Borba, 05. 04. 1994., str. 12
ДРУШТВ УТО! ДА ЛИ ЈЕ И С КИМ ДОГОВОРЕНА ПОСЕТА ЈОВАНА ПАВЛА || у
После недавне посете „Светог Еђидиа“ наизглед
председник Милошевић прецизирали услове доласка. Пос
до мајског Сабора владика испуниће притисци и тајна дипломатија
Никола Тодоровић
Папа, ипак, у септембру у Београду2 Иако је изгледало као готово сигурно да доласка папе Јована Павла Другог у СР Југославију неће бити, нарочито после негативног, фебруарског изјашњавања Епископске конференције у Српској патријаршији, таква могућност ипак остаје. Заправо след садашњих догађаја је такав да свакако није искључено поздрављање Светог оца са председником Милошевићем на сурчинском аеродрому још ове године. Настојања Ватикана и одбијање Српске православне цркве нису остали непознати, док се расположење овдашње власти, следећег чиниоца који условљава остваривост папске посете, може видети кроз, и иначе важећу раван да одлуке власти „непосредно одговарају процени интереса. Сусрети из недавне посете Београду монашке организације „Свети Еђиди“, дипломатске претходнице папе и информације које их прате, свакако незваничне и за опрез, остављају простора да се претпостави како су верска и политичка велесила Ватикан и политичка власт у СР Ју-
ДИУ ОЈ
Никола Бурзан
Да ли ће Србија, односно Ј југославија, бити прва православна земља чије ће тло, по већ традиционалној церемонији доласка, целивати папа римски Јован Павле 112 Или ће то, можда, бити Русиja? Шпекулације око папиног (не)доласка никако не престају, напротив — подгревају се, појачавају, интензивирају у последње време чак, рекло би се, до нивоа — притиска. Притиска и на Српску православну цркву и на њену руску посестриму да, ипак, и поред свега — а у интересу својих држава — аминују папину посету. Али оне упорно одбијају да попусте у време када „односи са Католичком црквом никада нису били на нижој тачки, али не кривицом Православне цркве“.
Папа Војтила хоће и жели да посети и Београд и Москву. Хоће то и желе и београдске и москопске државне власти. Из сасвим разумљивих разлога: папа је — папа, његова реч и утицај далско се чују и поштују, а и Милошевић у и Јељцину макар и најмања подршка светог оца била би драгоцена.
Црквени великодостојници, међутим, неће, али свој отпор папиној посети још нису — бар не довољно јасно и убедљиво — објаснили ни пред Богом, ни пред народом. Поготово ако се зна да једна од „црквених заповести“, под бројем 5, гласи: „Молити се Богу за онс који су на власти“.
У комбинаторике око настојања Милошевића да приволи Српску православну цркву да пристане на папин долазак укључена је и г-ђа Мирјана Марковић. Она је, наводно, „више од два сата“ У Москви „убеђивала“ па тријарха Алексеја Другог да овај „убеди“ патријарха Павла е да би овај попустио и дао пропусницу папи Војтили за „све српске земље“. Наравно, она — гђ-а Марковић — није, кажу те шпекулације, агитовала као комуниста и високи функционер опозиционе странке СК-ПЈ већ као Српкиња и, пре свега, супруга српског вође. Али, у сваком случају — патриотски. Ако је, уопште, агитовала.
Међутим, старешина Подворја Московске патријаршије у Београду, отац Василије Тарасјев, у изјави „Новости-
Притисак за притисак
гославији, коју персонификује председник Милошевић лоцирали додирне нагодбене тачке за долазак папе.
Доказани преговарач Ватикана и први човек пристигле делегације монсињор Винћенцо Паља срео се тако при доласку у Београд са председником Милошевићем, код којег су и крајем прошле године били представници организације „Свети Еђидио“ познате и по припремању одласка српских владика код папе у Ватикан иза којег је, сем збуњености јавности, остало и оштро противљење у Српској цркви. Официјелно, као протоколарна вест, од сусрета монсињора у Београду, забележен је једино пријем код министра вера републике Србије.
Договор «са председником
Председник је приликом сусрета, наводно, испољио „већи степен жеље“ него почетком године у Женеви када је — пренели су на прес-конференцији из „Светог Еђидија“, пре пар месеци — изјавио како је вољан да буде „домаћин папи“. Председник Србије сигурно није ни могао да другачије изјави и да на женевском скупу
ма“, каже: „Чуо сам изјаву др Франца Перка, надбискупа у Београду, да би после посете патријарха московског и све Русије Алексеја Другог, Сабор Српске православне цркве могао да омекша став око доласка папе из Ватикана у Југославију. То је сасвим погрешна поставка“. Зашто2 Зато, каже отац Тарасјев, што је „на идеју државних власти Русије да Русију посети папа из Ватикана, Московска патријаршија стала на потпуно исто становиште као и Свети грхијерејски сабор СПЦ. Свако позивање, према томе, на утицај патријарха московског око позивања папс у посету, представља игру на погрешну карту“.
Нећемо шпекулисати око тога ко и на који начин финансира посету па тријарха Алсксеја Другог Београду и „свим српским земљама“, јер и ту има доста нејасноћа (у најмању руку), али Српска православна црква и њени великодостојници, ипак, дугују извесна објашњења својим поданицима. Није само речо противљењу папиној посети, која би према ставу званичних власти — била у интерссу државс, а самим тим и „васколиког српства“. Реч је и о непоштовању већ цитиране „црквене заповести“ да се треба „молити Богу за онс који су на власти“ патријарх Павле је примио и Жириновског, и његовог изасланика Венгеровског, и благословио Свесловенски московски сабор који је организопала руска — опозиција.
Да се разумемо: није нам много ста20 до папс и његове поссте, али има трснутака када се и лични, и верски, и сви остали мотиви морају подредити државним, да не кажем националним, али ни У ком случају, и не дао благи Бог, националистичким разлозима. Светослвско православље није, надам се, исто што и српско инаћење, а и патријарху Павлу, изузстно поштованом човску, па и Српској православној цркви ваљда је први и највећи интерес добро народа.
Плашим се да, као грешни раб божји, злоупотребим Христове речи: „Опрости им, Боже, не знају шта раде“, јер бих могао зарадити и — анатему. Мислим ипак да се ризик исплати.
искочи од истоветних изјава присутних Изетбеговића и Туђмана без обзира на стварну жељу, поготово што из Ватикана од новембра гласно понављају да папа неће ићи у Загреб „пре него што буде могао у Београд и Сарајево“.
Ни услови које је председник Милошевић поставио, приликом сусрета у Београду са монсињором Паљом, нису практична препрека за долазак папе у СР Југославију. Тражено је, тако, као основно, да се
Убећивала Аленсеја а вени ПавлаР: Др Мирјана Марковић
ле
иступи против санкција што свакако није неизводљив додатни напор у очекиваном јавном жаљењу Светог оца због немаштине и патњи локалног становништва. Сам термин посете, који је, наводно, чврсто упланиран у календар путовања Светог оца је септембар, помињан и у неким ранијим иступима представника „Светог Еђидиа“. ei
Не би недостајало прилика да се при евентуалном доласку папе у СР Југославију и таквом „почетку међународног признавања државе“ и „новом доказу међународног уважавања“ данас изгледа нешто мање интересантног председника, приглачава и харизматски сјај за домаће тржиште. Сем ударних извештаја са сусрета „где је госту предочено колико је погрешног учињено са Запада и самог Ватикана“, папа би при изласку из авиона, како већ путује, учинио и посебан „понизан“ премет, љубећи тло што је и иначе обичај да ради при посетама другим земљама. Сем позива званичне државе чија се „добра воља“ очигледно не договара у кабинету југословенског председника, по-
| | ı
1 |
'
„мртва“ могућност папске посете постала реалну тојаност одбијања Српске православне ћу
требна је и сагласност помесне Цркве;зв да су присутна различита тумачења 382. чин таквог испољавања: у форми звађБв ног позива, како се углавном чује српске црквене стране, или, еластитнт само пристанак који ватиканска дијнј матија испитује „у тишини“. Позивеаћ дашњих организација дела Римокато;от ке цркве врховном поглавару свакакоох је питање, мада се може теоретисати 11 исправности потписа када се Бискугтг
Без разлике у ставовима са СП: Патријеуу Алексеј [|
Расположен 38 долазак, ако га приме: ПУ па Јован Павле 1
конференција Југославије распала, а дуд га од постојећих бискупија, није проглто шена за нову југословенску државу.
За одлучивања према најважнијим збје вањима, у Српској цркви предвиђен н првенствено саборски рад, док се могу“ ност конференцијског сазивања спроводог само изузетно и није прецизирана у усто' ву Цркве. Негативно изјашњавање Епиш копске конференције и тако формилизгм вања раније познатог расположења, којо» је наводно непосредно претходило уверце вање државним каналом да председнин заправо није за долазак папе, остаје ке највидљивијагпрепрека посети у септенот бру. Могући долазак папе као државнене поглавара на међудржавни сусрет у Бедоз. рад, игнорисањем Српске православна: цркве, није за очекивање и представља! би бар, неуобичајен дипломатски постто. пак. |
Непристајање Српске цркве на могући папски долазак у Београд компликује 5 помињана путовања другим центрима #: : подручју бивше Југославије. Од почеткт рата шаљу се позиви и најављује долазавен Светог оца у Сарајево, где је међутим и 60 1