена грађења стамбеног квадрата у Србији, у претходном полугодишту (сада је та цена 3.085 динара), кретање цена на мало у Републици у прва три месеца претходног полугодишта (јануар-март, односно јул-септембар), општа погодност зграде и стана, старост зграде у којој се стан налази, површина стана. Примера ради, откупна цена за просечан стан површине 55 квадрата, стар 20 година је 7.469 динара.
Ово није крајња цена, јер је од ње потребно одбити уплаћивани радни допринос по стопи од 0,1 проценат годишње, максимално до 30 процената. За грађане који су као накнаду за експроприсану
имовину добили и друштвени ·
стан, одобрен је попуст од 10
процената. У случају једнократне отплате читавог дуга динарима. попуст је 20 процената а у случају отплате минимално једне трећине дуга, попуст је 15 одсто. Цена која се добије после одбитка свих попуста назива се уговорном. За просечан стан (55 квадрата, 20 година стар, максимално признат уплаћиван радни допринос) који се отплаћује једнократно динарима, цена по квадратном метру, која важи за јули је 31.208 динара. Треба имати у виду да се попусти не сабирају, већ рачунају верижно, попуст на попуст. Попусти се одобравају само за одговарајући стан (један станар-једна соба) који може бити највише четворособан. Вишак стамбеног простора плаћа се по пуној цени.
Посебан попуст се одобрава за војне инвалиде последњег рата (од 17. августа 1990). У завис-
ЗАТЕЧЕН_
i УСВАЈАЊЕМ АМАНДМАНА ПЕТРОВИЋА И КОШТУНИЦЕ: Министар Урош Бањанин
Зајам за бескућнике | -
Средства прикупљена од откупа станова, осим за стамбену изградњу, биће коришћена и за давање стамбених зајмова. Зајам се даје за куповину или изградњу одговарајућег стана, са роком отплате од 40 година, или краћим, ако тако захтева зајмопримац. Укупан дуг корисника зајма умањује се на име доприноса за стамбену изградњу, 0,5 процената годишње, а навише до 30 процената. Од дуга се одбија и износ трошкова за уређење грађевинског земљишта.
Они који имају приватан стан, нису добили друштвени или нису подизали банкарске кредите за стамбену изградњу, а уплаћивали су радни допринос, овим Законом неће бити обештећен. Министар Бањанин је, додуше, напоменуо да би олакшице за њих могле бити уграђене у неке друге законе, и да је највероватније да ће порез који плаћају ови грађани бити ума-
њен за одговарајући проценат.
ности од степена инвалидитета, њима се одобрава попуст до 50 одсто на уговорену цену стана. Попуст од 50 одсто одобрава се и породицама погинулих учесника последњег рата. „Квака“ у усвојеном амандману
У случају да се стан откупљује на месечне рате, укупна уговорна цена дели се бројем месеца у којима се дуг отплаћује. Месечна рата за већ поменути просечни стан, који се купује на рок од 40 година, уз максимално признат допринос била би 599 динара. Уз одбитак од 20 процената, што је српски просек, рата би износила 684 динара.
Месечна отплатна рата се: усклађује шестомесечно, у обрачунским периодима април-септембар, односно октобар-март, а мења се цена грађења у Србији,
највише до висине раста просечне месечне зараде у привреди Србије у истом полугодишту.
Ако купац хоће да отплати читав дуг, месечна рата се усклади са растом инфлације до месеца који претходи исплати и тако добијена вредност се помножи са бројем преосталих рата.
По склапању уговора, купац је дужан да у року од 30 дана затражи упис својине или хипотеке у земљишне књиге. Ако стан није уписан у земљишне књиге продавац мора да поднесе захтев за упис хипотеке у одговарајуће јавне књиге.
Ако купац стана, због губитка редовних прихода, не може да га отплаћује, уговор се раскида, а на део стана који је откупљен стиче се сусвојина. Остали део стана купац наставља да корис-
ти као закупац на неодређено време. ·
Добри познаваоци скупштинских збивања кажу да није неуобичајено да се поједини закони усвоје, а да људи који би у њих требало да буду упућени не могу да објасне како ће пропис функционисати. Кад се ради о Закону о становању, „квака“ је усвојени амандман посланика Мирка Петровића и Војислава Коштунице, којим се код откупа станова изједначава стара девизна штедња са девизном ефективом. То је добра новост за оне чија је валута „заробљена“ у банкама, али лоша за грађане који су имали намеру да стан отплате „свежим“ девизама. Иако је намера била добра, испала је „скупља дара од мере“. Према предлогу Владе, после свих одбитака, квадратни метар стана купљеног за динаре девизног порекла, коштао би око 90 ДМ, а према усвојеном амандману Петровића и Коштунице, та цифра се пење до 200 ДМ. Шта ће „прописати“ Упутство
Амандманом двојице посланика не ограничава се временски могућност девизног откупа, а предвиђа се да попуст износи 35 одсто, без обзира да ли се дуг отплаћује одједном или на рате.
Министар Урош Бањанин није могао да прецизира како ће после усвајања овог амандмана ићи откуп за динаре девизног порекла, јер је, према сопственом признању, и сам био затечен усвајањем оваквог решења. Према првим рачуницама, цена би се израчунавала као за динарско плаћање, па би се од после свих припадајућих одбитака, одузело још 35 одсто. За просечан стан, квадратни метар би коштао 25.367 динара (око 100 УСД по црном курсу).
Како нам је објаснио посланик Петровић, овај амандман је формулисан према владином предлогу о откупу за девизе, који је дат 15. априла а због компликоване скупштинске процедуре, није могао да буде усклађен са најновијим владиним предлозима. Посланици, наиме, немају право да предлажу или мењају амандмане од оног трентука кад је Закон на дневном реду Скупштине, док Влада може. Предлог Владе који је дат пошто је Закон стигао на расправу, садржао је одредбе о фиксној девизној цени (150 УСД или 250 ДМ) од које се одбијају попусти, што
је било много повољније за купце. Сви послови око Закона још увек нису завршени, јер није усвојен важан позаконски акт Упутство о начину утврђивања откупне цене стана. Колико је Упутство важно, могло се видети крајем прошле године, када је одлуком Уставног суда Србије оспорен коефицијент ревалоризације 2,48. Они који су се при-
Доследна ревизија
Нов Закон предвиђа и да сви до сада склопљени уговори буду подвргнути ревизији. Посланици су, између неколико предложених варијанти, изгласали да се прогласе неважећим сви они уговори који се, макар и за динар, не слажу са ценом која би била утврђена да је стриктно по штован тада важећи пропи: Уговоре проверавају одгов рајуће општинске службе, к је за већ склопљене уговс могу тражити поништај 31. децембра 1993. годи, Ако се цена усагласи за 32» ном, уговор не престаје да жи.
На проверу иду и сви но восклопљени уговори чије копије општини доставља суд који оверава потписе на уговору.
државали одлуке суда, одређивали су цене за две трећине ниже од оних који су овај коефицијент примењивали. Како је најавио ресорни министар Бањанин, упутство се припрема, а његово разматрање и усвајање очекује се током следеће недеље, на Одбору за стамбено-комуналне послове Скупштине Србије. Када овај акт буде усвојен, знаће се прецизно сви детаљи око откупа станова.
Закон о становању и Упутство о начину утврђивања откупне цене стана појавиће се истовремено, како је министар Бањанин најавио, почетком августа у Службеном гласнику Републике
Србије. Весна РАДИВОЈЕВИЋ
.
С ПРВИМ ДАНИМА ЗИМЕ ОСЕТИЋЕ СЕ И НЕДОСТАТАК УВОЗНОГ ПРИРОДНОГ ГАСА
тема ни грејања, ни ве
DOCI
[ је
Како су многе фабрике стале због недостатка сировине, мањак увозног природног гаса још не осећамо Ф Рачуни Русији и Ма-
ђарској још неплаћени
„Срећа“ је у несрећи што су фабрике због недостатка других сировина стале па мањак увозног природног гаса није тако катастрофалан по српску привреду. Јер, у „Цементари“, ради само једна пећ, а у погону су и МКС и зајечарска фабрика стакла, која је на пример зимус, кад су Руси смањили испоруке овог енергента, да би спречиле катлстрофу — у погонима ложила дрва.
Текућа индустријска потрошња на подручју које снабдева „Енергогас“ подмирује се са 35 до 40, максимално са 50 хиљада метара кубних природног гаса на сат из домаће производње. Број корисника се скоро свакод-
невно мења, јер је све, осетнија несташица компоненти неопходних за нормалну производњу. Тако је пре неки дан, после само два месеца рада, стао погон за производњу ТДИ (сировина за детерџенте) у „Базној хемији“ „Прве искре“ из Барича. Иако је за њих било довољно природног гаса, стали су јер су остали без хлора, кога производи „Азотара“ Панчево, која не ради баш због тога што нема довољно природног гаса за све потрошаче. „Петрохемија“ из Панчева такође стоји због тога што нема примарног бензина, сировине коју из Рафинерије Панчево не може ни да очекује због нафтног ембарга, а коју такође не
може ни да увезе из иностранства. Питање је, међутим, и да може, да ли би „Нафтагас“ Нови Сад могао да јој обезбеди довољне количине природног гаса. јер, како кажу, ови снабдевачи војвођанског подручја, домаћом производњом која подмирује тек петнаестак процената потреба тешко је располагати. Проблеми ће, међутим, кулминирати тек када почне грејна сезона. Само „Београдске електране“ зими, сваког сата, троше 35 до 40 хиљада кубика природног гаса и то кад имају мазута. Без мазута, а евидентно је да га сада нема (и ако нафтни ембарго потраје неће га ни бити) само за грејање главног града би тре-
бало 70 до 80 хиљада кубика природног гаса на сат.
— Нама би, ако трошимо само природни гас, не и мазуту грејној сезони требало око 150.000 кубика на сат да и станови буду загрејани и индустрија ради. Ако успемо да обезбедимо и мазут, требало би око 130.000 кубика сваког сата. У противном, као што је то био случај прошле зиме када смо на располагању имали око 90.000 метара кубних и нешто мазута, рестрикције ће бити неминовне, каже Милан _ Зоговић, — директор „Енергогаса“, који снабдева Србију без Војводине.
Прошле зиме су, иначе, Руси смањили испоруке природног
гаса Србији због вишемесечних дуговања. Рачуни, међутим, ни данас нису у потпуности измирени. Плаћање је, додуше, сада регулисано бартер пословима (робном разменом) и рачуни се воде преко „Прогреса“. Али, Нафтна индустрија Србије, односно „Енергогас“ и „Нафтагас“, и даље кубуре са наплатом потраживања од својих дужника, па сада дугују „Прогресу“.
— Дуг привреде „Енергогасу“ вреди око 40 милиона долара. Отприлике половину те суме преко „Прогреса“ треба да проследимо Русима, али ту је и дуг Мађарској за транспорт — око 18 милиона долара, објашњава Зоговић. J. ПУТНИКОВИЋ