Borba, 11. 12. 1993., str. 9

ruštveni

Kruševac: Ecsfablišment na moravski način ima svoja sastajališta, a 2iml

kafanu po са

status

su popularne i zabave. Kad palanka dosadi, slede ригоуапја ро ед201с-

nom svelu

Ljubiša Popović

'Rlada se reklama za njihovu firmu svakodnevno vrti na talasima radio i TV stanice u Srbiji, vlasnici firmc „Kocić-trade” iz Kruševca, sa petnacstak filijala širom zemlje, braća Kocić su na scbc skrcnuli pažnju tek nedavno kad su samo za jedno veče za muziku u poznatoj krušcvačkoj kafani „Vinjak 5“ potrošili prcko 4.000 maraka. Taj „reklamni potez“ nije doduše promakao ni poreskim organima, ali su Kocići definitivno stavili da znanja da raspolažu zavidnim bogatstvom.

Ovaj detalj je samo delić miljea Koji gradi sliku kruševačkog džct scta. Kao što se siromaštvo većinc stanovništva VIŠC nc može sakriti, tako se oni koji imaju i ŽIVC iznad proseka više nc ustručavaju da prikriju svoje imovno stanje. Naprotiv, na ovaj ili onaj način stavljaju do znanja“ da pripadaju sloju eclitc. Sliku krušcvačkog džet seta upotpunjuju i oni koji lično nc raspolažu značajnijim materijalnim dobri-

ma, ali su zbog svojih vcza i društvcnop.

statusa i ugleda svuda rado viđeni gosti. Ova mesta rezervisana su za direktorc pojedinih. društvenih firmi, neke opštinskc

Zavist zbog kartice

Među objektima zatvorenog tipa u društvenoj svojini kultno mesto zauzima klub „Trajal“ nekadašnje odmaralištc industrije „Miloje Zakić“ na Jastrepcu. Svctski opremljen, sa tri apartmana, nekoliko salona, picerijom, sa vijetnamskim tcpisima i superluksuznim posuđem, ovaj objckat izaziva divljenje i zavist. Osim poslovnih partnera „Miloja Zakića“ u „Klub-Trajal“ pristup imaju samo retki vlasnici kartice kluba. Oni koji su je stekli, ljubomorno čuvaju tu privilegiju. uuu uzenrscezraisser=ı em 7 0 =

funkcionere, ljude iz SUP-a, pojedine novinare, ali i ljude bez definisanog zanimanja. U odnosu na broj stanovnika, Kruševac je odavno u vrhu po broju automobila. U poslednje vreme kvantitet je upotpunjen i kvalitetom. Kruševačkim ulicama, dodušc i seoskim, kreću se najnoviji modeli „mercedesa“, „audija“, „opela“, „fijata“, „micubišija“... Naravno i u Kruševcu, onaj ko drži do sebe vozi džip „pajero“ ili „micubiši patrol“. Hit su registarske tablice kojc kazuju da vlasnik automobila ima firmu u inostranstvu. Pored toga što se na taj način legalno zaobilazi plaćanje carine ı poreza na promet, tablice zbog svog izgleda asociraju na „Cor-diplomatic“.

„Ljudi na nivou“, kako se u Pomoravlju narodski zove džet set društvo, naravno, vole kafanu. Once su ı najpogodnije mesto

za sopstvenu promociju, ali i provcru гејtinga na ncpisanoj rang listi. Za „jeans“ 8cCneraciju „šik“ mesto su kafići u delu grada koji je zbog njih dobio nadimak „Bronks“ ili u Zakićcvoj ulici u ccntru. Pored skupocenih automobila parkiranih ispred kafića kao kritcrijumi za rangiranje na džet sct lestvici, kod mlađe gcncracijc, kao i drugdec, služe odeća i obuća. Firme „Dijadora“ i „Ribok“ su nezamcnljiv znak na jaknama i patikama ukoliko ncko uopštc žcli da skrenc pažnju na scbce.

Među mladom populacijom i daljc su idoli kruševački šancri. To su oni mladi ljudi koji su svoj imctak sticali po čvrop-

skim mcetropolama. Naravno, ukoliko ih

tamošnja policija nije omcla. Mnogi od njih sada su u Krušcvcu uspcšni ı ugledni biznismeni. Uz svc prcthodno navcdcnc „spoljašnje znake raspoznavanja“, odlikuju sc ı svetskim manirima, izbcgavaju alkohol ı dugc pričc ı iskazuju potpunu lojalnost prema domaćcm zakonodavstvu.

Većina krušcvačkih predstavnika vIsokog društva ipak voli običnu kafanu u koJoj sc dobro jede i pijc. Svi to pravdaju poslovnom potrcbom, da sc ugosti partncr ili prijatelj. Najčešće se ipak svc svodi na vcliki krkanluk zaliven ogromnim količinama špriccra, uz palačinkc sa čokoladom ili u vinskom šatou. Među clitnc kafanc, porcd već pomcnutc, su i rcstorani „Suncc“, „Knjaz“, „Košava“, „Dospot“.

Porcd drugih podcla, u krušcvačkim kafanama sc u poslcdnje vrecemc primcćujc i ona po političkoj pripadnosti gostiju. U restoranu „Sunce“, na primcr, najprc Ćctc sresti nckog od opštinskih funkcioncra, koji su uglavnom ı članovi SPS-a. U „Vinjaku 5“, koji od nedavno drži Dragoljub Stefanović Gedža, okupljaju sc pristalicc Arkanovc Strankc srpskog jcdinstva. Gcdža je ı kandidat ovc strankc, kao, uostalom ı Zarko Pavlović, vlasnik kompanijc „JU-SAN“ i fudbalskog kluba „Napredak“, koji Je i prvi na kragujevačkoj listi SSJ. Oni koji sc klonc javnog uživanja u jclu i piću najčešće sc sastaju po „poslovnim salama“ u okviru društvcnih preduzoeća. Pristup je, razumo se, strogo scicktivan.

U zimskim moesecima medu krušcvačkim džet setom su zabavc. Osim novogodišnje, u hotelu „Rubin“, u rcstoranu „bBagdala“ ili u „Evropi“ organizuju sc „golubar-

·ska zabava“, „šofersko večc“, „košarkaška

zabava“, „crno-bclo“ i „crveno-bclo vcčc“, većc starog Kruševca, „biznis zabava“... Cenc su dovoljno visokc da u startu obcz-

bede druženje na visini. Pripadnici nižih'

slojeva ni u snu nc mogu izdvojiti po pcdcset do sto maraka po osobi za jedno vcčc.

lako Kruševac nije metropola i nije na raskršću svetskih puteva, mnogi Kruševlja-

(Nastavak na IV strani)

SUBOTA-NEUDUEULJA 11-12. БЕСЕМВАК 1993. GODINI: |

Rolšue i bizoni

Nacija, posle svega

Piše: Momčilo ĐOrgović

remc nam otiče na hiljadu rupa, i Ма brže, sve smo ncpokrctniji, zatočeni golim prostorom. Postajemo svC više mrtvi predmeti u opustošcnoj okolini, u glibu bez proccsa, bez ikakvc паде na bilo kakvu promcnu. To VISĆ nijč istorija, samo golo propadanjc. Nec vrcdi potsećanje na oskudice 1945-1950, ili nckc ranije blokade, potsećanje kako smo sc onda žrtvovali. Pre svega ta ranija stradanja nisu bila rupa bez dna, nešto se svake godinc menjalo, a javnost jc bila prožeta idcjaта kojc su, ma šta mi danas mislili o njima, dizale clan masa i ispunjavalc smislom. Smisao? Šta ti je to pa sad? Teško ga jc objasniti, ali sec izgubljeno озесато када га пета.

Svu pamot javnosti su popile mcdusobno sukobljenc strankc, a da pri tom ni jedna od njih nijc artikulisala ıdcju koja bi osmišljavala aktuciIno živo blato, u smislu žrtvovanja, ili pokrctanja па prcvazilažcnjc datc situacije: Gola borba za vlast nijc dovoljna. Miloševic jc dugo svojom harizmom konccntrisao pažnju javnosti na sankcije ı naciIonalno pitanjce, tako da sc nacija u mcduvremcenu uobpštc nije uzbuđivala da joj sc sav društveno-privrcdni ŽIVOT srozao a država rastočila. Poredak i vrednosti su razorcnc. Ostali su štamparija novca, organi rcCprosije ı Brupc za zastrašivanje. Nacionalni intercs jc šlag koji pokriva salatu od kaktusa ı ostale bodljikavc vegctacije. Zvaničnici umesto da rasvctic pogubna oticanja

PISMR BEZ REČI

primarnc cmisijc novca, ronc krokodilskc patriotskc suze, usput fabrikujući ncprijatcljc. Sve to potseća na čuvcni primcr nckadašnjeg predsednika Pcrona koji Jc bio optužen za iznošcnjc 5 miliona dolara iz zemljc. On je tada govorio O SVOJOJ ljubavi prema radnicima, o svojoj privržcnosti „idcji Атаспипс“. A onda jc ı zaplakao. Tada nijc morao spominjati sitnica od 5 miliona maraka, ali najparadoksalnijc jc bilo to da su njCpBOVC SuzC bilc iskrcnc.

Kod nas su mnoge stranke postala najbolja prcduzeća. Hoćeš da zaradiš ili uđeš u komercijalne tokove — osnuj stranku. U poslednjoj „Dugi“ Zoran Todorović, nazvan „Kundak“, svedoči kako sc još u njegovo vremc razmišljalo o fabrikovanju stranaka, a danas jc i ubcđen da su mnogc stvorcnc na podsticaj vludajućc garniture. Daklc, dobili smo

·plu..:ificirani politički život, pinokio-

-partijc koje pravc gužvu i sluđuju birače. Koja jc stranka prava? Kojoj pokloniti povcrcnje?

Javnost nc postoji, njcno rcagovanjc ništa nc znači. Postoji, posle tri izbornc panike, klonirano glasačko tclo koje će fatalistički obaviti svoju građansku dužnost. Da li su izncnađcnja moguća? Za vlast — možda (čujemo čak da sc u njihove rcdovc uvukla ncka zebnja), a пасја се još dugo ostati tu gdc jcstc. Previšc je svoju sudbinu povcravala drugima. Ima jedna vescla pesma koja se zovc „Nec mogu sc voziti rolšue u krdu bizona“. Ne mogu, dok bizoni nc odu.

Vincent Gadomski