Borba, 06. 09. 1996., str. 17

БОРБА ПЕТАК 6. 9. 1996.

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ПТТ СРБИЈЕ ПОСТАВЉА НОВЕ ПОШТАНСКЕ САНДУЧИЋЕ

Све више разговарамо телефоном, а све се мање дописујемо, али ако се и одлучимо за писмо, испречи се проблем: у Београду се тешко може пронаћи поштанско сандуче, поготово изван центра града. Драгослав Рашинац, директор Сектора за поштанску мрежу Јавног предузећа ПТГ саобраћаја Србије, каже

Укоран са светом: севае у умутрсшњести

— Запажања су тачна. Али, није баш да нема сандучића. До септембра 1993. године, у Београду смо поставили 451 поштанско сандуче. Пошта је одношена сваког дана. Два пута дневно у центру, а једном на периферији. Због недостатка горива, тада су ски-

„Класични“, жути сзидучићм гогу се видети

нута 323 сандучета (315 аутоматских и осам под кључем), а остављени су само у поштама (109) и на потезу Калемегдан — Славија (19). Сандучићи су пражњени једном дневно.

Сада, када горива има довољно, а и возни парк се полако обнавља, постепено враћамо поштанске сандучиће, углавном у центру. Места на којима ће бити

Спилммо: П. Милосављевић

постављени, зависиће од броја пошиљки и густине насељености дела града.

У току је и постављање „скверних“ сандучића, у које возачи из кола могу да убацују писма. Идеја је потекла од нашег саговорника Драгослава Рашинца.

У сарадњи са Заводом за заштиту споменика, на-

прављено је неколико ти-

пова. Биће тамноцрвене боје, јер се она више уклапа у амбијент центра града. Стилизовани, за ужи центар, већ су постављени код Народног позоришта, палате „Албаније“, на Теразијама, код „Атине“... За сада их има укупно 19.

У ширем подручју, условно говорећи, оном изван круга „двојке“, нови сандучићи тамноцрвене боје, лако се сада примете на Црвеном крсту, у Новом Београду и још неким де-

"ловима града.

У ПТТ саобраћаја Србије настоје да „покрију“ и периферију. Али, како истиче наш саговорник, и то ће искључиво зависити од броја пошиљки и густине насељености тих делова града.

„Класични“, жути сандучићи, који су се раније могли наћи, готово свуда, сада се могу видети само у унутрашњости.

У овој години, до априла, постављена су 43, а до краја године планира се још сто сандучића. –Ј.Бецкевић

Већ четири деценије (68 година) је добровољни давалац крви. Радни век провео је у војној служби, и све до лане крв редовно давао најмање три пута годишње, укупно 156 пута.

— Потичем из војничке породице, деда и отац су били официри, па сам и ја — њиховим стопама. Отац је био солуанц, а деда чак спасао живот Петру 1 Карађорђевићу. Други светски рат ме је затекао у Барањи, где сам рођен. Са 16 година, прикључио сам се нашој војсци и учествовао у ослобађању Београда. После рата, 1956, приступио

сам и великој породици

добровољних давалаца крви. Пошто је чика Бора

„прекорачио“

65 годину, морао је, због многих правила, да престане да даје крв. Сада је председник

Општинске организације Црвеног крста Новог Београда и члан Комисије за окупљање добровољних давалаца крви.

Знано је да најбољи пример даје родитељ, па су и чика Борини синови „добровољци“, — Сећам се када се млађа снаја порађала. Пошто је била РХ-негативна, створила су се антитела и моја унука Адријана, због недостатка крви, нашла се на рубу смрти. Из Суботице, послати су у Институт за мајку и дете, где је Завод за трансфузију обезбедио крв за моју унуку. 1. Малон

Зазвонили телефон

Председник – обреновачке општине, Будимир Давидовић у среду је пустио у рад телефонску централу у Баричу, капацитета 2.560 бројева. За изградњу дигиталне централе уложено је више од 240 милиона динара. Гости Баричана били су Владимир · Младеновић, помоћник министра за саобраћај у Влади Србије, Миладин Стошић, народни посланик и други. КМ.

_ Хотели добијају

нове звездице

Београдски хотели се припремају за категоризацију, чији је рок 19. новембар. Сале и ресторане реновирају хотели „Ексцелзиор“ и „Југославија“, а остали сређују поједине просторије. Т.Р.

На „Машинцу“

јефтинији уџбеници

Студенти Машинског факултета већ могу да набаве уџбенике који су им потребни. Тренутно, у скриптарници овог факултета постоји и ценовник свих уџбеника. Међутим, највише ће обрадовати студенте „Машинца“ вест да ће до почетка школске године цена уџбеника бити за 30 одсто нижа. и Ћ.

Малом Ненић, Натавза Катић, ВАнтита Кара, бадава Брашловић,

На првом великом одмору, у среду, у Основној школи „Дринка Павловић“ разговарали смо са ђацима и пожелели им веселу и радну нову школску годину.

е Милош Ненић, ученик другог разреда:

— Драго ми је што је почела школа, јер сам се ужелео друштва, и знате; моје симпатије: На распусту, супер сам се провео код баке, и мало на мору. Сада је учитељица већ задала прве домаће, и већ сам почео да учим.

0 Наташа Катић, седми разред: — На распусту су ми недостајале другарице из разреда и школе, па сам једва чекала прво звонце, па ћу, морати брзо да се вратим у форму.

О Мара Антина, седми разред:

— Распуст сам провела у Македонији, и било ми је много лепо, а све што је лепо брзо прође. Ова школска година2 Као и свака друга. Истина добили смо неколико нових предме-

„глески језик, и већ ми лепо „иде“.

рашлав Лупа,

та, али досад нисам имала проблема са учењем.

Ф Ведрана Бранковић, пети разред — Већ ми је у августу било досадно, па сам једва чекала да се окупи друштво. Наставници од првог часа предају, па — увелико учим.

Ф Бранислав Лупа, пети разред:

—" Ове године имам наставнике уместо учитељице и нове предмете. за први пут не делује теже. Техничко ми је најинтересантнији предмет, а волим и енглески језик, па ликовно и физичко.-

Ф Маја Ђерковић, седми разред:

— Морам признати: нисам се баш ужелела школе. Можда само великих одмора, односно дружења. А, што се учења тиче — има дана...

Ф Исидора Јузбешић, пети разред: — Много ми се свиђа, јер је пети разред интересантнији од четвртог. Имамо нове предмете и две нове другарице. Тек смо почели да учимо ен-

Како вам је првих дана у школи7

е Вук Вукићевић, седми разред:

— Чуо сам да је седми разред најтежи, јер је математика компликована, а ту је и нови предмет — хемија. Сви кажу да је „ужасна“, али мени изгледа баш — супер. Иначе, друштво је страва. Моје одељење има најлепше девојчице, па никад није досадно. Одлучио сам и куда после основне: у економску или гимназију, спортско одељење.

9 Филип Стојевски, осми разред:

— До сада је било мало мање учења. Али, сада, богами, мораћу да загрејем столицу, ако мислим у средњу школу. Надам се да ћу успети у Другој гимназији, због спортског одељења, јер играм кошарку.

6 Светозар Јањић, пети разред: = Нема више учитељица, па се сада навикавам на наставнике. Има много нових предмета, а биологија ми изгледа компликована. М. Миљковић М. Минић