Borba, 05. 10. 1994., str. 18

Specijalno ха „Рогоск“

međuvremenu je zatvorio kancelariju u Detroitu, prodao kuću i preselio se u Mineapolis. Detroit je kao centar automobilske industrije u ekonomskom kolapsu, pa su i disko-kuće odlučile da se sele. „Motown“ je već godinama u Los Anđelesu, a g. Ralt je za svoje novo sedište odabrao grad koji je poslednjih godina jedan od muzičkih centara sveta – Mineapolis. Ne treba reći da u njemu živi i radi Prins, gotovo svi njegovi Ssaradnici, producenti Džimi Džems i Teri Luis... Za mene lično, put uMineapolis je značio i mnogo više od toga — to je grad u kome sam živeo, završio gimnaziju i u kome imam gomilu prijatelja i „roditelje*, ljude kod kojih sam godinu dana živeo u kući. Spremajući se na daleki put, još jednom je došlo do promene maršrute: Javio mi se u London moj drug Zoran Stamenković, originalni bubnjar grupe Kerber. koji se 1986.

|: se g. Ralf sa novim momentima: u

preselio u Atlantu, oženio se ı stekao američko državljanstvo. Rekao mi je da moram da svratim do njega, kad sam već u Americi, iako je Atlanta nekih 2.500, kilometara južno od Mineapolisa. Odluka je pala — letim od Londona do Atlante i nazad, a Zoran će mi rezervisati kartu na relaciji Atlanta — Mineapolis - Atlanta...

Tri dana u Ailanti su bili vrlo zabavni. izlazili smo svako veče po klubovima grada koji se sprema da bude domaćin sledeće Olimpijade... Klima suptropska, sve zeleno. čisto, sređeno. Na žalost, opet „stative“ Što se liče koncerata: dan pre mog dolaska svirali su Elton Džon i Bili Džoel zajedno, dan po mom odlasku B.B. Kirn:g (ponovo!), Steely Dan... Lynard Skynard su muzicirali na veče mog dolaska, ali smo Zoran i ja rešili da odemo u jedan meksički restoran i posvetimo se pričanju o svemu šta nam se izdešavalo od 1986. do danas...

Zoran je, što se kaže, ispunio „američki san": ima predivnu vilu u otmenom delu Atlante, brza kola i kreativan posao. Radi na

ek с

ЗА MUZIKOM OKO SVETA (2)

dizajniranju oglasa za firme kao što su „Соca Cola", „Chrysler", „Budweiser", „Camel“... Za neku nedelju. zajedno sa još jednim momkom iz Jugoslavije (inače vlasnikom velike pekare), ponovo počinje da svira... Puno sreće momci!

I konačno Mineapolis... Na aerodromu me čeka Vendel Ralf sa svojom partnerkom, Patrišom Malc, koja mu je ı sugerirala selidbu u njen i pomalo moj grad. Vode me u hotel, koji se nalazi u ulici gde je moja gimnazija, a nekih trista metara od kuće u kojoj sam živeo. Okrećem telefon mojih američkih roditelja i radosti nema kraja. Grde me što dolazim u „svoj“ grad, a odsedam u hotelu. Narednog dana se selim kod njih... Priči nikad kraja, moram da branim čast Srba i Jugoslavije, a oni kažu da su sve vreme VeTOvali u mene i moju stranu... Još jedan krajnje emotivan susret: moj najbolji prijatelj iz gimnazije, Majkl Spiner, u međuvremenu se preselio i nisam imao njegovu adresu. Pronašao sam je u telefonskom imeniku i kada sam sa druge strane (u radno vreme) čuo

„Metropolis records“ – nova izdanja

dlično organizovanom pro-

mocijom u baru hotela Sloboda u Šapcu, Metropolis Records je početkom septembra predstavio dva svoja kasetna izdanja: debi subotičkih Džukela ı drugu kasetu šabačkih Goblina (prvu pre samo nekoliko meseci objavio novosadski Music YUser). Mada Džukele sviraju R'n'B jako naglašenih gitarskih rifova, a Goblini su punk, među ovim bendovima moguće je povući dovoljno paralela za zajedničku recenziju.

Radi se, pre svega, o bendovima visokih izražajnih mogućno-

sputanim

ЖАКА 5 7 2? porukd šshifhijeau "njegovim

ДАНА Би

glasom - зато, sam rekao: „Majk, ja sam ovde, dolazi po mene“. Bio je tu za manje od sat vremena. Normalno, moja sledeća selidba je bila u njegovu kuću, koja se nalazi na milju

_ udaljenosti od „Paisley Park" kompleksa, se-

dišta Princa. Majk, koji je 1979. godine posetio Jugoslaviju, imao je samo jedno pitanje: „Zašto ste još onda kritikovali Tita, kada ispada da bez njega niste mogli da živite u miru? A svojim očima sam video jednu lepu zemlju, sretne ljude i bogatstvo duha". Ja sam ostao bez teksta...

Vrhunac našeg trodnevnog druženja ie bila fudbalska utakmica između domaćih „VIkinga" i „Delfina" iz Majamija. „Delfine" nije spasao ni efikasni šuter Pete Stoyanovich,

'koga je Majkl sve vreme dozivao sa tribine

da se upozna sa svojim srpskim bratom... Pete nam je mahnuo, došao do ograde, ali pravila lige zabranjuju kontakt sa publikom na tribinama... Poslovni susreti sa Vendelom Ralfom i Patrišom Malc bili su neformalni i prisni. To veče su me vodili u klub „Glam Slam", vlasništvo Prinsa, ali njegovo „DUTpurno veličanstvo" se pojavio u klubu 15 minuta pošto smo mi otišli! Sam po sebi; klub je veliki kao recimo beogradska „Industrija“, sa moćnim ozvučenjem i ne tako luksuznim dekorom. Posetioci su idealan miks crne i bele rase, iz svih društvenih staleža. Uz radnju sa svim mogućim rekvizitima vezanim

U gradu purpurnog veličanstva

za Prinsa, na brojnim ekranima se vrte njegovi spotovi, čak i na muziku drugih autora. Muzika koja se pušta u klubu je savremeni techno /dance, slična onoj koja se pušta u grčkim klubovima...

Poslednje večeri mog boravka u Mineapolisu, g. Ralf je iz Detroita doveo džez pijanistu Džima Diksona i organizovao njegov koncert u moju čast. Šezdesetogodišnji profesor muzike u penziji, jedan je od najboljih pijanista koje sam čuo u životu. U mladosti je radio kao producent u disko-kući „Motown", sa talentima kao što su bili :Stivi Vonder, Marvin Gei, The Supremes... Skroman i povučen, do poznih godina ostao je relativno nepoznat u svetskim okvirima. Ipak, 1990. godine dobio je godišnju nagradu časopisa „Billboard" za životno delo. ·

Dok budete čitali ove redove, moja malenkost će u Detoitu prisustvovati miksovanju albuma Veronike Braun. Izveštaj sa jesenjeg putovanja u Ameriku čitaćete u jednom od sledećih brojeva... (Kraj)

Srđan D. Stojanović

COUNTRY + TEATAR = „CHIPPY: DIARIES OF A WEST TEXAS HOOKER"

MH Privatni kantri pak

hippy je Кигма 12 до-- УЗ ba Depresije. Motala se po Zapadnom |

Teksasu tridesetak godina zapisujući pažljivo ı sa nezadovoljstvom gotovo sve ono što stvarni život skriva iza mogucnosti srama. Oh, ona nema imena i prezimena. Ima zato čak devet brakova, zajedljive opaske na račun budućih kraljeva nafte

SO 7 ЧЕ

sti, neobuzdane energije ! ČVIstog rock senzibiliteta. Svoju veštinu, Goblini su dokazivali još u raznim formacijama na severoZa| padu stare SFRJ, u okvirima hrvatskih „postpunk krugova. Džukele su mlađe po stažu. prošle sezone su na zaječarskoj Gitarijadi ostali korak iza Bjesova. Oba. benda nastupaju u formi rock kvarteta (vokal — gitara bas — bubnjevi, s tim što Bane 12 Džukela Još i povremeno svira д!taru). odavno proverenoJj dobitnoj kombinaciji za ispuštanje čistih strasti i divljeg Desa iz sebe. Oba zapisa nastala su u помозадskom studiju „Do-Re-Mi“, oba u novembru prošle godine. a i oba je snimao i producirao Predrag Pejić. Studijski materijal verno prenosi njihovu koncertnu žestinu i brzinu (.da li si dovoljno brz?“. Džukele). laku zvučnu kakofoniju i jasni atak na neprilagođene uši Pesme (10+12) su muzički konkretne, kratke ı nepretenciozne. Tekstovi su blago angažovani. bitno inficirani aktuelmm političkim dešavanjima u nas. Bendovi pevaju složnim glasovima, домо-

ER ZU U O O E U 4 u O E ЕЦ

re o sebi, o „generaciji bez budućnosti". razumljivim jezikom koji je inspirisan radovima poznatih veličina sa domaće scene (Goblini dole potpisanog svojom poetikom podsećaju na Johnnyja, a Džukele na Brejkerse ı Orgazam). Jedini problem. možda. nastaje кад 12 иједпасепод |! гаупоpravno nabijenog materijala treba izabrati favort, singl. Suština rock n roll-a POD OBAVEZNO podrazumeva pesmu koja vuče, onu uz koju publika navija ! Који traži još pre izlaska benda na scenu. Imam utisak da ni Džukele ni Goblini nisu o tome dovoljno razmišljali (lično mislim da su tome najbliže bile „Amerika”, odnosno „Ja možda ı bi". koje se. kako vidim. ne furaju na listama). S druge strane. zar čekanje na ргаvu pesmu nije upropastilo mnoge bendove iz YU prošlosti? Vojislav Pantić

i divlju potrebu da svoja čula prizove iz kaljuga i ponora provincijskih bordela u jezik. Svoje beleške podelila je na „SVITAK IZ RAJA" i „DELOVE IZ PAKLA“ očajnički pokušavajući da opšti sa Čistotom stvaralaštva. lako samozadovoljno piše kako je dnevnik sigurno otpremljen za sopstveno ili nečije buduće. zadovoljstvo. Chippy gori u sred svog privatnog pakla, osvetljavajući tim одпјет stvarnost kakvu je jedino mogla da upozna.

Jo Harvey Allen je glumica ı pisac. Njen. suprug Terry Allen. jedan je od couniry anđela“ grada Lubbock. Texas. Tu su još Jo Carol Pierce, Butch Hancock. Joe Ely. takođe Lloyd Maines. Robert Earl Keen i Wayne Hancock. ZaJedno su u projektu CHIPPY: DIARIES OF A WEST TEXAS HOOKER. predstavi koju potpisuju

·Allenovi i koja se sve više otima

kontroli. Njujorška premijera komada jula ove godine. u okviru godišnjeg Serious Fun festivala u Linkoln Centru, pokazala je naj: manje dve stvari: Chippy је 5аsvim u redu, ali predstava ı mije

nešto: 26 pesama u njoj, međutim. prava su bomba ı sasvim neponovljivo oživljavaju vreme velikih zanosa u sred paganske prljavštine. nepristojnosti ı razvrata. Anikulišući sopstvene taloge

sećanja na legende i zvuk iz honky-tonk doba, Tery Allen, Butch Hancock. Joe Ely i društvo sa-

_ činili su pesme kojima se ispisuje

ono pred-realno. svirepo do krvi i zavodljivo do pomame. Tako je album sa pomenutom muzikom „Songs From Chippy" (Hollywood) — dobio najbolje mogtiže kritike svih country & Western kolumnista. uz opasku da pojedini muzičari među zastupljenima nikada nisu zvučali iskrenije | osobenije do ovog trenutka.

O predstavi CHIPPY: DIARIES OF A WEST TEXAS HOOKER. već se домоп kao oc briljantnim kompozicijama između kojih su

_umetnuti delovi dnevnika. Tako је

muzika pobedila dramu. a Chippy svoju društvenu poništenost. Priča se o revidiranju komada. takođe. o sastavljanju putujuce trupe. a možda čak ı filmu. у Zorica Kojić

ao — | опа дојага.

ВОКВА SREDA 5. OKTOBAR 1994. PENIS Ned A CO OTO

------ ЈПР ua

Đe: Bowie je započeo novinarsku karijeru. Џ magazinu „Modern painters“ objavio je intervju sa francuskim umetnikom Balthusom. Inače, sa Brianom Enom priprema novi album. Njegova ' supruga Iman glumi u filmu ı „Exit to eden“. Ali, to nije sve. Bowie je nedavno kupio sliku kontroverznog britanskog slikara Petera Howsona, na kojoj je prizor BiH rat- . ne drame — dvojica vojnika siluju ženu. Bowie je sliku kupio nakon što je londonski Ratni muzej odbio da to uči-

* * **

loria Estefan je potrošila

18 miliona dolara za kupovinu ostrva-u blizini Floride, površine 12 hektara, do kojeg stiže nakon 40 minuta leta iz svoje 6 miliona dolara vredne vile u Majamiju. A cena bioskopske i gimnastičke dvorane koju je izgradila na ostrvu je sitnica, tri mili-

* * * *

Ku smo već kod para, stigli su i prvi podaci o Zaradama na koncertima ove sezone. Apsolutni- rekorderi su Pink Floyd, koji su na američkoj turneji zaradili 103,5 miliona dolara (cena karte 75 dolara). Nešto jeftiniji je bio ulaz na koncerte Rolling Stonesa (50 dolara), dok su najskuplji bili reaktivirani Eagles (140 dolara) i Barbra Streisand (350 dolara). No, za razliku od Floyda, turneja Rolling, Stonesa nije sjajno prošla. Pored njih proteklih meseci turneje sa samo trećinom prodatih ulaznica doživeli su Traffic. Meat Loaf. Beach Boys. Depeche Mode, The Moody Blues. Yes. Motley Crue, a najgore su prošli Eagles. WOMAD festival i zajednička turneja Eltona Johna ı Bi!!y Joela.

| * * k *

| | sa ex-YU prostora: grupa Boa je nedavno snimila. prvi spot sa albuma | Kraj djetinjstva. Reč je o | duetu Mladena Puljiza i Josipe Lisac u pesmi „Kao mir". Njihova karijera ide čudnim tokovima: Puljz. je važam funkcioner INE. Slavko Hsmenaric je. advokat a Paolc Sfecci predsednik Hrvatske alazbene unije

при