Borba, 20. 12. 1993., str. 20

ПЈКОТОВА

BORBA PONEDELJAK 20. DECEMBAR 1993.

SRPSKE NEBESKE PRIČE

Budale prete da se opamete

Miljenko Žuborski

Predlog za stranku budala je propao usled nedostatka zainteresovanih, a to je činjenica koja može da ohrabri narod, jer ispada da budale nisu u većini. Masovan prelazak budala u stranku pametnih narušio je ravnotežu. Budalaština je postala prava retkost pa zato sa radošću navodim odlomak iz trebnika stranke budalaša:

1. Bolje je veselje sa budalama, od plakanja u društvu mudraca. 2. Glupost je vrsta pokretne imovine, koju nam niko ne može oduzeti.

3. Budala sušu između ušiju, nadoknađuje srećom među nogama. 4. Dok se uče na praksi budala pametni im prave pomagala.

5. Niko se nije žalio da je izgubio glupost, ali je za mnoge Tečeno da su ostali bez pameti.

6. Glupost je verna pratilja istorije, jer ko iz prošlosti ne izvlači pouke, sva mu je nada u budućnosti. 7. Razvoj budalaštine zavisi od popustljivosti pametnih.

Budale su imale i predlog za rasterećenje pešačkog saobraćaja, koji će se neobično razviti, kada zamre gradski prevoz. On bi glasio ovako:

Problem gužve na pločnicima će morati da se reši međusobnim jahanjem građana, ali na dobrovoljnoj osnovi, uzimajući u obzir da postoji razlika među polovima. Ako bi u vreme najvećeg meteža po ulicama, svaki prolaznik uzeo na leđa po jednog učesnika u pešačenju, gužva bi bila dvostruko manja, a polovina dvonožaca bi mogla da odmara noge. Zato bi slogan za rasterećenje pešačkog saobraćaja mogao da glasi: NOSITE SE LjUDI,... a pesma o tome bi glasila ovako:

„Svet će naći spasa u jahanju i praviće gužvu dvaput manju ako svako nekoga ponese Da se nose pa i promene se Jer se vidi i kroz prošlost našu kako:'ljudi jedni drugc jašu. Više mesta na zemljinoj grudi biće ako nosite se ljudi“...

...Sedla ne bi bila u obavezi, ako bi predstavljala znak dobre volje, vaspitanja i brige za bližnjeg... Vremenom bi se organizovale trke... * * *

A sve je pOčelo ovako... U drevnoj bukvalnoj šumi, ogromna

Budalaština očepi sišućnu Ppa-.

met. Pošto debela Glupost, poznatija kao Brljivost, nije znala da pravi razliku između svoje i tuđe štete,,zaplaka se zbog Pameti, kao da je stala na sopstvenu nogu. Dirnuta dobrotom Gluposti, Pamet je zagrli i nazva svojom sestrom... i reče Razboritost: — Od sada si ti moja Budalaština. — Ali ja sam nezgrapna i teška — primeti Glupost. — To je zato što si napredna kaže pamet. — Pomeri se draga Pameti, da ti ne stanem na nogu — reče brižno Glupost... I pomeri se Pamet, a od toga doba, postadoše njih dve nerazdvojne.

* * *

Željan da upoznam neku budalu, u jednome gradu viknuh: Gde si budalo!... ... Prolaznici me stigoše u sledećoj ulici... ... U bolnici lekar za mene reče: — To je ona budala... Samoća je uslov čestitosti, a nevinost predznak jebenosti ili Pohvala nevidljivoj Napasti, iz koje će se videti da je budalama na isprcanoj strani rano, sve dok im ne bude kasno:

„Ko postupa s tobom bludno pitaš se al uzaludno Kad pogledaš oko sebe nemaš pojma ko te... Pitanja te stalno muče ko će da ti ga zavuče Svako ko te danas sretne mogao bi da ti metne Svako koga možeš sresti pokušaće da ti smesti Kako čovek da raspravlja dok ne vidi ko mu stavlja U neznanju vlada sloga ne znaš ko je kreso koga...... i na zemlji i na nebu drugovi će da te...

BARSELONA

Ovacije „Renesansu“

Barselona. — Crkva „Santa Marija del Mar“ u kojoj je prošle šedmice pevala Monserat Kabaje, sa svojih 2.000 mesta, bila je pretesna da primi sve zainteresovane posetioce koji su hteli da na početku vikenda prisustvuju koncertu beogradskog ansambla „Renesans“. U sjajnom ambijentu beogradski muzičari oduševili su posetioče od kojih su mno· gi, prema sopstvenom priznanju, otišli potpuno iznenađeni onim što su čuli i doživeli.Sigurno je da mnogi od njih zaista nisu znali šta će čuti,neki su verovatno došli podstaknuti tekstom u štampi kojim je najavljena i

toplo preporučena „srpska gru-

pa“, koja interpretira srednjevekovnu muziku, ali najvažnije od

svega je da su beogradski umetnici dvočasovnim koncertom iz dva dela bukvalno osvojili auditorijum. Na kraju su dva puta svirali na „bis“, da bi negde pred ponoć bili ispraćeni dugim ovacijama. — Odavno nismo svirali u ovakvom ambijentu. Prepuni auditorij dao nam je dodatnu inspiraciju i veoma smo zadovoljni ovim koncertom, kaže Miša Ristić, šef grupe.

Grupi „Renesans“ predstoji još osam koncerata u Kataloniji pre nego što se 29. decembra vrati u Beograd ali sasvinf je izvesno da neće proći mnogo vremena do njihovog novog dolaska u Španiju. V. Stankovic

__L___________________ ___________________ ____ о

Festival dramskih amatera Jugoslavije

U utorak uveče ministar za kulturu SR Jugoslavije, Slavko Gordić, otvoriće u Vranju 37. festival dramskih amatera Jugoslavije. Ove godine na rekonstruisanoj vranjanskoj pozorišnoj sceni nastupiće dramski ansambli iz Vranja („Devojka modre kose“) Bačkog Petrovca („Lizistrata“), Kikinde („maratonci trče počasni krug“), Prijepolja “,San letnje noći“), Kraljeva („Pešice“) i Ba-

ra.

Predstave će ocenjivati žiri u sastavu: Slavoljub Stefanović Ravasi, Milisav Milenković i Veselin Radunović, dok će voditelj razgovora za Okruglim stolom biti: Đorđe Đurđević. Festival se završava 27. decembra i imaće bogat prateći program sastavljen od dečijih predstava i pobednika na drugim jugoslovenskim dramskim smotrama. D.S.

POVODOM SMRTI ENTONI BARDŽESA, ENGLESKOG KNJIŽEVNIKA

Ukus „Paklene pomorandže”

Ime Entoni Bardžesa neraskidivo je povezano s naslovom njegovop romana — bestselera „Paklena pomorandža“. Та 6njenica se autoru nije naročito dopadala, jer je ta slava zapravo proistekla iz dela jednog drugog stvaraoca. Naime, Stenlija Kjubrika, koji je Bardžesov roman preneo na filmsko platno 1971. godine.

Bardžes je rođen u Mančesteru (umro je od raka u svojoj 76. godini) i zapravo je imao želju da postane kompozitor. No, kako pomalo koketirajući primećuje, sasvim nevoljno se latio pera i postao književnik. Desilo se to 1959. godine, kada je, pod sumnjom da boluje od teškog oblika raka, bio upućen u bolnicu. Lekari su mu tada prognozirali da će poživeti još najviše godinu dana.

Međutim, upravo u toj godini desio se Bardžesov slavodobitni proboj u oblast književnosti. Naime, da bi svojoj ženi ostavio za sobom nekog trajnijeg traga, latio se pisanja. Uspeo je da završi pet romana!

Tek 1962. objavio je „Paklenu pomorandžu“. To je povest o nasilnom Aleksu i njegovim drugarima, takođe siledžijama, koje je nazvao „nadsat“.

Bardžes „u prvom licu jedni-

ne“, iz perspektive pripovedača, priča o tome kako grupa delinkvenata suljajući ulicama, maltretiraju nedužne građane, siluju nezaštićene žene.

Autor omogućava čitaocima da, zahvaljujući subjektivnoj kameri pisca, neposredno prisustvuju tim scenama grubog nasilja. Pri tome Bardžes, sa nekih psiholoških ili pedagoških aspekata, uopšte i ne pokušava da relaitivizuje strast za uništava-

“njem i grubim nasilnostima ak-

tera romana. (Mala digresija: U Velikoj Britaniji ni do danas film „Paklena pomorandža“ nije dobio dozvolu da bude prikazan u celini!)

Bardžes se, u tradicionalno protestantskom engleskom društvu, pomalo izazovno, izjašnjavao za katolika. Shodno tome, on je smatrao da se, u skladu sa stanovištem katoličke vere, svaki čovek slobodno može opredeliti između dobra i zla.

Roman je stoga izazvao brojne debate. Književni kritičari, filosofi i mnogi drugi, raspravljali su o umesnosti ili zabrani prikazivanja surovog nasilja, posebno u savremenim medijima kao što su film i televizija. Danas je to pitanje ponovo postalo veoma aktuelno, zbog ubilačke mržnje

ČEŠKI FILM: IZMEĐU TRADICIJE | AMERIKANIZACIJE

Studenfi profiv Mencla

Češka Akademija za film i televiziju (FAMU) bori se s mnoštvom problema. Prvi negativni odjeci čuli su se prvi put u toku prošle godine. Naime, studenti su se požalili da ih je slavni korifej češkog filma Jiži Menci zapostavio, i digli oko toga veliku galamu. O njihovom nezadovoljstvu pisale su i novine, i to na naslovnim stranama. Rezultat: Mencl je spakovao kofere i otišao! Kasnije je u jednom intervjuu izjavio da je svojim stavom hteo da izdejstvuje „kako bi suvišni ljudi i profesori napustili Akademiju“. A oni su, sa svoje strane, pobunili studente protiv Mencla.

Istini za volju, Akademija je Menciu poslužila Зао kao privremeni boravak. Naime, on je upravo tada završavao snimanje” poslednjih kadrova svog novog filma „Čonkin“, koji će biti prikazan u bioskopima početkom iduće godine. Mnogi tom novom Menclovom filmu proriču veliki uspeh i smatraju ga dostojnim sledbenikom njegovih „Strogo kontrolisanih vozova“ (snimljen 1967).

Da li su studenti zaposfavljeni: Kadbr iz studentskog filma, snimljen u

jednoj rumunskoj duševnoj bolnici

S druge strane, Filmska aka-

demija je dosta lako prežalila Menclov odlazak. Doduše, na Akademiji vlada prilično potištena atmosfera. Stari rukovodeći kadrovi i nadalje diktiraju realistički smer u filmskom stvaralaštvu Praga. Tako bar tvrdi filmski producent Jaromir Kalista. U filmu i televiziji dosegnuta je tačka od koje niko ne zna kako bi valjalo dalje napredovati. Iskrsli problemi su veoma kompleksni, na tapetu su principijelna pitanja o kojima bi trebalo

'korenito raspravljati. Primera

radi: u kom pravcu bi trebalo da usmeri i razvija češki film? Postoje li u datoj situaciji uopšte još neke šanse? Koja je zapravo današnja funkcija Akademije filmskih umetnosti?

Već pomenuti Kalista se nada, da Akademija neće podleći „amerikanizaciji“. Valjalo bi se nadovezati na tradicije češkog filma, a da se pri tome ne zaobiđu savremeni trendovi u filmskoj umetnosti. Sa žaljenjem se konstatuje da su odnosi sa fil-

Enfoni Bardžes: 0 nasilju bez relafivizacija prema strancima, rasplamsavanja bratoubilačkih ratova i terorističkih napada na nedužne građane.

Zanimljivo je da je u Nemačkoj, gde desničarske organizacije mladih ljudi organizuju zločinačke pogrome protiv stranaca i izbeglica, ага“ домуеја 1 зсепзко 17уодеnje i to u Berlinu, u liku pravih „ćelavaca“, mladih nacista. Naravno kao nauk i upozorenje!

mskim ateljeima u Barandovu (koje su 1931. izgradili braća Miloš i Vaclav Havel) još samo sporadični.

Naime, sve češke produkcije odvijaju se mimo Вагапдоуа. Tako je već krajem prošle godine, Zonderbergov film, tj. drama o Kafki, sniman među originalnim „kulisama“ u Pragu. U svakom slučaju je neosporno da Prag, pored Budimpešte, pruža snimateljima veoma autentične lokacije, kada se na filmu žele prikazati zbivanja iz tridesetih godina. Stari Prag tako reći nema konkurencije kada se traže eksterijeri za snimanje istorijskih filmova.

Međutim, upravo toga se pri-

bojavaju studenti Filmske aka-

'demije u Pragu. Tako je za po-

trebe američke filmske kompanije „Holivud pikčers prodakšn“ na Akademijinim kompleksima „izgrađen“ čitav mali Hamburg, za potrebe snimanja filma „Nestašna deca“ producenta Alena Kameruna.

Ako se, dakle, Amerikanci ugnjezde u Pragu i na ove prostore prošire svoju filmsku imperiju, za studente češke Akademije za film i televiziju tu više, neće biti ni mesta, ni hleba!

Akademija za film se bori i sa finansijskim teškoćama. Češko Ministarstvo za visoke škole ima veoma skučen budžet, kojim se visoki troškovi više ne mogu pokriti. Posledice su OZbiljne: u filmskim studijima Akademije ukinute su praktične vežbe, a snima se još jedino na video-trakama.

S druge strane, mnogi od sadašnjih profesora radili su na Filmskoj akademiji i onda kada je u češkoj preovlađivao trend realnog socijalizma. Oni su zadržali taj nazadni, činovnički mentalitet prema umetnosti. Sve se to, na žalost, uklapa u smernice i atmosferu koja i dan-danas vlada па praškoj Filmskoj akademiji, u tom pogledu se nije mnogo promenilo od predrevolucionarnih vremena. A češka „plišana revolucija“ tu nije ostavila dubljeg traga.

Priredio: R. Grosberger

„Paklena pomoran-