Vreme, 21. 10. 1934., str. 5

! О •*'

ГН\СНИ МАРСЕЉС КИ АТЕИТАТ 0РГАНИ80ИАН |В НА МА ЂАРСКО) ТЕРИТОРИ|И |ош у марту месецу ове године у Мађарској је припреман атентат на Блаженопочившег Краљ а Алекс андра Харанга > мађарској јавности н на улицама, где је днректно провоцнрано убнство југословснског Крал>а и француског државника

I

Б»ИнМпешта, 20 октобра. = Ма^ ђарскв јавност Је јано нзненађена гнме што мађарско миниетаретво иидстрани* двЛа и мађарскн послаиици у Лоидвиу, Паризу, Прагу И 4(>угим престоницама тако вехечептно протеетују протнв вило каКве, ма и моралне крнвице Мађарске за марсељскн атентат. Мађарска (авност те протеете добро не е!*вата, јер еу у коитрадикцији еа свим оннм што је до сада сваког даиа елушала и читала у будим^ ПбШтансКим листовиМа. Позив иа уОиство Бартуа Кад еу § октобра етиг.1# из Марсеља прве вести у Мађарску, бухимпештанска јавиост се еетила како је мађарска штампа сурово и аииични писала у мају и Јуну о фрвицуском министру иностраник а Барту-у. РмуЛНт Тог иеоД(чворног дражења био |е та| да Је Вудимпешти дошло до увертире ЈарееАеног атеитата. Будимћешаиски лиетови („Мађаршаг" од 17 јуна о. г.) неколико дана су Аи^ектио ћоаивали иа атентат. Зиак аа демоиетрациЈе и иагр§А» У Будимпешти је дат са скупштине тајве војничке организеШијв МОВЕ {„МаЈјар ОреагоШ Ведв Еђешит", 13 |»иа), поеле чега |» у чи^авој МабарсиоЈ дошло до многовројних протеста |авник и тајИпк »дружегеа. П6МЈИу1гог дана еу маквргна та|н4 УдружеАа оргаИИзоМла олош и 1одиАа га да демоие*рир4 пред француским и румунским посланством, а у ЛонеАеАаК ЈВ јуна Је дошло до нечувене експлозије вештачки распириване мриње. На Калвиновом тргу ее искупила Маса света, поД вођетвом не■олнно фанатичник студената и првана тајиик организациЈа. У гочили еу биле Можда и Марсељске увиие, н етално Је одјеКивало: ,,Смрт Барту-у1" јавно ее викало о иасилном убијању државнина Мале! антанте и Фраицуске! Послб тога |е Иеки Мађар.верова+ио инструкГор ев Јанна Пусте, извукао фигуру 64 сламе, која |е на прсима имала таИлу са натћисом „Барту". Уз »уроиску Дреиу и дивљачке уавике масе бно |е тако Барту у БуДИМпештн обетен, и поеле тога |е његвв „леш" спаљеи. Сцена Је поетаКа тако одвратиа, и пало Је толико пбзива иа убиетво, да |е маса напала мађарску полициЈу која ју |е иоеле тешком муком и крваво (>аетервла. "Го Јреба ћомену^и ааЈМИО €а фа**оМ Аа ее у току Посл^д^е Аве Рвдине V МађЛрскбЈ есдам пуга рвшнрила вест да |е југоеловенски

|е успео Мареељски атентат, вдигран јвш раинје у Будимпешти. За Ма";аре атентат у Марсељу ннје изнеиађсње Мађар Иађ је биб кажњеи за „вдобрЛваи.е злбчина", Што међуТИМ бј 1в о. М. јеАан Аво будимве Штанск^ шта.мпе ради свпкптевИ0. И тако вреАИо Да е4 "Име 6ЧИ»

Комесар полиииЈе у Анмаеу, |г. Пти

гледно прикрива грбаничИва деМтнвдт рабин* мацабеннк брпи§ и удружења коЈ§ 6д 9 6. м. раде на уМаЊа&у ТраговИ свакв деАатИбети мАђарскИк фактора. Штабим официри и висбки чииовпици у МађарсноЈ одмак после првнл веетк из Марсеља, и каеније иа Аиемаеа ( втпутовали еу у Велниу Кањнжу, Капошаар и пколину. У Ка пошвару. влизу југословенеке гра нице, отнривеИ је вслик Магацин ор\-жја терориСта : 0 том магацииу |е још 15 Марта о. Р. ИИсао „ПештИ Маллб" и иавео рвчи др. Ивана Франка, смнгрлнтз из Југо сАавије, Ла ее мај-ацни бруЛЈа наЛазн коА аАвбКата др. АрћаАа Хеђи)1 ./ГАМо Је био ИагбмиАан ира

вн арееИаЛ разног 6ру«Ј4 свакбврениг типа" — рекао Је таАа др. Франк, снн бсннвача предратне франкпвачке странке из које су изишли Ар. Павелиђ И ГуСтав Перчец. ТвЈ Франк |е, заједно еа Ренералом Саркотићем и посЛеАЛим хрватеким баиом Шкерлецом којн живи у МађарскоЈ, др Мавелића и ПерМеца увеб у наЈВола м^ђарск4 Друштва. Тај И6*И Фр4иК Је приГрЛиб и вође покрета „Уеташа" кад еу после покушаја побуне Иа ВеАебиТу 1932 ГбАИИе В6» бегли еђИ 6А реда у Мађзрску, иа челу са злочинцем др. Артуковићем. франк је све Т9 изложио у буАИмпештаиеком лневиом лиму „А1 Ешт" 6д 17 мвртв 9. Р., » Имо је иаричито рекао да ће терористи у Мађарској сачекати

ј№даи Мб.чеиат и оида бкрепути аЈтм у АрУ^ом ћравцу",..

точак исто;>и;е свбм СИа

ваки, н ла|ик, у Мађареко) Је поА Тим рвЈумев спремаИ)е Иеквг ИаИредИб^ дела кбје |е у читавбј мађарекб! 4 апеолутибм вигуриешћу бчеииваАо приликбм ћута Краља АлексаИДра У ФрАИцуеКУ, и због тога атентвт није прететав Аао никакво иаиеиађеле. ЈЈднио еу мађареКи владини нругбви еква ТИАи бп^бивеТ У којоЈ Мађарека н&шДа. Др. ФраИК АаЉе пЛа ЕшТу" пвјавиб да еу ^ви ваве репнци иаучеии руковању ручиИМ МИтраљМбМ, КбЈим I« изврчИен мар сељски атеитат. Већинв мађареке Штамће 16 дала М«то до с4да Иај рорим наћшшма ии ЈугеслвјиЈу и руж«њ6 минвсТра БартУа. И Те стбари у мађарекв) штамии тпрааља Фраик, еа знаљам вдгеворних мај]арских фаКТвћа. (Време)

Кнрил Дрангов и раљ Алексдндар негде убијен. ПоМеАН>и нут аа време боравка у ЗаГр*оу читава Будимпсшта Је гбворила о Краљевој смрти и већина мађарске штампе је отворенб о•начнаДла блиску могућносТ те смрти. Иј те атмосфер« су пЈишде уби це, коЈе су почетком октобра преплавнле Француску. Због Тога Је, Иосле убиства. Кавладало у Мађарској весеље, чему је Ако нараза * буДимпештанеки радио упвдљи* во веселим прлгрвмом 0 окТобП увече и 1(1 прекб цгдПГ даиа. Али, дп оваие мађврских кругов* се потврђуЈ« и судски. У селу Овар, с4верозападно од Дебрецина, мађа^ски •ммосмиик Јожсф к. Нађ такл |с упаАЉиап хмлил уеиипаи атентат V Марсм>у пред »сћпм брб|с* Ауди да га |е ир»ки мађарски суд всудио сраамерив врло строго, и тт на три мСС(ца •атвор« и три годиис губитка гра ђаиски« прав« Такл Мађарска жели да иа око камњака аалкк број манифестаци1а радости што

Мађарска комедија с терористом Премцом, који је осуђен само на око на дан марсељског атентата Мађарски офтпгрп иадаЈу иаређења за атенгате Кад је терофиеТа ПлваРА ПреМ«! извршио своЈ АТећтаТ мбра^ Је бИти у МађарвКОј еуђбћ бар видИб. Претрбе иротн! (нћга ОАР жан 14 марта у КаШШ1>у, прсд п6К.рај!(нск.М будом, 26 МаЈа ћрМ судском таблом У ПбИУЈу, И, на]-

Будимпешта, 20 онтобра. = Ма ђарски протести против оптужбе авог свучешђа МађареКв у марсељском атентату познвају ев на То да Је у Мађарској на 15 годииа робије оеуђен терориста Едвард Г1ремец, ноји је у КопривнИци положио паклеИи строј у пЗлицИјбкоМ комесариЈату. АЛи чЧта» сЛучај Пвсмсипв внш# евшNN ОрбТи! МађЈрс*?. II КнСцеМ|1раи Је еамо ради рвкЛаМе кад ЈС мађарсКа алаАа, Иоелб иекбликб |уГосЛовеИ1екИх инТбрВеиција крајем апрнла 0. г„ нареднла да '-е маскирвју дела терориств у Ма=ђарској бојећн се тужбе Југоелавије у Женеви, до које Је и дошло у јуну после мађарсне мајске демоистрације са погранИчним чнциДбнтима на југосЛ69вИбК6-мађарскб) (^аниии. Ровори се да )» пбсЛаник др. ТИбор ЕК*арТ, кбји Ј» посде откриаања ћоаадиие мар сељског атентЈтА у МађарбИвЈ у видСо Како II вио јабућбтревљгн кад Је мбрао у Ж#иевн ћбдИНИ И»6праадалу Тужбу ћрвТИв ЈЈгг г.тавије у пиТању ћбграиИЧИб) Прбмета, еада изјавиб да ниЈ« бПб НееТаИ обима АЈлаТИбсТи ТЈр6» риста у мађарекб), и да усд^д Т6Г4 ннкаАа више ие1№ ЈлутитИ као иистрУМеИаТ мађарске ћроћа гаида у Женеви. ЕКчарТ мисди 18 ЈЈ мв|ска тужба МађарсКе Лр6» тиа ЈугбсдааиЈе ћвдн^сеиа у ци» љу маскирања дматнбсти таро* риста и мисли да ј » Мађарска у женниза дугл арсме коморомитована. За време акцнЈе тсрвриста на Велебнту у јесен 1932 ГодИне будимпештанСка штампа )С впксалз та| покрет до песледњсг дстаља и тиме )« припр&чиАа ћрлширен.С идегадне акци|е нрвтиа Југпсда* аије у Мађарској. С гим лавере^ иицнма јс тада стулио у аму будимпсштански иввииар Внлмош Симои, ко)и )с одмах послс марсељског атентата отпутввав У |угвмааи)у да утрс трагвве. Он је повереннк мађарског генералипг штава аа шпијуиажу и ширењ« раетројстаа у сумдним државама. Симои Је веђ тада нагоасстив ћрипраму даљик далскосежиих акин|а. Рснсгат у Вудимпсшти Кориел Ваториц написао Ј« 1Н октвбра 1932 у „Мађаршагу" да ђс сс акиија иаставити док « југосдади)а ис уииштн. тако 1» бко арганиаован .«отр Јаика-Пуста. одвмс Су АириГоааии мног* атпгтвт« на (угословакскоЈ територмЈ*.

V- Ј Л"" 1 ' ' * " " — Ј — Ј зад, 9 рктвОра пред нај»иш№м суз/угл у БуДњмпешти, т« вв. к.уријом. Са три претрееа је Мађарека, нарвчито будимпештан€ка штамла ис корИстиЛа за нечув§Ме ПогрХе 1фо*тив ЈуГоелавије И з| хваље&& терд јжс1-а. Претресу у КапдШ&фУ суетвов^ли бу сви гфвап,И терорИста из БуД|*мпеште и ПитомЦН лд^ гора у Јанка-Пуети, као И терорМсти из Јужне Мађарскб и читабб Европе. Н>ихов пФм&РаИ, нОвИ*1ар И шпијун Вилмош Симон у цПешти Хиолапу" 15 ма-рта написао је ка«|«о ?у с§ еви е*ИРраНтН сА1§тО» вали, и како еу их дражилИ Ц>ихвви мађарск-и засРуНИиЦИ. МиЈе без зД&»млтво<сТи дв Је еуА У твда прет седазао Ј»ИоШ Келемеи, нлЈи Јв спреч^о да Премец »меиУЈе мдђар* схог бфицнра који му !е ивАао иа« ређвње за атеитат у КоириИтт«. Претсадрик еигатв мађавеког суда Келемеи Је омемд^ћио објашњење читаве нЈме е^а^икддције „Уста* ша м и дбзвоЛио |е Премецоилм бра нИоту Ар. ИвИЦИ ФраиКУ АА ПЛСАИра ирот«в Ј«ли«стиа ЈутслвлиЈе, што Јв мађарска штампа аетално опт-лла. Дале Је доваолио да Премец нпрааи и|>ету да њетаи терв риет« иеће ирести са ахциЈом. и да па »*Т за њих још чути. Мл» ђарска влада Ја имала, дам«, иа оиупу ле А«труити%«в м**е«т«, и могла ик )е Јвдмоетааил пок&атат«, али §ођ* тере>р*ста су с* у ми. ру рааишли «ету, м«оги оа п»ик са мађа^им путт*и *епра«ама. У ПечуЈу, Виааару, Каплшаару, јаика-Пуст-н и В микој Калижм (* аесел« раДИЧб и дал»4. Глупа пресуда нојом се хтело заваратн иностралство Сивро истих раамвра била и демоистрација приаииом прстрсса проги* премеца у П#чују 23 млј «, гдв јс прсмеца браиио ар. хоуи, у миЈај Ј( кући у Каиош»пру био арсснал оружЈа тербриста. Вудимпештаисиа иури|а |е Премецоа пре» трес одржа/а баш иа даи марсоског ат*нтата пре подие. И приликом тог претреса су опет аисоки мађарсии фактори били у сталиим везама са аођвма терориста и уаеравали их да ће Премец убрзо би-

Пуштеи. Иитерееаитио Је било аа је дас^упник наЈвише прокуратУре. бам§иик „круИеког прокуратора' Др, БугеИ Макај хвалио дгШИост терориста. Др. Манај је изјавио да ту делатност цене и мађарски Судђви, н да је тд у ПремеЦовбм СЛучаЈу узето у обзнр. ЗаДо-' вољан |р Пцп ,мтп Премец ннје имеиб&ао офиЦира Којн 1-а |е наговорио на атентат, а то [е најбољи аоиаа да ЈС иаЈвиши мађарски судеки фактор бид упућен у таЈне мађареК& делатноети прОтив ЈуГОслађИје, каб тто је у те тајне уИућеИ И читав мађареки државни апарат Међутим, иудИоВато Је, да се Ма<)арска Аанас п&знва на ПреМецвву 9§уду, чиЈи Је прпцее био КомеДиЈа, и — у^мемо ли то озбиљ но — скандал јустиције, јер су мађај )сКН ДрЖавНи ОрГИИи оСуДили

чбвека којеМ Је зЛочин Иар^дио мађареки офИцир, дакле Други Ма ђарски оргаИ. 10 октобра Ј<* дакле будимпештанска штампа имала вест о мареељскоМ атентату и одмах Иза ње вест о чуАнобатоЈ Ј»суди Премеца, за коју се Оред судом изгбвараО и заступник на|више мађарске прокуратуре. дивећи се раду и начинима терориета. И тако је ерамно кажњен у Мађарској привидно, само за иноетранствОј једини терориста иако их тамо има етдтнне. Обзиром на такву јуетицнју управа и вдјска, као И ркзна удружегеа, немају никаквИх екрупула у бирању инетру мена1а и начиИа борбе против еуееда и Француске, премда се и данашњи режнм у Мађарекој одржава на(?пЉем и пма на еааести многО убиетва. (Времг)

штво инје волео. А кад би се случајно нашао у наквом мушком друштву, ћутао је и нерадо је говорио. Вблео је да се хвали и прси као терориста, Његови познаиици ка" жу да је о себи специјално слабо говорно, алн да је волео да о њему други говоре; Био Је бпасан анарХнста. За време в.1аде СтаМболИсКог узИ-Маб јв актнвног учешћа на зборовима анархНста. Људи се сећају да је на јеДном кднгресу анарХиста у Јам-

Нови подаци о гнусном марсељ« ском атентатору Влади Георгијеву Черноземском

Софија, 39 октобра, ~ о лтар^ СеЛСноМ анитатору у СдфИЈи Се СавиаЈу Ио§и Аета.-нИ, до сада и§ПО внати и Иеобјављени. ГодИне 19^3 ВладИМИр Г§орРИЈев Черноаемски, ИлИ Како га у Бугарекбј зову ВааАа Шофер, етуиид Ј* у реДОв§ те^ еористичке ерганизациЈе ВМРО. Убрзо је ИоСТао Један оА наЈоИасИи ]иМ т§рбрИета, ИЛИ како овдб кажу: нтерор^^а опасИе ка^бгбрИ]е г '. често пута, рбеле 1-51га, Цеитрални комитет ВМРб иовераиао му ј# иај-геже мисиЈе, Јер га је убра јаб у иајибуадаиије и наЈпо&грљивиЈе љуАе. УМестбобад Је у мног№и УбИ§твИма и дДвлачењИма. Увек и на сваком меету волео је да нстнчс с§дје знаке Иајдкдрелијег и најкрвавИјег злдчИнца. Пдтрзао Је револвер Нак и днда кад ои ее тицало најмање ситннце. Свог Најбољег друга, неког Пешу Черног, такође Илана ђМ^О, Кдји ее сада Иалази интерннран негде у унутрашИ>ости Бугарске, неколико пута хтео је да убије. Због наертлжвости, другови еу Ра ее клоннли, јер је постајао опаоал и за евоју Најблии*У окдлИну. Јбог тога је и еам Черноземск.и бид ИзЛожеИ опаености, те је живео евуда и нигдег чдс у Софнји, "Ћустендилу, Петричу, иаи у Арурдм мту. Шофер Тодора Алжсаидрова н ВИнче Миха лова Терориета Влада Черновемсли Иеетд је, као и имена, мењао и евоју профееију. Бно је он машиниет у некв) етругари, Па Онда ИдмИеиомар, док није најзад доШао до шофера. ^ве док је Тодор Александров, Иекадашњи моћми шеф в МРО био у животу, Владашофер је био његов лични шофср и телдЧранИт^ељ; ОИ ]е, кажу, био упућен у еве тајне Тодора АлексанАрова. Јеш тада је ВладачИдФ§Р у Вугарск&ј за мибге био етрах и трепет. ТоДор АлексанАрба ]д убијбн. Дошлд је 1928 го Аиие и убистео геизрала прдто("ердва. ТаАа ]§ Ч§рИд1емСКИ п&и шао Ва41чи МикајАдву. о&ај Га Је одмах узСо за Шдфера и телдхраиитела. Пара је вило Адста. В.13Аа-шпфрр се чссто аићао пд кафаиама да проадАИ иони са С ум»мвнм жеИама. То Је биЛа и њ*гдба Иајзећа СтраСТ. Вез жеча »иЈе могао, а иа њих Је мидго тро шио. ПричаЈу АИ Је у СдфиЈи имао иеколико т&квих жеиа. ди Је за *<*х чииио све. И у куђи ГеоршЈев |е спаиао на параОелуму Ваичи Михајлову ]е био, кдко гтричаЈу, иајпоуздаииЈи, али Је Ддто протиау себе створио мржњу Аругик, Протогеровисти су чекади да му се сваког мдмеита осаетв, и да га убиЈу. Ои се, иа, олашид. И №«(

мада.

његова жеиа ка

же, да |е.ддн Ј# живео у улицн КозлодуЈ 73, чеетб пута, чак и иоћу сиааао иа параселуму и бом

бИ. Он се 6Д бруж]а И-икако није одвајао, а поверење како изгледз ИиЈе Нмао ИИ у Кдга. Жена га је МОЛИЛа да с^ Одр#кне илеГалндг живота. али је ен увек био упдраи. та њвРЛб& уиорндст Аолазила је отуд што Јс ОИ Од ВМРО за своја злоииначка делв иримао иаграду, н био добро плаћси. А Она» ко у Софији би морао радитн тешие ф|п1ичке поСлоВе. Два злоч^ша Черпоземског усред СофмЈе После убиства Тодора АлексаиАрова, Центрллни комитст Вмро ивредио му Је да убиЈе комунистич

ког народног поспаника Диму Хауи_ Димова.. Он је влвчин извршио у Софији. Осуђен је био на 15 година строгог тамничког затвораНо, за вре.ме онн.х мутни:: времена, 1925 гддине, ЧерндЗемски је успео Да се опет нађе на слдбоди; Отада па све дд 1930 гдднне, кад је пао понова у за^ббр, живео је у Ћустендилу. Тамо је био страх н трепет. Ни с кнм није говорио и увек Је ћутад. Нино није емео да му се замери, јер је Черноземски без ббакра ИЗ лзм! се месту налазио ддМах из&лачно ребдлвер, кд]н Му је у§Ск вирио нз џеПа. Дпужид се СаМО са Л»уднма из бмро. Алн, Иако је у тд ддба /ИустендНЛ бИд највеће гнездд Вмрд, ЧерИдЗеМскИ Је чбстд меИ>ад стан. НајвншС је стаИовао кдд жеие неког ГедргиЈа Сарафа. Иначе. Иажио Је као ГлавИи фуНКЦионер Вмрд. У месецу новембру 1930 гоДИне, ЧерНозеМскоМ је Цси^ралнИ комиТет Вмро ставно у Дужност да Убнје Нау.ма Томалевског, познатог иовииара и вођу нротоГеробИста. Он Је 2 децембра, дакле Ндсле чИтавнх месец Аана, извршно И то убиство. УхваНен Је. Суђен н деуђен на вечиту робнју, али је од владе Мушанова и ГнчСва амнестираИ. Отада се Черноземеком губи свани Траг у Бугарсној; Састанак са Кнрилом Дранговим У то доба терориста кириа Дран Гов бно је пунктовни начелнИк Вмро ва СофиЈу. Он Је одржавао сталне везе са терористиМа Перчецом и Павелнћем. Ишао Је и неколиКб нута у Пешту, г4С Је био инструктор плаћениМ ОаИАИТнма из такозване »,уеташке" органиЗИције. Обучавад Је тСрориете Како ее намеШтаЈу паклеИе машине и како требаЈу да убпјају невине жсие, Дбцу и људе у Југославији. Међутим, Дрангов је бИо потребап злочинц^' Ванчн Мнхаилдву у Софијн. Он Је мдрао да ее врати Из Мађареке. Сазнавши да је пуштен из затвора | Черноземеки, ДранГов се одмах еа-! стао еа њим. Дао му Је паСош, новац н инструкцнЈе н двај је отпутдвао за Мађарску. Отада, а то је | бнло пре две годнне, Черноземеки се ниЈе враћао у Бугарску. Шта Је Влада шофер, оваЈ опасни бандит бнд у мађарскд], „Време" ]с веђ иисало. Истутшо нз Вмро? Неки кажу да се Черноземоки из Софије скЛонПо зато Што су га ИроГоГСровнсти билИ ОсудиЛП на амрТ, а неки, Иак, Тврде да Га *је на смрт бИлб о^УАИла организација

| ндг данг^ Идстао присталица вер, ске секте даневиста. Присталице I ове вере верују у загробни живдт^ ИнаЧе, тд Је нека вера шмеђу правдслабља И будизМа, а њен осннвА* |е некИ Данев, пд кдме је дна дови ла и иМе. ЧсрНоземСкп Је бдлоИао оА сифплиса Черидземски Је, кажу, Јдш у ву Г-арекдЈ СИо дроИуо здравЛ>ем. Же ! лес је да се Иромави, а тд у толи* ; ко пре што је, нзжу, патиО од | неизлечиве болести сифилиса. Ње м\- је све]едно бнло да ли ће умрети или живети, те је е*Уда пдиетао да извршн злочии у Мар* сељу. СдфиЈека пдЛИЦНЈа Ра Је знаЛа као оИасИдг чдбека, те ^ ' сеИтембра о. г. упутила за њим потерИицу, а поШто ее он у Одр«» ђендм ааидНскоМ року ИиЈе ири|1» ИНо Илас1-има, то Ј§ дглаШеи бА ПлегаЛндР и стааљен ван закдначерндземски Је био страх и §а званиЧне претставнике саме §угарске, Јер су се они пдкИзали пр% ма &ему и његоиим другови .ма т60оОНстИ.Ма немилдсрдни. Тд 66 ВНАи Ид пот&ре дбЈављеИе у АИ61ндј ШтампИ 7 сепНМбра д. а, КдЈа гЛаеи: „.. .ВЛадимИр Г. ЧернО аСмснн за убиствд Нау^а ТдмАлеискдг н Аруге злонине..." Улога ухапшенв!* јц * Арту» ксвића у марсељСкоМ тату У вези са атентатдм у Марсе^ву ухапшеИ је и др. Андрија Арту» ковнћ, члан банднтсне организацнје Перчец—Павелић. Он Је емиГрираО године из ЈугоСиа*; вије, после једног донкихотског потхвата на Велебиту.

|анче Миха/лова. Отуда и доАази тврћење д§ Је иочетком 1933 годице Чернозе.мски упутио воћствл-

Вмро ИИсмд КОЈим га обаве* ШТДВ^ 0 иступању из оРганизаиије, и о сдоме ириступању злдч»1«ач* кд] баИАИ окд ПерчСЦа и Павелића. То писмд, пддвлдчн се у Со« фиЈи, занлењеио Је са архнвом ор* ганНдације, н оно Се налаЗН у ру» к&ма ПдЛиЦцје. Према томе, на]» бдЉе ОбавСШтење о тдбджњем нступању Чеондзе.мСкдГ иа Вмрд Мдже ДАТи једиНо СофиЈскв ПдЛи» ЦиЈа. Познашпи! Черпоземског Највећи броЈ позианика ЧернОземскн Је имћо међу шофернма и чланОвима Вмрд. Последњи се даиас ие могу видети у СофиЈи. Оии су иитериирани, а његови друговн шоферн већ су га заборавнли. Слабо га се ссћпЈу. Као кроз сан. Па ипак, кажу да Је Чсрноземски био особењак своЈс врсте. МушкО Ару-

ААНОиаТ Др. АнлриЈи Артук 0 вић мес*ца септембра те годим н* Велебиту Је ј«Аиа групд нДдру* жаних Павслићсвнх ПЛаћениК| иапвла на жаиддрмериЈеку станицу. СлуЧЈ Је Аиквидмран 1а Ав4» десет четирн сДта, Главну улогу у прсбацивању бандита из иностранства и њих^вом снабдевању ооужјем и новцем имао је Артуковић, чије Су се за» блуде разбнле у првом покуша]у да оствари своју фантаСтичну »4*миеад. Он је држао внше тајнИ* саСтанака, на којнма Је ИдТстрФкДвап људе своје дкдлинС АД в« ОруЈканим СукобоМ обрачунавају са пр^тетавницима шсти. Пбштд му та акциЈа иије успела. ов је емнгрирад н дтада се непрекидно бавио роварсњнмД прдТКК наше земље у ннпстраиству сае до ових дана када се одигрдла марсељска трагедиЈа кдо резутдг њиховор терористичкор рада. Артуковнћ ]е, као и остдли тлхдпш* ии, био у вези са атеитатдм чд Краља Ачексдидра, што се утвр» ђуЈе чињСннцама обелодање^им у току истраге Дођене од стрдне француеких власти.