Borba, 16. 01. 1997., str. 11

1997. Ф "СТАРА КАПЕТАНИЈА"

КУЈУ КИНИ ЕУ

16. јануар

МЕЂУНАРОДНИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ - ФЕСТ 97. ОД 31. ЈАНУАРА ДО 6. ФЕБРУАРА У БЕОГРАДУ

Отварање уз "Тајне И лажи“

ДРАГОСЛАВ АГАТОНОВИЋ, ДИРЕКТОР ВЕЛИКЕ ДВОРАНЕ ДОМА СИНДИКАТА

"Ђолеро" за вечност

Мислим да је музика нешто што човека не само што је много важније - | не уме у њој да ужива,

Када би којим случајем Драгослав

У трагању за скулптуром

Скулптура и експеримент везан за сло-

релаксира, већ оплемењује га Ф Ко не слуша музику и сигурно није комплетна ЛИЧНОСТ

. "ПИТИЈА" Прича "остареле пророчице

· тија".

' ману, Голдинг се бави сво| јом великом темом - виђе-

· ва" (објављен 1954) после

Агатоновић, директор Велике дворане Дома синдиката морао да изабере само једну врсту музике, коју слуша само за своју душу, најрадије би пожелео да чује проверене старе, народне, изворне песме.

' Уживам у фаншастшичном Паваротијевом

гласу: Драгослав Агашоновић (Снимио: П. Милосављевић)

|| | Ипак, као скромни познавалац музичке

уметности (како за себе Агатановић каже) он је њен велики промотор. Негујући традицију лепих и топлих мелодија и у

| свом другом "дому" - Дому синдиката, · Драгослав Агатоновић је неколико годи-

на уназад, оживео концертни простор Велике дворане. Традиционални пролећни концерти Мирослава Илића, врхунског

· извођача народне музике ни ове године ' неће изостати. За добру забавну музику ' задужен је Драган Стојнић, који такође ' неће изневерити публику, и наравно све ' наше даме које ће 8. марта увесељавати ' доајен баладе.

А за нашу рубрику, о музици коју воли,

Драгослав Агатоновић прича:

| пуг "Странца у ноћи“ Френка Синатре • или Прислијева "Само: ти"... Врло:грацопи“ туру. =

· људског рола као попри· шта на коме зло побеђује.

Тешко ми је да се определим за једну, омиљену песму, јер их има много. И међу

старим лепим евергрин стварима, има пе-

чини ми се и лепше од иностраних - јер је наш језик УрупррРЕД Оле цршанија и префињенији. И мада нисам врсни познавалац музике, волим је душом. Понекад просто уживам, (јер оперу не слушам често), у фантастичном Паваротијевом гласу и бравурозној интерпретацији.

- Мислим да је музика заиста нешто што човека не само релаксира, већ што је много важније, оплемењује га. Ко не слуша музику и не уме у њој да ужива, сигурно није комплетна личност. Уопште, код нас на целом подручју бивше и садашње Југославије постоји огромно музичко 6огатство изворних песама. То богатство фолклора треба умети ценити и неговати. И трудим се да, колико могу, помогнем у реализацији ових идеја. Нажалост мислим да су нас нови трендови у музици мало пореметили. Толико су се стилови измешали да више уопште не знамо шта је озбиљна, забавна, денс, а шта народна музика: То је сад тешко: разграничити. Па, и учестала пракса певања уз матрицу или на плеј-бек, понижавајућа је за служаоца који је дошао да ужива у музици. Комерцијализацијом се постигло, да углавном ко има новца и купује своју музичку позицију. То би у неком развијеном, цивилизованом свету било недопустиво и немогуће.

- Искрено речено, шунда има и у народној, забавној и озбиљној музици. То је уствари сасвим логично, јер не могу сви бити врхунски извођачи. А оно, што не годи мом уху, срцу и души не слушам. Недостају ми музички програми, попут некадашњих на Трећем програму Радио Београда, када су емитовали озбиљну музику, уз коју сам још као студент најрадије учио. Била је то инструментална, озбиљна музика, која не оптерећује, али прија и оплемењује.

Најмање слушам џез, али сигурно се сећате концерта врхуске певачице Наде Кнежевић, који је недавно одржала у Дому синдиката. Као најбољу џез певачицу веома је ценим, и веома ми је драго, што, као врхунски уметник, припрема несебично свој подмладак и окупља око себе младе и талентоване људе који умеју ла певају џез. Жао ми је што код нас не постоји традиција одржавања џез концерата, мада се и не трудимо да је изградимо. Одржавањем барем једног већег "сешна"

ва),

На јубиларном 25. ФЕСТ-у 97, биће приказано 67 филмова двадесет две националне кинематографије. Највише је филмова из САД (дванаест), из Немачке (једанаест), затим следе Румунија са осам, Велика Брита-

нијаи Ранлуска са шест, ;

Грчка (три), Италија и Југославија са по два, док ће Аустралија, Аустрија, Албанија, Еквадор, Јапан, Канада, Тајван, Турска, Финска и Чешка наступити са по једним филмом. ·

Ове године на ФЕСТ-у учествује десет дистрибутерских кућа, и то "Метро филм" (седам филмо-

Так" и "Ванс" (три), Фрст продакшн" и "БанД филм" – (четири), "Инекс филм" (два), а "Синема дизајн", "Комуна" и "Кобра продакшн" са по једним филмом.

Свечано отварање, како је речено на јучера-

„шњој конференцији за

штампу, заказано је за 31. јануар, и то филмом "Тајне и лажи", добитником "Златне палме" (Кан 1996), којим почиње и програм Велике дворане Сава центра. Ту ће за девет дана на четири пројекције дневно (од 1423,30. часова) бити приказано укупно тридесет четири филма.

Међу филмовима који ће привући велику пажњу публике су: "Дворске сплетке" Патрика Леконта (Француска), са

путнике" Зорана СоломуНови Зеланд,

"лаштва. Том приликом

сама које у мени буде сетна осећања. По-

често слушам и домаће мелодије које су

НОВО У БИГЗ-у: ВИЛИЈАМ ГОЛДИНГ

Дистрибутерска _ кућа "Фрст продакшн" за ову недељу припремила је две филмске посластице.

У Дому омладине, синоћ је одржана премијера "Аутопута", трилера у режији Метју Брајта. Фабула овог остварења преузета је из познате бајке о Црвенкапи. Наиме, Ванеса Лац (Риз Витерспун) је тинејџерка којој после хапшења мајке про-

У БИГЗ-овој библиоте-

Вилијама Голдинга - "Пи-

У свом последњем, постхумно објављеном ро-

њем зла и историјског

Радња романа смештена је у античкој Грчкој, која под влашћу Рима губи свој некалашњи сјај и цивилизацијски ниво. Остарела пророчица, јелна од последњих делфијских Питија, прича своју животну причу, кроз коју се осликавају многе судбине и осликава једно време.

Вилијам Голдинг (19111993) добитник је Нобелове награде за књижевност 1963. Објавио је петнаестак романа, две књиге есеја и једну драму. Његов први роман "Господар му-

ЈАНКО

ститутке (Аманда Пламер) и очуха наркомана (Мајкл Вејс) прети даљи живот у дому. Она због тога бежи, покушавајући да нађе заштиту код баке коју у животу није никада видела. После незгоде на путу упознаје Боба Вулфертона (Кифер Сатерленд) специјалисту за дечију психоло-

одбијања многих излавача доноси му светску славу и тираж од неколико милиона примерака.

'Питију" је с енглеског превела Нала Ћушић, а поговор је начинио Светозар Кољевић,

ПОЗОРИШТЕ

ВЕЛИКА СЦЕНА чешвршак, 16. јануар у 19,30 саши

ПРЕМИЈЕРА

балет Бориса Асафјева БАХЧИСАРАЈСКА ФОНТАНА

Диригент Ангел Шурев Кореографија и режија Роберт Клјавин Сценограф Борис Максимовић " Костимограф Божана Јовановић

Солисти: МИЛИЦА БИЈЕЛИЋ, ДУШКА ДРАГИЧЕВИЋ, КОНСТАНТИН КОСТЈУКОВ, КОНСТАНТИН ТЕШЕА, САША АДАМАОВИЋ · ДОБРО ДОШЛИ У НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ! Тел. благајне 620-946

месечно, можда би и стекли неку џез кулДЕЛА . пњаа ЛА аанеки ИЦакаа

НОВО ИЗ "ФРСТ ПРОДАКШН"

"Лутопут и Џен Бр“

ови господин Рочесшер: Вилијам Харт у филму "Џејн Ејр"

гију, који користи своје

Фани Ардан, "Уцена" Ро-

Мање Га слк = а

оном и ним улогама, "У потрази са Ричардом" (који је режирао и у коме поред -Виноне Рајдер главну улогу игра Ал Паћино), затим и "Афродита", Вуди Алена (у коме је Мира Сорвино за споредну женску улогу добила Оскара за 95). Програм Мале дворане Сава центра почеће 2. фебруара и обухватиће три пратеће манифестације: "Балкино" где ће на пројекцијама у 17 часова бити представљени филмови балканских земаља, Румуније, Турске, Буга ске, Грчке, Албаније. На завршници "Балкина" биће приказан наш већ култни филм "Лепа села лепо горе", Срђана Драгојевића. За "Форум младих" резервисан је термин у 19 часова, где ће бити приказани филмови

К.Б.

стручно знање да запобије њено поверење. Међутим, врло брзо постаје јасно да је он заправо .психопатски убица који тражи жртве међу тинејџеркама... Поред Дома омладине, "Аутопут" љубитељи филма моћи ће да погледају и у биоскопу "20. октобар".

За сутра увече у биоскопу "Балкан" заказана је друга премијера - адаптаци-

НА ПАЛИЋУ

Ликовне и музичке радионице

“У организацији Фонда за отворено друштво Југославије ло 19. јануара на Палићу се олржава програм под називом "Млади и стваралаштво". Програмом је прелвиђено окупљање младих, талентованих људи из целе земље који се баве разним гранама уметности. Током 14 лана, у групи ол 60 младих ради радионица за класичну музику и џез. а за лесетак млалих и радионица за ликовне ствараоце. М. Б.

ја омана Шарлоте Бронте "Џејн Ејр", јелне од највећих љубавних прича икада написаних. Ову познату и до сада на филмски екран често постављану љубавну сторију, режирао је Франко пе фиреји. Џејн Ејр тумачи Шарлота Гинсберг, а господина Рочестера Вилијам

Харт. | МЈ. Р.

_У БЕОГРАДУ ЈУЧЕ ПОТПИСАН ПРОТОКОЛ О

ПОСЛОВНОЈ САРАДЊИ

Дела националних мањина

Београд. - Прелставници београлског Завода за уџбенике и

· наставна срелства, Покрајинског секретаријата за остварива-

ње права националних мањина, управу и' прописе, излавачких прелузећа "Форум" и "Прометеј" и Друштва за русински језик и књижевност из Новог Сала, потписали су јуче у Београду протокол о пословној саралњи. __ :

Протоколом је прелвиђено да се ове голине излају лела пр Николе Гавриловића "Срби и Румуни - српско-румунске везе Кроз векове", српско-мађарски и мађарско-српски речник,

, српско-русински речник - други лео, зборник ралова са науч-

ног скупа "Хиљалу и сто година досељења Мађара на ове просторе, односно Панонску низију", као и зборник радова са научног скупа на тему "Југословенски Банат - историјска и културна прошлост". · а При

Директор завола др Добросав Бјелетић је рекао ла ће та ку-

ћа излавати лела из стваралаштва националних мањина који _

живе у Србији.

на катара са Мел Гиб-, ене Русо. у глав-

младих стваралаца: "Детектор лажи" Роберта Лепажа, канадског редитеља, "Између Маркса и голе жене" еквадорског редитеља Камила Лузуриага, "Пициката", италијанског редитеља Едоарда Винспира и други у последњем _ вечерњем термину под називом "Пад зида" гледаоци ће моћи да виде "Уморне са-

на, као и филмове: "Анђелчић" Хелкеа Мислевича, "Ко стане умре" Олафа Краисера и Александра Риса (Немачка 1996).

У програму овогодишњег ФЕ СТ-а је и симпозијум под називом "Мали телевизијски филмови", који броји укупно осам филмова продукције "ЗДФ" у копродукцији ФЕСТ-а, Института за филм и Гете института.

Према речима Борислава Анђелића, члана Уметничког одбора ФЕСТ-а, очекују се и "филмови изненађења", који ће до почетка манифестације бити добијени, а који по квалитету не заостају за онима већ уврштеним у програм.

- Направљен је и својеврстан омаж нашем редитељу Горану Паскаљевићу, који ће бити ретроспектива његовог ствара-

гледаоци ће моћи да виде укупно осам филмова. Поред тога биће приказан филм о нашем највећем драмском писцу Аци

„Поповићу, нагласио је "Анђелић и додао да“"ће

специјално за госте: фестивала бити организоване посебне пројекције, а поводом јубилеја (25 година ФЕСТ-а) и документарни филм оснивача ове приредбе, Милутина Чолића. По речима организатора, нашу највећу ревију филма ове године неће ни у ком смислу осујетити: финансијски проблеми, за шта се побринула Скупштина града, као и Министарство културе Србије. Разлог за радовање имаће и филмофили, као и "редовни" посетиоци ФЕСТ-а и то због приступачних цена улазница, које се у зависности од термина крећу од 15-25 динара. Иначе карте ће се у продаји наћи већ од 18. јануара.

М. Милосављевић

бодну форму у простору надрасли су у Србији, упркос свој немаштини, слику и њене варијанте. Упориште скулптуре у последњих десетак година остале су вајарске колоније и симпозијуми. Па, ни сви ти "бастиони" нису успели ла опстану, Једна занимљива и продуктивна вајарско-керамичарска, земунска колонија ' Траг" (логађала се у Батајници) угасила се 1991. Иницијатор те колоније, земунска Галерија "Стара капетанија" поново се, конкретном акцијом, окренула скулптури.

Изложба скулптура галеријског формата - "Траг", предлог је, заправо, и жеља 12 излагача да се окушају, у складу са временом, у ефемерном материјалу: снегу, леду, а лети песку на оближњем Лиду. Сама идеја вајања у леду или песку, јасно, није новотарија ни на нашим просторима. Међутим, сада је други повод а ова се иницијатива може схватити и као позив и/ли/ предлог да се по неко, најбоље решење, трајно задржи извођењем у трајном материјалу. Д

Мирослав Д. Савић се још 1981, на земунској обали Дунава, почео бавити истраживањем форме у снегу и леду фокусирајући занимљиве облике, делом интервенишући бојом... Повремено се враћао том пројекту и разрађивао експеримент па је на изложби предочена и богата фотодокументација везана за ово његово трагање.

Драгослав Хрцијски је у оквиру уметничког покрета "Лед арт“ (који је опет имао своје, јасно дефинисане мотиве) с почетка деведесетих имао једно од најквалитетнијих решења, али се сада ефе-

Мирослав Д. Савић: "Ледени врш", 1981.

мерним материјалом бави на другачији начин. Ако све изложено и није замишљено као предложак за будућу лелену или пешчану склуптуру, као, рецимо, "Мисао" Вукашина -Миловића - то не значи да је изложба промашила циљ. Мотив је јасан, а квалитет ове непретенциозне изложбе на којој су и пела Исака Асланија, Вере Станарчевић, Жељке Момиров... обећава узбудљива жултурна логађања на земунској обали Дунава - ако уметницима не понестане даха. Само на ентузијазму, ипак, не могу опстати а још мање се (само) ентузијазмом могу лосегнути значајни уметнички искораци какве обећава скулптура и овај предлог за акцију.

2 Саво Поповић

НОВА ПРЕМИЈЕРА У "АТЕЉЕУ 212"

Питања наше стварности

Комад Љулмиле Разумовске "Кући!.." у редитељској поставци Радослава Миленковића биће премијерно изведен у суботу (18. јануар) у 20 часова на Великој сцени "Атељеа 212".

предсшави "Кући"...

Питања која су у прами Разумовске, по речима редитеља Миленковића, просто су питања краја, апокалипсе,...

- Ова питања нисам препознао као некакву високу

ДИ

| Четвртак, 16. јануар, 16. дан 1997.

| - Смрћу цара Тео-

~ досија 1 Великог је нестало јединствено 8 Римско Ца о. Власт у |. Источном Римском Цар! ству је преузео његов ста| рији син Аркадије, а у Западном млађи Хонорије. | Запално Царство је 476. 4 срушио германски вођа | Одоакар, а Источно (Ро| меја) Турци 1453. заузима|| њем Цариграда. | ПУТА - Москви је за || ЕЗАМ првог руског цара | крунисан Иван !У Васи|| љевић, познат као Иван | Грозни, који је створио | снажну централизован | државу. Подигао је 1553. | прву штампарију у Русији, | а рапи јачања трговине са | запапном Европом, 1584. | град Архангелск на ушћу еверне Двине у Бело море. Реформе је спроводио грубо, па је назван "Гро| зни". Потукао је Монголе | и освојио Казан 1552. и | Астрахан 1556, тако да је Русија овладала целим во| деним путем Волге, а потом је припојио Сибир. - Рођен је српски = пржавник ија Гарашани, чије је дело ачертаније" предвиђало стварање велике југо| словенске државе под вођством Србије. Залагао се и за Савез балканских народа који би се заједно

одупрли Турској. Син је "трговца Милутина Сави-

ћа из Гараша и презиме је узео по ролном месту. Каријеру је почео као официр и први старешина вој-

ске кнеза Милоша Обреновића. Од 1843. до 1852. био је министа рашњих дела, 10 1853. министар спољних послова, али је смењен на захтев Русије, иако се противио ЗУттолекој ПОЛИТИЦИ кнеза Александра Караорђевића и сматрао да рбија треба да се ослони на Русију и Француску. Поново је постао министар унутрашњих лела 1858. и одлука Светоандрејске скупштине о збацивању династије Карађорђевић је највише његова заслуга. На позив кнеза Михаила Обреновића, 1861. је постао шеф владе и дипломатије. От· пуштен 1867. због противљења кнежевој женилби с Катарином Константиновић, ,

филозофију, већ као лубоко истинско питање: Откуда злог Како живимо са тим злом у нашој стварности2 И мислим да је добро да ствар покушамо да доведемо до краја, ло краја једног света... каже Радо-

Вењка и Сине: Сергеј Трифуновић и Борис Миливојевић у

слав Миленковић, и подаје да оно што пише Рускиња Разумовска јесте један добар корпус савремених југословенских _ драмских текстова, текстова нама блиских по сензибилите-

- Рођен је српски 1857. политичар и пу-

блициста Стојан Протић, један од твораца Радикалне странке, први премијер Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, јер је регент Александар Карађорђевић понудио њему да састави владу уместо вођи радикала Николи Пашићу. Издавао је и уређивао часопис "Дело" и лист "Оцјек".

- У Београду је ЊЕ отворен хотел "Москва", подигнут на месту где је била кафана "Велика Србија". Зграду су пројектовали српски архитекта Јован Илкић и група архитеката из Санкт Пе-

тербурга.

1920 - У САД је уведе4 на забрана произ-

водње и продаје алкохола,

што је подстакло лавину

корупције и криминала,

- Умро је српски 1932. ЈИМВЕЕ

ован Цвијић, оснивач антропогеографије и кесмоји оно“ гије у Србији и Српског географског друштва, професор и ректор Универзи-

ту, по датостима у којима се лица крећу.

Говорећи о шестонедељном раду на овој прелстави, Миленковић наглашава да читава екипа није у овом тексту препознала шансу за некакву глумач-

- ку оравуру, за некакву ма-

=лу Охолост и заловољење таштине, него да су, пре свега, _узлрхтали прел оним што је написано и ка-

ко је написано.

- Го наше ће се и осетити на сцени. Контакт са глелалиштем биће локаз ла су те приче заиста наше приче, рекао је Миленковић; Сценографију за "Кући!,.." урадио је Борис Максимовић, костимс Јасна Петровић Бадњаревићг а младу глумачку екипу чине: Милица Михајловић,. Иван Зарић, Ненад Јездић, Борис Миливојевић, Паулина Манов, Небојша Илић, Небојша Миловановић, Сергеј Трифуновић и Марина Кољубајев. Прва реприза, заказана је за недељу (19. јануар) у 20 часова.

С. Ковачевић

тета у Београду, предселник Српске краљевске 3 акалемије, почасни доктор : париске Сорбоне и Карло- 5 вог универзитета у Прагу. 3 Веома су значајни његови | радови о морфологији и | хидрографији Динарског | крша и других крашких предела, тектоници и гла- = цијацији планина Балкан- 5 ског полуострва, стулијео 5 Јадранском приморју, балканским котлинама и пољима, Шумалији и Панон- # ском басену и о миграција- 5 ма југословенских народа. Одиграо је изузетну улогу као саветник српске деле- | гације на мировним преговорима у Паризу после | Првог светског рата.

- Умро је итали- | 1957. јански диригент Артуро Тосканини, сна- |

жна уметничка личност,

изванредне меморије и изузетне сугестивности, највећи плиригент 20. века. Дириговао је у миланској Скали и Метрополитен | опери у Њујорку гле је ор- | ганизвао и симфонијски | оркестар. Е

- У центру Прага 1968. се спалио Пех Јан

Палах у знак протеста | што су Чехословачку оку- | пирале армије Варшавског 8 уговора. Е

- Совјетски ко- : 1969. смонаути у све- |

мирским бродовима "Сојуз | 4" и "Сојуз 5" су први путу | историји спојили две лете- 8 лице-с људском посадом у орбити око Земље.