Borba, 11. 12. 1993., str. 10

лит

|

IV SUBOTA-NEDELIA 11-12. DECEMBAR 1993. GODINE

Nastavak sa III

ni su i u uslovima sankcija više u inostranstvu nego kod kuće. Dok su za ljude iz nižih društvenih grupa rezervisane sitnc 5усгcerske ture do prvih pograničnih mosta u susednim zemljama, njihovi bogatiji i otmeniji sugrađani sc otiskuju na dalcka svetska putovanja, zbog posla ili provoda. Vodeće beogradske turističkc agcncijc kojc nude putovanja za Singapur, Bali, Kinu, Tajland, Grčku ili Kipar u svakoj turi imaju po nekoliko putnika iz Krušcvca. Ljubav prema dalckim prostranstvima i posao najbolje jc spojio Zoran Nikolić, vlasnik ugledne firmc „Marni“, jcdan od najvećih uvoznika kafc i izvoznik stokc u Srbiji. Početkom ovc godinc jc, na primcr,

sa porodicom boravio dvadesetak dana na karnevalu u Rio dc Ženeiru, ali i obezbedio kontingent kafc za žedno srpsko tržištc. Borba za prcstiž među pripadnicima kruševačkoc clitc za sada sc odvija tiho i gotovo noeprimctno. Mada je broj onih koji bi da sc nađu u tom društvu, daleko veći od slobodnih mctsa, jor svako šircnjc kruga kruni clitizam, nema znakova oštre podelc na starc i novc. Za razliku od mcetropolc i gradova koji su bliži ratnim zonama, u Kruševcu jc malo izboglica. koje bi svojim bogatstvom ili nckadašnjim društvcnim uglcdom u drugoj sredini mogli da bodu oči domaćima. Malo jc i onih za čijc sc izncnadno bogaćcnje može upotrcbiti pojam ratno profitarstvo.

Bele pare crnog tržišta

Kosovo | Metohija: |) Peći, Gnjilanu, Prištini. luksuzni automobili se prodaju bolje nego pre sankcija, a glavni IZVor zarade Su — javne i lajne benzinske pumpe. Priče o „Sıptarima bogatašima" delimično tačne; Ima

| Srba među finansijskom elitom

Radojica Barjaktarević

aposicni na Kosovu i Metohiji, u druš-

tvenom ı privatnom scktroru, odavno bi, prema zvaničnoj statistici, trebalo da umru od gladi. Jcr, prema prijavljenim podacima, ovdc se platc kreću izmcđu dcsctak ı pctnacstak maraka, u šta jc, naravno, teško povcrovati. Na Kosmetu ima firmi koje zaposlenima i na prinudnom odmoru isplaćuju redovno i po 30 maraka, iako sc u svun prcduzcćima nc proizvodi ništa, kaca Ste je slučaj sa prištinskim „Amortizcrima . Pl:ite kriju kao zmija noge zaposlcni u Elcktrokosmcetu, Pošti, Bcobanci Prištinskoj banci I)D) i još nckim prcduzcćima u kojima sc strogo poštuje vladina i sindikalna urcdba i preko platnog spiska isplaćuje „državni“ minimalac koji im služi kao svojevrsna poreska olakšica. Svc što je preko muinimalca, čuva sc „Strogo pov“, kao državna tajna i isplaćuje iz dnevnog „požara“, preko putnih naloga, troškova гергелеп!астје, штозака беплпа Кирјеnog na crno ı više drugih načina. Zavirivanje u tuđi koverat smatra se teškom povredom radnc disciplinc, zbog kojc sc idc s posla. i Divlji i pitomi biznismeni

Zvanično, na Kosovu ı Metohiji nema bogatih ljudi, sem tvrdnji da je „sav kapital u rukama Šiptara“. Takođe sc zna da na Kosmctu ima oko poetnacst hiljada privatnih firmi i još oko hiljadu ncrcpistrovanih „diskonta“ kojima sc na divlje prodaju vojvođansko brašno, uljc i šcćer, kao i razna druga roba širokc potrošnje, kao što jc slučaj sa prištinskim „Vranjevcem“ i firmama bez naziva na putevima prema Podujevu i Leskovcu. Čitava armija ljudi, žcna i decc „upošljcna“ jc izmcđu crnog tržišta i sivC ckonomijec, na ulici, daleko od sistcma platnog promota, statistikc i zakonskih propisa, čija sec mcscčna zarada krcćc od sto do 250 maraka. Finansijska policija jc u dvorištima kuća otkrila na desctinc divljih benzinskih pumpi, gatcra i pilana, kao ı raznih drugih „fabrika“ na vcliko i malo.

Ko su, zapravo, najimućniji ljudi na Kosovu i Mocetohiji? Prcma nezvaničnim izvorima, najviše bogataša ima u Peći, Gnjilanu i Prištini. Prepoznaju sc po vclikim kompanijama čija sc vrcdnost proccnjujc na milionc dolara, po najskupoccnijim automobilima a takvi sc sada na Kosmoetu prodaju bolje ncgo prc uvođenja sankcija), po trospratnim, čctvorospratnim pa i pctospratnim kućama i zamkovima, po pctosobnim stanovima i hotclima na moru, crnogorskom i albanskom...

Među Albancima za najbogatijc ljudc na Kosmetu važc Špend Šalja, nekadašnji predsednik Privrcdnc komorc Kosova, bliski saradnik Muhanama Ismailjija, nckadašnjeg generalnog dircktora Udružcnc kosovske banke. Špend Šalja jc svoju karijeru započeo u pećkoj „Crvenoj zastavi“ kao Titov omladinac, a sada sa svojom „Ilirija holding“ korporacijom raspolažc ogromnim bogatstvom, firmama na „vcliko i malo“. Među najimućnije ljudc Albanci ubrajaju i Muharema Ismailjija, koji jc osnovao banku „Prokreditg“. Poslc istupanja Albanaca iz društvenih sektora Srbijc, Ismailji je video. „računicu“ u uvcrcnju da

će Albanci radije ulagati u „svoju“, ncgo u „tuđu“ banku. Ni nckadašnji gcncralni dircktor Elcktroprivrcde Kosova Sadik Vlaselju nije „siromašniji“. Osnovao jc dvc kompanije za promct robc širokc potrošпје. Dok se moglo, iz uvoza prcko Makcdonije, posao jc „cvcetao“. Sada, međutim, trgovina sc svcla „na malo iz sigurnosnih razloga“, a ako sc ukažc prilika, opct ćc verovatno proraditi „na vcliko“ i iz Vojvodinc. Šaputanja o milionima

Pećki Albanci imaju svog kapitalistuž

Ekrema Luku i njegovu kompaniju „Duka dini“, odnosno preduzeće štamparsko, iz-, davačko i moešovito, sa razgranatom trgovinskom mrežom po cclom Козтеги. 1 njegova imovina procenjujc sc na nckoliko miliona dolara. Među bogatašc (čitaj kosmetskc kapitaliste) Albanci ubrajaju ı Saliha Nimanija i пјероус „рајгазе“ zaposlenc u preduzećima „Miranda“ ı „Banana“. Ova dva vclika preduzeća nikla su iz bivšcg pećkog „Fruktusa“, koji sc raspao i protiv koga jc povecdena sudska istraga. Među najbogatije Albancc u Gnjilanu svakako spada Sabit Orana. Njegov „Univerzal“ pokriva gotovo celo Kosovo, čiji su diskonti i mini markocti nikli kao pečurke poslc kišc. Tu je i Burhan Kavaja, nakadašnji dircktor Starotrškog rudnika, sa svojih pctnacstak lokala i klubova, ali i unajmljenim hotclom na albanskoj plaži. Ako oči nc varaju po mcrmcru, bogat jc ı advokat Bajram Keljmendi, ali i drugi Albanci koji su otišli u biznismcnc.

Prema jednoj izjavi u Uniji nczavisnih sindikata Kosova, od njenog predsednika prof. dr Hajrulaha Goranija, mcđutim, · ceo albanski kapital „siromašniji je od tri vclikc srpskc privatne kompanije“. Ko su srpski kapitalisti na Kosmctu?

Draća Karić su se nedavno pročuli i sa privatnim univczitetom u Peći za studijc budućih mcenadžmcnta. Fabrikc su stale, ali su proradile bankc svuda. Najbogatiji ljudi u Peći su Ranko Labović i Milorad Rajević. Prvi se pročuo i obogatio po „Ekosu“ ı „Izgradnji“, a drugi po „Maj-pctrolu“. Vrednost njihove imovinc procenjuje sc na milionc i milionc dolara. Za Ranka Labovića sc tvrdi da jc društvenu imovinu dobio na poklon. Kako?

Ringišpil za bogatu decu

Nakon stečajnog: postupka građevinskog prcduzeća „Izgradnja“ u Peći, sredinom prošlc godine, Agcncija za procenu vrednosti Invest bankc DI) iz BDcograda „utvrdila“ Je da imovina vredi 600 hiljada maraka i da sc miože platiti u dinarskoj protivvrcdnosti. Međutim, s pomenutom proccnom nisu sc složili u Zavodu za urbanizam i projektovanje, pa su sc prcdstavkom obratili Fondu za razvoj Srbijc, smatrajući da jc imcnovana „Izgradnja“ potccnjena. Usledila jc korckcija, pa jc vrodnost iznova proccnjena na 804.071 marku. Zavod za urbanizam je nudio oko 970 hiljada, a „Udarnik komcrc“ u Peći ravno milion maraka. Fond za razvoj Srbijc, međutim, nc postupa u skladu sa zakonskim propisima da putcm licitacijc odaberc najbolju ponudu, već društvcno preduzeće ustupa privatnom vlasniku „Ekosa“ Ranku Laboviću — boz dinara.

Milorad Rajević je u blizini kompanije „Braća Karić“ osnovao „Raj-pctrol“. Ovo veliko preduzeće počelo jc sa bcnzinom iz uvoza, a sada sc. bavi i trEovinom velikih mašina, automobila, traktora... U najveće kapitaliste Prištinci ubrajaju Dragana Ilioski, sa njegovim „Zenit Lilingom“, zatim braću Dulović sa njihovom „DND trgovina komerc“-om, Milivoja Miljkovića, sponzora fudbalskog kluba Priština, koji je samo za izgradnju velike benzinske pumpe na putu prema Uroševcu izdvojio dva miliona maraka. Ništa „siromašniji“ nijc ni Nebojša Radaković sa njegovom „blctonjerkom“. U Prištini, inačc, „sitnijih“ kapitalista ima na stotinc. Radi sc, naime, o onim bogatašima na Univcrzitctu i dircktorima preduzeća, društvcnih i privatnih, koji poseduju i vclikc stanovc i kuće, ali i vile na moru, u

·banjama ili na planinama. Takvi kapitalis-

ti su samo od kirijc zbrinuli i svoje sadašnje ı buduće unuke, za koje je prc mesec dana u Prištini naručen voeliki ringišpil. Na tom ringišpilu gotovo po cco dan, u dvorištu gimnazijc u Prištini vrtc sc sinovi i unučići najbogatijih ljudi.

Za bogatu braću Vujović u Kosovu Po-

lju se priča da okreću dobar kapital. Počeli su sa kafanom, izgradili hotel. Među gnjilanskim Srbima po većem kapitalu izdvajaju se Jokanovići, ali i drugi koji su najveći deo svoje imovine preneli na svoju najbližu rodbinu, ili fiktivno, na drugog vlasnika. Kosmetski kapitalisti kao da nisu članovi ni jedne političke partije, jer se njihova imena ne sreću na spiskovima najužih rukovodstava, a nema ih ni među kandi-

·datima za narodne poslanike. Svi oni, me-

đdutim, strepe od poreznika i finansijske policije. Samo jednom od njih u jednom tranzitu u Prištini zaplenjeno je robe u vrednosti od oko milion maraka. Ljudi od „uticaja“ su učinili da se to vrati vlasniku. Finansijska policija, inače, ne saopštava imena vlasnika najvećih privatnih kompanija, kao da je to u neku vrstu „dražavna tajna“. Ili da država od te tajne ima velike koristi. Prema jednoj priči, imovina najimućnijih ljudi se ne saopštava javnosti iz bojazni da se, ne daj Bože, optuže „gore“ malo veći kapitalisti preko kojih se na Kosmetu i razvio moćni džet set.

Heroji podzemnog

MŠ- Većina bogatih radi na Ivici dozvoljenog Ili se bavi poslovima fek neSlo Iznad šverca, vezama se najviše koriste ljudi Iz vladajuće nomenk|3(ите, а 'та ! „рпјаић“, [0 јез! „ктаућ окоугатка“

Zorica Miladinović

prkos ratu u prvom komšiluku, i san-

kcijama kod kuće, ncki skupoceno odevcni ljudi svakodnevno ostavljaju svcžnjcvc novčanica u clitnim niškim rcstoranima. Potom otključavaju luksuznc automobilc i jczde ulicama na kojima jc svc višc idcntičnih benzinskih „ajkula“. Svaka sličnost ovih faca sa cvropskim ili bcogradskim džct sctom kod njih jc namcrna. Isforsirano javno „izlaganje“, međutim, nc potvrđuje tezu da su upravo oni protagonisti novog clitizma. Niško visoko društvo stanuje ncgdc drugdc.

Avangarda od dvadesetak maraka

Nova srpska clita nije homogen sloj. Grubo bi sc mogla podoliti na tri podgrupc; prvu činc moćni privrcdni rukovodioci koji sc regrutuju iz vladajuće nomcnklaturc, okoristivši sc sopstvcnim političkim funkcijama i vozama. U drugoj su „prljavi“, pa dclom i „krvavi okovratnici“, koji sec bogatc na crnoberzijanstvu ı ratnom profitcrstvu. Tek treću podgrupu činc novi prcduzimači, koji potiču iz rcdova školovanc intcligoncijc ı modernog mcnadžcrstva, uz oslonac na sopstvcni kapital i znanjc“ kažc dr Ljubiša Mitrović, sociolog i profocsor niškog Univcrzitcta, uz ogradu da su ovakvc opscrvacijc grubc i datc na osnovu skromno faktografijc o ovoj pojavi — prvc dvc grupc sc dopunjuju u uskoj vrsti prcćutnc ili svcsnc zavcerc. Onc preovlađuju ı u Srbiji i u Nišu. ! dok budc tako, dok trcća podgrupa, koja predstavlja stvarnu privrednu i političku clitu, ne postanc dominantna, bićcmo svcdoci kriminalizacijc društvenih odnosa.

— Pravu poslovnu elitu čine biznismeni koji nisu mogi da se uključe u prethodnu podelu rada, i čijim smelim idejama su zatvarana vrata. Upravo ti biznismeni, u koje, verujem, i sam spadam, morali su da se bave isptivanjem tržišta, pronalaskom dobrih poslovnih ideja i puteva za realizaciju čistih poslova. Danas se, na žalost, 90 odsto privatnih preduzetnika u Nišu bavi kupovinom i prodajom bele tehnike. Mnogi su krenuli u profitabilne oposlove sa stanom, u kojima se pominju ogromne cifre. Formirana je grupa koja radi na ivici dozvoljenog ili se bavi poslovima koji su tek nešto iznad šverca. To su „tezga majstori“, recimo vlasnici butika i prodavnica u niškom podzemnom prolazu. Upravo oni skreću najveću pozornost mase i postaju heroji ovog vremena — kaže Milan Dimitrijević, vlasnik preduzeća „Volf inter cksport“, butika „Stefanel“, kafića „Džokcer“ i proizvođač sve poznatijeg „Džoker“ brcndija. „Pravu poslovnu elitu u Nišu čini pedesctak ljudi. Na žalost, postoji ružna praksa da oni međusobfhio ne sarađuju, da ncmaju poslovnih kontakata, niti se pomažu i druže. Svi su individualci koji misle da su upravo oni „glavni“. Ne ponašaju se kao pripadnici beogradskog poslovnog džct scta, koji je povezan izvesnom međusobnom solidarnošću. I nemaju toliko novca kao beogradska poslovna elita, kojoj su „bliže“ i nadležna ministarstva, i Narodna banka Srbije, pa i inostranstvo“, kaže Dimitrijević. _ On dodaje da u Nišu ne postoji druga elita, osim poslovne. Neko ne može da predstavlja avangardu ukoliko strahuje za cgzistenciju i „govori o dvadesetak maraka“. Ljudi koji sede u niškim restoranima su, kako kaže, oni koji na bugarskoj granici dve noći ne spavaju, prošvercuju benzin ili drugu robu, te se razbacuju novcem na Javnim mestima. Biznismceni sa komplck-