Borba, 05. 04. 1994., str. 7
БОРБА УТОРАК 5. АПРИЛ 1994.
ИТАЛИЈА ПОСЛЕ ИЗБОРА
Неофашисти бр
специјално за „Борбу“ из Рима
Стејт департмент се заклонио једним „но комент, али би америчка дипломатија — по једној анализи дневника „Коријере дела сера“ — хтела одговор на најмање три питања у вези са могућим присуством неофашиста у влади победничке деснице на недавним изборима. Иста питања, мада преко трећих лица, поставља заправо и сама Италија поверавајући тај задатак својим медијима.
У Вашингтону би, наиме, хтели знати: 1. да ли нацио-
Банфранко Финн
нални савез неофашистичког вође Ђанфранка Финија, као што је стајало у његовом предизборном програму, намерава и даље полагати реванцикације на делове бивше Југославије које, иначе, назива „врло италијанскима“ (Истра, Ријека, Далмација) 2. какав ће му бити однос према исламском фуднаментализму 3. како ће гледати на НАТО у
"Стејт департменту, на који се
четрдесетак и више година ослањала спољна политика Рима, вероватно имају у виду
како је Фини у изборној капмањи натукнуо чак и могућност некакве „ревизије“ односа према том кардиналном ослонцу досадашње италијанске политике у међународним односима.
Чињеница је да је Вашингтон, доста благо, већ пре избора упозорио како је континуитет политике НАТО према бившој Југославији „један од главних америчких интереса“ на италијанској политичкој раскрсници. Те је, кроз извештај „конгресне службе за истраживања“, веома важне за одлуке америчког парламента, упозорио да би НАТО сматрао „провокацијом према Хрватској и Словенији“ коришћење италијанских база за летове над бившом Југославијом ако би странке владе домаћина тражиле „исправке“ граница са две суседне ре-
публике. Поменута је служба,
стављајући до знања да НАТО неће подржати стајалишта
"италијанске деснице, стрпала
у исти кош Берлусконија, Босија и Финија, мада медијски могул и вођа странке „Напред Италија“ и лидер Лиге север нису, колико знамо, дотицали то деликатно питање у односима са Хрватском и Словенијом. Овде се, међутим, помиње да је Словенија ових дана потписала у Бриселу
(Клинтоново — натовско) „Партнерство за мир“, те да је шеф америчког здружног
штаба генерал Шаликашвили наговестио такву скорашњу могућност и за Хрватску. Није потребно разглабати шта то значи након свега што се догађало последњих недеља и још увек догађа у политици Вашингтона и НАТО
ину САД
према решавању балканске кризе.
Било како било, „Коријере дела сера“ је, можда нимало случано, алармантно најавио на првој страни „узбуну“ у САД: „Постфашисти задају страх“. Уз темељну информацију да се Клинтонова администрација и амерички медији питају где неофашисти или „постфашисти“, како Фини назива „своје“, „желе и могу“ (што су две сасвим различите ствари). Аргументи су кориш“ћени немилице: фотографије гуфоричне масе која је рим“ ским поздравима (Мусолинијевих фашиста) славила побе“ ду у Риму, те само Финијево величање „Дучеа“ у интервјуу торинској „Стампи“: „Мусолини је највећи државник овог века“.
Америка, након „завршетка“ хладног рата, како то бележи „Коријере“, не види више у Немачкој него у Италији „најделикатнију границу“ НАТО. Истина, изборна је кампања једно, а владина политика у окружењу НАТО коме је Рим деценијама поверавао своју одбрану, сасвим друга ствар. Сем тога, брод могуће десне владе је још на пучини. Три деснице се понашају као „рогови у врећи“, па овде кажу како је „победа била лака, а влада тешка“. У сваком случају, како се сазнаје у Риму, америчка дипломатија је већ дубоко у припремама посете Била Клинтона Риму, почетком јуна када пада педесетогодишњица „савезничког 0слобођења“ града на Тибру, те јулског самита „Групе 7" у Напуљу. Шеф Стејт департмента Кристофер је изнео намеру да пре тога у Вашингтону позове новог шефа италијанске дипломатије „ради упознава-
“
ња .
ГРЧКА ПОЛИТИЧКА СЦЕНА
Слобедан Марковић
специјално за „Борбу“ из Атине
— „Медени месец“ социјалистичке грчке владе, изабране октобра '93, давно је протекао, опозиција, заокупљена сопственим проблемима и притиснута климом балканског заоштравања, још увек јој не омета рад, али на улицама се стање мења ка горем.
Хиљаде грчких сељака су тракторима, камионима и барикадама почетком прошлог викенда преградиле магистрални пут и пругу Солун-Атина, а од јуче и локалне друмове у околини града Катерини чиме су сасвим зауставили саобраћај на релацији север југ и пресекли копнене везе Атине са светом.
Сељаци из средишње Грчке, помогнути женама и децом, на тај начин даноноћно протестују због нередовне исплате откупних цена дувана за које сматрају да су прениске
Влада је тек у понедељак реаговала саопштењем у којем каже да је „питање озбиљно“,
али да је за настајање проблема одговорна претходна влада. По последњим извештајима, у стање приправности су стављене специјалне полицијске снаге док се очекује да почну преговори делегације сељака са Министарством пољопривреде. Дуж пута Солун-Атина блокиране су и дуге колоне камиона-хладњача са раним воћем и поврћем намењеним Западној Европи, који уз ризик да роба пропадне морају да чекају на крај протеста. Због прекида грчких комуникација возови који иду преко Београда не стижу до Атине, а туристички и линијски приватни аутобуси путовали су протеклизх дана заобилазно, уз вишечасовна закашњења.
Истовремено, измене пореског закона које улазе у скушштинску процедуру изазвале су штрајк таксиста који су јуче отпочели 48-часовни
|трајкује ко год стигне
штрајк.
Таксистима су претходили адвокати који не раде већ трећу недељу, такође због најаве већих пореза и „компаративних критеријума“ — величине куће, аутомобила и остале имовине — који ће послужити тачнијем опорезивању.
Прошле недеље одржан је и једнодневни штрајк престоничких лекара, пре њих су штрајковали и апотекари...
Нове мере које ће, како очекује влада битно ограничити „најмасовнији грчки спорт“ избегавање плаћања пореза, наметнуте су тешком финансијском ситуацијом државе, али и серијом извештаја ЕУ и међународних економских финансијских организација. Све оне захтевају од социјалиста оштре фискалне мере видевши у томе начин да се бар заустави погоршавање дугогодишње кризе грчке привреде чије је једно од лица богаћење грађана уз сиромашење државе.
НЕМА НЕСЛАГАЊА У ВЛАДИ: БОРИС ЈЕЉЦИН ИМ ПАВЕЛ ГРАЧОВ
РУСИЈА И „ПАРТНЕРСТВО ЗА МИР“
Сагласност у Кремљу
Москва (Ројтер) — Руски министар одбране Павел Грачов потврдио је јуче да Русија планира да потпише „Партнерство за мир“ овог месеца одбацивши наводне поделе у Кремљу око овог питања. Како је рекао агенцији Итар — Тасс, министар спољних послова Андреј Козирјев и он председику Борису јељцину проследили су сву потребну документацију и он се, усмено сложио са овим предлогом. „Надамо се да ће Андреј Козирјев потписати оквир споразума о учлањењу Русије у програм „Партнерство за мир у Бриселу, овог месеца“, казао је
Грачов. „У целини, не видим никакво неслагање у влади и председничким _ структурама по овом питању“, додао је.
Након што је портпарол председника Јељцина Вјечислав Костиков прошле седмице изјавио да би до доношења дефинитивне одлуке могло проћи шест до седам месеци, из Москве су, везано за улазак Русије у „Партнерство за мир:, стизали контрадикторни наговештаји, збуњујући за западну алијансу.
Програм „Партнерство за мир“ потписало је до сада 14 бивших совјетских република.
Мења ли Козирев
ставове 2
Москва (Танјуг) — Министар иностраних послова Русије Андреј Козирјев није ни потврдио _ нити демантовао тврдње да су се његови ставови у последње време знатно променили. „На то питање могло би се одговорити и са „да“ и са „не“ — изјавио је руски министар у интервјуу независној телевизији. | Руски министар је у том интервјуу рекао да се сада, као и раније, залаже „против партије рата“. „Ја бих међутим, био лош демократа када не бих уважавао глас народа и својих бирача на парламентарним изборима прошлог децембра“
— рекао је Козирјев.
Козирјев је у телевизијском интервјуу демантовао тврдње да спроводи проамеричку политику. „Ако ме крајња опозиција оптужује да спроводим такву политику, онда значи да је моја политика исправна јер опозиција жели да Русија заузме непријатељски став према Америци и западним земљама“ — рекао је он.
Руског министра, међутим, за проамеричку политику оптужују и људи из других структура, укључујући и оне из Комитета за међународне односе Доњег дома парламента.
У Ираку погинула немачка новинарка
Ирбил (Ројтер) — Немсчка новинарка Лиси Шмит једини страни извештач из северног Ирака који контролишу Курди, убијена је у заседи протеклог викенда, саопштили су јуче хуманитарни радници УН.
Лиси Шмит (35) је радила као слободан новинар за АФП и немачке медије, првенствено за листове „Франкфуртер Рундшау“ И „Тагешпигел“л
У нападу непознатих људи у недељу поподне, недалеко од
места Суламанијех, убијен је и Азиз Кедир, телохранитељ немачке новинарке, саопштили су исти извори.
Шмитова је почела да извештава из Ибрила 1991. године, пошто је протерана из Турске, где је провела неколико година пишући о Курдима. Последње седмице извештавала је о доласку око 2.000 курдских избеглица из Турске у северни Ирак.