Borba, 17. 07. 1992., str. 10
10
ПЕТАК 17 ЈУЛ 1992. ГОДИНЕ
КАКО СЕ СПРОВОДЕ МЕРЕ ВЛАДЕ СРБИЈЕ ЗА УБЛАЖАВА“ ЊЕ ПОСЛЕДИЦА ја
Циљ ових мера је да се тржиште, колико је то могуће, нормалније снабдева бар животним намирницама и дефицитарним артиклима 8 Да се Влада Радомана Божовића не шали, ових дана су се уверили многи кажњени произвођачи и трговци
Да се Влада Радомана Божовића не шали са новим мерама донетим ради „отклањања и ублажавања последица санкција“, имали су ових дана прилике да се увере многи произвођачи и трговци, чија су се имена нашла на списку прекршилаца. Распон казни које су их задесиле крећу се од одузимања имовинске користи и мандантних казни, па до кривичних пријава које их могу одвести и на трогодишњи „одмор“ иза решетака.
Одлука Владе, према речима њеног потпредседника Србољуба Васовића, мора се спровести по сваку цену и до краја бити испоштована, а нећемо презати ни да јавно износимо имена оних који је крше. Просто је невероватно, каже Васовић, на које се све начине трговци и произвођачи довијају да изиграју важеће уредбе.
Циљ свих ових, по мишљењима трговаца крајње драстичних мера јесте да се тржиште, колико је то могуће, нормалније снабдева бар намирницама неопходним за живот. Тиме би се стало на
VAM NUDI
пут и произвођачима дефицитарних артикала који, користећи свој монополски положај на тржишту, и поред тога што робе имају довољно, једноставно не желе да је продају по ценама које су им одређене. Произвођачи уља и шећера су, рецимо, на конференцијама за штампу у Влади Србије током важења претходних уредби о замрзавању сасвим отворено изјављивали да су њихови магацини пуни, али да робу неће продавати ван цена које сматрају исплативим.
— Монополи су нужна последица затварања тржишта, а најбољи начин борбе против њега је овећање понуде и увоз. Пошто је у нашем случају то сада немогуће, као једина мера остаје кажњавање. Зато, када би Влада заиста успела да практично реализује своје одлуке, могло би се очекивати да дође до сузбијања даљег дивљања хиперинфлације и боље снабдевености тржишта, а трговци би се натерали да робу износе у продају — сматра др Софија Попов из Економског института у Београду.
Кажњени произвођачи и трговци својим понашањем
I DALJE NAJVEĆI IZBOR
ТЕТЕЕОХА
Panasonic
CEVWFK ALA
TT JRJF/AN za
ISPORUKA ODMAH najkvalitetniji sexwišs u zemlji
TELEFONI
NOVO U NAŠEM PROGRAMU 4 i TO PO NAJPOVOLJNIJIN CENAMA
-RFO TONOM KH" MIA ŠINE рит -He BGS NAME HG SM -VAGM, У рРЕбАСЕ МАЗЕМЕ
-АЧЛРКО-ТИРЕО ОРЕЕМА "тома сеС-о,мр и520) -"тквмо РАЈЕ -He HE ON
очигледно показују да се са овим мишљењем не слажу. Образложење које смо од њих добили гласи да „онда и не треба да се зову трговци, него народни интенданти, јер где сте ви у свету видели трговца коме профит није искључиви мотив за пословање“. |
Међу фирмама којима су изречене „васпитно-поправне мере“ налазе се, рецимо, фабрика стакла у Параћину, Шећерана у Шапцу, приватна предузећа „Макси комерц“, „Маковица“, „Лик промет“, „Југопромет“, „Унипром“, ПКБ „Имлек“, друштвено предузеће „Базар“ и још неке, које су повећале цене појединих производа мимо утврђеног лимита, или зато што робу нису благовремено износиле на тржиште.
Министар за трговину и туризам Сава Влајковић признаје да ово јесте једна врста суспензије тржишта, али је она у овим условима неопходна. Докле ће она потрајати за сада није познато,јер се не зна када ће престати и OKOJIROGTI које су до ње довеле.
Б. СТЕПАНОВИЋ
21000 Novi Sad, Kornelija Stankovića bb. tel: 021/323-666; faks: 021/323- 888; ПРЕ 021/615-327
CENTRALE * TELA
ДР ВУКАШИН МАРКОВИЋ, САВЕТНИК У НБЈ О НОВОМ ЗАКОНУ О ЦЕНТРАЛНОЈ БАНЦИ
Операција без анестезије
Ако Савезна скупштина прихвати бар суштину закона који је већ припремљен, онда ће то бити веома болан рез за економију и социјалу СР Југославије, али и први корак да нешто стварно по-
чне да се мења
Ако Савезна скупштина усвоји закон о народној банци у верзији коју је већ припремила централна банка, онда ће то бити рез у живо месо економије и социјале СР Југославије и то без анестезије. Све оно што је радном верзијом закона предвиђено, у најкраћем се може свести на затварање топчидерске штампарије новца и распродају њених машина, како у неком од интервјуа рече премијер Милан Панић. Ствари нису буквално такве, али досадашња улога и одговорност емисионе банке требало би битно да се промене.
Премијер Панић је у свом експозеу посебно нагласио да монетарну власт треба учинити независном и самосталном, а монетарну политику одвојити од фискалне. На тај начин ће се омогућити изградња тржишне и према свету отворене привреде која ће моћи да се повезује са Европом и да се успешно укључи у светске привредне токове. Економисти оцењују да је то веома важна реченица у Панићевом излагању и да је нацрт закона о народној банци направљен управо на тим основама. Тај документ би већ у уторак 21. јула требало да буде упућен Скупштини, а прва расправа о њему је заказана за 30. јул. Ово је први систематски закон са којим ће се срести посланици сазезног парламента и који има апсолутни приоритет, јер се без сређивања стања у сфери новца ништа друго не може урадити.
Без Савета гувернера
— Основне поставке у нацрту закона односе се пре свега на самосталног НБЈ са становишта ефикасности и пуне одговорности централне банке за остваривање њених задатака — објашњава др Вукашни Марковић, саветник у НБЈ. Једна од битних промена је да народном банком руководи и за њен рад одговара гувернер. Из тога произилази да Савет гувернера неће више постојати, а то значи да се затвара свака могућност регионалног
=
ге нпаомолоз =
утицаја на монетарну политику. Познато је, наиме, да је у досадашњој пракси преко републичких гувернера то било врло изражено и да је доприносило стварању монетарног хаоса и монетарне недисцип-
_ лине. Више нико неће моћи
да направи у свету непознат упад у монетарни систем земље и узме онолико новца колико му треба. Тада ће и пословне банке морати безусловно да поштују утврђену монетарну политику и финансијску дисциплину о чему сада нема ни говора.
Ништа без контроле НБЈ
Да би се остварила таква концепција закона о народној банци, Марковић каже да је нужно да се из основе реорганизује с централно-банкарски систем Југославије. Убудуће више не би постојале народне банке република и покрајина, већ би се оне у организационом смислу трансформисале у филијале НБЈ и то без статуса правног лица. А то значи да оне више не би биле у могућности да самостално и без контроле НБЈ емитују примарни новац.
Нацрт закона предвиђа још једну битну новину, а то је да тежиште монетарне регулације буде на тржишним механизмима у којима би доминантно место имале операције на отвореном тржишту. Али, у прелазном периоду биће највероватније неопходно да се задрже класични инструменти монетарне регулације као што су одређени кредити према банкама и, посебно, кредитирање буџета федерације. За разлику од досадашње праксе, каже Марковић, биће успостављене строге пропорције, тако да за потребе савезног буџета неће моћи да се ангажује више од 10 одсто укупног обима буџета. С друге стране, ти кредити неће моћи да буду већи од 15 одсто укупних пласмана НБЈ предивђених за ту годину. Тако неће моћи да се догоди као сада да готово читава емисија оде у савезну касу. Посебно је значајно напоменути, сматра Марковић, да је централна банка у вршењу својих основних функција и овлашћења потпуно независно од Скупштине и Савезне владе, што не значи да она, утврђујући своје задатке, неће подржавати глобалну економску политику Савезне владе. Али само у оној мери која неће нарушити стабилност домаће валуте, јер је њена заштита основни задатак НБЈ.
Јасна КЕСИЋ
SVAME SRHDE
ZAJEDNO
011/343-418 333-333 |
CA