Borba, 02. 02. 1994., str. 18
| BORBA SREDA 2. FEBRUAR 1994.
VIDEO MOST BEOGRAD — ULJUBIJANA U BITEF TEATRU
ом
кај
Projektom građenja novih umetničkih mostova ne vraćamo se pričama o Jugoslaviji. Vra--
У
сато зе ljudima koji su svoje umetničke karijere posvetili razmeni ideja sa drugim, ispitu-
jući tako sebe i svoj rad
Kada se neki budući sociolozi budu bavili kulturnim i umetničkim komunikacijama na prostoru bivše Jugoslavije, svakako će morati da obrate pažnju na jednu manifestaciju održanu 30. i 31. januara u Beogradu. U BiteFf teatru (tada) je održan andergraund festival „Slovenački video danas” a Beograd je posle trogodišnje (ratne) pauze dobio šansu da ponovo postane OtVOren grad. I to nije sve.
aVuk Ćosić, kao spiritus movens manifestacije, iz Ljubljane je pored video kaseta doneo i „art bridž“. Reč je o informacionom paketu koji sadrži kataloge, časopise i druge stručne štampane materijale koji. prezentuju slovenačku alternativnu scenu. Materijal je predat galerijama, umetničkim institucijama i relevantnim pojedincima. „Moj boravak u Beogradu usmeren je ka uzimanju istog takvog podatka, odavde i prenošenjem u Sloveniju” — kaže Cosić.
Kao ilustraciju Ljubljanske alternativne scene, Cosić je u Beograd doneo časopise „Revolver“ i „Kekec“ (posvećeni gej kulturi), „M zin“, „Stripburger“ (koji radi rok grupa „2227“ čiji je spot viđen na festivalu), kataloge ŠKUC-a, Plesnog teatra Ljubljana, Moderne galerije... iz Beograda će poneti „New moment“, „Književnu reč“, kataloge Sebastian galerije, „Škarta“, „Fie“, „Talenta“, „Urba zone“, „Led arta“... „Svih onih koji su
Ono šio nije uspelo oficijelnoj kulluri uspeva alfernafivcima: Vuk Ćosić
raspoloženi za komunikaciju, a me život u sopstvenoj lobanji“. Na proleće u beogradskom Domu omladine mogla bi se „desiti“ izložba ljubljanskog fotografa Jani Štrafsa dok će Talent gostovati u Ljubljani.
Vuk Ćosić, inače ima još jednu ambiciju — da uspostavi most Beograd — Zagreb Ljubljana, i to preko literature. Reč je o ideji da se spoji „Književna reč“ iz Beograda i časopis „Literatura“ iz Ljubljane. Ovi časopisi su sarađivali i ranije, a pre četiri godine napravili su i jedan zajednički projekt. Koji bi časopis predstavljao zagrebačku „kopču“, Cosić još ne zna.
Želja umetnika alternativne scene, i Beogradskih i Ljubljan-
~ ге РЕепотепоћозка kolekcija Devet filmova različitih estetika i žanrova, prikazanih tokom dvodnevnog festivala u Bitefu predstavljaju „fenomenološku kolekciju“ . slovenačke alternativne video produkcije.
Poruke nekada alternativnih i kompromitujućih za malograđansku javnost projekata Noje sloveniše kunsta danas je jasna i oni polako ulaze u klasiku. Bar po onome što se videlo (prikazane su „Tri sestre“ Marine Gržinić i Aine Smid). Lajbahu NSK-tn bila su posvećena i dva biografska filma („Transcentrala“ i mnogo uspešniji
„Bravo“).
Njihovu ulogu komunikacije sa elitnom publikom preuzeli
4
Su 17-
gleda neki novi autori okrenuti larpurlartizmu i metafizičkim „temama“ (videli smo „Tanog za ribe“ Nataše Prosenc, „Stopnišće“ Jasne Hribernik). Između se nalaze „Autobus“ Zemire Alajbegović i Nevena Korde ili „Hydra“ Eme Kugler koji estetiziraju antiratnu tematiku. Marko Kovačič sa filmom „No more heroes any more“ predstavlja filmskog autora koji je primio uticaje sarajevskog „Nju primitivsa“, od početka rata sve aktuelnijeg u Sloveniji.
(Ф
па 370 JR С Ју"
софитна Филон рог аотвазалћ Отава Зијиввва обрана u ODeograu
U IME BOGA,
OVIM SE OBAVEŠTAVAJU ZAINTERESOVANI ZA UČENJE PERSIJSKOG JEZIKA DA ĆE U BLIŽOJ BUDUĆNOSTI POČETI KURS PER-
SIJSKOG JEZIKA (PRVI STEPEN).
ZAINTERESOVANI MOGU DA SE JAVE RADI UPISA NA ADRESU: KULTURNI CENTAR PRI AMBASADI LR. IRANA U BEOGRADU, UL. ŽANKE STOKIĆ 13 (SENJAK). TEL: 652-535. ZA UPIS JE POTREBNO 2 SLIKE I POPUNJAVANJE
OBRAZACA.
KULTURNI CENTHR PRIL.4MBASADI
T.R. IRAN4 U BEOGRADU
skih, za prezentacijom u drugoj i komunikacije sa drugim republikama (državama) postoji. „Neki autori filmova koje sam doneo iz Ljubljane, insistirali su da
se naprave kopije njihovih video •
radova za elektronske medije. Niko mi nije tražio honorar. Bilo je i onih koji su mi rekli da će biti više nego nagrađeni ako budu prisutni u Beogradu“ — ističe Cosić.
Ono što nije uspelo akademicima, direktorima muzeja, upravnicima pozorišta, predstavni-
· cima oficijelne kulture, očigled-
no uspeva nosiocima alternativne i (rok) scene. Ako bi se neko upitao zašto(?) odgovor bi mogao dobiti već u definiciji alternative. Ona je uvek otvorena ka drugom i drugačijem. Prema Vuku Ćosiću postoji još jedan odgovor. „Oficijelna kultura ne može da uspostavi komunikaciju, jer je u ovom ratu isprskala ruke krvlju. Pavić nije pušten u Sloveniju ali Bajaga jeste. Pavića nisu pustili jer je pristao na sve ovo. Ćutao je, radio svoj posao i u tom periodu stekao izvesnu afirmaciju iako ju je imao i pre toga. Njegove književne vrednosti naravno ne Osporavam. Bajaga je druga priča. Naleteo je na psa u ministarstvu. Dobio je izvinjenje od Kučana, a šta ćeš više nego kada ti se predsednik izvinjava“, kaže Ćosić. Projektom građenja novih umetničkih mostova, Cosić nema nameru da se vraća pričama o Jugoslaviji. „Želim da se vratimo ljudima koji su cele svoje umetničke karijere posvetili razmeni ideja sa drugima. Susret s umetnikom udaljenim hiljadu kilometara koji živi u drugo} moralnoj, političkoj ili čak pornografskoj klimi nužno donosi nešto novo što mu omogućava da ispita sebe i svoj rad“ — ističe Ćosić, prihvatajući ipak konstataciju da je ono što radi politički gest, ali u službi umetničke komunikacije. Iz Beograda odlazi zadovoljan jer je kanal komunikacije između ljubljanske i beogradske alternativne scene Uuspostavljen. Izabela Kisić
Petković u „Platou“
Beograd. — U Knjižari „Plato“, večeras s početkom u 20 sati, održava se razgovor o temi „Posmodernizam i kulturna istorija“. Ovom prilikom, govoriće Radoslav Petković, autor knjige godine „Subine i komentari“, Tihomir Brajović i Aleksandar Jerkov. Р,А.
POVODOM SMRTI PESNIKA ALEKSANDRA RISTOVIĆA
senke
Put do
Čitalac pri svakom susretu sa pesmama Aleksandra Ristovića biva iznenađen množinom prizora koje on unosi u svoje pesme, tačnije obiljem opisa u čije su središte postavljeni različiti vidovi ı onoga što se može nazvati svakodnevni život ali i onoga što dolazi iz drugih književnih svetova kroz čitav sistem aluzija i nagoveštaja. Otuda se čitaocu najpre čini da je pesnikov osnovni cilj i sadržan u nastojanju da se pred njegovo oko izvede jedna složena i raskošna slika sveta i da Ristović u ravni opisa postiže više nego ijedan savremeni srpski pesnik. Sama, pak, činjenica da u svojim opisi-
_ ma zahvata ı prizore sa ulica ali
i prizore iz ravni u kojima se pomaljaju anđeli i jedan svet u čiju su osnovu postavljeni mitološki sadržaji, postaje povod da se čitalac zapita da li ga Ristović samo privodi licu jedne realnosti ili želi da postigne i nešto drugo? Ako prati putanju kojom se kroz pesmu protkivaju smisaone niti, čitalac će zapaziti da pesnik uvek nekim gotovo nevidljivim potezom napušta doslovnost opisa i kreće u jednom novom smer. To i postaje povod da i sam čitalac krene ka toj dubljoj i skrivenoj ravni u Ristovićevim pesmama i da na tački gde ona postaje dominantna sretne nastojanje da se pronađu
sredstva kojima „bismo dvojili
Nešto od Ničega“.
Postavljajući nešto i ništa u samo središte dobrog broja svojih pesama i pristajući da u nekim pesmama govorno lice bude označeno kao metafizičar, Aleksandar Ristović nam je po-
- ODLUKA VD DIREKTORA „PROSVETE“
Aleksandar Ristović (1933 1994) ]
kazao gde treba tražiti onu tačku sa koje se ukazuje najbolji pogled na njegov pesnički svet. U isto vreme, on nam je tako pokazao i u čemu je osnovna srodnost i razlika između njega i drugih srpskih pesnika koji su išli u istom smeru. Ako za ovu
· priliku pomenemo samo jednog
od njih, poteklog inače iz RistoVvićevog zavičaja, Vladislava Petkovića Disa, mi ćemo jasno Videti da Dis teži da iz jednog drugog sveta u ovaj prevede neke slike i simbole, dok Ristović čini nešto drugo. Suština njegove lirske metafizike je, izgleda, u uverenju da i nema tako jasne međe između svetova i da sve ono što tražimo s one strane možemo naći i ovde. Treba se samo zalagati dublje i u svakodnevicu i u ono što kao njen produžetak vodi do senke stvari i pojava. A, Aleksandar Ristović je pesnik koji je stavio „ulog na senke“.
Radivoje MIKIĆ
Zamrznuto izlaženje „Književnost“
Beograd (Tanjug) — Vršilac dužnosti direktora „Prosvete“ Dragan Mininčić, čiju je ostakvu nedavno tražio Izdavački sektor zbog restriktivne izdavačke politike, doneo je juče odluku da zamrzne izdavanje časopisa „Književnost“ e U saopštenju Radakcije časo-
pisa, podseća se da je „Prosveta“ izdavala „Književnost“ od 1946. godine i naglašava da je ovakvim gestom VD direktora Mininčića dovedena u pitanje dalja sudbina najstarijeg i najuglednijeg beogradskog književnog glasila. Мом! бој „оси ка“
Redakcija „Istočnika“ usmerena na vizantijske i srednjovekovne teme duhovnosti i literature, pripremila je novi Droj, zapravo
— dvobroj (7/8) časopisa, koji je ju-
če i predstavljen u Udruženju književnika Srbije. Pored autora, poput Viktora Bičkova, Nikolaja Kuzanskog ili Jovana Zlatoustog, koje su čitaoci već
upoznavali u ranijim brojevima, ·
časopis sada predstavlja i teoretičare Sergeja Averinceva pesnika i pisca Ivana Bunjina, teologa Jovana Majendorfa, ili klasika Teodora Studita i pesnikinju Kasiju.
KONKURS
Bilo je ovo i prilika da se prisutni podsete na dvogodišnji rad „Istočnika“ u kojem je do sada objavljeno stotinak eminentnih autora. Osnivač i glavni urednik Milutin Petrović, reče, da je pored entužijazma redakcije, naših i stranih saradnika ipak potrebna i materijalna potpora. „Tako bi mogli i duhovno da živimo”, kaže. 5
Profesor Dragan Stojanović je govorio, da „Istočnik“ popunjava prazninu u teološkoj misli, ali da zajedno sa ovim, otvara i književni horizont. S.K.
„Borbina“ nagrada za arhitekturu
Pravo učešća na konkursu za tradicionalnu „Borbinu“ nagradu za arhitekturu imaju svi koji se bave arhitektonskim stvaralaštvom na teritoriji SR Jugoslavije, a autori iz inostranstva samo sa objektima realizovanim na području SR Jugoslavije.
Radovi koji se prijavljuju treba da budu predstavljeni crtežima i fotografijama isključivo na unicifiranom formatu A3 u crno-beloj ili kolor tehnici. Radovi se podnose pod šifrom. U posebnom, zapečaćenom kovertu treba da bude priloženo ime i adresa autora.
Rok za predaju radova je 16. februar. Radovi se šalju na adresu DD „Borbe“, Beograd, Trg Nikole Pašića 7 sa naznakom „ZA BORBINU NAGRADU ZA ARHITEKTURU“ ili se mogu lično doneti i predati tehničkom sekretaru redakcije. Proglašenje najboljeg dela obaviće se 19. februara ove godine na Dan „Borbe“.
—-<e{
a Sa (i