Borba, 27. 04. 1995., str. 12

су књије

ПОНОВЉЕНА ИЗДАЊА

Књига као судбина

Трепраг Палавестра: „Књижевност Младе Босне, Институт за кКЊИжевност и уметност Београљ 7994

Стево ћосовић

рво објављивање књиге Предрага Па-

лавестре „Књижевности: Младс Босне“

1965. године у Сарајеву, представљало је културни догађај. Дјело о најбољој геснерацији у културној историји Босне и Херцеговине, писано поузданом руком и стваралачким духом, открило је књижевној јавности и свестрано освијстлило духовни и интелектуални портрет припрадника покрста Младе Босне. Јасно је одредило историјски значај и установило домете подухвата који су остварили „заточници великих идеја, романтичари и сањари који покрећу и прсображавају савремену историју“. Битне одликс овог дјела садржане су у научно утемељеном приступу, блиставом сажимању оцјена и интелектуалних промишљања и у изванредној језичкој култури аутора. „Књиженност Младс Босне“ већ тридесет година је међу одабраним и незаобилазним књигама којима су обиљежесни основни токови наше историје књижевности.

Културна, књижевна и политичка дјслатност младе босанскохерцеговачке иптслитенцијс у нремену од ањексијс (1908) до сарајсиског атептата (1914) била је превасходно усмје репа па изграђивање националнс свијссти-и припремање организованог противљења аустроугарској власти и њеној „цивилизаторској“ мисији у Босни и Херцсговини. Институционално неповезана, многострука и разграната дјелатност интелектуалне омладинс одвијала се у групама, кружиоцима и у генерацијским окупљањима истомишљеника. Редакцијс 60санскохерцеговачких листова и часописа, у првом реду „Босанске виле“, „Српске ријсчи“, „Српске омладине“ и „Народа“, отварајући широм странице мноштву свјежих и смјелих идс-

ја и гледишта, пружале су подршку и подстицај новим стрсмљењима и духовним прегнућима. Читав овај покрет добиће у каснијој ис-

торијској литератури назив Млада Босна.

Литерарни рад најистакнутијих представника Младе Босне и њихов плодоносан културни напор остали су дуго у сјенци Принциповог атентата. Зансмарсни и готово заборављени књижевни доприноси генерације која јс „јуначки пала и стоички сагорсла у борби за оживотворсње исконске жудње за слободом“ биће афирмисани, тек, студиозним књижевноистраживачким радом Предрага Палавестре.

У обухватној студији Палавестра је проницљиво уочио, синтстизовао и објаснио морална

начела и духовну снагу нараштаја који је на почетку овог вијска у Сарајсву покушавао да скинс „старс анатеме бачене на завичај“, плсменитом културном акцијом исказивао љубав према свомс народу, а „својим деловањем стварао и створио књижевну и интелектуалну основу на којој су могле бити однеговане оне литерарне идејс којс су, после првог светског рата, извршиле револуционарни преображај наше књижевности“.

Суптилним и одмјсрсним оцјенама о запаженијим писцима Младе Босне, у књизи су посебно издвојена имена Ива Андрића, Влади-

ПЕДРА ПАЛАВЕСЕРА

БЕЊИЖЕВНОСТЕ МЛАДЕ БОСНЕ

мира Гаћиновића, Данила Илића, Боривоја Јевтића; Димитрија Митриновића, Драгутина Мраса, Јовапа Палавестре, Драга Радовића, Драгутина Радулонвића, Пера Слијепчевића, Јова Варагића и Милоша Видаковића. Њихов многострани књижевни рад нераскидиво је повезан са напорима других, бројпих и агилних посленика на културном пољу, који су прихватањем европских стандарда и креативних подстицаја, својс тежње и преокупације усмјеравали на изграђивањс нове интелсктуалнс климе и остваривање жеље да Сарајсво њиховог доба постанс средиште модерних националних и културних збивања.

Нијс било среће да друго издање „Књижевности Младе Боснс“ будс објављено у Сарајеву. Издавачке припреме за поновно публиковање прекинула је ратна стихија у прољеће 1992. године. Једна дивна књига о сарајевској интелектуалној младости с почстка овог вијека нашла је новог издавача у Београду, гдје се сусрсла и са својим многим ранијим читаоцима из Сарајева. Судбину људи и књига историја је тако још једном драматично поистовстила и укрстила њихове путеве.

ПЕРИОДИКА

ПРОЗА

Срећа нуле

Богдан Шеклтејг: „Тама са запада, Унирскб,

Никшић, 1994. Јован Н. Стриковић

ећ је речено да, кад би

Француска пала у море

а остала дјела Балзака, штета би била мања јер би остало огледало Француске. Парафразирање ове мисли могло би наћи свој одсјај и на штиво Богдана Шеклера, писца и лекара, уз додатак да би остало огледало ове цивилизације којој припада генерација овога писца. Бол за оним што је прошло, а што је било добро и боље него што је овдје и сада и бол због неспоразума са временом не мучи само Богдана Шеклера.

Непрестано, али и неумитно пропадање, као фатум, судбинска или антрополошка одредница, као константа, производили су егзистенцијалну меланхолију и Бори Станковићу, и Јанку Веселиновићу, и Настасијевићу и свима онима који су били у могућности да дубље завире у нит којом се дијели оно што јесмо били, и што смо данас, од онога што ћемо бити сутра, ако нас буде било. Тај след, уствари философско — антрополошки ниво, исказан кроз медитативне сумње Белог Тисовића, заним-

_љив је прије свега као критич-

ки осврт на вријеме и простор, а затим као психолошки феномен исказан кроз форму непристајања и нелагоде. Ко је, уствари, Бели Тисовић, личност, односно пишчев јунак који је стално присутан у његовом дјелу и који из своје „куле стражарнице“ мерка шта се то збива напољу и који се то вијек види „кроз отворен прозор“2 То је, уствари, философ апсурда, речено камијевским језиком, истраживач бесмисла и смисла, истраживач Немогуher, To је мислилац раг ехеПепсе у оном најбољем хегеловском смислу те ријечи гдје философски мислити, значи и сам предмет мишљења доводити у питање. Ево шта Тисовић каже у „Тами са запада“:

„Над умом упорно и неизоставно лебди и јавља се да је све узалуд, све је нула и ништа на крају“. Али, Тисовић је онај камијевски сој којем и то Ништа причињава добитак, једино што је уопште реално могуће. Та срећа Нуле и Ничега, то је његов зршииз тоумепз, то је она највећа истина да ништа боље у животу није од тога Ништа, од те Нуле, од оног Немогуће. -

Ако је некоме нејасно, а сигурно да јесте многима, нарочито млађима шта се то дешавало са нама, нашим животима и судбинама, нашом свијешћу, са целокупном нашом егзистенцијом, мишљу и науком ове цивилизације, све се то може прочитати у дјелу Богдана Шеклера са увидом у морални однос писца и љекара у оно што се- десило и оно што ће се десити. Нашу емиграцију и миграцију као судбинску одредницу нас самих, сваког појединачно и свих заједно, подиже на ниво констатације да смо уствари ми сви странци не само за одређени локалитет, већ странци на пла-

„нетарном нивоу, исказујући то кроз наш архетипски менталитет. Тисовић не може да се уклопи у цивилизацијски код и ход ствари. Он не прихвата такав след појава, он то не може из моралних разлога. Морална позиција Тисовића је анахрона у времену у коме више није човјек човјеку вук, већ вук вуку човјек.

Други ниво јасно препознатљив у делу Богдана Шеклера јесте онај који говори о феномену заборава и памћења. Он њега локализује, ту, у нашој средини. И након бриљантних есејистичких пасуса који се читају у романима Богдана Шеклера о забораву и памћењу, он тај историјски заборав и његове последице посматра и анализира кроз сопствену призму као доживљај непосредног искуства.

(Озбиљан уређивачки приступ

Зборник Матице српске за књижевност и језик књига ХЕП, СВЕСКА. 1 — 21994.

арактером и обимом

ковића, Душана Иванића,

шићу пишу Војислав Јелић

и И Зорана Константиновића, и Јован Љуштановић, а ПЕТА Ова ава“ Миодрага Радовића и Ви- књижевни опус Данила томира – Вулстића. (Ову Киша осветљавају, из но-

Зборника Матице српске

за књижевност и језик наставља поуздано искуство и праксу који су овом часопису обезбедили особено место у савременој српској периодици. Тематску разноврсност књиге илуструју текстови 43 сарадника 06јављени на више од 500 штапаних страница. Зборник, у првом делу, доноси биографију и библиографију радова проф. др Драгише Живковића, поводом осамдесетогодишњице рођења (приредио Љубисав Андрић), као и прилоге о појединим аспектима његовог научног рада из пера Новице Џет-

књигу Зборника Управни одбор Матице српске посветио је проф. Живковићу). У другом делу Зборника читаоци сусрећу леп скуп научних текстова из разних области теоријског књижевноисторијског и јсзичког истраживања, књижевне критике и песничког језика. Тематиком из домаће књижевности баве се: Злата Бојовић, Живојин Бошков, Радомир Ивановић, Ксенија Марицки Гађански, Живан Милисавац, Петар Милосављевић, Марија Митровић и Ана Радин. О Браниславу Ну-

вог угла, Јован Делић и Светозар Кољевић. Народна књижевност заступљена је у прилозима Јована Деретића, Зоје Карановић, Марије Клеут, Миодрага Матицког и Љиљане Пешикан — Љуштановић. Истраживању стране књижевности _ посвећени су прилози Мирка Кривокапића, Михаила Павловића, Миодрага Сибиновића и Раде Станаревић. О различитим везама и међусобним преплитањима и прожимањима српске ли-

тературе са европским кул-.

турним и књижевним миљеом говори се у текстовима Томислава Бекића, Сло-

бодана Вукобрата, Васа Милинчевића, Миљана Мојашевића и Јелене Новаковић. Теме из поетике, метрике и других видова теоријског приступа књижевном делу присутне су у огледима Николе Грдинића, Живана Живковића, Хатиџе Диздаревић Крњевић, Снежане . Самарџије, Миле Стојнић и Милосава Ж. Чаркића. Сродан овим огледима је и текст Ђорђа Трифуновића о преводу на српскословенски језик стихова Георгија Памфила из византијског списа „Паноплија догматики“ Јефти-

мија Зигавина. У контексту _

проучавања и истраживања језичке тематике Зборник објављује прилоге Јо-

вана Јерковића, Вере Јерковић и Радмиле Б. Шевић, као и студију о Његошевој лексици Мирона Флашара који скреће пажњу на примере нетачно прочитаних античких имена у Његошевим текстовима. Уређивачким поступком, распоредом грађе, али пре свега, одбиром и нивоом текстова и окупљених сарадника достигнута је научна озбиљност и остварен _ модеран приступ афирмисању књижевнонаучног рада подстицајан за нова осветљавања и проучавања језика и књижевности. Главни и одговорни уредник зборника је Драгиша Живковић, а књигу ХЕП уредио је Томислав Бекић. Издавач: Матица српска, Нови Сад. М.Ц.

ЧЕТВРТА

маче МИСЈ ржај шевг ске из TI духо гаћуј гоше наји= нији јенц: хитн томе није из К зави!. гени их је прав Ли живј и јед ли С MHOI прав страј Ка улио TOBH ВОСЛ тала сутн ност рим TM H Ha H про ло шев не : рел де" ло да и др ЕР

бро ма Е

зата! двоје: њих

рашт вање тина