Borba, 02. 02. 1994., str. 17

BORBA

· | SREDA 2. FEBRUAR 1994.

LIZ PHAIR ~

'Samosvesna ženka

ATOČENICA sveta muškaraca, perverzna čikaška madona sa rupom na šortsu negde između sopstvenih nogu, zove se Liz Phair ı najviše na svetu boji se dosadnih ljudi.

Dvyađesetpetogodišnja furija iz mazohističkih

muških snova, međutim, potpisala je verovatno najprovokafivnije delo u 1993. g. — album „Exile in Guyville“ (Matador) — i upisala se u onu malobrojnu listu ženskih kantautora koji spajaju zastrašujuću intelektualnost za razara-

i| jućom, vrelom energijom sopstvenog, pola.

Т а ја и il

ту п. "уепце, а zatim vam postanu neophodne kao

М O

га

Tako je usvojena ćerka ugledne čikaške porodice Phair, čiji Je otac John vodeći stručnjak na polju istraživanja ATDS-a i drugih infektivnih obolenja, a majka predavač na Art Institute of Chicago, eksplodirala u svetu rock*rolla pesmama od kojih, zaista, najpre pocr-

ono o čemu govore. Kada se Liz Phair protegne na nekoj od

-svojih fotografija, onda vi ne vidite zategnuto

TOM WAITS

lako izuzetno hermetičan i samodopadan u svom artističkom egzibicionizmu, najnoviji altum Tom Waitsa, „The Black Rider”, ne predstavlja veliko iznenađenje za sve širi krug njegovih poklonika. Kao klasičan uzorak primenJene muzike, nastao na osnovu muzičke podloge za istoimenu pop-operu Williama. Burroughsa i Boba Wilsona, „The Black Rider” je logična konsekvenca njegovih prethodnih projekata („Frank”'s Wild Years”, muzika za Jarmušov film „Night on the Earth”...) i mogući košmarni šlagvort buduće Waitsove karijere. Postupak svođenja muzičko-poetskih fantazmagoričnih vizija Tom Waitsa na „Black Rideru“ sastoji se iz kloniranja pesama „Please, wake me up“ ı „Franks theme“ sa „Franks wild years“ ı filigranskog.walcera „Back in the good old world“ sa sounddtracka „Night on theEarth“.

„Black Rider” eksplicitno dokazuje da svaka Waitsova muzička minijatura otvara zaseban svet začuđujuće autentičan, prepun dirljive lepote i iskonske tuge. William S. Burroughs, bitnička skeletoidna legenda, narkoman, pijanac nihilista, glumac i pre svega pisac, napisao je za sebe, tipično atıpičan komad, koji Je u hamburškom „Thalia“ teatru postavio mag pozorišne režije, Robert Bob Vilson, nama poznat po predstavi „AJnštajn na plaži“ sa BITEFA.

Fabula „Black Ridera“ zasniva se na dobro poznatom šablonu o prodavanju duše nečastivom. Zaprljana lepota ovog suptilnog košmara proističe

Crni jahač

iz ciničnog bojadisanja muzičkih pasaža raznim muzičkim instrumentima, od testere, viole, klarineta, preko francuske trube, čela ı bendža do emax klavijatura. Sve ove instrumente pored Waitsa svira ı multiinstrumentalista Greg Cohen. Sarkastične šetnje po scenama predstave „Black Rider“ dodiruju karnevale (Lucky day overture, Carneval), odu Jednom kišnom mesecu (Novembar), tipične Barouzove džezirane pričalice (It aint no sin, Crossroads) ı magnovenje slovenske duše (Russıan dance). Nesumnjivo, ovde ima-i tipičnog Waitsa (The briar and the rose, PIL shoot the moon). lako po rečima samog Waitsa, kako je bio istovremeno zaintrigiran ı uplašen, ova mogućnost saradnje sa Barouzom i Vilsonom nije mogla biti zaobiđena. Inspirativno strahopoštovanje svakog prema svakom od ova tri umetnika, stvorilo je predstavu nesumnjive lepote i potencijala, ı ono što Je u ovom trenutku još važnije, Jednu muzičku viziju Tom Waitsa, sa bližim zaleđem sopstvene inspiracije ı maglovitih vizija Brecht-daill-ovske dekadencije. Black rider je Još Jedno u nizu mnogobrojnih olakšanja kada Je u pitanju večno „Sta dalje?“. Jer gotovo na svakom remek delu Tom Waitsa postoji rečenica poput „So don't cry for me for Pm going away and Il be back some lucky day...“ kao ı na ovom. Inspirativna patetika Waitsovih sitnih projekcija ı aluzija uvek je bila svačija opsesija čija je najveća draž priznati je i samom sebi. ? Aleksandar S. Janković

Technomania

ADA govorimo o pesmama

koje su obeležile prošlu god-

.inu na ovim prostorima

neizbežan biva simpatičan

cut-up naziva „Laki je malo

nervozan“ koga potpisuje grupa Noise

Destruction iz Sremskih Karlovaca.

Danas, početkom fehruara, sve Je daleko

Jasnije — pred nama je mali techno boom

sa dva imena zanimljivih audiovizuelnih

stremljenja. Kruna svega je i nedavno

održani techno party u Ledenoj dvorani

novosadskog Spensa, 19. januara uz 3000 oduševljenih posetilaca.

Noise Destruction kroz svoja dva hita, pomenuti „Laki je malo nervozan“ i aktuelni „Buši“ zasluženo biva u prvom planu prvenstveno zbog upečatljivog video-oSvrta, zasnovanog na semplovima iz domaćih filmskih hitova „Ko to tamo peva“ i „Maratonci trče počasni krug“, planetarnih filmskih klasika a našli su se pri ruci i Beavis i Butthead. Kontinuirana

prisutnost grupe (Fakir, Vanja i comp.)

51 telo, mlade, poželjne ženke, već superiorni

qq pogled samosvesne dame, koja kroz polus- ·

puštene kapke priziva sebi zabavu. Ona ne želi da bude ničija robinja, nepreciznost Je ljuti, čak ı ako joj je vrlo naklonjena ı ništa na svetu je ne može sprečiti da stalno baca rukavicu u lice velikom gradu muškaraca. Jer „Guyville“ u njenom privatnom rečniku znači mnogo 1 toga, a ponajviše vladajuću nepokretnost Jačeg а роја, за Којот se podjednako sudarate u ја susedstvu, kao ı u muzičkoj industriji. Zato su in njene pesme neprijatno istinite, ali nisu brutalne ı otrovne. Zato, uostalom, Elizabeth Phair ne mari da se bavi frivolnim stvarima

O O

сече.

~ Мо „a.

MC, NC, РО, Те _ \

(4 | Pa) а S БЕБА,

57 o Ss. Md.

oo Moo је UŽASS!!

kao što su davanje intervjua за različite lokalne fanzine, upoznavanje sa big-money tipovima od kojih zavisi karijera, ili sa rediteljima koji prave filmove i yideo-spotove. Zvaničnu umetnost i svetlucave merdevine top-liste vidi kao nešto što bi sigurno zaustavilo njen razvoj kao umetnika, a do tog razvoja joj Je Jako stalo. Zato radije bira naličje showbusinessa. „Exile in Guyville“, sem toga je i u posebnom odnosu prema muzičkom nasleđu, naročito prema Rolling Stones remek delu „Exile On Main Street“. Liz Phair Je na svom „Exile“ parnjaku onome iz 1972. načinila osamnaest

а, Р57, РАК! i | __ ком ALA %

pesama, koje bi po njenim rečima, trebalo slušati upravo u grupama 5 — 4 — 5 – 4, Као ! što su raspoređene na odgovarajućim stranama dvostrukog albuma Stonesa. Ona sugeriše kombinaciju u slušanju pesama sa jednog i drugog albuma, objašnjavajući da se tako najbolje dolazi do onoga o čemu pojedina od

_njih upravo govori. A one govore na njen čud-

novato stvaran i opominjući način o muškarcima i ženama u graničnim postajama emocija, koje procure U OVU i ovakvu stvarnost načinivši još jedan depresivni vir. Dovoljno za početak. Jer Liz Phair Je zaista ovde!

Zorica Kojić

ДРЕ Sam oo STAO7 A,DA: SAMO NOZBEL| Кос! {ucu DA SLUSAO OVA „A4QUMGC” | о те (А AM. 26 USTA VO{A

WiSU TC BOAT, TMG Слом.

na TV NS Plus donela Je ı najbitnije: neobavezno eksperimentisanje. A 94. uz „sve viđeno“ okarakterisaće i najbitnije: debi album.

Drugo ime dolazi iz suverene prestonice YU techna, Novog Sada. Naziv projekta je Liman Fighters a potpisuju ga Заге, Тпа, Вођа 1 Мад Јшту Ргагу. Evoi njihovog manifesta.

— L. FE. nema stil! Oye note što su došle do vas težnja su jedne kontroverzne ličnosti, artiste pod pseudonimom „SAFE“ da pomeri granice Pop muzike na ovim prostorima, tj. da približi tzv. „YU pop-rock scenu" trenutno aktuelnim svetskim trendovima“. Već duže vreme u opticaju je hit-singl, pesma „Pokaži prstima“, a uskoro će ga naslediti „„Vrištaćeš do ludila“ i obrada himne „Born to be wild“. Prva i treća pesma biće upakovane · i u efektne video-spotove koje се ро!pisati, da li uopšte ı ovaj put treba naglašavati, agilna produkcija TV NS PLUS.

Toliko za prvi susret sa najrazvikanijim (opravdano) YU techno rezervatom. Za sve one koji pozdravljaju stvar a nisu prisustvovali veličanstvenoj žurci prvospomenutih Noise Destruction | prijatelja kroz razbijanje automobila te „raspadanje“ ušiju usled najmilitantnijih techno ritmova gde su i jedni Prodigy „dečja 'kamilica“ važi: prvi put opraštamo! Pa vi vidite: em je domaće, pa još i planetarni trend...

Drago Borić