Vreme, 21. 10. 1934., str. 4

ЈАЗБИНА ИЗ КОЈЕ ЈЕ СПРЕМГВЕН АТЕНТАТ НА БЛАЖЕНОПОЧИВШЕГ КРАГВА

Злочиначки рад у логору разбојника и терориста иа Јанка Пусти у Мађарској

^Мора се све чинити да се не узруја међународно јавно н>е" — довнкује један Италнјан, дох му један парнски новинар одгдвара: (гИМд тт заннт§реебванИх и ддгбворнн.ч еа нојима још ИИје свршен ббрачун." Енглезп, опрезмн као увек, ипак оТ&б^енб изражавајУ §§бјб МЛ шљ §Ј б § ЗаенбваНб ИЗ факту да се тачно зна гДе је §Л8чЛн прННр§мЛ>§И И &6 Ра ј§ НИ6НМрИсае. Сваког Чаеа понеко наНуШта ресторан и одлазн да ппкуша да внди шта е§ догаЈја иза онпх етаклбнпч врата. Има лн чега ндвог? АлД| на то пнтање нНкб не одговара, 4 пред кбмесарнЈатом се не сме нпко з^0Јн^§атН;. Агентп етрбгд врШе §в9ј пбеаб: треба ,мн@г§ па да У бвакб.ме §Н5§ еумњиврГ човека. Затд §§ 6§И ббзб враНају на^ траР, кНеела лНЦа;.ђазочар§Нн. На=

стављају се партнје кзрата, прелаза се т!а расправљање 6 пптагеУ екет|задИЦНЈе. И у том погледу мишљења су подељена. А1ноги су мнпјљења да сама намера није довољан повод за екстрадицнју, све док није било вочетка изврш&ња; Али обавештевији указују на тб да ће ипак јУгоеловенске властп имати да |1еш§ ту етвар. јер 4 ПоспИшил има д^ одговара за три убнства извршена у југОславпјиЈ а РВјић има такође нек.олико злочина на души. Кад ру најзад еви одуетали 6д пбктшаја да ее примакну бним тајанственнм вратима, ја сам отишао да видим хоћу лн бити боље среНе; Успео сам да баЦНМ један пОРлеД вроз пукотпну М завеси. У канЦбларијв сб нала§ио ј§ДаН чбвек 6Т§Тнђв§ Изглбда, ћоба§а

Јлица, грозничавих очију, уплаше| н.а НОглеДа К&0 каква РбМЛна §§е^. I То је Рајић. Погледао је тужно лијсице на својим рукама, бацио је и један пОглед на меие. ОсеНало се ,да пред собом видн неке страШне еШрн 6Д нбдрјгава... Мбж |Да веШала. Д&в§ 6д ње1 а стајао ј(ј Поепи,Ши.г КруНаН ГОјазан, В ИзГЛеда да боље влада собом. Само му се |Н6 А8РЛОД 0е§ћа зверека нарав човека који је нзвршио т^и убиства. Ко зна шта му је још све бијло додељено да Нзврши у свом зло- 1 чННаЧкбМ жНвОТу да Му о§де Ннје' 'дбШао кИЈ| Морам уклонНти. АгеНт који ми је дозволио да баци.М један поглед на њи.< двојицу постаје не• тппљнв. Н" 1 ' (Ч- рећ спушта. На т^гу ее јбш внДН ОДУЛ&еНЗ гбМНла радозиалог света. М§пУТНМ појављује квмтд н наређује' да сб трг, §ЧН§тН; ввав§шта§а новНнаре да јђ д6ој<6 Наређе&е дб §Л6чиНце упути у Сен Жилнјен и да их тамо преда СуАскиМ влађтима, које ће нх упутнтн у затвор у Анесну. Рајић И Поспншпл ће у првн ма* бити ојфивЉенн за употребу лажнн* пае61на, а потОм за еаучешће V убНбтрт. ЖанДа^ми су потнслн окуНљену гомНлу 4 примакао се један велНки Нолнцијеки аутоМобпл. Његови рефлектори оеветлили еу цео трг. КоМееар је. позвао прво Поспишила< затНм Рајића. Они су .ПрнШли окружеНи полицајцнма; Ко.месар нде и еаМ еа њнма у С&н Жилијен. Аухрмобилска врата еу залупљена и Рајнћ Н Поспншнл кренулп еу ка својој даљој судбини. А. Б.

.»ерчец (лево), н>егс а „сестричина" Јелка ПогорелеН, варнјетска «п)ачица и др. Ђорђо Санса, дописннк римске „ТрибуНе" у Бечу

Разбојничка баида Павелића и Перчеца на (анка Пусти у Мађарској

ЈТлаћена од непријатеља наше државе, гнусна банда МеНунарбдних разбојника и злочинаца* која је лншила живота нашег ВнтеШког Краља Алекеандра Ујединитеља у тренутку када је путовањем у братску Француску еНремао довршавање велике зграде еветсиог Мира, — банда Павелића, Перчеца и других уживала је од првог Тренутка гостопри.мство Мађарске и Најпунију поМбћ таМошњНх &6]них Н грађанСКих властн. За тб нНје саМб ЈбдаН доказ. Да су разбојницп, Павелић и оетали, Н.мали .јевојЈг кјћу' 1 у Мабарској и Италнји НајбољИ ј§ дбШ вишегбдишње п6ст6јаН>е логора на Јанка Пусти у Мађарској и логора у Болготаруј Пјаћ&ници и другим местиМа У Ита)|Ији. За те логоре Павелић и Перчец добили еу новац и дбзволу да их могу оргаиизовати. г1етогодии!њи дбе+руктНвНи рад Павелића н Перчеца про ^Иву наШе државе познат је. ЈоШ (5у у жИ вој успоМени многббројни атентати и многобројне жртве наших мирних и радних грађана» жртве Павелнћевих и Перчецови* тброристичких подвига, које еу они Уеп&вали да Нзведу блаГода[зђћи помоћи еа свНх е?|заНа; Одатле, лз тих еретстава; пЈ)оШазе и Мо ГућНости за ббрааова&е логбрај поседовање оружја* Јсране, војнНх инетруктора* ЛажнНх паеоша, сЛо боднпх прелаза преко граница на нашу територију, у циљу преношења оружја и паклених машина. Многобројни процеси којн су оД^жавани пред СудоМ За ЗаШтиту државе еклатаНТНО еу Дбказивали и указивали на тежак н стра ховито злочиначкИ рад банде Павелића и Перчеца на јанка Пуети. Искази МНоГИх бНтужеННк да§али су безброј жнвих докумената о ненрекидНИм н^ипремама атентата на личНоеТ нашег Внтешког Краља. Та јазбина, из кбје еу повремено ИаЛазНлИ најРнуеИИјн типбви и упућнвали се у иашу 16мљу да убнјају н&виие људе И ЧИне мНбГ-ббрбјНе пбкушаје аТеНтћта на Внтешког Краља Ујединнт^ља, <5ила је пре свега уточиште најокорелијих разбојника и убица који су, с друге стране, склапали са вез са професионалним убицама И крволоцима из редова МакедонетвујуШчИх. СђН непријатељи Југо ела &иЈе вербвали еу да ће преко к>их уепетн да ом&бе снагу Југб^ . ела §ије и уепети такб ла је униште. Није заборављен ни сенаацИона лан случај Јелке Погорелец, која је више година. од самог поЧетка оанде па дб 1933 године, бИЛЗ неИрбкндно уз Перчеца и Павелпћа

на Јанка Пјгетн у Мађарској, и би ла жНви еведбк њИхбвбР рада И разбојничкИх н§дела. ОНа је» у§Идевши нзјззд Шта §е таМб раДм и Шта спремај каб И Л6М§ §е елужН, побегла и у ј§дб6ј књизи нзнела целбкупан исторнјат делатное+И

П*рчеца и Павелнћа протиз југо славИЈе, дб танчИна указујућИ Иа непренцдне пбмбћИ кбје 6у Паве- 1

лићу И П§рчецу указнване 6д стра не влНетИ ИЗвесНИх држава. 1929 гОдина — осниваље разбојничне банде на Јанна Пусти у Мађарској 1929 годиНе Павелићј којН ее већ налазио у Бечу, и Перчец кдјИ је ?ада бно доШао у Беч» успелИ су да од првог мвм&Нта етекНу помагаче злочиначког покрета ко ји је епремао. Нрелазећи у Мађар ску Павелић је на основу ранијих разговора и преговора, наишао у. Мађарској на најлепши пријем. Ту еу тдарени први основИ будућој разбђјннчкој банди) која је једино на основу туђинске помоћи, Могла оити ствзд^на и непрекидним уелугалт одржазан.а. брзо Је Павелић отншао у ИталНју да и тамо организује логор^ док је Перчец остар у Мађарској да ради по налогу ПавелићевоМ. Само неколико недеља касније два разбоЈНика задобила еу поверење Непзп|атеља наше државе. Добнли су Логоре} оружје за разббјничку банду п новац за нздржа &ање. ЗакуН ЈаНна Пусте Перчец је прихватио услу+е И ©Длучио да закупн Јанка Пусту, на којбј су се налазнле две зг^аде. јанка Пуста Н1лаз"ила се недалеко од Нађ-Кањиже, Неп6сј1ед'н6 блнзу ( југословенске граиице, управо удаљена од ње свега 12— 1П километара. Г1о налогу ПавелићевоМЈ ћерчец је одмах почео преуређивање ЈаНка Пусте у касарну за сво|у; банду. И за кјзатко вр!ме, уз обНл- 1 иу АдМбћ| јлнкл П\-.т,1 постаје логоп Павелића и Перчеца, у комс се налази и неколико њпхо&Нх пропалих типова и рати.чмика, као тто бу ЗвоНиМНр ПоспиШил, Бранкб јелић, СтјеИаН Петровић, Н Други. Иенбереднб нбсле тбга Пађелнп се враћа нз ИтаЛијс, И у Псчу он и Перчец саС1-а|у се еа преТб^аВницима брганизацнје А \акедонст§уЈушчиХ, ђ. М. о. СаШ са В. М» Р. О. п одлау СофнЈу Ванчи МмкаЈлову на поклоњење У Бечу, Павелић и Пермец састаЈу се еа Наумом Тбмале&скнм> са КОЈим воде преговоре о СкЛапању савеза са В. М. Р. 0. Томалевскн стеара терен и убпзо Пааелнћ н Перчец ОДлазе у Вугарску, где у нснрекидннм разговорнма са Ванчом МичаЈлођнм унвршћуЈу савез нротив наше земље и стварају план за органнзовање атентата у нашој ; земљи. Та| СкЛопљени еавеа указао

је на пбјачан скуп састављен од двеју ра§боЈНИМкИк баНДИ И јф§6лока Нз В. М. Р. 0., кбЈи Нибу Нн бд ч§Ра НрезалИ када ј§ требалб радити противу наше земље. Ванчи Мнхајлову и његовим најмљеним, професнонаЛниМ убнцама Н атентаторИма није било теШко да раде, јер су и онн од самог почетка уживали исту материјалну помоћ, К&о п НбМбп v бруЗкЈу ii остало.м, 6д псте стран§ од које и ОавелиН и Перчец. Пав§лПћ ј§ тДда у бтвасавеза са В. М. Р. 0. захт姧6 Да му 6е (гГав§ на раеполбјкбње инструктори за атентате, кбЈИ ће имати за дужност да вежбаЈу његове људе у руковању ПуШкаМа, револверпмд, пакленим машинзда и бомбама. Без даљих одЛагања В. М. Р. О. ставља на расположење своје епремне и опрпПане .нуде. Од тога тренутка ве §а разббјничких бандн непрекидна је, да се саМо д§е године каенИје Још §нше учврсгн и бјач§; Македбнбтвујушчи еу| Н0Ш+0 §У вИД§ЛН Н лИЧНо с§ у§1рнли '< ПавеЛНћ ужива помоћ п НрНЈатељство на које се и еаМИ ослањају, одлучилн су да логор на Ј^нка ПустИ јбШ ббље пвМбгну. ТаМ ј§ Н§к6ЛИк0 прбфееНбНалНИ* РрзбОЈНИка И у.бИца отИУ^§аЛ0 У МаНарску, на јанка Пусгу. н 6НН §У У§§ЛН У евоЈе руке ЛрИНј)§Ма&§ убица и подучавање у руковању оружјима и у прављењу паклених машина. (Зд тога тренутка злочинци из В. М. р. О. пашли еу ново поље црада : ПавелиН и Перчец нашлн еу неколико људи и етавили их ,њнМа на расположеН>е. Да бн се могли потпуно оелонити на туђу пбмоћ, Павелић и Перчец се зваИПЧно обавезују да се,

у тренутку распарчавања ЈуГославије, Одрнчу пбтпуно ДалМације У кбрист других. То им је бсИгурало

П0Л10ћ, Јелка Погорелец, бнвШа вереница Перчецова* пошто се и еа.ма разочарала, пише у својој књизи да Је одмах увидела да Павелић и Пер чеЦ ННсу ннкаквН револуциоНари, већ НаЈобичниЈИ ВанДитН н туђи НлаНенИЦи, за кој§ онн раде оИако како им буде Наређенб. Банднтски Пословп на Јанка Пустн КоНцеНтрНсаии На ЈаНка ПустИ, Павелнћ н гЈерчец улагали су миого труда да прИкуНе штО ђећИ брдј ПлаћенИх људИ КОЈН ће слуЈкИТИ зЗ-

једно с њнма туђиНима. Преко својНХ агената, оНи развијају у Америци акцИЈу за врбовање људи и успевају, етраховИтим обмаНама и лажНма, да прнДобиЈУ јеДаН број коЈИ одвла^е без тешкоћа, Јер раДНици у АмерИЦИ немаЈУ носла и прн стају на све понуде, Макар да Н§ знају о чему се конкретно ради. Нл Јанка Пусти живот је почео Нуном наром. Неколнко десетнИа људи снабдевено Је нушкама и револверима. Инструктори н* под^гчавају у пуцању и осталим војничкИМ вежба.Ма. Стручњаци из В. М. Р. 0. улажу труда да што боље спреме новУ „Војску" баНдИта у рукоааН>у НакленИм МаШинаМа и бомбама. Свакодневно се иде на стрелиште, које се налазн недалеко зГјшда на Јанка Пусти. Ту се Маршира* пуца ,бацају бомбе, нале НакЛеНе машнне. Павелић и Перчец еу у Нрвб време непрекидно на Пуетари, док касННје одлазеЈ и, у краткнм размацНма редовно обилаз§ лбгор својих банднта којима држе говоре против Југославије н уче ИХ да своју Мржњу ппјлчају ие само у срцнма него и у увежбаношћу ревплвером п 0§Ме0М, да ОИ је што боље И§ка§али нкада буде требаЛ0' 1 . Петнаеет терорнстични* ЕтевтЗта Штанпају с§ новиНе и брошуре, у којима се сипа мржња против југославије. О Витешком Краљу износе се најгнусније неистине и лажи, за које је способан еамо туђннскИ плаћеник. Убрзо, са новина прелази се на — паклене машнне. Са.мб неколико недеЉа каснН)§ у југбславији су експлодИраЛе Нрв§ паклене машине и паЛе невИНе прве жртве. Павелић и Перчец желели су да застрашивањс.м туристастбанаца наШкод§ ЈугбеЛа§ИЈН. И окп тУрћзам узи.мају на нншаН. Р§Н§ЈУ с§ ат§нтатИ На §озове, НрекО пеТнаест покушаЈа, на објекте, На Зграде. Ирве пакЛене МаШиНе сГа§љене у вагоне аустријске. немачке п фјЗанЦуске. Та серИјаатентата, кбЈа ј§ пбчсЛа у јунУ 1931 годиИ§; Имала Је за органНзаторе: МијУ Селе-Гковића и СтаНка ХранИлб вића. Када Је утврђено Да (се, сеМ са Јанка Пусте, организовање атентата на возове јавља и Из Аустрије. предузети су кораЦИ протИв оннх којИ су ее НалазилИ у АустрИЈИ, »«

Јграде на Јанна-НуСти, у којима сТан у|у Перчец и Павелић. НапреД Једна Перцецока приЈател.ица

они су морали да беже. Тада је ј«»4аН део баНДита ОтИШад у МађајЈ ску, док су други отишли у Итали ју, где је био Павелић у месту Пе сари, Виале Кастелфидардо број 10, где је §таИ6§а6 под ИМеНбМ АМ гонија Сердара! Штб је било евиМа познато; Код ПавелНћа еу дошла атентаторп паклеНИМ машннаМа Н» возове кро| ЈугбславИју: Ј(^§ШИлЈИ^ Ши.муповић п др. Црвпћ, док је Се летковић дошао у М3ђар§к^ 4 I У Бечу §у } МеђутИМ! беталИ јеш I ИваИ_ПерчевИН, ФуриЈакбвиЈј, Ви лим Печникар, Јосип Мршић, Ј". хан КонаДНћ, које, је био бкупио око себе СтЈенан СаркотиН. №ИМ? у раду поМаже и Антуи МИлбЈИИђ; претседнИк друштва „Просре^а' у Бечу. Златко Фрајсман и јосип Мршић беНивају Нбво етудентскг удружење И покушавају да у§Ук'У у своју средину и студеИН. Ужасан поступан са разочараннма За то враме На ја«кга Пуети тго= већава се број плаћених људи које агенти Павелић и ПеИец дОВЛаЧе из АМерике, БелГИЈе, ФраНЦуске, Аустрије. Води се збЈНИЧкИ живот. Заведена је најстрожија диуциплина протнв оннх који пока зују знаке буне. И ма колико да су агенти успелн да привуку лажни.м обећањнма МноГе Људе, и доведу Их на Јанка Пусту, убрзо (гб лнце ствари показује и наступа разочарење прева^еИИх људи, и њихово реагИрање. Јбсип Жарко, преварен и увучен у бандитску ереднну, када је то увидео врши еамоубиство; МногИ АРуги изражавају незадовољетво и логор на Јанка Пуети нечиње да ври пр^тив Павелића и Перчеца. Да би угушили сваки даљи покушај. Па веЛић и Перчец затћарају ИобуН>§ не у страхо&Ите ћблНЈе и ^бМр^ке, кбјН с§ налазе у зГраДамај где пре.млаћуЈУ све оне који Нокушавају да Израз§ НеЗадбВољетво. Друг§, бпасИИЈеЈ јавно оеуђују на с.мрт и УбИјају 8лнк6§ачкИ НожевИМа, Нр§д оеталима. Акб Је н§ко покУшао да беЈКН. УбНЈен Је у бене^§у, илИ, ак§ је уепео да побегне> Изда§аИ8 сУ Н.аређ§ња да га убиЈе сваки члан баИДе који буде вИдео бегунца. У м6М§Ит'у када су вршене НаЈвеће прнноеме §а атентате к када §У нра§љен§ паклеН§ МашИИе, међу | људима на јаика пусти долазило је до ужасин.ч буибба. гедзд од ј глазних разлпга била је пбмана коЈУ еУ Из&рШИЛи ћабелнћ И Пер* чец. ЗатИМ, љуДи на Јанка 11у= Ј сти моГли §у видети да Павелић и Перчец живе веома удобним жи вото.М и неМилиЦе троШе Новац, док су се оетали На Јанка Пусти мораЛи задовољаватн сиро.машни.м жпвотом, слабо храњеннх воЈннка банднтеке војеке. ИГњац Домнтровнћ Је Јавно Напао Перчеца због тога, и тада је дошЛо де ттче у коју су ее бнли у.мешали и оетали. На Јанка Пусти биле еу у ства ри Две врсте људи. ПерчеЦ екупља око себе један мали брОЈ који Фазоризу|е» док оетвИИ мордЈу да раде непрекИдно и воде живот Правих робева, што изазива у њима е-праховитУ мржњу. Они еу при нућени да праве иарочиту врсту чпмаца којима ће каеНИЈе да се врШИ пребацивање оружЈа н атента^ тора па ју !Ш -ловенск> ^ериторнЈУ Нреко Драве. Код њих је већ давно била откривепа очигледна превара, «6ЈУ еу учннилн Павелпћ и Перчец. Нису се внше ни боЈали, већ су Павелићу и Перчецу пребацивали да их третира као жнво месо коЈе глеца што скупље да прода, као рббу за коЈу жели да извуче за себе што већу добит. У Тој Групи Случај Адама ТИШле ра бно је §§6ма карактеристИчан. ОН Је ДоШао из Јужне АМерИке, на сао Паола, П6 НаГд§6р'у ЈелИћевоМ, алн Је већ првих даИ% ИзЈааИб да хоће да се врати. То му није било допуШтено, §еН Је 6д тада према њему поћеден пбстуПак Страховитог МаЛтретНраАа и мучења: затвараЈу га у ћеЛиЈу, муче га гладовањем, туку, да ЊеГОб жИвбт дола«зИ убрзо у НнТаЊе. Када је једном приликем МиЈо Селетковнћ организбвао групу незадовољника у лбгору, ПерчеЦ је морао да побегне отуда И да тражи од вл^сти да незадовољнике сузбију, и тада је Један део отеран у логОр у БолГотаре, а други интерниран у Сегедин. Тесне веае са ВМРО Тааа се нзвршило диференцирање и одвајање. Звонимнр Поспишил сТао је На страну Перчецову и убрзо постао ЊСгОв теЛохранитељ и најверНиЈн чувар и повере* ник, коЈн Је у све Лерчецове, а касније и Павелнћеве, послове био упућеИ. Перчец |е преко њега от-

почео да обавља шпијунску улогу. и да разним државама доставља ствари које су се односиле на ЈугославиЈу и њену воЈску. I ада Је однос еа незадовољницима бие заоштреи, п морао Је Павелић да доће и да „диже дух'' међу наЈмљеним људима. Он им као „врховнп вођа §МИграције" лржн говор и обећава да ћ§ ускбро Нбчетн рат прбтнв Југославије. У теме мпменту везе еа ВМРО бил§ еу веома тесне. Поред иНетру.ктора био Је врле често на Јанка-Пуети Димитри Аврамов, затим Кирнл Дрангбв и сам Ефтимов, кога еу каснНЈ *е убили у Сефији. КарактерИстиЧИо Је да еу еа МанедонетвУјуШчнМ, коЈи еу бнли ИИетЈјуктбрИ на ј|Нка ПуетИ^ били У НајтеШњоЈ вези Звонимир По.епнШил, у прво вреМе Владимир Зин^ гер, а нарбчитб Еуген Кватерннк, РаЈИћ и други. ОнИ су убрзе заузечи водећа места, поред ПавеЛића и ПерЧеца, и онДа када еу еви еви њуди, разочараНИ и уверенИ да еу НјзеваренИ, отншли из лбГора,. или по Наредби тајно прелазИЛИ у Југо§ла§ИЈУ ради врНЛња атентаТа* гДе §У бИли ухваћенИ, осталН §у још Ј§ДИИ0 6НИ као наЈсигурниЈи и наЈ-. поверљивији људи на које су се НазеЛИп и Перчец Могли ослоИИтИ. Јеааи од ДвоЈИце макеДонствуЈушЧи*, Ккда §ећ познати гнуеНИ _ убиЦа Краља Александра, Влада Ге6ргИ=јев, бнли су дуго времена на Јанка Пуети и ИмаАи невероватног у1-и» цаЈа иа вкоАину, и убрзавали ра& Ор§ма р§§'уЛ?атНМа Истраге, Кб}а је вођена У Францускбј, могло е4 наЈбоље УтврдИтИ да е'у с§ за атеич г§т бнлИ спреМИлн, И з'а његово §рШ§ње НбдухватИлИ, баш они ДИ коЈи с^Дуго времена пореД Пм велића и Перчеца имали велики у*. гицај на све оне безначајне личнд*

Једка Погорелеа, бквша вереда« аа Гуетава Перчеаа стн коЈе еу билИ довукли на Јанка Пусту. ГруПВ КоЈа Је са нено .тако страна пребачена у ФранцуСку ДуГо вр§мена читав ТаЈ најповерљиотјнх људи Павелић§ и Перчеца решавао је о лбгору на Јанка Пјгсти . Када еу рачунали да ће успети да набаве ЈоШ неко!' ново! 5 Човека, 6нИ сУ ддлучиВШ да Га не шаљу на Јанк! ' ћусту, већ у нови лоГор, који Је биб удаљен од Ја -нка Пуете свега Ае» сет килеметара. Одлука да се лихвидифа^ несигурим људи на Јаика Пусти мерала Је ДоћИ, пошТо се 6чек&вало да ГрУпа незадов6.«&нМка чЗврши НаПад «а Перчеца, коЈи јв већ био сасвим омрзнут коД људн у Когору. На ТаЈ начин бстали Су, ОД дру ге Ноловине 1933 гбдине па ове до да?нас, на Јанка ПусТи: Аите Пађелић, коЈи Је дошао еа кталијаиским насбшем на |анка Пусгу и личио брГзнивб&аб атентат који Је на Краља АлексаНдра иа§еден у Мареељу, Густав ПерчеЦ. Ззонимир П&снншил, ЕуГен К§атерник, МиЈо Краљ, Рајкћ, Хере«чић, ^ингер, и Јбш неколииика, који су, као шТо Је нстахнуто, од тренутка оснивања логора на Јанка Пусти играли видну улогу наредбодаваца, инсгруктбра, лдверенИНа који заклињу нове љу* де, кажњавају, убијају сумњив* Та ГруПа Је нре месец дана С1 неколико страна пошла у Фралцуеку, распорећена у три атентаторСке трбЈке да по сваку цечу изведе атентат на Краља Алек« сандра. <